Cile: Brate, koje sranje, ostavila me Ana, ona Mirka koju sam muvao se smuvala sa Banetom, Ceca neće ni da me pogleda... Sranje živo!
Pera: Ma opušteno buraz. Srediće se to. Zamisli.... Dođe sad ovde Eva Longoria i kaže: "Ja što si sladak, ajd` daj da ti popušim na brzinu." Ili Šarapova u`vati da ti se oblizuje ovde i kaže ti da oće da je trsiš do zore. Ili, još bolje, dođe ona pornićarka, Lisa Ann, ili kako već i zove te da joj opereš kola! Ufff.... al` bi uživao... Šta misliš, će smuvaš neku takvu?
Cile (uplašen pogled, pokušava da se seti da li je Pera možda pobego iz Laze, a potom smeh): Boli tebe kita, možeš na đubrištu da ga bacaš! Ja mora imam komp pored, net...

-Brate 100 godina te nema. Jesi ti negde preko? Čini mi se da reče neko...
-Aha, ovde nije bilo sreće za mene, pa sam je potražio preko bare.
-Pa nađe li je? Priča se da si u nekoj filmskoj industriji. ''B'' produkcija neka?
-Bar da je ''B''
-Moolim!? Ne seri da si...
-Pogodio si. Angažuje me Brazzers, prilično često.
-Brate ti si moj idol! Pa skim glumiš?
-Evo ovaj zadnji sa Lisom Ann. Glumim njenog muža.
-Brate jel sve ono kao što gledamo? Oral, anal, prskanje, ludilo?
-Ma nemam pojma. Ja ustanem, spremim sebi doručak, ona spava kad ja odem na šljaku.
-I? Ajde pričaj jebote!
-Onda dođu dva crnca, kao neki čistači bazena, i karaju je dok sam ja na poslu.

Gde ćeš na more?

Pajsad, to ti je retoričko pitanje, kako stoje stvari. Sad se spremam za odbranu diplomskog: šuljevi mi otekli od sedenja za računarom k'o da me pola LDP-a naguzilo a podočnjaci otromboljili kano klića sredovečne Moldavke. Mentor me za diplomski brutalno jebe k'o mlad Šiptar sansku kozu, a roditelje sam za ovih šest godina izmuzao do te mere da su na ovogodišnjoj slavi mislili služiti goste Argetom, Lisa salamom i supom iz kesice. Neka, imam Gugle Earth, cimera Crnogorca, zagarantovan hladan tuš jer tople vode u domu nema otkako su se dva Hercegovca zamenila na mestu direktora, skoro načetu kilu Tuzlanske soli, golotinju sa interneta i dve litre rakije u flaši od Skaj kole što mi ujka doneo. Nije more, al' je solidna aproksimacija. Boli me kurko, ima se, može se.

Naziv defke je pleonazam, ali kad se samoubiješ nikog i ne boli kurac šta piše, makar i da stoji "Disertacija prababe Seje Kalača o seksualnom životu kišne gliste (Lumbricus terrestris)".

- Ај седнемо овде, ти шатро читај тај атлас из анатомије који и овако никада нећеш научити, а ја ћу да слушам зику. Нема шансе да нас провали да нисмо узели карту.

- Важи, али пази ко ради. Јоца Провера. Он је наплатио дуплу карту Исидори Бјелици јер је мислио да су она и њен нос две особе.

- Ма опусти се бре. Зна и Јоца некад да се занесе. Видиш ову цицу испред. Сигурно ће да обневиди од њене васколике лепоте.

- Кхм,кхм! Е, мангупи једни. Па мене сте нашли да фарбате. Радим као кондуктер још пре него што је измишљен точак и ви сте мене нашли да зајебавате. Ајде паре на сунце.

- Брате, или је Јоца педер, па није пао на плавушу или воли свој посао више него ја Лису Ен кад је обучена као докторка.

Devojka:"Volim te više no išta".
Dečko:"Volim i ja tebe. Nemaš pojma koliko".
Devojka:"Kako bi bilo zakon da ovaj trenutak traje večno".
Dečko:"Neće večno, al' smo celo veče sami u kući. Hajd' idemo u spavaću sobu, veći je krevet".
Prijatelj:(Urla ispod prozora)"Ale, ale, Milan, ale!!! Haj'mo na pivo, e, dobio sam na kladži! Vuci dupe napolje"!
Dečko:"Brat, uništi mi romantiku. Ne mogu večeras nigde, imam posla večeras, ako znaš na šta mislim. I tiše malo, probudićeš ceo kvart".

Lik:(Taman seo da cepa)"Lisa Ann, Holly Halston, ... Anjelica Lauren! E, ti ćeš. Mmm, tako. Uh, kako je dobra"...
Brat:(Upada k'o Betmen u sobu)"Brat, znaš kakvu sam trebu sad vid'o e! Uh, kako bi' ju natez'o".
Lik:"Mamlaze jedan, uništi mi romantiku! M'rš napolje i da te nisam vid'o u kući naredni' sat vremena! 'De sam ono stao... Na po posla me prekin'e konj, a i ja kreten nisam zaključ'o vrata. Hajd' sad opet na pos'o".

1 - Domaćin, odnosno, mužjak je odradio svoj posao korektno.
X - Ni tamo, ni vamo. Mužjak i ženka nisu bili raspoloženi, kratka predigra bez orgazma.
2 - Mužjak nije ostavio dobar utisak, dok je ženka izdominirala tokom celog posla.
0-2g - Slabo, veoma slabo. Malo želje, još manje dela, nikako.
3+g - Veoma pozitivno, korektno. Želja i delo je pokazano sa obe strane.
5+g - Fenomenalno. Jebačina level ''Niske Strasti''.
7+g - Komšija zapalio cigaru koliko je dobro bilo.
X-1 - Mrtva predigra, ali je mužjak uzeo stvar u svoje ruke i to odlično odradio.
1-X - Odličan početak, ali loša realizacija na kraju.
2-1 - Vrhunska jebačina. Mužjak vodi predigru, dok zavšnicu ženka uzima u svoje ruke.
gg3+ - Oba partnera doživljavaju orgazam.
2+pp - Zavidna predigra ova partnera.
I<II (više golova u drugom) - Očajan početak sa obe strane, dok su kraj pozavideli Lisa En i Roko Sifredi.
Dupla Pobeda - Ogromna želja sa jedne strane za seksom, dok sa druge nema želja za životom.

- Matori, kako je bilo sinoć sa Majom?
- Odložena utakmica.

Eclipse: Душо, 'оћеш да ти нацедим сока од ових поморанџи, да не пропадну?
debeli pacov: Може душо, ал' прво ја теби да покажем уметничку обраду цеђења сочног нектара из баклавице!
Eclipse: Хихихихи...

>>Špica, i početak emisije:
(Karanović nas već dočekuje u standardnoj pozi, baca ljutit pogled ravno u objektiv kamere, tako da energija nastala od impulsa njegovog zurenja izaziva kratak spoj na električnom kolu i kamerman završava na VMA)

-"Dan je lep, napolju je sunčano, upravo ste završili svoj prekrasni ručak spremljen veštom majčinskom rukom, sad razmišljate da malo prilegnete u svom toplom, porodičnom idilom okupanom, domu, zar ne ?"
(Šmekerski se naginje na stranu, levo oko polako počinje da spušta, kao da će da namigne)
-" Nije svima tako savršen život ! Nekome nema majčinskog osmeha da ga ozari, kad dodje iz škole sa dobrim vestima. Neko je taj ručak pojeo na slamčicu jer su mu udovi odnešeni u stravičnoj nesreći u kojoj su mu takođe i nepovratno oduzeti najmiliji. Neko neće moći da se zavali u fotelju i razmisli o današnjem danu, jer će odmah morati da krene sa radnim obavezama kako bi prehranio oca koji ima Parkinsonovu bolest !"
(Završava Karanović u Njegoševom stilu)

>> (Gledalac guta knedlu, razmišlja dva puta o prelepim jagodama u šlagu, koje je nameravao da proguta kao Lisa An semenu tečnost. Nesigurno, polako gura dezert od sebe, i na licu stvara grimasu sličnu onoj koju Dejan Cukić složi kad vidi oba svoja fana na njegovom koncertu)

>>Početak priloga:
(Prikazuju se predeli napustene visoravni na jugo-istoku Srbije, a Jovanovićka se gadja nekim "činjenicama" o depopulaciji i prelasku ljudi sa sela u gradove. Prikazuju neku šupu, bez vrata, prozori su zamenjeni poderanom ceradom sveže skinute sa nečijeg Juga. Kroz nešto što bi trebalo da predstavlja vrata, polako se nazire galava nekog klinca, sekund kasnije i čitava forma ovoga sisara se može videti. Mali polako kreće ka kameri, kako sve više prilazi, beda i nemaština ga upotpunjuju. Tu sad kreće govor koji objašnjava njihovo zapadanje pod krilo siromaštva, naravno da isti traje koliko i naš put ka Evropi. Nakon proveravanja porodičnog stabla i objašnjenja kako nemaju nigde nikog, kreće intervju sa klincem)

-"A je li tebi ovde teško ?"
(Ispucava Jasna prvo glupo pitanje)
-"Pa nije baš lako, ali šta mogu, tu mi je sve, navik'o sam !"
(Reče mali skromno, ostavljajući ralo od 40 kila i pripinjajući vola od 400 istih)

-"A da li bi voleo da imaš lakši život ?"
(Ispuca ona i drugo isto glupo pitanje)
-" Jok kučko voleo bih da čitav život prevrćem kravlja govna po njivi na kojoj jebeno nikad ništa da nikne !"
(Pomisli mali u sebi, ali na pitanje odgovori samo klimanjem glave)

-"A koju bi stvar najviše hteo da imas u ovom trenutku ?"
(Pa jebem mu majku ne može jedna stvar da mu promeni život, glupačo !)
-"Kompjuter !
(Odgovori mali naivno, praveći facu kao Stevo Žigon pred gomilom ljutih komunista, na koju bi i Milka Canić emitivno odreagovala)

(Glupa pitanja se nižu kao primljeni golovi naše fudbalske reprezentacije, a mali na njih odgovara isto, uglavnom gestikulacijom a ne rečima kojih i nema viška s'obzirom da ima prvi osnovne i knjige za drugi)

>>Žrtva koja se nalazi sa druge strane ekrana, polako počinje da pada u depresiju, otuđuje se od ljudi, prestaje da jede, pije, ozbiljno počinje da ugrožava svoje zdravlje neprekidnim razmišljanjem o sirotanu i nepravednosti života. Naravno da se i određena doza agresivnosti i besa javlja kao nusefekat na intelekulano vođenje emisije, ali potisnuta grižom savesti, agresivnost se potiskuje.

Ostali prilozi se mnogo ne razlikuju od ovoga, samo se mesto siromašnog klinca umetnu bolesna deca (patnje roditelja), samohrane majke, beskućnici itd...

Kasnije gledalac shvata da nema zbog čega da ga grize savest, da nije on kriv što mu je Bog podario zdravog brata/sestru, više-manje dobar život, shvata i da bi ljudi za viši rejting iskoristili i nečiju nemaštinu, bolest, tugu.

*Cilj definicije nije omaložavanje nikog, nije autor imao za cilj da se neko sa nekim hendikepom nadje uvređenim, ili da neko ko živi ispod proseka pomisli da je prozvan. Isključivo je definicaija usmeran ka emisiji Exploziv i prikrivenim ciljevima iste.

Znam, to je isto kao Guča!

E, vidiš nije! Seoska slava u tvom selu nipošto nije kao Guča! Prvi razlog zato što je u tvom selu! Čak i ako je u selu pored, nikada neće moći biti kao Guča, jer koliko voliš da odeš u svoje selo, isto toliko voliš da odeš u susedno i da im gledaš žene! Pa šta ti Bog onda da!

Kad smo prešli preko toga, idemo dalje.
Euforija se oseća sigurno nedelju dana unapred. Osećaj pojačavaju prvi cigani i Srba iz Iriga sa čuvanim autobusom Alexandar, koji stoji tačno na centru sela i uvek prvi dodje.. Negde sam čuo da mu je tatu ubio voz na pružnom prelazu, ali nikad potvrđeno. Rampa se nije spustila valjda, ili se još nije digla. Ali to sad nije bitno. Odeš sa komšijom na partiju stonog fudbala, i misliš da je tvoje selo Vegas jebote! Ali stvarno to misliš, ne proseravaš se! A kako dani prolaze, sve je punije. Tezge se montiraju, svaka šira ulica i park u selu postaju parking, ali ne parking kako ga svi zamišljaju, nego kao da je neko prodrmao zemlju i ostavio auta tako kako su se zatekla. To su uglavnom lade specijalke, stari stojadini, po neki golf i slično. Ujutru rano pred njima vidiš starog cigana kako jede sendvič od po vekne leba, i 300g Nedeljković salame i dijamant majonezom. Onako skroz do ušiju masan. Šatori su u montaži, ali oni čekaju predslavu i slavu. A to čekaš i ti, da se odma razumemo. Omladina, ona najmlađa čeka nešto drugo. Autiće na udaranje, sa komentarom "bravo bravo bravo, naaaaagradna vožnjaaaa, auto broj seeeeedam" ! Nemate vi pojma koja je to sreća! Pa kad sam kao dete dobijao nagradne vožnje, srce mi bilo ko planina! A kad patkicu skinem! Ej ljudi, patkica na ringišpilu! A gurao me Sima, stariji brat od tetke, utovarao od sedme godine, kvartalno podeljeno, detelinu, pa kukuruze, pa drva a na zimu čistio 5 dvorišta snega. Mogao me gurnuti do drugog sela da je teo, al to tad nije bilo bitno! Odlutaše sećanja. Elem, gde smo stali? Kod šatora! Za predslavu peva Vesna Vukelić Vendi. Jebi ga, ne možeš da biraš, makar ćeš joj gledati pod suknju ako uspeš. Radije bi voleo da vidiš, ako si Sremac, neku tamburašku bandu, uglavnom Diku ili Zlaju iz sela, a ako te je muka naterala da dodješ stotinama kilometara daleko od svog pravog sela, onda bi makar taj dan voleo da čuješ zvuke (Manjače, Vitoroga, Like, Banije, Korduna). Ali nekako se svi nađete na toj Vesni Vukelić Vendi, a i posle celodnevnog ispijanja piva ili nečeg sličnog, retko soka, manje bude i to bitno. Bitno je da je sve puno.

Šator ko šator, sklepan od onih jadnih rešetkastih komada, sa ispreplitanim kablovima za struju i instrumente,koja se uglavnom krade sa obližnje bandere, gde jedno celo pre podne slušaš "jedan jedan jedan tes tes tes.... jedan dva jedan dva", kao da se štimuje orkestar bečkih dečaka u najmanju ruku. Ali ni to ti ne smeta, slava se približava.

Došao je dan predslave. Ako pada u petak, može se reći da je to meka i medina seoskog turizma! Još će biti punije, doći će i žena sa strane, a svi znamo zašto su došle. Šećerna vuna, kobasice, prasad i jaganjci na ražnju, pljeskavice kod Lisa, svilene bombone i drugo, samo su deo ugostiteljskog asortimana. Da ne pominjem da svako i malo gadljiv neće moći da pojede ništa od ovog, jer cigan Steva recimo, dok nabija prase na ražanj, u isto vreme, peče pljeskavice, cepa drva na obližnjem improvizovanom panju, vraća kusur i onako znojav od tolike vatra na 35 stepeni briše čelo keceljom o koju naravno briše i ruke. Čak sam čuo jednu anegdotu, koju ne mogu da potvrdim, naime u selu Vojka je jedan drug od mog druga (već i suviše sumnjivo, ali ajde) došao kod cige da kupi pljeskavicu, tj kod ciganke, i na pitanje šta ćeš od priloga on je rekao majonez, ona mu je to uredno stavila plastičnom kašikom, i kada je rekao senf, dotična je bez po blama olizala kašiku i istom zagrabila senf iz činije.

No nije ni bitno, dojam je bitan, dočarati detalje.

A na dan slave? To je već umetnost, ako bude sreće i istorija. od ranog jutra svi pomenuti mirisi pomešani, atmosfera se oseća u vazduhu, muzika se svuda sprema i donosi alkohol u velikim količinama. Zvao si sve drugare iz drugih sela i gradova koje imaš! Za seosku slavu se po pravilu sa svojima ne družiš u toku dana. Može pivo-dva dok skokneš u selo po hleb, ali to je to. Sa njima se uveče nalaziš, naročito ako se spremaju batine nekom gostujućem igraču. A da budemo iskreni, uvek se spremaju. I to je nekad bio deo asortimana što slava nudi, seljačko pesničenje zbog gledanja tuđih žena i to je sve. Ali sada je to nešto sasvim drugo. Tako da moram priznati, i zbog promene oružja ratovanja a i zbog godina, ne praktikujem ovaj deo više. I da vam budem iskren, nekad mi tako bude žao. Nekad mi dođe da se sa nekim pobijem, što mi je devojku samo pogledao. Osudite me, ali tako je! Kažem, nemam više onih kuražnih 19-20 godina, da skačem ko mlad poskok, ali poželim se nekad. Pa da idem na česmu pred manastir krvavog nosa. A ona ide sa mnom, onako uplašena, a ti heroj. Ih!! To je bio život!

Opet su me emocije podsetile i vratile unazad!

Uz sve pomenuto, znate i sami da ide sedenje pod šatorom do jutra, slušanje pomenute Vesne Vendi, u najbolju ruku Mileta Gelića Bosanca i revidiranje memorija sledećih nekoliko nedelja svima prisutnim a i neprisutnim. I svi, koliko god se folirali vole da dođu kod mene na slavu, da jedu da uživaju, ali samo oni koji počnu da se žale na sve, gube pravo na članstvo iduće godine! Znam i ja da nije savršeno, ali si pozvan od srca! U stvari, meni jeste savršeno!

A jutro posle slave? Kao ratno polje posle bitke, samo što nema krvi. Pola već popakovani i otišli, pola se u žurbi pakuje, i pričaju sa ostatkom kako zarada nije kao prošle godine, iako je tada bila kiša, i kako je stanje u državi loše. Ali doći će i sledeće, to je njihov život. Ne žele ništa drugo osim da prodaju plastične puške i pištolje i tombolu za 100din. I to je pošteno! Svuda smeća, praznih limenki od piva, po koja nedovršena pljskavica po jendecima okolo, a njih ubrzo razvuku seoske lutalice.

I to je to, od sutradan sve po starom, ustaljenom životu, čeka se prva seoska slava u komšiluku, na koju isto toliko voliš da odeš, i jedva čekaš. Tako, živimo od slave do slave, i uživamo, i ne foliramo se da uživamo! A to što smo malo sirovi i teški, takvi smo, ako hoćeš da dođeš, dođi brate i ne pitaj puno, a ako nećeš? Pa ni ja ne idem po nekim fensi objektima sa rakijom od maline i ostalog Berry voća, kako ih Amerikanci zovu, jer mi nije mesto. Ne idem negde jer je u modi!

Pa dođi dogodine na Vidovdan, ako stigneš naravno! Još ako je subota? (a nije, ove je bila!)