Zajeb'o sam ga već u startu.
I na insistiranje druge strane da je nešto nemoguće ili jako teško postići, dajete obećanje da ćete cilj kako-tako ostvariti.
To može biti nakon dan ili godinu, ali se mora obaviti. Obećali ste čoveku.
- O dragi, stigao si! Gde je kum?
- Ostao na moru.
- Što to?
- Nema kako da se vrati.
- Pa šta mu je sa autom?
- Izbušio sam mu gume.
- Joj crni Dragane, pa što to uradi!?
- Smiri se ženo. Sećaš se onda kada je prošao pored nas po onom pljusku i kao, nije nas video?
- Aha...
- Obećao sam mu još tada.
- Pa dobro ako si obećao...
___
- Komšinice, je l' vam muž kući?
- Nije komšija, radi do 5.
- E super. Aj stavi kaficu, eto me na jednu kres partiju.
- JU, komšija, šta to pričate?
- Vaš sin mi je juče loptom polupao prozor, na šta sam mu rekao da ću mu jebati mater. Nije do mene, nego obećao sam malom.
- Pa, ako ste obećali...
___
- Kelte, daj mi nalog da banujem Pekija.
- Jes' ti bre normalan?
- Ma ne, nego me uverava da više nije moguće da ga banujem, pa samo da ga razuverim. Razumi me, obećao sam čoveku.
- E, ako si obećao...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Haha, poslednji primer.