DMT

Sferična masa krvi i mesa leti prema meni, dok u se u pozadini dekapitovano trupište klacka u ritmu izgovorenog "Pukla cev u Borči".

Tad shvatih da gledam Beogradsku hroniku a da je sin Željka Mitrovića mahnito uleteo u zgradu, i manijački mlati mačetom uzvikujući PINK VIL NEVR DAJ, dok kamermanu spaljuje gluteus dezodoransom i upaljačem...

Oko mene su vremešni seljaci, upiru prstom i pokazuju mi sveže ubrane paprike, krastavce, boraniju, grašak... Krezavi su, i dok urlaju frenetično, oblivaju me pljuvačkom koja miriše na beli luk.

Uzeo sam štap i počeo da mlatim po smrdljivoj mački punoj buva. Sa zidova se cede boje i cepajući tapete ugledah mesec utkan u samu unutrašnjost cigala. Panično trčim napolje, rušeći za sobom pijačarske tezge... Rekoh "Zbogom" i ugasih televizor glavicom kupusa...

Česta pojava na žurkama, poenta je da se ostatku mase pokaže neki fazon pokret, ili kako si uspeo da skineš neku scenu sa filmova ili jutjub klipova. Izvode je osobe koje ne ispunjava obično mlataranje rukama i cupkanje nogama, i za uspešnu izvedbu ovog plesa neophodno je ubosti pravi momenat. "Gle ovo" je inače skupina svih tih plesova...

On nema bore, ne mršti se, ne smeje se, ne trepće danima. Izraz lica mu je isti kad grize crni luk, kad jebe, kad gleda derbi i kad mu se komšijin šarplaninac pokenja pred kapijom. On nije plakao ni kad je Tito umro, nije verovatno plakao ni na sopstvenom rođenju. Nije se veselio kad mu je sin diplomirao. Kad ga je ženio, rekao je samo: Čestitam!
Neko govori da je učestvovao u tajnom JNA eksperimentu osamdesetih i da su mu tada atrofirali mišići lica. Kruže glasine da je kao đak prvak upao u kabinet direktora škole i tamo ga zatekao u orgijanju sa domarom. Možda je istinita priča o padu u babino kuvajuće slatko i zadrvažanju tadašnjeg izraza lica do danas. Ko zna? Znamo samo da njemu ništa nije crno ili belo. Sve je sivo, baš kao i ta maska koju nosi sa sobom.
Vokabular mu se sastoji od desetak reči, a najčešće korišćena je: Dobro.

Misteriozni inventar na beton-ligaškim utakmicama. Bela kofa od jupola koja napunjena notornom, kvazi lekovitom vodom stoji na polovini terena.
Sada se postavlja pitanje zašto obe ekipe cedeći svoje telesne izlučevine, krvave desni i polupane tikve, đuture čak sa sudijama i delegatom, guraju glave u ovu posudu, rizikujući da zakače mononukleozu ili herpes od Žike polutke koji je poznat po svojoj naklonosti ka plaćenom seksu sa ganferkama.
Pa, nesuđeno pravilo ove viteške podvrste fudbala je da glavu treba potopiti bar jednom do dva puta, u toku poluvremena, da bi se rashladio mozak, uzimajući u obzir da se utakmice igraju nedeljom i da je celokupna svita bančila prethodne večeri, smucajući se po kojekakvim birtijama.
Predmet ove tehnike ublaživanja mamurluka i prevencije kolapsa je našao svoje mesto u slengu, kao sredstvo stavljanja tačke na izlive nepovezanih besmislica.

Reč koja se koristi kako bi se ostvarila prisnost sa prodavcem na pijaci, iako vam on nije stvarno komšija, i time se nešto dobilo jeftinije.

Večiti derbi između dva krajnje neobična tima.

Fk Hamburger ili ti HSV je nemački fudbalski klub iz razumljivo grada Hamburga. Klub između ostalih trofeja u svojim vitrinama ima i titulu KEŠ ( Ligu šampiona ) i još jednom je igrao u finalu istog. Ima i šest (6) titula šampiona Bundeslige.
S' druge strane tu je Fk Pljeskavica iz sela Zloćudovo koje se nalazi u blizini Leskovca. Razumljivo država Srbija. U svojim vitrinama čuva trofeje sa raznih turnira, nekih i po svetskim okvirima. Turniri inače poznatiji kao Roštilljijada, Sabor trubača i slični.

I dok tako HSV svakog vikenda vodi borbe protiv raznih Bajerna i Dortmunda, a FKPlj vodi borbe protiv zalutalih lopti u kukuruze i po štalama, ova dva kluba vode svakodnevnu borbu za prevlast u tome ko je bolji. Tačnije ko je ukusniji, zdraviji, sočniji, lepši...
Nemački klub će isticati da je bolji jer se brže spremi kao i razne još lepe prideve će izneti na svoj račun. Narcisi.
Dok ce navijači i članovi FKPlj tvrditi naravno da je njihovo bolje. Prepirke i optužbe između ta dva tabora će trajati uvek.
Pre svega FKPlj su ponosni što za njih igra neko mnogo zdrav. Beli Luk je kapiten ekipe FKPlj i kao najzdraviji član donosi pobedu ekipi Pljeskavice. Prevagu još na stranu FKPlj donosi golman Prezla kao i njihova mlada nada, najbolji član tima - Čisto Meso. Tu se ne sme izostaviti i njegov brat od tetke Meka Lepinja(Zovu ga još i Sveži). Pljeskavčani će priznati da se u svetu više favorizuje i koristi Hamburger, ali će vas i uveriti da je to samo marketinški trik Nemaca. Međutim Pljeskavčani će se sasvim zadovoljiti i pobedama u domaćim okvirima, marketing je za njih samo ime prodavnice. "Marketing je jedino u čemu su bolji od nas" reći će vam ponosni meštanin Zloćudova, i dodaće "Naš mali Čisto Meso je mnogo bolji od njihovog Veštačkog Mesa". A Čisto Meso, Prezla, Lepinja, Luk i ostali Pljeskavčani nikada i neće otići daleko od rodne grude jer tu im je najlepše, a svojim stilom mogu da zadovolje ukuse svakoga.

To je ono od čega se prave škembići koji i sami završe u škembetu.

Ostrvo osame. Svojevrsna kazneno-popravna institucija za muškog predstavnika u jednoj emotivnoj vezi. Nedvosmisleni simbol za "vankrevetnu aktivnost". Spartanski način na koji nam žene saopštavaju da večeras nećemo jebati. Bukvalno.

Nema te hrane iz bakine kuhinje, pogotovo ako je baka sa sela, koja za neku boljku nije dobra.

Sastojci: 3 kg svinjskih ili junećih pluća, 4 kg svinjskih ili junećih mesnih obrezaka, 2 kg leđne slanine, 1 kg kožica. Začini za kg mase: 28 soli, 3 g bibera, 1 g muskat oraha, crni luk po ukusu.

Pluća i meso se krupnije usitne a kožice se sa malo vode umereno iskuvaju. Slanina se obari i iseče u manje kocke, pa se prelije vrućom vodom da se ukloni mast sa površine. Još vruće kožice i slanina pomešaju se sa plućima i mesom, uz dodatak začina i obezmašćene supe (mast se pokupi sa površine, jer ometa povezivanju sadržaja). Masa se puni u svinjske želuce, slepo goveđe crevo, ili goveđi rektum - ravno crevo, i 60 do 90 minuta se bari na 80 do 90°C. Za vreme hlađenja, kobasica se često okreće da se masnoća ne bi istaložila na jednoj strani. Suši se na koso položenoj limenoj površini stola. Kad se potpuno ohladi, može se 10 dana dimiti na 15°C. Tada dobije bolju aromu i održivija je.

Lepo je kad se raspilaviš... Ali to je samo početna faza pilavljenja, kada još ne primećuješ kakva se siva bljutava grudva valja iza prozuklih godina, kakva se pilavština sprema: bezoblična masa skuvanih pirinčastih dana: na obodu tanjira pljucnute ljuske od paradajza, smrdi oljušten luk, na stolu barica masna, kisela, nikakva. Postaješ pilav, jedeš pilav, govno ti pilav, nebo je pilav, sebe si razapeo kao raskljakan pilav i ostaje ti samo, kad te malo pilavština pusti, da se od sebe gadiš i pereš opsesivno ruke kao Pilat.
Poždrig, kanta, cvrkut zuba, masno, ulepljeno, muve zunzare, u tanjir od kiselog kupusa stavljaš kuglu eskimka: što, šta fali sve je to isto, sve je smešano, sve je pilavština, sve u trbuh dlakavi, sve je žena nadošlog testa, njoj ističe vreme, ona želi mesa, zarij svoju gadost u raspuklu trulu lubenicu zaborava pored kontejnera života.

Kaže se za nekog ko se zbuni, pa ni da bekne.

Konstatacija za studenta koji je prezadovoljan šesticama.

Jedna od disciplina je i ona kada shvatite da je pishanje u WC solju sa male razdaljine "too easy" za vas, pa u toku nuzde krecete polako sa odmicanjem u nazad. Kao kada Robinu Hudu pomeraju metu na dalje odstojanje, tako i vi ubacujuci "sa metar" kao da cujete aplauz ushicene rulje sa strane i ponosno trazite da se meta jos vise udalji. Ubacujete i sa dva metra bez problema, pogadjate "bulls-eye" i lomite protivnikovu strelu dok su publika i dame u transu. Ali, vi se ne zadovoljavate time i dok trube sviraju - bacate pogled na vas "luk", pa na "metu", i odlucno krecete jos jedan korak nazad gde se jos niko nije usudio da ode, ali onda ubrzo shvatate da ste potrosili svu municiju i u agoniji zapisavate i solju i plocice ko magarac na livadi a onda 'vatate Domestos Citrus Fresh da sve to lepo oribate dok keva nije dosla.

Ako je verovati našim čestitim piljarima i piljarkama, standardna veličina voća i povrća koje danas možete pazariti na srpskim pijacama. Naime, kako je normativni izraz "k'o pesnica" odavno prestao da bude od koristi u svakodnevnom mučeništvu jednog pijačnog prodavca, logičan je i ovaj pomalo apsurdan marketinški apgrejd, uz već postojeće bastione istog u vidu futoškog kupusa, ivanjičkog krompira i kukuruza-šećerca iz jebene Rume.

Elem, bilo da je u pitanju već pomenuti krompir, paradajz, karfiol, luk ili jebena ribizla - srpski preprodavac će vas sa facijalnom ekspresijom najponosnijeg inžinjera NASA-e koji je upravo izradio raketu sa pogonom na zemlju uveriti da je to najveća, najukusnija, najzdravija i najpovoljnija roba koju možete nabaviti odavde pa sve do Grčke ( odakle je, uostalom, najverovatnije i potekla ). Ako ste se, pak, odlučili da kupite jaja ili sir, nemojte uopšte sumnjati da su pomenuta domaća a pomenuti sjenički, neslan i bez laktoze. Kubikaža se, naravno, podrazumeva...

Ono sto Srbi najbolje rade na svetu kad je u pitanju kilometraza...

Devojka za koju bi se zbog njenog ne baš privlačnog izgleda inače reklo da je krš, ali zbog toga što ima dobru dušu i moglo bi se reći da je čak i pomalo simpatična može se upotrebiti ovaj hipokoristik kako bi se estetski promašaji majke prirode delimično ublažili.

Sipati(ili prosuti) neku tečnost u neku posudu, u maloj količni, tek da se kaže.

To je osoba koja se u "srecna vremena" non stop vrtela po televiziji i skidala crnu magiju celoj naciji (vidi se da je uspela).
Kasnije je zbog svog mukotrpnog, vrednog, postenog i odgovornog rada, od drzave Srbije nagradjena visemesecnim putovanjem u beogradskom CZ-u.

Matori šef koji ti kao novajliji uvali noćnu smenu, i na taj način te prisilno povampiri. Danju spavaš, noću bdiš. Nije potreban ni ujed, vruć seks na krvavoj mesečini, podivljali hormoni dugo gladnog, visokog vampira uz slepe miševe i crne leptire, i ostale emo vampirske stvari (slobodno dodajte vaše fantazije), noćna smena efektnije prenosi infekciju sanguinare vampiris od svega toga.