
Rečenica koju je većina majki izgovorila barem stotinjak puta u odbrani svog sina. A ako je jedinac puta 10 na taj broj. Najtužnije je da one iskreno, kao i sve keve, veruju u to dok mi sinovi, konji, obilno koristimo to poverenje. Ali takve stvari nekako nikad ne funkcionišu sa ćerkama. Ćerka uvek dobije po pičici od keve ako napravi sranje. Uvek je tu ta suprotnost i ukrštanje mamini sinovi/tatine ćerke. Možda je drkavi Frojd stvarno nabasao na nešto ispod svih tih perverznih aluzija ali nije mogao normalno to da formuliše od visoke procentualne prisutnosti opijuma u krvi.
(real life primjer)
- Gdje mi je dijete? Šta mi je sa djeteta? Milane! Mišo!
- Smirite se gospođo. Sjedite tu na stolicu. Malo se hladi dečko u drugoj sobi.
- Molim vas ko Boga gospodine, nemojte ga tući. Oca je izgubio u ratu. Nije mu lako.
- I od tuge je za života nakupio toliko krivičnih prijava od čije bi se gomile postideo i ceo "glumački" sastav dokumentarca "Vidimo se u čitulji".
- Nije on ...
- Nije on? Pa ko je? Jesam li ja?
- Znate, njega su nagovorili. On je dobar ali je naivan i upao je u to društvo sada pa se malo pravi mangup da ga prihvate.
- Dve razbijene glave ...
- Joj.
- Polupan frižider pun pića ...
- Kuku!
- Čak 5 polomljenih stolica ...
- Ju ju ju Milane u grob ćeš me poslati!
- Baš je zapeo da se uklopi vaš Milan.
- Nije on gospodine, molim vas, druge vi gonite. Ove što su ga nagovorili.
Potpuna posvecenost osobe A izlaganju osobe B bez ikakve oscilacije u paznji. Cesto merilo medjusobnog poverenja i gotovo nemoguca misija. Uvek ima delova koji ni coveku koji je ziveo na pustom ostrvu deset godina nisu zanimljivi. Danas se bazira na umecu da izgledamo kao da slusamo.
Igram prvi put "Half Life 2" (epizoda jedan). Stignem tamo do nekih buba sto non-stop iskacu iz jazbine i razmisljam kako da ih zaustavim. Dolazi drugarica sva uplakana, seda pored mene i krece da se ispoveda.
Drugarica: Znas, Ranko i ja smo raskinuli... Smrc..
Ja: Aha, strasno... Jos razmisljam: "Aha tamo su kola, mozda ce gravitacijska puska moci da ih podigne i prenese do rupe za bubama..."
Drugarica: Tako mi je tesko, je l' slusas?
Ja: Slusam, slusam. Samo ti pricaj, slusam ja, nista se ne sekiraj. (aha, znaci kola su stvarno resenje, ali poslednja su na trecem spratu, majku mu, kak' cu do tamo)
Drugarica: Ma, ostavio me tako bez reci....... (beskrajno trabunjanje, koje mnogo podseca na prethodni raskid o kom sam slusala)
(posle pola sata)
Drugarica: E, bas mi je drago sto si me saslusala, znas mnogo si bolja od Darinke, ti nikad ne odas nikome ono sto ti ja kazem ma koliko te ispitivali. Divna si.
Ja: Naravno, svaki put, znas da sam uvek tu za tebe! (zagrljaj, cuveno zensko kenjkavo cmakanje, ide drugarica kuci) A eto vam ga na, sredila sam vas. Sad jos oni zombiji sto iako ih ubijes ozive ako je svetlo predugo ugaseno...
Svaka profesionalna deformacija se ispoljava na različite načine, u zavisnosti od posla kojim se "deformisana" osoba bavi. Ponekad su to samo tikovi, a ponekad način izražavanja.
Noćna smena na radiju. Ekipa u sastavu voditelj, tonac i malobrojno slušateljstvo s one strane radio talasa i telefonskih žica. Nakon jednog uključenja u program i ispunjavanja muzičke želje slušateljke sa PMS-om (kako drugačije shvatiti da u četiri ujutru hoće da čuje All my life od Foo Fighters-a), voditelj izlazi iz glupe sobe (u popodnevnoj smeni je gostovala Vendi), menja izraz lica, od pospanog u zabezeknut, trči ka jedinom prozoru, otvara ga, izbacuje glavu kroz prozor i sa suznim očima kaže:
- Au, jebote, kad se sad nisam onesvestio! Opet si jeo prebranac za večeru i opet prdiš k'o na takmičenju! Ili puvaš, nisam mogao čuti iz gluve sobe, mada ne menja situaciju!
- To ćeš ti malo da izvineš! Niti prdim, niti puvam, samo sam emitovao gasove!
- Tu ćeš emisiju da ukineš, ili uzimam drugog tonca!
- U tom slučaju ćeš dobiti "specijalnu emisiju" nasred gluve sobe!
Слично академском, али са одређеним изменама. Поред коришћења што заебанијих израза, страних речи и англицизама, за које ни сам не мораш да знаш шта значе, увек треба нагласити све врлине које имаш или немаш, све што си постигао или не, стално се смешити и дубити "пријатељство". Циљ - оставити утисак еманциповане, препаметне, слатке, добре, кул, блиске, културне и шта већ падне на памет и у зависности од ситуације, особе. Мутити што више и давати зејебаним речима значења по свом нахођењу.
-Јел си преварио некад девојку?
-Не. Ја сам ти такав.. Једном сам био годину дана са девојком и ниједном је нисам преварио.. Смували смо се на мом рођендану, е дошло ми је петсто људи тад, сви су хтели да дођу, много добре журке правим.. Damn, оставила ме је... Баш сам био у дауну, волео сам је... Life goes on..
-Tи баш парлаш тај енглески?
-Да, био сам то одмах после рођендана, у Бринатији код другарице, све сам научио за, па да те не лажем, никад не лажем, за недељу дана сам кидао. Е какве сам тек рибе смувао тад, нека црнкиња, спопала ме у корнеру клуба... Ја нисам могао одмах јер била ту и нека плавуша Финкиња, ма хаос, али постижем ја све, no problems, дежа ви...
-Мислиш дежа ву? а чекај, ти си тад био са том што си је волео..?
-Ммм па и да и не, видиш, то је било на почетку везе, тад се не рачуна.. Дежа ви треба, сви погрешно кажу "ву".
-...па треба нешто између али обично се каже "ву"
-Па то, знам, између.. То ми је рекла и професорка кад сам пенетрирао на час, каснио сам због дислокације трамваја и факултета, сад, између мене и тебе, то не причам никоме, она мене много воли па ме није опоменула. А и био сам дефицитаран с временом, као и сад, ево зове ме неко на телефон, јел беше имам твој контакт, зовем те да дођеш на моју журку, цмоок!
Osma božija pošast koja je svetlost dana u Majkrosoftovom wordu iz devedes' i neke. Aplikacija koja iz svoje prebrige prema korisnoku jednostavno mora na svaka 2 minuta po 5 ili 6 puta u par navrata da proveri da li korisnik možda ima neki problem, i da proveri da li korisnik nije možda slučajno dva puta zaredom kliknuo na ''NE'' a hteo je na ''DA''.
Stoga je spajalica postala i sinonim za najdosadnijeg lika u društvu, za lika koji iz dosađivanja nosi dve titule, dr. i mr. I koji stalno zasipa društvo bespotrebnim informacijama.
Majkrosoft Vord, klik open, *TIT*.
Spajalica: Hello, this is Micros...
Korisnik: Close the window.
Spajalica: Are you sure?
Korisnik: Jes.
20 sekundi kasnije...
*TIT* Spajalica: Hello, you are about to type, to do this you use you're keyb...
Korisnik: (Close the window) Jok ću vajam u Word, i da kuckam ko Fred Kremenko po ekranu.
Spajalica: Are you sure?
Korisnik: (Klik, Yes)
Još 20 sekundi kasnije...
Spajalica: Do you need any help?
Korisnik: Neeee, po stoti put ne! Sad već besno bije po mišu i nastavlja da kuca.
Spajalica: Are you sure?
Korisnik: YESSSS!
Spajalica: 100% sure?
Korisnik: Ma teraj se u kurac, kupujme kucaću mašinu...
_______________________________________________________
Real life
Ekipa diskutuje o sinoćnoj tuči u klubu u kojoj su učestvovala dva gorstasa sa planine Rumije, i o Perinom pokušu da smuva ribu svog života, koji se avaj završio u klinici.
Borko: E, znate da su svrake sad agresivne, sezona parenja im je, pa štite mlade...
Ekipa: Da, Borko, po stoti put.
Borko: A znate da planeta Nib...
Ekipa: Da, Borko, pričali smo o tome juče kod Pere, prekjuče kod Maje, i pre nedelju dana na tetka Vasinom parastosu.
Broko: A znate da se Sunce sprema...
Ekipa: Da jebote znamo da sprema solarnu oluju! Aj' nemoj 'leba ti više da budeš jebena Word spajalica, i idi kupi pivo kod Miška i zadrži kusur.
Borko: Ali ovde ima...
Ekipa: Da 200 din viška za tebe, uzmi ne srami se.
Borko: Ali Miškov diskont...
Ekipa: ...je šest stanica odavde i još dva bloka, da baš zato.
Fora za spuštanje nesrećno zaljubljenog ortaka. Radi samo ako se u društvu nadje još jedan lik koji nije deo ekipe.
Random kafić u random vreme u nekom random gradu u Srbiji.
Brane: Ne znam, prosto ne znam šta da radim.
Cane: Slušaj! Ja ću ti reći šta da radiš. Svo to sranje sa hiljadu ruža i bombonjerama, ugladjenim razgovorima i dugim značajnim pogledima imaš samo na filmu. U real life-u to romantično baljezganje ne funkcioniše, razumeš? Lepo sam ti rekao da neće izaći na dobro to što gledaš te filmove sa Meg Rajan, tako se brate postaje peder. Nego ovako. Nema tu nekog okolišanja, treba bre da joj staviš do znanja da ti se diže tuki na nju, da bi je uzjahao kao mladu ždrebicu, da želiš da joj ga metaš iz dana u dan i da ti rodi petoro dece, a ne da se svaki put kad je vidiš snebivaš kao mlada i da se keziš od uveta do uveta kao da si retardiran.
Brane: Ma znam, ali...
Cane: Kurac ti moj znaš. Da znaš ne bi vodili ovaj pederski razgovor i ja ne bi morao da ti izigravam redakciju teena.
Brane: A, jebiga, ka je vol...
Lik prilazi stolu.
Nidžo: O dje ste jebači, šta ima raja?
Cane: Gde si Nidžo pičku poj'o? Brane, jel' se sećaš Nidže?
Brane: Da, da. Zdravo.
Nidžo: Šta ima?
Cane: Ma evo baš smo pričali o ribama.
Nidžo: E, kad smo kod treba, baš sam sad video jedan napičak. Jooooj, znaš kakva pička? Onako jedna mala, plavooka, slatka, fina. Prosto te sramota što razmišljaš kako bi je jebao kao potrošenu moldavku za 200 din. Ma govno bi joj poj'o kao ćevap. Ono, tip propelerčić, razmakneš noge, nabiješ je na osovinu i fijuuuuuu! Hahahaha.
Cane: A gde si je video?
Nidžo: Ma radi tu u supermarketu iza ćoška.
Neprijatna tišina, Cane gleda u Braneta, Brane gleda u Nidžu, Nidži polako i naporno čegrtaju zupčanici u mozgu. Situacija nategnuta kao treger.
Nidžo: Joj, izvini Brate, nisam znao. Jel' ti to devojka?
Brane: (ćuti i samo besno gleda)
Cane: Jeste, samo što to ni ona ne zna!
(obojica se smeju) HahahahHAHAhahahahaHAHAhahahahHaAhaHaha....!!!!
Brane: (Ustaje besno i odlazi) Ma pušite kurac obojica, čobani jedni, jeb'o vas onaj ko vas nap....
Nidžo: Alo, drugar! Ma čekaj bre, stani samo smo se... Eee, vid' čoveka? Pa gde ode?
Cane: Ma pusti ga, garant ide sada tamo u market da sekira kurac. Opet će da se mota pola sata po radnji, samo da bi na kraju kupio žvake i počeo sa malom neki idiotski razgovor tipa „kako mama, kako baka, kako svi?“, jeb'o ga Djordje Balašević u dupe.
Nidžo: Romantičar?
Cane: Nepopravljiv, nikad jebač od njega.
Nidžo: Gleda filmove sa Meg Rajan?
Cane: M'da.
Nidžo: Aauuu, gadno.
Даљински представља веома важан предмет уз помоћ којег се долази до жељене дестинације на ТВ-у.Може се рећи да даљински одржава мир у кући.Битка за њега је веома сурова и победник односи не само њега већ и моћ управљања над ТВ-ом.Поражени се користи прљавим триковима као што су чупање кабла од ТВ-а из утичнице или притискањем дугмића на ТВ-у како би окренуо жељени канал.До битке долази најчешће у предвечерњим часовима,када различите старосне групе у породици желе да свој празан ум напуне глупостима које ће им помоћи да бар на који минут побегну из беде у којој живе.
Уторак вече,породица на окупу.Мама,тата,син,ћерка и баба:
Мама:''Гледамо ''Гумуш'''да видим да ли је Мехмет преживео удес!''
Ћерка:''Гледамо Терезу,хоћу погледам да ли ће смува оног богатог кретена.Јуче јој је купио прстен!''
Тата:''Дај `вамо даљински гледају тата и син утакмицу.Сад почиње ЛШ!Има Реал да ошури Лион!''
Син:''Заправо ћале хтео сам да погледам филм на ТВ1000,онај са Адамом Сендлером кад је он много богат..''
Баба:''Ђецо окрените ми Пинк да видим оног нашег хероја Србенду како се бори против Фирчија Мађара,Бокија педера македонског и оног одвратног Ћеме муслимана!''
Тата:''Е не може човек да седне на миру у кући да погледа једном у живот спорт на тв-у,цео дан рмбачим дођем кући не могу да седим да одмарам очи''
Мама:''Ама и иди спавај,одмарај очи пусти ме да гледам љубав на ТВ-у кад је немам у животу!''
Ћерка:'' Пустите ме да гледам Терезу,хоћу да видим паре и богате заводнике,кад већ не могу ја да имам све што пожелим,дајте ми бар сат времена да погледам нешто!''
Син:'' У праву је какви сте то ви родитељи?!Дајте нам паре,па онда вам нећемо тражити ТВ да гледамо!Паре!''
Баба: ''Хоћете ви да окренете Пинк?!''
Ћерка:''Ама баба то има после Терезе!''
Тата:''Ја сам овај телевизор платио,ја вам плаћам школовање,храну,одећу и финансирам којекакве излете по Грчкој и курварлуке.Пунолества,зимовања,летовања,сва јебовања!Даљински остаје код мене!''
Мама:''Велико си ти мушко отимаш од жене,како те није срамота?Кад би Онур такао Гумуш?!
Баба у том моменту одлази у кухињу,отвара фиоку од шпорета вади М70АБ2(заставина производња),враћа се у дневну собу и има што би ''Black Eyed Peas" рекли ''The time of my life"!По обављеном масакру баба налази број Прве телевизије,тражи на слушалицу Машана Лекића и каже:''Урадили сам оно што сте ми тражили..8) ''
За почетак: Цукенберже, јеб'о те пас асоцијалног!
Шта сам оно 'тео... А да! Фесјуље.
Штоно кажу стари људи: фали им неки курац. Или што би аутомеханичари рекли: фали им гедора. Има их разних. Од баба-девојки, до оних су које су тек престале да се пењу на прсте да би дохватиле прекидач. Фејсуље живе на Фејсу, уствари живе за Фејс. Мото им је: Live for like! Like is a life. Не, нису то обичне фејсубукашице, то је свака девојка која има ФБ профил, фејсуља је прави назив за овакве девојке.
Лајкују све живо, у нади да ће им лајкови бити узвраћени. Може се рећи да су то старлете, манекенке, фото-модели, певачице и глумице у покушају, а неке од њих имају и своје блогове. То су девојке које се непрестано труде да постану чувене по томе што су познате. Циљ је наравно удаја за неког ловатора по узору на трендсетерке којима се диве.
Њихове објаве су увек јавне (Public), тако да тек неколико милијарди људи може да зна шта су јеле, пиле, шта их мучи, где су биле, где се тренутно налазе, с ким се јебу, с ким су се јебале, па их је сад срамота. Додуше још увек не каче узорке урина и столице, мада какво је време дошло... Елем, фејсуље имају ненормалну потребу да сваки минут свог живота поделе са другима.
Изађу из куће - статус, песма или слика.
Уђу у кућу - статус, песма или слика.
Изађу у парк - статус, песма или слика.
Оду у шопинг - статус, песма или слика.
Спремају се за излзак - статус, песма или слика.
Оду у локалну биртију - статус, песма или слика.
Врате се кући - статус, песма или слика.
Депилирају се, кувају ајвар, окопавају кукуруз - статус, песма или слика.
Једва чекају лето да могу да стављају своје слике са базена или са мора. Кад се врате са мора, обавезно ставе статус: “Што је било у Турској, то остаје у Турској.“, само да би цео свет зна да су се јебале с неким Турчином, магационером, у вешерници хотела у Кушадасију. Уколико не оду на море, онда слепачки каче слике са ранијих летовања и накаче у опису како се лудо проводе у Паралији, док у позадини слике стоје натписи на турском, а оне жуљају дупе на столици у својој кући у некој припздини или у неком од солитера.
Фесјуље манијачки додају сваког јер се воде логиком: што више пријатеља, то ће бити више лајкова. Чим виде да мета њихових интересовања лајкује слику неке друге девојке, оне у року од одма' стављају своју слику на којима се пуће или усиљено кезе као да су жвакале трњине, неке стављају слике у купаћем костиму, флафичасто-шареним хеланакама, кратким сукњама и хаљинама копљеним код шанера или у секонд хенд шоповима, само да би добиле тај толико лајк од дотичног од кога им живот значи. Уколико добију лајк, креће затрпавање зида најзиљавијим изливима љубави од којих би и Балашевић добио пролив. Али уколико дотични не лајкује неку њихову слику, обавезно крећу статуси типа: “Не осуђуј ме, не знаш моју причу, не знаш кроз шта сам све прошла.“, или они пркосни: “За добрим коњем се увек прашина диже.“, или “Пси лају, каравани пролазе.“
Фејсуље пате од селективне меморије. Чак и оно што је било и пре месец дана, то је прошлост, не рачуна се, то се није десило.
Некима фејсуљама кад се приближи лето тридесето (код неких и кад прође лето дваеспето), манијачки бришу слике на којима су у полутами сепераеа неког клуба јахале Бакија Б3, Ђуса, Бобана Рајовића или редом чланове групе 187, или су се ваћариле са локалним кримосом кога већ неколико година прекрива зелена трава заборава.
Ове млађе при упису на факс или неку вишу школу манијачки бришу слике и статусе које имају везе са локалним пропалитетима који сада туцају камен у Забели, који су садили башту код оца Бранислава или коју су сада непреспективни портири фирми чији газда има симпатичног сина. И оне врло брзо заборављају и поричу своје грехе младости, па чак иако је у питању генг-бенг са целим одељењем на екскурзији у Лепенском Виру у првом разреду средње који је већ постао урбана легенда у крају или редаљака са механичарима у радњи у којој је радио њен бивши дечко као шегрт. Оне су сад фине девојке које шурнаест пута дневно цитирају Балашевића.
Ове најмлађе једног дана воле Перу, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. Сутрадан воле Мику, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. Прекосутра воле до бола Лазу, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. И све то мора да се објави по неколико пута дневно.
Између два јурења лајка, лајкују објаве певаљки и старлета, а такође и прате (лажне) профиле разноразних познатих батица и кримоса. Неке између два чедновања на Фејсу се и даље крешу са локалним дрипцима о којима стално пишу како им се гаде.
Уколико виде своју мету да се мува (или се смувао) са неком девојком или их дотични обрише са Фејса, ниво хистерије толико расте да се од наивне девојке типа Луче из Касидола која чека да јој драги дође кроз шљивике и ливаде, претварају у Миру Шкорић која ће обоје да одлежи.
Фејсуље! Смориле сте међеда, децхко! Пуца му глоова од вас!
Ипак, хвала Цукенбергу што сада зарад одржавања добрих фамилијарних, добросуседских и свих осталих односа постоје опције: Сакриј (Hide) и Престани да пратиш (Unfollow).
Super covek koji svojom brzinom moze da stvori vetar,laserima iz ociju da isprzi jaja i isece hleb,prdezom napravi saunu,dahom ugasi pozar,verovali ili ne ima samo jednu manu (NE POSTOJI!).
Superman is a fictional character, a comic book superhero widely considered to be one of the most famous and popular such characters1 and an American cultural icon.2345 Created by American writer Jerry Siegel and Canadian-born artist Joe Shuster in 1932 while both were living in Cleveland, Ohio, and sold to Detective Comics, Inc. in 1938, the character first appeared in Action Comics #1 (June 1938) and subsequently appeared in various radio serials, television programs, films, newspaper strips, and video games.
The origin story of Superman relates that he was born Kal-El on the alien planet Krypton, before being rocketed to Earth as an infant by his scientist father moments before the planet's destruction. Adopted and raised by a Kansas farmer and his wife, the child is raised as Clark Kent, and imbued with a strong moral compass. Upon reaching maturity the character develops superhuman abilities, resolving to use these for the benefit of humanity. With the success of his adventures, Superman helped to create the superhero genre and establish its primacy within the American comic book.2
While referred to less flatteringly as "the big blue Boy Scout" by some of his fellow superheroes,6 Superman is hailed as "The Man of Steel," "The Man of Tomorrow," and "The Last Son of Krypton," by the general public within the comics. As Clark Kent, Superman lives among humans as a "mild-mannered reporter" for the Metropolis newspaper The Daily Planet (the Daily Star in original stories). There he works alongside reporter Lois Lane, with whom he is romantically linked. This relationship has been consummated by marriage on numerous occasions across varying media, and the union is now firmly established within the current mainstream comics continuity.
The character's supporting cast, powers, and trappings have slowly expanded throughout the years. Superman's backstory was altered to allow for adventures as Superboy, and other survivors of Krypton were created, including Supergirl and Krypto the Superdog. In addition, Superman has been licensed and adapted into a variety of media, from radio to television and film. The motion picture Superman Returns was released in 2006, with a performance at the international box office which exceeded expectations.7 In the seven decades since Superman's debut, the character has been revamped and updated several times. A significant overhaul occurred in 1986, when John Byrne recreated the character, reducing Superman's powers and erasing several characters from the canon, in a move that attracted media attention. Press coverage was again garnered in the 1990s with The Death of Superman, a storyline which saw the character killed and later restored to life.
Superman has also held fascination for scholars, with cultural theorists, commentators, and critics alike exploring the character's impact and role in the United States and the rest of the world. Umberto Eco discussed the mythic qualities of the character in the early 1960s, and Larry Niven has pondered the implications of a sexual relationship the character might enjoy with Lois Lane.8 The character's ownership has often been the subject of dispute, with Siegel and Shuster twice suing for the return of legal ownership. The copyright is again currently in dispute, with changes in copyright law allowing Siegel's wife and daughter to claim a share of the copyright, a move DC parent company Warner Bros. disputes.
И јопет: Цукенберже, јеб'о те пас асоцијалног!
ДаклеМ... Да кажем коју и о фејсарима. Као и фејсуље и они живе за Фејс. Не, то нису обични Фејсбукаши, ово су Фејсбук-темплари или краће: фејсари. Они су витезови виртуелног света. Бар они тако мисле. Има их разних: утицајни фејсари, фејс-клошари, џим Србенде, манекени. Они за себе мисле да су много зајебани ликови који су попили сву памет, сву лепоту и све вештине овог света и којима фали увек једна једина ситница - пичка. Дакле, поприлично крупна ствар је у питању. И њихов мото као и колегиницама им фејсуљама је: Live for like! Likе is a life.
Утицајни фејсари су по многима највећи трутови данашњег друштва. У питању су свима добро познати утицајни твитераши који су су своје поље деловања пренели са Твитера и својих блогова на Фејсбук. То су политичари, политички аналитичари, социолози, публицисти, борци за људска права, музичари, књижевници, глумци... у покушају. Увек свачим изазвани, ти махом вечити апсолвенти или пубертетлије у тридесетим увек имају много тога да кажу о ономе што их нико и не пита или не жели да чује. Њихових постови су разнолики и могу да говоре о томе да ли бољи ајвар који прави баба Госпава из Калуђерице или баба Вукадинка из Угриноваца, преко тога да ли је Слобода Мићаловић боља риба од Борке Томовић и зашто није (мада мени лично јесте Борка боља риба... Лололо), па све до тога зашто Меркелова више зове телефоном Путина него Обаму. Носећи се мишљу да су Твитер и блогови привлилегија одабраних, они шерују своје дубокоум(обол)не записе на Фејсбук надајући се да ће тако стећи милионску армију пратилаца који ће упијати њихове муд(р)ости као пустиња воду. Само за разлику од фејсуља они не дају лајкове тек тако. Они махом само скупљају лајкове, верујући да су њихове мудрости ванвременске и да би сви требало да њиховим постовима прилазе са одушевљењем и страхопоштовањем. И траже разумевање. И дивљење. Они су (не)срећно заљубљени, радују се туђој срећи, жале туђу несрећу, исправљају криве Дрине покушавајући истовремено да шире оптимизам, саосећање и веру у боље сутра. Додуше успевају да скупе море лајкова од разноразних зиљавуша, фејсуља, климактеричних љубитељки лика и тела Жарка Лушевића, као и фејс-клошара, али циљ њиховог свакодневног муд(р)овања јесте да без неког конкретног рада дођу до неке високе позиције у друштву, пре свега да остваре сан авереџ Србенде: државни посао и да тако буду достојни међуножја савремене Ленке Дунђерски познатије као Кристина Беломарковић Попконстантиновић у коју су лудо заљубљени.
Фејс-клошари су модерне слуге Јернеји који стално чекају својих пет минута да би добили правду. То су утицајни фејсари за сиротињу. Они често и нису прави клошари, али воле да одају такав утисак, тј. да се свима представљају као жртва транзиције у Србији. Вечито депресивни, неподношљиво патетични, незадовољни собом, а још више другима. Имају комплекс сваког ко има макар 50 евра у џепу. До поднева мрзе себе, од поднева цео свет. Клошари имају једноставну поделу људи: ми и свет. Убеђени су да су све девојке курве и спонзоруше иако константно додају на Фејсу разноранзе фејсуље и лајкују њихове објаве. Батице су њихова ноћна мора и главни кривци што девојке не гледају поштене момке. То су све татини синови и криминалци који коче или су трајно зауставили њихов прогрес. Зато имају незадрживи порив да минимум 10 пута дневно држе предавања о моралу качећи статусе, шерујући објаве са неких зиљавих страница или профила утицајних фејсара који су њихови узори, или качећи неке хип-хоп или рок песме са социјалном тематиком. Иако су у већини случајеви и они ти који жуљају дупе на рачун својих родитеља, који им од своје цркавице дају и последњи динар за Интернет, они криве друге за своју ситуацију. С времена на време разочарани чињеницом да чак и зиљавуше игноришу њихове правдољубиве постове, почињу као Калимеро да се јадају на Фејсу како је цео овај свет једна велика неправда изазивајући гађење и оно мало иоче нормалних пријатеља и познаника које имају.
Џим Србенде ретко имају довољно сивих ћелија у мозгу, али зато огромна већина нема ни мишићну масу. Иако многи од изигравају манекене о којима ће касније бити речи, ипак ћу их ставити у посебну групу јер међу њима има и фејс-клошара, и великих фенсера. Иако се не баве професинално бодибилдингом, каче као помахнитали слике где су голи до појаса (пошто ноге ретко раде), док са бицепса и трицепса виси сало или вриште кости и кожа као да су недавно пуштени из Аушвица. Стално соле свима памет о правилном вежбању, квалитетној исхрани и суплементацији. свакодневно качећи слике суплемената које би углавном волели да користе, јер немају пара за њих. Они су убеђени да су модерни Аполони, да им је тело извајано као код Микеланђеловог Давида. Ретки су сасвим добро урађени, али и они просто изазаивају одбојност авереџ Фејсбук Србенде према њиховим свакодневним објавама јер су свима досадили од качења од својих бицепса, трицепса, трапезиуса, лепеза, квадрицепса, плочица на стомаку... пре и после сваког тренинга, иако немају намеру да се такмиче. Иако маштају да ће качењем свих тих слика постићи да их нека врх риба (пожељно је да то буде јавна личност) позове преко Фејса да је оплоде (истинита прича пар џим Србенди) углавном извуку мање лајкова, а више подсмеха.
Манекени или батице су посебна група фејсара. Има их разних: од бахатих тајкунских синова, кримоса, преко набеђених интелектуалаца који себе називају боемима, потом расних голгетера сеоских и приградских клубова, бодибилдера, па све до жгољавих уличара који станују по шупама, али сваки динар улажу у неки комад углавном шаниране или секонд хенд гардеробе. Иако су групација која се колико-толико редовно очеше за неки коитус, они су су у сталном лову за новим пленом, јер им је квантитет често испред квалитета. Они су највећи робови свог изгледа и од свих фејсара највише живе за лајк, али и их и радо деле. Као и фејсуље сликају ама баш сваки тренутак у свом животу и имају сталну потребу да објављују тренутну локацију на планети Земљи. Профилну слику мењају више пута дневно. Најчешће постављају својка, неретко држећи два прста (Peace, bro!), делујући мужевно колико и босанска мушкар'ч'на, познатији као Дин. На свакој слици ћете видети њихово већ добро увежбани ЈА ЈЕБЕМ кез, увек уредно почупане обрве и веома често нека опет ЈА ЈЕБЕМ тетоважа. Иако нису манекени или професионални фото-модели, они свакодневно постављају слике на којима су елегантно обучени јер “одела и кошуље одају озбиљност и све рибе се ложе на то.“ Било како било, немају довољно мозга да би схватили да ће уместо препички на њихове слике углавном дркати педери, зиљавуше и загореле предклимактеричне маторке.
Фејсари! Сморили сте међеда, децхко! Пуца му глоова од вас!
Ипак, хвала Цукенбергу што сада зарад одржавања добрих фамилијарних, добросуседских и свих осталих односа постоје опције: Сакриј (Hide) и Престани да пратиш (Unfollow).
Ништа , нула, не постоји. То је имагинарна ствар или у најбољем случају мит или легенда. Такође, означава и неку тешку испалу. Може бити нешто што се јако жели, али и онај ко то тако силно жели зна да му се жеља просто не може остварити. Пре ће неки наш клуб освојити лигу шампиона или ћеш ти јеати Jessicu Albu и Milu Kunis, истовремено (односи се на јеање Џесике Албе и Миле Кунис, мало би превише било, чак и за тебе, да их је*еш, док гледаш како нпр. (да будем неутралан) Војводина осваја лигу шампиона), него што ћеш да дочекаш да ти се жеља типа предња вуча од фергусона оствари.
Име је добила од далеко најпознатијег производа миле нам фабрике која носи назив индустрија машина и трактора. Браво, већ сте погодили, у питању је имт 539, у народу познатији као фергусон. Као што се овај наш чувени трактор није, нити ће се икада производити са дуплом вучом, тако ће се сваки циљ или тежња ка том типу нереалног завршавати само на пустим жељама.
- Како је било на испиту код Кнежевићке? Нисам смео да се појавим, пипнуо књигу нисам.
- Ма шта како је било? Предња вуча од фергусона, тебра.
- Није ваљда тако страшно било?
- Шта није, да нисам имао индекс испред себе, не би знао ни како се зовем.
- Прича ми Шоми да си синоћ мувао малу Мају, ћерку Радета водоинсталатера. Он и Дуле се дискрето повукли нешто после поноћи, да ти не сметају, кажу мала прорадила, само што није загризла.
- Ма да. Него коју графичку да ...
- Чек, стани мало. Немој ту да ми глумиш артичку хладноћу, него причај, каква је била? Делује сва онако хоћна, мора да се јее као штука.
- Шта каква је била? Сад ћу да ти кажем. Цело вече плаћам пића њој и њеним другарицама, облећем око њих, реко да буде нешто и за ову двојицу, кад оно педери побегоше, уопште нису скапирали да радим за колективно добро и да ми треба бек ап(back up). Али добро, наставим ја са жваком, она се смеје, све супер и у неко доба одем ја да шорам. Кад сам се вратио, њих нема, долази конобар, доноси ми њихов рачун и рачун Гоксијеве екипе, оне отишле са њима, замисли то.
- Ау брате, каква предња вуча од фергусона, да не поверујеш.
- И то у пакету са CTF – овим мењачем са све синхронима.
- Знаш, тебра, овај мој голф нешто слабо вуче у последње време, као да је негде продувао.
- Како га возиш, чудим се да још увек ради, како није до сад зарибао? Кад си задњи пут мењао уље?
- Пре два месеца, није то у питању. Чак сам му сипао модричин maxima long life. Ево већ 3 дана копам по огласима и нема ништа што би ми се свидело.
- Ако хоћеш да га мењаш, узми оног Симиног, возио сам га, јесте и он стар, али још може добро да повуче.
- Ма добро, пусти то. Него гледао сам нешто на јутјубу (youtube) и тако мало по мало наиђох на оног ламбурџинија. Знаш оног новог, како се беше зове?
-Lamborghini aventador
-E тај. Ел си видео шта су колица? Права машина, има 6 500 кубика и 694 коња. Еј 694 коња, где ли само нађоше и ових 4? А могли су и да заокруже на 700.
- Ало Алонсо, спусти се мало на земљу. Пре ће да се једне зиме скупимо ти, ја, Миле, онај луди Паја машинац и Драган аутомеханичар, заложимо ону стару пећ у твојој импровизованој гаражи, и погоди шта, да набуџимо предњу вучу на твом ферџи, него што ћемо и да видимо уживо тог ламбурџинија. Није то за нас, прво, ел си видео колико кошта, или си само балавио гледајући како за 2 секунде стиже до стотке. Друго, тих 6 500 кубика треба нечим регистровати, а 694 коња напојити и то искључиво evro BMB 98. Треће, то треба и негде возити, а где, кад код нас, на путевима се узгајају рупе.
- У праву си, свака ти је ка' Његошева. Него да ми даш Симин број, да обавим ја трансакцију док мој голф не зариба.
-Ало, ћеро, где си?
-Е, ћао мама, ево кући сам, шта радиш?
- Пеглам ствари твог оца, усвињио се како само он уме. Него да ти испричам најновије аброве. Ел ту онај твој? Ако је ту само кажи добро, још мало као нешто да причамо, па да прекинемо, а кад он негде оде, ти ме само зврцни, па ћу ја да те позовем, да он не примети.
- Није ту, оде са другом да купују неке делове за трактор. Кад сам га питала шта се то опет покварило, рече ми нешто, ваљда им треба нека предња вуча за фергусона. Питај тату да он нема тај део, чини ми се да су им исти трактори.
- Чек да запишем, заборавићу. Е тако, кад се врати матори, натераћу га да погледа. Он сам поправља трактор и стално скупља те старе делове.
...
У међувремену, локација непозната
- Ел ћеш више да се јавиш на тај телефон?
- То је сигурно жена. .. У јеоте, таст ме зове.
- Добар дан тасте, како с...
-Зете чујем тражиш предњу вучу од фергусона?
-Ма није, ја се само шал...
-Слушај мали, немој да ти дођем добићеш и предњу и задњу вучу, али по глави, шчуо!
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.