Odgovor na prepirku kada vam neko kaže da ste ludi... Prepirku tada prebacujete u komediju i svi srećni i zadovoljni.... Ili će protivnik u prepirci u najgorem slučaju i dalje misliti da ste ludi...

Zajebancija upućena ortaku koji je toliko trapav u određenom sportu, da nema potrebe igrati odbranu na njemu.

Verbalni sah mat.

Ili ti ja sam mamina i tatina ćerka kojoj je sve uvek bilo udovoljavano pa to očekujem i od drugih, i onda kad to ne dobijem onda privlačim pažnju na najdebilnije načine i pričam kako želim da se ubijem iako se bojim smrti više nego đavo krsta. Sečem se ili se 'samopovredjujem' na neki drugi način da bi ljudi videli da sam ja LOŠE JAKO SAM POTONULA I HOĆU MINIMUM TRI KOFE PAŽNJE.
Farbam kosu u tirkiz/oblačim se kao totalna morončina jer bitno je da se VIDI jer od odobravanja drugih zavisi moje postojanje..Naravno ako se iko zajebe pa se usudi da mi posveti pažnju i da pokuša da pomogne, sipaću još i još ulja na vatru i do beskonačnosti srati o svojim 'problemima' da mu dokažem da JE MENI NEMOGUĆE pomoći. Ako odu, oni su krivi i bezosećajni, pa cu o njima srati na internetima da bi privukla još pažnje. Ako ostanu ima da ih davim dok in se život ne smuči. Možda i simpa nekog nađem da me masira i da me vodi po svetu, dok ga tretiram kao komplet smeće i tripujem dominaciju, ko zna. Pored toga što sam depresivna sam takođe i anksiozna (-> ili kako god se ovo jebeno nezamislivo sranje piše <-) pa zaista ne mogu da se vidim sa tim i tim. Jbg ispalila sam ga sorii. Socijalna anksioznost (-> povraćam od ovog izraza <- ). Naravno moje žrtve su dovoljno glupe da veruju u ove sprdačine, a ponekad i sama verujem, kolko dobro glumim. Tresem se povraćam oh ne psiha moja me ubija živote patnjo beskonačna. Naravno porediću ove dve gluposti sa pravim bolestima i tako ih nazivati i kada mi neko kaže da dignem dupe i uradim nešto pametno/prestanem da serem, reći ću mu da je to KAO DA ČOVEKA BEZ OBE NOGE TERAŠ DA TRČI (-> da ovo sam čuo od osobe koja trenutno postoji, ima pravo glasa i diše kisik <- ). Naravno pipam se na ludare, I lekove i ponosna sam što to pijem/ što sam bila tamo, i svima pričam kako idem kod psihijatra.
U duši, iako to sebi ne smem da priznam, sam razmaženo manipulativno usrano ustajalo smeće. Koje vidi ljude samo kao korist, a život kao film, u kome sam ja glavna uloga.

Zajeb'o sam ga već u startu.

I na insistiranje druge strane da je nešto nemoguće ili jako teško postići, dajete obećanje da ćete cilj kako-tako ostvariti.

To može biti nakon dan ili godinu, ali se mora obaviti. Obećali ste čoveku.

Kлупицa на гробљу коју окупирају бакуте за време задушница.

Deo kafića ili restorana koji je od dela za pušače odvojen nevidljivim, nematerijalnim, super-nepropustljivim zidom (kako nikome ne bi smetao i predstavlja vrhunac gradjevinske nauke), koji savršeno štiti nepušače od duvanskog dima brojnih pušača, koji sede samo nekoliko metara ili manje od njih.

Pre nego što počnem da razrađujem ovu temu, ne mogu a da ne primetim opštu decomaniju koja vlada Srbijom. Dok je do pre samo pola veka, prosečno dete, čekalo negde kod ambara, da se najedu prvo stariji, pa za njega šta ostane, danas se situacija frapantno promenila. Hvala Bogu pa se promenila, ali sada se ide u drugu krajnost, situacija postaje zabrinjavajuća! Uzrok svemu tome je valjda bela kuga, ali i psihički poremećaji mladih majki, koji se najviše ogledaju u neumerenoj potrošnji. Ovim putem apelujem i na mlade majke, da se ne ponašaju kao da nose smrtonosno oružje, dok imaju bebu naručju. Mi smo svi bili mali, pa nas majke nisu uperile nikome u glavu sa pretnjom "Pomeri se, ili će da povraća!". Takođe nema potrebe da kupujete kolica površine šest metara kvadratnih, slobodno možete da imate manja nego komšinica Lana - ipak je njen muž uspešni fudbaler u Uzbekistanu!

Da pređem na temu, nas su sve kupali Merima sapunom, sa nacrtanom čudnom bebom na omotu, Kosili šamponom, a hranili nas iz sise, pa nam ništa ne fali i vazda ovde prosipamo pamet. Kosili je zamenjen "Džonson bejbi koenzim ku deset sa retinolom i antioksidansima" šamponom. Sapun je totalno izbačen iz upotrebe. Pelene mogu da upiju mesečnu zalihu dečije mokraće, mleko se naravno kupuje u konzervi, a za onu malo stariju decu, postoji i mleko za spavanje. Da! Dobro ste čuli! Mleko za spavanje! Volela bih da priupitam izumitelja ovog proizvoda, "Jel ste izmrvili neki Bensedin unutra, ili šta?". I šta su to deca pa radila do pojave ovog mleka? Majke, bolje osmislite deci neku dnevnu aktivnost, da se umore i uveče kada ih okupate tim vašim lavandama, jednostavno utonu u san. Jedan od najblistavijih proizvoda je prašak za veš "za decu". Realno razmislite, da li je osetljivija koža jednog deteta, ili jednog tinejdžera? Ups, sada ću dati ideju marketinškim prevarantima!

Da zaključim! Čoveku je predodređeno da se razvija, živi i preživi i pod mnogo gorim uslovima nego što je nedostatak koenzimakudeset. Deca su izdržljiva, hvala Bogu, srpska verovatno još i više nego neka inostrana, jer nam je u genu upisan neki faktor opstanka. Drage majke, ne zapadajte u kredite i dugove zato što vas žulja praziluk u predelu rča i morate imati sve što zablista na reklami. Bolje vašoj deci prenesite neke intelektualne vrednosti, a ako vam primarno životno opredeljenje postane to što ste Majka, budite sigurni da će vas i muž zapostaviti. Onda sve pare odoše kod neke mlađe i bolje, pa nećete imati ni za Kosili, a kamo li za koenzime!

Антиалкохоличар обично ово изговара кад га неко нуди са ракијом.

Posprdni epitet koji se dodaje uz ime pisca ili spisateljice za koje smatraš da pišu obično đubre koje je, ako ste ikada i potrošili popodne da pročitate neko njihovo švrljanje, stvorilo u vama samo osećaj gađenja, a ponekad i zabezeknustosti količinom gluposti koje ste pročitali.

Naravno, ne bi vas nerviralo samo to što je glupo, jer svako ima pravo da piše šta god poželi, nego je iritantna pojava konstantnog reklamiranja te nebuloze na TV-u, kao i gostovanja tih kreatura u nekim idiotskim tok-šou emisijama gde ih i voditelji, a što je još gore i oni sami sebe, uzdižu u nebesa pričajući o njihovim spisateljskim sposobnostima u superlativu, pa čak i ono što su oni naškrabali nazivaju književnim delima.

Na sve to izmišljaju se i neke nagrade koje njihove knjige pokupe tokom godine, sa imenima još glupljim nego što su tekstovi u tim knjigama, ali dobro dođu da se spomenu uz tu knjigu, da bi se lakše prodala ljudima koji to mogu da svare, a o čijoj inteligenciji ne bih pisao ovaj put.

Razmišljanje penisa čiji vlasnik ne bira mesto, vreme, rupu...

Najačešći uzvik "duhovitog" u društvu kad počinje pornić. Nastalo od špice MGM ili Columbia TRI STAR Entaitainment na početku filma na koji taj isti šeret isto kaže, "znam, ovaj sam gledao". U slučaju da početku pornića prisustvuje moja baba, onda taj kaže : ne sekiraj se baba, oženiće je na kraju, gledao sam ovaj film....

Čovek se može povući za više delova tela.
1 - Za jezik.
Tada čovek kaže i ono što možda ne bi smeo,
ali posle j....a nema kajanja.
2 - Za nos.
Tada čovek pati zbog neiskrenosti svojih bližnjih.
3 - Za k...c.
To čovek sam nudi svima onima koji ga narviraju.

Odgovor na pitanje posle jela kada me neko pita da li sam sit.

Replika ugostiteljskom radniku čiju uslugu predugo čekate.

Svaki posao u životu mora biti dobro osmišljen, a kvalitetna strategija je pola posla. Najbrža "pesnikinja" svih vremena ( oko 100 pesama dnevno ), Marina Tucaković je uvek u velikom poslu, jer joj se dnevno javi pola estrade sa željom da im napiše 10 novih pesama - 10 novih hitova, te mora racionalno da troši svoje vreme.

Najlažljivija prodavnica ikada. Jednom prilikom sam im dao sto dinara i nisu mi dali da ponesem sve. Drugi put, sam doneo kućni sto, jebeš mi mater ako ga nisam vukao dva sata. Ponovo ništa. Onda su mi objasnili da svaki proizvod košta toliko, otud i ime radnje. Kada sam bio donekle srećan što sam otkrio misteriozno poreklo imena radnje doneo sam određen proizvod do kase, rekli su mi da košta 394 dinara. Tako da je ova radnja jebeni paradoks od sto, u bilo kom smislu.

Mrzim one licemre koji plaču kada čuju da je neko umro. To je tako bedno, ne mislim tu na roditelje i one najbliskijem, ali toliko je bednika koji plaču na sam pomen nečije smrti. Gore nego za Titom. Nije da njima ta smrt nešto znači, nije da ih je pogodila, ali oni se drže reda, plaču jer misle da se to od njih očekuje. Verujem da je u tom trenuku i samom pokojniku drago što nije više među tom gomilom bednih kretena.

Velika vrućina, ima 40 stepeni sigurno, a tek je 8 ujutru. A još leto nije ni počelo! Kako to? Lepo, poslednji dan škole. Kad će leto, svi se pitaju? Još malo pa sad će. Svi već batalili školu i čekaju raspust.

Čekao sam ga i ja početkom tog juna i nadao se da će biti ekstra.... al ovaj raspust mi možda do sad bio i najgori. Može se reći ni da nije ni bio. Više se umorih nego što se odmorih na njemu.

Počeo veoma veselo. Učenje za prijemni. Nisam imao tremu, znao sam da ću da ga pokidam. Srpski posebno. I tako u tom učenju prošlo već mesec dana raspusta. Opaa, već prijemni sutra i prekosutra, razmišljam u sebi. Dolazim. Radim srpski. OPAAA 18 bodova, svaka mi čast! Sutra matematika... Malo sutra matematika! Dolazimo i direktorka kaže da su odložili jer su neki krali testove. Sutra ponovo. A za divno čudo meni bio rođendan. Sve lepše od lepšeg. Pa zar na rođendan da radim prijemni... i to iz matematike. Da mi daju 10 nagradnih bodova zbog toga! OBRADOVIĆ DURADI NEŠTO! Dobro ajde, uradim ja nekako i tu matematiku i imam tu malernih 13 bodova, a koliko sam vežbao dobro je i to. I završi se taj prijemni kako je morao. Sad one liste želja.

Kad to beše, 20 i neki jun? Sam kraj juna, već upeklo, svi idu na more, a ja blejim kući i popunjavam one liste želja k’o da pišem Deda Mrazu pismo. Beži bre, šta je sa mnom kad usred leta pominjem Deda Mraza? Ispunim ja to nekako i sad moraš čekati da vidiš gde si upao. A to nema do pola jula. I onda oni očekuju da se mi odmorimo na raspustu. Tako ti ja se smaram na netu, jer sam i na vukajliji bio banovan i ono ukucam tamo šifru na sajtu ministarstva kad vidim da sam up’o u ekonomsku.Konačno nešto dobro! Biće pički samo tako! A malo pre toga su javili i da se prijemni neće važiti. Konačno nešto dobro da se desi. Konačno počinje pravi raspust.

Bilo dobro tih mesec dana od pola jula do pola avgusta. Svakodnevna fudbalica u parkiću, bleja, zezanje Romulanaca i ostale stvari, čisto da malo odmorimo dušu od dosadne škole. Najjače bilo kad smo hasali ljute papričice. Odemo u radnju i uzmemo po par komada ljutih. Samo ljute, ništa više. Ni hleb ni ništa. I jedemo mi to, a ono vatra izlazi iz nas. Ko da smo zmajevi! Posle pili vodu pola sata ne bi li nam bilo malo bolje. A bilo dobro i kad smo gledali treninge odbojkašica. Čuj bilo dobro, bilo odlično! Popnemo se mi na salu, ono već pao mrak, 10 uveče, a one se trte tamo, vežbaju čekić u onim šorcićima. A ovaj ortak, što ga zovemo Šef, retard krenuo da davi štrumfa. Taj je pijan! - sigurno sad zaključujete, ali ne. On uveče uvek poludi. Da l’ je to zbog Meseca, položaja zvezda ili nečeg trećeg, stvarno ne znam. Nego što je najcrnje, primetila ga jedna odbojkašica i rekla treneru. A mi skači sa sale i šturaj bre! Ne znam ni da l’ je stigao Felainija da vrati gaće mentol.

To već beše sam kraj raspusta. Već 20 i neki i polako smo već razmišljali kakva će banda biti u srednjoj. Pikao se tih poslednjih dana malo fudbal, malo basket. Bilo par golova sa pola, golova glavom, svađa i svega ostalog što krasi fudbal ali uvek bi se pomirili i nastavljali. I tako došao zadnji dan ovog raspusta...

Uveče, 11 sati. Sedimo na zidiću i odmaramo od fudbala. Pričamo kako je brzo proš’o raspust i da hoćemo da ga produže. Al ne mere, moj Omere. Razmišlljamo kakva će da bude nova ekipa u srednjoj. Klinci igraju Jugio karte u pozadini, Šefa udario Mesec pa igra Cocomix, ovi pričaju šta su upisali, a JA EKONOMIŠEM!

Pošto je opšte poznato da osobe starije od 40 godina za fudbalsku loptu kažu ,,fudbal'', a za fudbal ,,igranje lopte'', onda je vrlo moguće da može doći do zamene teza, pa da umesto ,,Kupio sam ti loptu da igraš fudbal'' ispadne rečenica koja je pomenuta u naslovu.