Definicija napisana za Pačiju školu.

- Ooo, pa 'de si Radovane, otkud ti ovde?
- Evo sranje, u frci sam, žurim...
- Šta bi, šta te muči?
- Ma pukla cev na plafonu u kupatilu, sve govna kaplju dole, moram brzo naći nekog da zameni dok ne počne svuda da pršti, jeb'o mu ja majku...
- Ajd idem ja da ti to sredim, umem sa tim stvarima, studentska deformacija, jebiga...
- Au, ajde pa te častim gajbom, dušu usranu si mi spasao!

//----------------------------------------
- E oćemo u grad večeras na neke kurve, hehe?
- Ajmo, sasušio sam se od sedenja, jesi zvao Mileta i Vasu?
- Mile će doći sigurno, a Vasa kaže već tri dana menja sam prozore kod kuće, nema para za majstore...
- Tako mu i treba kad već sedam godina svaki božiji dan mesto da završi faks gleda klipove o Kosovu na Jutjubu i pokušava da muva cave po Fejzbuku, kreten!

"Upoznala sam lika... Violinista! Znas kakav je! Osmeh za milion dolara!"
"Violinistu? E, jarebice, zakasa ti, od indzileri i oficiri spade na muzikanti i filozofi! A, jebi ga...imam trip da ti sto sviraju zicane instrumente umeju samo da drkaju... Nekako...znas, ti pokreti ruku...asociraju!"
"Jebo, mater...ti ili nisi normalna, ili si gadno zagorela i hitno ti treba Mr Proper kad si nasla o tome da razmisljas... Al' ajd', bar cu bolje proci nego sa gitaristom, recimo, nekako je veci raspon, ako nis' drugo!"
"Haha, sta ti pada na pamet! Ma pijanista je zakon. Te spretne ruke, ti dugi prsti...to obecava!"
"Pa...ima logike, ima logike...al' opet...nekako su mnogo nezni! A, jebes mi sve, okreni-obrni uvek se kod takvih prica zavrsi na necem onako sirovom, divljem i etno! Idem si za vikend u selo pa cu si nadjem nekog ramonikasa da me izdrma sve u ritmu!"

- Pomoz' Bog Stojane, kude si pošo noćas, eve već je pola 8?
- Ne pitaj Miladine, odo' da obiđem štalu u Milojevac, u zadnje vreme mi goveda nestaju!
- Auuu, crni Stojane, to ti sigurno anđame goveda izvode!Pusti ti njih da se izduvaju i ostaviće te na miru sigurno, vrati se kući čoveče ako nećeš da nastradaš(e gegula,slatko ću štale da ti očistim za onu kokošku što si mi ukrao)!
- I to što kažeš Miladine, đavolji je to pos'o!

- Kojekude noćas Stanoje? Šta radiš u Stamenine avlije u ovo doba?
- Ma ništa, Blagoje, učini mi se da svetli nešto pa velim da vidim...
- Ako si pametan Stanoje tu nogom da ne kročiš! Čuo sam da se njen Živorad povampirio pa davi svakog ko kroči blizu njine avlije(ti li ćeš moju njivu da oreš majke ti ga spopandrknem)!
- Ako ti tako veliš Blagoje, tu je nečastivi prsti zavuk'o!

Razgovor pred seoskom kafanom:

- Milisave, mora ti kažem moju bruku od sinoć.
- Pripovedaj, Stanoje.
- Popi' ti ja sinoć jos jedno zidarsko pivo, pre nego da legnem, kad, u neko doba, probudi' se, 'će da mi pukne bešika!
- I?
- Da do'vatim štap, u onu brzinu, soborim ga, ode pod krevet. Stamenu da budim, ne smem, u top će da me stavi. Ja uz krevet, uz zidovi, drž' za vrata, nekako izađem na avliju, onako u untrocigeri, guraj ruku u untrociger, napipam ga, vadi napolje brzo, krenu olakšanje... al' krenu i neka toplina, sve niz noge...
- Lele, Stanoje, pa ti si se...
- Da, bre, upišao sam se! Pod prsti' sve isto, ja izvadio levo jaje, a ona "nesreća" ostala unutra...Stamena mi reče, ako mi se opet to desi, preko novine će me se odrekne...
- Ima rešenje, Stanoje.
- Kazuj, brate Milisave, gajbu pivo ću ti platim!
- Ja već dve godine vadim sva tri napolje, pa nek' piša koji 'oće!

Slova: M, A, T, E, T, M, I, K, A

Voditeljka: Ajdete dragi gledaoci, sastavite najdužu reč, svi je znamo, svi smo je koristili, znate vi to sigurno, nije teško, telefon u ruke i zovite, zovite, 30.000 dinara nije malo, za to možete da kupite... svašta... Ajde, zovite, znate ovo, nije teško, nije teško kad vam Cveta, to jest ja, ha, ha, ha, kažem. Evo imamo prvog gledaoca na vezi. Dobar dan, divan dan, ha, ha, ha, kažite nam, znate li odgovor, nije teško?

Gledalac1: Ummm, da nije TETKA?

Voditeljka: Joj, pa niiiiije TETKA, nije TETKA, ali dobar pokušaj, nije, nije TETKA. Razmislite, nije teško, a i tetku nismo koristili kad smo bili mali, zar ne, ha, ha, ha. Dobro, možda da nam kupi slatkiše i krem bombonice, hahaha, pardon, bananice. Svi volimo bananice, je l' da, znam da ja volim, ha, ha. Evo imamo novog obožavatelja kvizova na vezi, da vas čujemo, vi sigurno znate najdužu reč.

Gledalac2: Mislim da znam. TEMATIKA.

Voditeljka: Niiiiije, žao mi je, nije TETAMIKA, ovaj, kako god da ste rekli, čini mi se da to uopšte nije reč, ne možete izmišljati reči, pokušajte ponovo, nije teško, tražimo najdužu reč, najdužu reč za 30.00 dinara, znate sigurno, ajdete, još samo jedno uključenje i završavamo, ajde, ko će uzeti 30.000 dinara, ko će biti srećni dobitnik, ajmo, poslednji gledalac je na vezi, izvolite, vi ste naša poslednja nada, ha, ha, ha, ja osećam u svom srcu da vi znate najdužu reč.

Gledalac3: Naravno da znam. Da nije KURAC? Majku li vam lopovski, varate... Tuuu, tu-tu, tu-tu...

Voditeljka: Eh, prekiinula se veza, šteta, ali ni naš poslednji gledalac nije pogodio najdužu reč, šteta, prava šteta, ali nema veze, bićete uspešnim u nekom od narednih puta, ha, ha. Hvala vam puno što ste nas gledali, budite sa nama sutra u isto vreme na istom mestu, čekaće vas moja koleginica Lepa Rada, hi, hi, hi...

-Zvao me sad tvoj ćale. Treba mu pomoć oko vikendice, moram da mu premestim brojilo, da povežem ona dva bojlera i namontiram ih, a jebemu mater, treba klincima da ocenim radove. Imali smo pismeni sad u toku nedelje, rekao sam im da će ocene u ponedeljak.
-Aaaa, maco... znaš ti da moj tata voli da mu ti pomažeš... 'ajde meni za ljubavvvv....
-Jebote, Majo... je l' me ti čuješ šta ti pričam? Treba da ocenim pismene...
-Sve je uvek bitnije od mene...
-Ma, ko šta priča o tebi? Samo ne verujem da je baš hitno da se ov...
-Hitno je! Da znaš da je hitno! I jebi se više! On je mogao tvom ocu da pomogne da onaj plac srede, a ti njemu ne možeš običnu stvar da pomogneš...
-Šta bre, običnu stvar? Je l' znaš ti koli...
-Ti to meni namerno, nema veze, nemoj ići...
...Koka-Kola, Marlboro, Suzuki, diskoteke, gitare, buzuki, to je život, to nije reklama...
-Eee, čika Mire? Jesam, kod kuće sam... ma, došao ranije, pustio decu kući posle velikog odmora... aham, aham... važi, poneću kompresor... i hilti, ok... 'ajd, tu sam kod tebe za pola sata, četr'es' minuta... 'ajde.
Mala, odoh s' tvojim ocem za Ljig, vidimo se u nedelju uveče.
-Ti si moje srce, jedno veliko!!!
...par minuta kasnije...
-E, maco... ode ovaj moj sa tatom u vikendicu... ma, da rade nešto, sve je ok... aham... važi pile... važi.. nego znaš, 'ajde ti i Jaca dođite večeras kod mene, ima neki film sa Konerijem, pa da gledamo zajedno, smor mi samoj... ponesite i spavaćice, budite kod mene ceo vikend. Neće se vraćati, opet sam ga na glumu sjebala... 'ajde... Ljubiiiim...

Crni masni prsti tipkaju dok se na displeju ispisuje poduži niz cifri, zatim zelena sluška (deo razgovora je transkriptovan sa gasterajterskog jezika):
- Zdravo živo gosm Rade!
- O mladiću otkud vi?
- Potrbno mi je 300 eura, popravljao sam auto pa...
- Pa šta će vam onda pare ako ste ga popravili? Nije problem ja sam vam veliki dužnik, nego...
- Ja sam ga popravljao a ne majstor, to je problem.
- Ah da sećam se, i ako je to bilo davno... Poslaću vam pare. 350 dakle?
- Mnogo vam hvala, znam da nisam trebao sam ali..
- Kažem, sećam se običaja, valja se tako, takva nam je Svrbija.
-------------------------------------------------------------------------------------
- Dakle šta kažeš majstore, koliko će da izađe gletovanje?
- Videćemo, polako, reci snajki da turi kafu. A ti se više ne hvataj alata, ščuo!?
- Samo sam hteo da razvučem kabl za još jednu utičnicu...
- Svrbelo te, a? ccc

Dolazi na mjesto zločina službenim golfom. Traka 'STOP - POLICIJA - MJESTO ZLOČINA' mu ne predstavlja prepreku. Vještim potezom ruke je kida i prolazi. Nailazi na leš. U čelo mu je ispaljeno šest metaka.

-Je li, momci, ovo je ta žrtva?
-Jeste, gospodine.
-Velite da je mrtav?
-Jeste, gospodine.
-A kako znate? Jeste li mu pipali puls?
-Šefe, mozak mu se rasuo po ulici. Nema potrebe za tim. Ne pipajte golim prsti....
-KAKO NEMA POTREBE? PROCEDURA SE MORA POŠTOVATI!
-Ali šefe...
-Nemojte vi meni ALI! Valjda ja znam pravilo službe!
-Znate, gospodine. Nismo još uzeli otiske, nemojte ništa dirati, molim va...
:inspektor je prepipao i kontaminirao kompletno mjesto zločina:
-Šta veliš? Niste uzeli otiske? Pa majku mu jebem, kako ja da radim kada vi ništa niste odradili kako treba? A? Sad se možete jebati sa ovim slučajem.
:inspektor iznerviran napušta mjesto zločina i odlazi u obližnju kafanu:
-E, jebem ti omladinu današnju, ni za šta oni nisu....

Jovan sprema ispit...

23:30 - "Još samo pola sata, da obnovim ovo, i na spavanje, ustajem rano sutra..." - misli se Jovan u sebi.

02:39 - "Hahaha, koji car, dobra definicija, evo mu plus. Ajoj skoro je 3 sata! Daj nabrzaka da stavim poster i idem".

07:00 - Alarm zvoni, Jovan ustaje sa podočnjacima dovedenim do stadijuma pucanja, mrzi sve na svetu i napao bi rođenu kevu da mu uđe u sobu.

11:00 - Jovan izlazi sa fakulteta, zadovoljan odrađenim i prepisanim, i hvata bus za kući. Blago umoran, razmišlja se da li da legne odma ili malo da gleda TV.

13:45 - Telefon zvoni. "Ajde oči dedine, stig'o mi ugalj za zimu, deku bole leđa, da pomogneš ti meni...". Jovan naravno kao dobar unuk odlazi da pomogne da utovari 5 tona uglja.

17:30 - Jovan je isrpljen, leđa savijena, ruke otekle od lopatanja a iz nosa ide crno, od udisanja ugljene prašine. Telefon opet zvoni.
"EEE brate, ajde na fudbal, imamo termin u šest, fali nam igrač?"
"Nema šanse, umoran sam kao pas, idem kući da odmorim, zovite debelog Vladu..."
"Nemoj da si pička, odmaraćeš kad umreš a uostalom Vladu zovemo samo kad nemamo loptu. Očekujemo te, nemoj da ispališ. TU-TU-TU (onomatopeja prekidanja veze).

20:00 - Jovan se vraća sa fudbala, sad su mu otekle i noge, i ide da se istušira i da legne. Ne lezi vraže, opet telefon.
"De si mačko, šta ima ajmo u dgra, dolaze Jovana i mala Ana, pitala je za tebe!"
Jebiga, Jovan ne želi da ispadne slabić pred malom Anom, te junački odlazi na kafu sa njima.

23:35 - "Konačno, kuća, mir i tišina... Joj krevet... Samo da postavim defku". Oči ga peku, prsti bole, jedva gleda.

00:00 - Jovan gasi svetlo, zadovoljan današnjim danom.

01:00 - Iako vidno iscrpljen, vrti se po krevetu sa jedne na drugu stranu, glava ga boli od umora ali bezuspešno.

02:00 - Sada već nervozan, i 70% budan, Jovan počinje nesvesno da cupka nogom, što ga naravno još više razbuđuje.

03:00 - "A da ja pogledam malo šta ima na netu, dal mi je ko dao plus?" Da, to je ok ideja.

3:15 - youjizz, redtube...

4:00 - Konačno, hvata ga prvi san, Jovan odlazi u carstvo snova, koje će biti prekinuto u 11:00 kad mu baba uleti u sobu da podigne roletne, jer pobogu kako može tako dugo da spava?! U njeno vreme se znao red...

Slavomir: Milivoje, mnogo sam srećan što su me prebacili na ovo tvoje odeljenje. Kad vidim onu novu sestru, odma mi krv procirkuliše kroz vene, uzburkam se sav.
Milivoje: Uh, uništi me ova katarakta, džigericu mi ogloda. Pričaj mi, pričaj mi Slavomire brate moj, kako ona izgleda?
Slavomir: Dobrostojeća, ne ko ove današnje čačkalice. To je ona što miriše na sveže pecivo kad prođe hodnikom. Crvenokosa, pa rumena, pa zdrava i stamena ko medved, ma u zubima da nas nosi obojicu, sva pršti. Ručerde sve se prelivaju, taman da te dovati kičmu da ti precvikuje na pola. Pa butke dve debele glavu da ti smrska ko orahče. A guzicu što ima, jedva joj stane u kombinezon. Dojke ko granitne, veće nego tvoja glava. Pa kad dođe injekciju da mi šibne, pa me stavi u krevet, pa mi podvije spavaćicu, pa mi zabije onu iglu u kosku da je osetim, a ja živ nisam šta bi joj radio. Ama procvetam kad je vidim, života mi. Iju Milivoje, pa šta je to Milivoje, šta to radiš? Pa ti imaš moć ??????
Milivoje: Ne staj Slavomire brate moj, pričajj mi, pričajjjj miiii aaaaaahhh !!!

Pred vratima stana.

zvr! zvr! zvr! zvr! DUM DUM zvr! zvr! zvr! zvr! DUM DUM zvr! zvr..
{otvaraju se vrata}

---- Jesi li ti luuud ?!?
- Hitno batice hitno !
---- More marš ti u pičku materinu, a ne na Drinu! Deset minuta zvoniš! Dolaziš mi kući u ovo doba!
- Samo ti možeš da me spasiš..
---- Nema ni 6 sati čoveče!
- Ništa me ne pitaj, nisam spavao uopšte, ne smem kući da odem, Stiv sa ekipom mi napravio zasedu...
---- Stiv... pa zar ga nisi isplatio jebo te! Dadoh li ti ja onda vulo...
- A jesi.. nego ima tu još nešto...
---- Opet kocka a! Pored svih kletvi i svega...
- Šta ću sad... Pomagaj ako Boga znaš!
---- Sam znaš da sam keša bez...
- Znam bratko nego sam mislio da mu odvezem tvog Punta, pa bih.. stani! stani molim te... Aj! Aj! Aj! Prsti!
---- ...ja ovo sanjam! Nije moguće da mi to pričaš ..
- A kome ću? Ti si jedini pravi, najpošteniji i najbolji prijatelj, znam da me nećeš ostaviti!
---- Aha... e ovako, u to ime... znaš ono da izuzetak potvrđuje pravilo..
- ???
---- Gud lak!
trššč! {vrata}

Pevaljka 1: E ćao Cico ! :cmok , cmok , cmok:
Pevaljka 2: Ćao Maco , nisam te videla 100 godina , pa 'de ti je Lepi ?
Pevaljka 1: Ma ostavila sam svinju , sad sam za Brzim , pare mi cure na sve strane.
Pevaljka 2: Jaoooooooo , Brzi pa nisam ga videla još od žurke kod Hasana i Nina.
Pevaljka 1: Eh , kad se setim starih vremena , kako se samo lumpovalo..
Pevaljka 2: Nikad se više neće vratiti , i šta kažeš , ostavila si Lepog ?
Pevaljka 1: Da , trebala sam to ranije da uradim , varao me je sa onom fufom Viki.
Pevaljka 2: Jedini pravi muškarac od naše generacije je Marinko , jesi videla kako finog sinčića ima ?
Pevaljka 1: Aaaaaaaa , Mali Dzoni , naravno da sam ga upoznala podseća me na Cakanog.
Pevaljka 2: Eh , Cakani , bog da mu dušu prosti.Mlad je svršio svoje.
Pevaljka 1: Kako i neće kad su ga su ga Cica , Mica , Anči i Zorica gadno namučile.
Pevaljka 2: A čujem da se i ona , kako beše , Škorić ? Da , Mira ! I ona je bila upletena.
Pevaljka 1: Ma šta znam , e a znaš kakvu sam štajgu safatala , aj' idemo k'o u stara dobra vremena , neki penzioneri proslavljaju 60 godina od mature , mislim da će doći i Vendi i Sneki.
Pevaljka 2: E , super , ajde idemo.Samo sačekaj da obučem brus sa većim bratelama i malo veći dekolte , da ima gde narod dinare da zametne.
Pevaljka 1: E , taman me podseti , i ja moram da namžem Pavlovićevu , zastarala sam , sad mi stari masni prsti izazivaju iritacije na koži , ni ja nisam više kao nekad.

13.08 leta gospodnjeg 2010
Bio je to lep i sunčan dan,negde oko podne uvati me najedared neka glad,
krče creva...
Razmišljam sad da kuvam po ovom paklu,nema šanse,uzeću neku laganiju
hranu, msm leto je, i odlučih se za ŠIŠ.
Žurnim koracima se približavam omiljevanom фаст-фуду (mojoj sreći nema kraja)...
Prilazim "šalteru": "molim vas daćete mi jedan šiš u somunu",podizem pogled ka prodavačici i imam šta i da vidim...

Sunce ti jebem žarko, kroz šalter viri jokozuna od oko 150 kg u beloj potkošulji(takozvanoj gilipterki),cakle joj se brkovi na suncu,a ima neke crne oštre brkove,da te bog sačuva,a ispod obe miške po klupče oznojanih dlaka,iz nosa seva po koja dlačica takodje...
Niz lice joj se sliva znojčina,ispod brade 4 podvaljka a i prsti joj neki debeli izdeformisani,češe se po dupetu jednom rukom a u drugoj drži špatulu i prevrće moj šiš.
"Šta će mo od priloga" ?,upita me...
(Mislim se u sebi cijanid pička ti materina da što pre umrem,da te ne gledem tako skrnavu)
Pavlaka i kupus jedva prevalih preko usta.
Plaćam, i uzimam skrnavi šiš,i mislim se u sebi...

FUJ CRKLA DABOGDA...
Šiš prvom keru(šta je bilo sa kerom ne znam...)

ŠTA RADI SANITARNA INSPEKCIJA U OVOM GRADU????

Nije ovo klasična definicija "paralelnog univerzuma" ali došlo mi nešto da na ovaj način to predstavim. U slučaju negativnog skora neću plakati ali moja drugarica bi danas, i u ovom slučaju, siguran sam opet zaplakala... već na prvi minus.

Da, to je ona Tv kuća koja iz dana u dan ne prestaje da nas iritira sa svojim budalaštinama, za koje nam još i pare traže. Posle svih onih maratnoskih serija koje gledamo po 58 put, kretenskih emisija za široke narodne mase koje, po kvalitetu, predstavljaju nacionalni ekvivalent PINK-u, red bi bio da malo popljujemo i sportsku redakciju, koja nas za vreme svakog velikog takmičenja časti sa nekom umnobolnom navijačkom pesmicom, koju je verovatno napisao Tijanićev unuk ("Pogledajte sva ta lica košarkaša s razglednica" i sl.) Pored toga, specijalne emisije u čast npr. olimpijade su stvarno "specijalne". Dok na Eurosportu pršti borba za medelje u raznim sportovima, mi smo osuđeni da na dragom nam RTS-u gledamo Kebu i onu njegovu CENZURISANO ćerku, kako u studiju bacaju loptu u koš?! A večeras, ovog famoznog datuma, secka se prenos košarkaške selekcije, i uključuje Đokovićev meč, što predstavlja vrhunac kretenzma onog kockastoglavog i co. Nemam ništa protiv Novaka, ali on je večeras igrao za svoj džep, da ne kažem guzicu, dok su košarkaši branili boje svoje zemlje. Iznerviran, prebacim na fudbal, kad tamo Pantelić u ulozi komentatora prosipa bisere, i krade hleb svim poštenim "provala-komentatorima"

Pantelić: "Ne trebamo previše da trčimo, neka se oni umore pa mi da im damo go'!"

Nego, da vas pitam ja nešto, jel zna neko gde su sad Sima i pas Desko?

PRIMER I

- Huanita Maria Esperanca slušaj me gakh gakh khaghkghkhkggkh

- D..d..a Roberto Pablo Epinjoza Domunđone ?

-Ti znaš da ja gakh gakh khaghkghkhkggkh, imam rak side već 6 meseci, i da mi se gakh gakh khaghkghkhkggkh bliži kra...gakh gakh khaghkghkhkggkh..j

- Ne.Ne govori to (kreće da lije fejk krokodilske suze), ti znaš da te ja volim, da ne mogu bez tebe šmrc, šmrc .

- Slušaj, znam da me već 40 dana varaš sa Huanom Pedrom Karlosom Navarom gakh gakh khaghkghkhkggkh, ali opraštam ti jer te volim gakh gakh khaghkghkhkggkh....
I samo još ovo želim da ti kažem....gakh gakh khaghkghkhkggkh seti me se ponekad....gakh gakh khaghkghkhkggkh.

(tu zaklapa oči, srce mu otkazuje, svi aparati na kojima je priključen se isključuju, Huanita Kakogod gleda s nevericom i očima punim suza, cela familija uža i dalja kao i prijatelji dalje i uže familije ulaze u sobu oplakuju pokojnika i teše Huanitu Kakogod.)

PRIMER II

- Ne Majkle, majku mu , ne možeš se sad seliti, razgovaraj sa ćaletom, ne smeš sad ići u Pakisirijurak, kad znaš da tomo pršti na sve strane...

- Đeni, ne brini, čak i kad odem tamo, moje srce će uvek kucati za te...

- Ali Majkle....

- Po poslednji put ženo ne idem ja nigde nego se vraćam kući moj ćale je Šeik Sjedinjenih Pakisirijakaniračkih Mudžahedina, koji mi je samo platio da dođem ovde na godinu dana, i ne zovem se Majkl, već Mahmut Habalazahmuhazadahin...

- ......

- Ali svakako, seti me se ponekad....

(Tišina prolama ovaj "okvrd" momenat, koji se uglavnom prekida prelaskom na sledeću scenu.)

- Krčmar - K'o baba sera, taj čmar na kraju me nervira, hmmm nije nešto.
- Pod lipom - Jes' da stoji ova lipa ispred, al' mi više naziv za penzionerski klub nego za kafanu.
- Mlada Bosna - Ma daj, treba da navučem ove studente iz Bosne da mi haos prave svake noći i da slušam stalno pred fajront: "Bosno moja jabuko u cvjetu"...ništa.
- Kod ... - Šta da stavim, kod koga? Pa mene zovu Trta, baš glup naziv "Kod Trte", otpada.
- Zora - Izlizano, misli čoveče, hajde možeš ti to.
- Kuća ili Kućerak - Mani se Trto, ljudi gledaju kako da pobegnu iz kuće, mislim, dobar je naziv al' nije za ovakav posao.
- Bife, Kafana, Restoteka... - To otpada...misli Trto, misli, šta bi moglo, šta bi moglo?
- Prvi put - Ovo je romantično, jes' da mi je konobarica iz Rumunije al' nije kupleraj, hajde Trto seti se nečega.
- Poslednja tura - Da sam na groblju imalo bi smisla ovako otpada.
- Meraklija - Ovo može al' mi nekako previše starinski, neka, neka, možda tako treba. Ovo ulazi u uži izbor.
- Srbija - Ma jok, pa da mi dolaze ovi iz Nacionalnog stroja i Dveri, da mi Baja Mali Knindža po celu noć cepa. Nema šanse.
- Umiljato jagnje - Super naziv al' za stočnu pijacu, može i za kafanu al' da se nalazi na Durmitoru.
- 5 do 12 - Kad bi Čeda Jovanović držao kafanu ovo bi imalo smisla, previše me podseća na devedesete.
- Zlatna žica - Ovo nije loše, još samo pare za Deronjske cigane i ima da pršti.
- Jedno mesto - Da! Da, da,da! Sviđa mi se, orginalno i dobro. Milka, daj onu flašu kajsije, pronašao sam!

Sledeće jutro budiš se u svom krevetu... sam. U sobi kiselost atmosfere prelazi normalne ph vrednosti, u ustima ukus k'o da se nutrija okotila i crkla. Kosa ti smrdi na duvan, a ti smrdiš sam sebi. Ustaješ jer ti je loše i rigao bi, a onda shvataš da si to već sinoć radio, lepo se vidi po cipelama. Čiste bele gaće imaju napred žutu mrlju koja se vidi od spolja, jer si išao da močaš jedno milion puta, a već posle destog si bio toliko pijan da kitu više nisi ni tresao. Garderoba ti smrdi na pivo koje je više nespretno nego slučajno prolio po tebi neko od drugova. Farmerke krasi masna fleka za koju si sam kriv, jer si morao još da jedeš pred polazak kući, pljeca 300gr sa kečapom, urnebesom, kupusom, majonezom, šampinjonima u pavlaci, paradajzom, susamom... Sad znaš i zašto si povraćao. Kroz veo alkoholne izmaglice prisećaš se da si startovao neku ribu, ali većina neurona koji su skladištili tu informaciju su odumrli. Istina je da si pogledom serijskog ubice blenuo u jadnu devojku i zamišljao kako bi je pocepao k'o svinja masan džak. Kad si konačno sastavio u glavi prosto proširenu rečenicu s kojom bi joj prišao, krenuo si prema njoj, ali avaj, u ta tri koraka već si i zaboravio šta si hteo reći. Ona te zbunjeno gleda kako stojiš pred njom, ti to tumačiš kao "želi me". Iskusno stavljaš svoju zemljoradničku šaku na njen umetnički izvajani gluteus maximus i 'fataš je ko parče krmetine na slavi. U milisekundi sledi njen odgovor, njena mala bela ručica (a prsti k'o dirke) se nadzvučnom brzinom lepi za tvoj obraz. Sreća pa se ne sećaš toga... još. I tako, uveče momak, ujutru dronjak.

Žena sa Singericom koja krpi lakat na dječijoj bluzi je suza u muškom oku. Slika blago pogurenog tijela, očiju iza stakala uronjenih u taj čelični svijet niti. Položena bluza sa rukavom ispod malog osvjetljenja diskretno instaliranog u snažnu muskulaturu mašine. Preko rukava zakrpa, oboje čekaju da postanu jedno...

Djeca su odavno u krevetu, već je duboka noć. U sanjivoj roditeljskoj sobi treptava sijalica otkriva neravnine zida. Muž je zastao na pragu svoje sobe, nepomičan.

...Dva platna, rukom pritiješnjena jedno iz drugo, kao sudbinom. Na crnoj mašini zlatnim fontom utisnuta je gravura SINGER. Zaklanjajući rukom sitni zlatni ornament na ivici, žena pokreće točak sa desne strane. U sobi je tišina. Dva uskladjena srca, metalno i žensko, rade kao jedno. Blago podizanje stopala, pa ritmično spuštanje na pedalu, i igla koja počinje da para kroz tišinu, kroz noć... Ona nezaustavljivo spaja krajeve bez početaka, čeličnom odlučnošću prodire kroz mekana tkiva položenih krpa, dajući im nov život, još jednu šansu, staru važnost. I sve to ispod tople i meke ženske ruke, čiji prsti, prateći tkaninu, primiču se bodlji, prilaze milimetarski blizu opasnosti, a ipak miljama daleko od nje. Singerica ne dozvoljava takve propuste.

Čovjek i dalje stoji, neizmjerno srećan. To nestalno svijetlo iznad glave, taj džemper preko njenih ramena, taj miris noći, ta toplina zaprane tišine, sve to se jednako utiskuje u njegovo srce, kao Singericom. Previše jako za suvišne pokrete, i ikakve riječi. Ipak vrijedi truda.

Najednom Singerica utihne. Da li je to sijalica treperila, ili sve oko nje?