Izraz kojim se u Srbiji najčešće završavaju udruženi poslovni poduhvati.

Neverovatno kvarljiv artikal. Bez obzira na nacin cuvanja rok vazenja mu je tacno 6 meseci. Ni dan duze. Uzalud se pitamo svi da li bi skaldistenje na tamnom i hladnom mestu produzilo trajanje ovog dokumenta. Naravno ne, jer je neki debilni, celavi udbas sa debelim cvikerima tako odlucio ko zna kad samo da bi se raja sto cesce i masovnije gurila i guzila pred meckinim rupama tj. salterima. Po udbaskoj logici ovo je bio jedan od nacina za lomljenje kicme kako kicmenjacima tako i beskicmenjacima, kao i pokazivanja gedzovanima "kuj kosi, a kuj vodu nosi".

Proizvod neospornog, vrhunskog kvaliteta i ukusa.
Upotrebljava se u svrhu ubeđivanja kupaca.

Bogataši maleni, razmaženi, usta ih jebem fino oprana četkicom sa mekim dlačicama. Pripadnici više kaste kojima smrdi štala pored kuće. Glumci bre obični, koji tobože u društvu drže neki nivo a u četiri zida gule sapunjaru i slušaju Sinana.

Materija organskog porekla, više od lubrikanta a manje od maslinovog ulja. Primetna je u pirinču poškropljenom Heinzovim soja-sosom. Posebno je vidljiva, i poželjna, u vulvalnom predelu žene dok se spremaš da uđeš unutra.

Vrlo verovatna posledica preteranog kurčenja sa zapaljenom petardom, naročito ako je ista u prošvercovana preko Bugarske bez ikakve provere kvaliteta fitilja.

Čest uzrok lapsus tastaturisa.

Obrnuo krug, rekli bi ovi mlađi. Ispio obje čaše, udario bi kontru neko stariji, i onu od meda i onu od žuči. Bio, vidio, pobijedio, rekao bi bolesnik koji umišlja da je Cezar lično. Kako god da se kaže znači isto.

Dovoljno star da bude i prođe. Ali i dovoljno mlad da se odupre zaboravu. Njegova čaša je puna svega, sve se nalazi pomiješano u njoj. I samo trzaj je dovoljan da ono što vidi ili čuje ispliva na površinu.

Uzvik koji se koristi kod mladih osoba kao upozorenje da neko nailazi,kada vrse neku krimogenu, ili tajnu aktivnost.

Kaže se za nevinu djevojku kojoj seks predstavlja nešto što je odvratno i koja će ga imati tek nakon udaje.

Skraćena verzija onog 'Je*o ti pas mater', često upotrebljavana ako je u pitanju stvar a ne osoba.

Muškarac kome treba tri sata da se napuni da funkcioniše, a onda je prekomplikovan za efikasnu upotrebu.

Lakrdijaš nije pojam, već vlastito ime i zato ga je poželjno pisati velikim slovom. Poput cirkuskog pajca neodređenog osmeha, on će se suprotstaviti četvrtoj dimenziji vremena, ismejaće njena pravila i stvoriće lično svoj prihvatljiviji svet. Lakrdijaška priroda je preduslov za život koji će vas odvesti preko samog ruba usamljenosti. Zato Lakrdijaš nikad neće pisati lakejske strofe ili aleksandrince, jer tuga jednog Lakrdijaša je oslobođena svake forme.

Po srpskom predanju, pokret koji je nemoguće izvesti posle dve radnje, seksa i obroka, osim ako u prethodnim radnjama niste nešto uradili pogrešno ili nedovoljno dobro, odnosno niste se dovoljno angažovali u pomenutim radnjama.

Sanjiva misao koja se javi čoveku kad je umoran. Zašto Češka? Jer je dobra za svakog. Ona je usporena, nezainteresovana i neutralna.

Češka je negde u srcu Evrope. Ima Prag, univerzitete, arhitekturu. Ima još nekih stvari, ali i meni opis Češke stane u dve rečenice izgleda. Jednostavno mi se mnoge stvari čine nevažnim da ih spomenem.

Nije aktivno neutralna kao Švajcarska: pare, luksuz, mirna luka da Mihael Šumaher napravi dvorac.
Nije kao Slovačka, za koju niko ne zna, koji mešaju sa Slovenijom ili Slovenima. Nije Balkanska ratoborna, bezglava sirotinja.
Nije kao Kuba, gde svi beže od kapitalizma, reklama i bilborda, gde su prašina i sunce, i gabaritno siromaštvo. Kubanci imaju tepih prkosa i ponosa prema SAD - u, ispod koga guraju sve probleme. Češka nema tih problema.
Nije kao Australija, odsječena, nepoznata, previše daleka da se uzme za ozbiljno.
Nije kao bilo šta. Aktivna je, pasivna, stabilna i krhka, raskošna i oronula, sve istovremeno, i ništa od toga.

Šta trażi čovek u Češkoj?

Seljak je umoran od crnog ispod noktiju, znoja i tudje čizme. Hoće maslinasti jesenji kaput. Želi da stavi ruke iza ledja i da hoda trotoarom, nezainteresovano. Da svrati u kafanu da čorbu i pivo, pa kući na spavanje.

U Češkoj nema jakog sunca. Zaštićena je od vetrova. Kiše su sitne, uspavljujuće, neprimetne. Čovek tamo nema puno razloga da gleda u nebo. Eto takva je Češka. Bez jakih boja, bez ičega da ti skreće pažnju, utiče na misli i provocira mir.

Češka je tihi zapad. Češka je brzi istok. U njoj niko nije daleko od kuće. Raj za umoran svet.

Zvao sam se Tom i živeo u Bostonu. Eto me u Češkoj. Bio sam umoran. Od obale okeana. Od posla, od vozova, od gužve, od stalnog proveravanja bankovnog računa. Od cifara. Od kilometara predjenih u glavi. Od dolazaka na vreme. Sada nosim cipele za broj veće jer sam ja tako hteo.

Kada si u Češkoj, poslove ostavljaš do pola odradjene. Ne kao u komunizmu gde ti se čini da niko ništa ne radi i ne kao u kapitalizmu, gde dvojica rade četvorostruko. Ne kao u Rumuniji gde se plata sanja, niti kao u Luksemburgu gde te plate jer dišeš na poslu. U Češkoj odradiš pola posla, koliko stigneš, dobiješ pola plate, ne hvale te, ne grde te, ne zanimaš ih... Ne zanimaju ni oni tebe, poslodavci, klijenti, stranke...

Tamo nema statusnih simbola. Voziš staru Škodu, živiš u stanu na četvrtom spratu šestospratnice. Sredina sredine. Zlato. Smisao života. Sanjalačka sreća.

Pred krizu srednju godina, odu tamo matori mladići. Pa tamo su Čehinje. Ljudi su se umorili od udvaranja, od čekanja, statusa i nivoa veze. Umorni su od akrobacija, elokvencija, duhovitosti, šarenih koktela, dubokih razgovora, upoznavanja duše. Dosta! Lepe, ružne, pametne, duhovite, bogate, lepog lica ili dobrog dupeta... Ne, ovde nema tih kvaliteta, tih poredjenja, ovde caruje jednostavnost konstatacije: Čehinje daju. kad podvuku crtu, samo se to i računa.

Kada odeš u Češku, budi svesan da je od sada i tvoj Bog Čeh. Spor, lenj, poluzatvorenih očiju, navlažen bekerovkom, zaliven staropramenom. Dremljiv, ravnodušan. Tamo je sreća tuga, a pobeda i poraz se služe na istoj tacni. Oštrice su tupe. Sve je to stopljeno u jedan zev zadovoljstva, prihvatanja, pomirenja, lepote.

Stvari u Češkoj ne traju predugo. Panenka se smorio te noći, jer fudbal traje devedeset minuta. Kakvi produžeci, kakvi penali... O zar je bitan pobednik, evo šutnuću loptu ako baš želite, nek se otkotrlja. Pobedili smo? Pa sjajno, zaista, hajdemo dalje sad...

Pitanje koje prethodi demonstraciji neke potpuno beskorisne sposobnosti.

Kurbla je komad železa okvirno oblika slova "Z", slično ključu za kotač, koja je nekada zauzimala važno mesto u opremi svakog vozača (osim hulahopki, čekića, šrafcigera i izolir-trake).

njegova primarna namena bila je da se s pomoću nje automobil može ručno upaliti. Stariji modeli automobila (Ami 8, Dijana, Lada, Reno 4) imali su rupu dole na sredini na prednjem braniku kroz koju se ubacivala kurbla, i gde bi se spojila sa "izdankom" bregaste osovine. auto se stavio pod čok, u ler, i kurbla se LAGANO okrenula (UVEK u smeru kazaljke na satu!!!) četvrt okretaja, a ona brzo "drmnula" prema gore, paleći automobil. trebalo je samo paziti da je palac na istoj strani gde i ostali prsti, jer su ljudi kurblanjem znali i da slome prste i ruke.

naravno, ona je ispunjavala i druge važne namene: taksisti (a i obični vozači) mnogo su je voleli jer je bila efikasno ladno oružje, a niko nije postavljao pitanje šta radi u kolima. ako nastane gužva dobro je znati da nikada niste baš praznih ruku...
za neke modele se i preferirao.

Danas se kurbla spominje kada oće da se naglasi starost nekog (često elektronskog) uređaja, kao kompjutora ili mobitela:

Pišati konstantno u sred vode u šolju.

Najbolji trenutni odstranjivač tenzije u nas Srba.

Izraz preuzet iz kladionice koji ovdje opisuje trojac sa dva muškarca i ženskom, od kojih svatko trpa svoju rupu.