Kratke razmene misli i vrcavih dosetki između prodavaca koji drežde od rane zore na svom mestu i kupaca koji su, neumiveni i polubudni isterani iz toplih kreveta da doprinesu domaćinstvu bez uznemiravanja ostatka porodice.

Jutro pijačnog dana, zornjak ne dolazi u obzir jer jaja moraju da se kupe, a krastavac i paradajz ne čekaju podne, zaneseni alfa mužjak luta kroz pijac sa puškicom u jednoj, korpom u drugoj ruci i trpi pogrde individualnih poljoprivrednih proizvođača koji oštre svoj um danima da bi zajebavali baš takve pogubljenike.

Bespotrebno gomilanje sličnih priloga u jelu.

Najviši cilj, vrhovni ideal i pokretač svega poznatog u savremenom svetu. Štaviše, čista je formalnost što današnje vreme još uvek nije nazvano "Idiot-pruf doba". A šta je zapravo Idiot-pruf? Vrlo jednostavno, u pitanju je početna pretpostavka da planetu Zemlju naseljavaju isključivo idioti. Sve što uradiš mora da bude prilagođeno i bezbedno za potpunog idiota sa hirurški odstranjenim delovima mozga koji ne regulišu disanje. Očekivanje ili prikazivanje bilo kakvog tračka logike predstavlja bahatost i kršenje ljudskih prava (još jedan pojam gde reč "ljudskih" još uvek nije zamenjena sa "idiotskih"), a o kršenju zakona takvim postupkom je izlišno i govoriti. Ukoliko se nalazite na jako osvetljenoj ulici u 4 ujutru i ustanovili ste neprisustvo vozila na udaljenosti 1500m u oba pravca, nemojte da se ponašate kao seljačina zaostala u devetnaestom veku gde se još veruje sopstvenoj proceni, već sačekajte zeleno za pešaka (donje svetlo na semaforu sa nacrtanim čovečuljkom u raskoraku).

Paradajz u portabl obliku.

Povratak kunilingusu, iliti na srpskom lizanju pičića.

Vraćanje pravim vrednostima, mada to je previše
usiljena i malograđanska reč korišćena od spodoba koje obitavaju u
malim ekranima i profesionalno se bave krađom i laganjem. Ne opisuje
kvalitet i primalnu radost koju kunilingus donosi na obe strane,
lizanu i ližuću. Nema tačne reči da se vrednost te radnje opiše, a
možda je ja ne znam, jer nisam nešto pismen. Da napravim jedno
pomalo glupo poređenje, lizanje pice je slično osećaju toplog mleka.
Neka iskonska radost te prođe niz kičmu jer verovatno se
mozak priseća kako mu je bilo do jaja kad je samo cuclao sisu i ladio muda
u peleni po ceo dan, a kada završiš to mleko samo imaš želju da se
sklupčaš i zaspiš. Blaženstvo.

Hteo bih takođe da kažem, po mom neskromnom mišljenju, kunilingus nema
veze sa seksom. Seks je majstorija, zanat, uči se i iz teorije ali
samo praksom se postaje dobar u njemu. Možeš da znaš napamet celu
Kamasutru i sve arapske erotske tekstove, ako ne vežbaš nisi dobar.
Ali lizanje, to je umetnost. Moraš da budeš prvo voljan za to a onda
da imaš i makar malo talenta koji ćeš da razvijaš teorijom i praksom.
Za razliku od seksa, za liz je teorija veoma važna jer moraš da znaš
anatomiju, gde je šta, kako sa čime, kada da stisneš a kada da
popustiš. Ipak da se ne lažemo, praksom se vežba umeće, tajming i
preciznost. Praksa je uvek najvažnija a i bez toga, teorija nema
smisla zar ne?

Pored opšteg zadovoljstva na obe strane lizanje je važno i zbog jedne
veoma jednostavne činjenice. Lizanje zadovoljava žene, zadovoljne žene
znače mir u kući i svetu. Jer mi muškarci smo kao stoka, daj nam
pljesku sa lukom, par zidaraca i dovoljno slobodnog vremena za
gledanje Premijer Lige i mi zadovoljni. Ako ima seksa-do jaja, još
bolje, manje ćemo da se krljamo na malom fudbalu. Zadovoljiti ženu, i
ne mislim seksualno, je teško a zašto je tako ne znam, previše sam
logičan i racionalan da bih mogao da pratim ženski tok razmišljanja.
Zato je lizanje važno.

Kada čuješ jecanje i njeno teško disanje, kada moraš da je juriš
jezikom jer ne može da izdrži da se ne migolji, kada ti izgrebe vrat i ruke jer
ne može da se kontroliše, kada ti počupa kosu i izvije leđa u luk
pre nego što zgrči prste na nogama i iščaši ti pršljenove butinama,
onda na kraju kada je zadihanu, zamućenog pogleda poljubiš
znaš da si sve odradio kako treba. Ima li išta lepše od
toga?

Nešto gledam u poslednje vreme ove emisije o kuvanju, tj. ne gledam ih ja, već se potajno nadam, ono kao dete kad očekuje da će dobiti Kinder jaje, da će ova moja baciti oko na Tv i pokušati da napravi nešto slično. Bar pire. Eto, to je nekako najjednostavnije. Ne zahtevam ni ja puno, jebemumater.
Vratim se koju godinu u prošlos', kod njene keve beše dobra 'rana, 'lebtejeb'o. I ruska salata, pileća salata, salata sa makaronama, dinstana piletina, junetina. Ma, ono pravo. Domaćinski. Šta li se izopači kod ove moje, samo da mi je znati? Uzme jaja da isprži, to nešto gorko, crno, malo vuče na braon. I sve se to dogodi spontano, ona bar tako kaže... Ona jaja u vojsci su bila majka za ova.
Malo-malo, nešto ne ispadne kako valja. U stvari... kenjam i ja. Ispadnu dobro one kokice iz mikrotalasne.

Urota svih osoba starijih od 60 godina usmerena protivu mlade čeljadi, kod celivanja. Naročito razvijena u južnim krajevima Stradije.
(Može slobodno da se potraži i pod 'Teorije zavere')

Zelja i potreba naseg naroda. Ali neki red mora da se zna!

Iako se ne sećam kako je izgledala dojč mark, niti sam išao na Ponte Roso novom fićom kupljenom od jedne plate ili stopirao do Amsterdama, kao moj ćale. Nije mi žao zbog toga!
Žao mi je što više nema oćnih pastirica! Sama predanja o bujnim njedrima i svilenim podsuknjama u kombinaciji sa lakomislenosti i dokonosti, bacju me u težak bedak!

Specijalna mešavina, često u upotrebi u hladnim predelima Skandinavije, ne bi li se ljudi zagrejali na niskim temperaturama. To je u suštini vrsta priprema moderatorskih šnicli , specijalno probrana za vukajlijaša.
Potrebno vam je :
- moderator ili dva, koji ktitor
- 2 odabrane definicijije i 2 odabrana postera
- 3-4 flaše rakije
- 1 glavica belog luka
- 2 glavice crnog luka
- začini: slatka i ljuta mlevena paprika, vegeta, biber
- šampinjoni 400-500 grama
- vezica peršunovog lista
- 300 ml mlevenog paradajza (može pelat i belo vino )
Priprema je sledeća:
Moderatora i ktitore izvesti na piće i onda ponuditi najbolju kumovu rakiju (70% alkohola) , dunjevača je moj izbor i što više ih napiti. (unutrašnje punjenje). Kada padnu u nesvest ili zaspu, ostatak sipati u kadu i pomešati s vodom i staviti njih unutra da ostoje preko noći. Dežurati s oklagijom ukoliko neko ima jak želudac.(Napomena : Drvene , ne metalne oklagije, jer drvene daju posebni šmek za šnicle posle)
Najbolje je da se kombinuju različita mesa: makar malo ktitora zbog mirisa, posni hejter,dva , junetina(novi članovi) i može pileći ili ćureći file(po volji).
Ukupno 300 -400 kila , ili više. Seče se na manje šnicle. Sve se kratko proprže na jakoj vatri i slože u šerpe. Na ulju gde su se pržili, proprži se posoljen sitno seckan crni luk - dve dobre glavice, dok se ne ustakli. Dodajte slatku i ljutu alevu papriku, biber, malo karija i propržite. To nalijte preko mesa. Šampinjoni sečeni na listiće - 400-500 grama se ubace među šnicle. Dodate vezicu isečenog peršunovog lista i glavicu belog luka. Nalijete sa po 300 ml mlevenog paradajza ili pelata i belog vina. To dinstate na ringli sat vremena pa ubacite u vrelu rernu da se malo zapeče ili uklopljeno odmah stavite u rernu na 200, pa posle nekih 45 minuta otklopite i pojačate da se zapeče.
Servirati uz malo loših definicija bez dijaktrika( š,ć,č) , sa posterima golih žena , ili uvredljivih slika ličnosti.
Najbolje se jede uz pesme Behemotha ili nekog drugog death brutal hardcore metal benda. Bon apetit!

Izraz, koji je kao i mnogi, vremenom izgubio pravi značaj. Nekad se koristio da bi označio zgrožavanje neke osobe na neku pojavu ili postupak, dok se sad korisi veoma često bez osnova zato sto je toj osobi izraz kul ili je već prešao u naviku.

Sopstvena ili tuđa. Doživeti ili pružiti ugođaj (hnjo) telesno-čulne recepcije toliko uzvišen i nenadjebiv da posle nikada više ne poželi(š) alpsku, vino iz tetrapaka, neobrijanu vadžajnu, Dačiu, tipa koji je bije, jebeni zalazak Sunca na jebenom Kališu, muziku Jelene Tomašević i glumu Miloša Bikovića, naprednu vlast i još gomilu stvari iz svog, inače, čemerom ispunjenog života.

Akcenat je, naravno, na "ne POŽELI", ne i da li tu srećniju alternativu sebi može ponovo da PRIUŠTI. Jebiga.

Ona kafa koju napravi najveća štekara u društvu po povratku sa kampovanja, gde su se pili isključivo pivo i rakija.

Često kada neko na vašaru iz zajebancije pita babu koja prodaje trange-frange pošto je neka andrmolja, baba automatski spušta cenu za 50% i još nešto daje gratis. Navodno, baš sada treba da se pakuje, te zainteresovanima nudi poseban popust. Naravno da je prvobitna cena veća šest puta od nabavne, pa onda kao "ajde malo da spustim".

Besmisleni niz reklama, u kome se reklamiraju gluposti poput:
Dry Cooker - posuda sa nekim sranjetom u sredini koji ti pomaze da ispeces famozni "kolac u tiganju" ili pomfrit, krompir, kestenje sto NE mozes sa ostalim posudama. Inace posudom kruzi toplota u odredjenom smeru cak i kada skines poklopac. Ovo je reklama koju 90% nas zna napamet.

Mokro Suhi Brijac - Ako se ikada desi da odete na bazen a ne obrijete se, nemate problema. Dovoljno je da skocite u vodu i neko ce vam dobaciti "Mokro Suhi brijac" sa sve vodootpornom futrolom. i ti ces moci kvalitetno da se obrijes pod vodom. Najbitnija stvar sto se tice ovog proizvoda jeste da mozes da se obrijes sa ili bez pene sto vam ne bi palo na pamet da uradite sa bilo kojim drugim brijacem. Brijanje u reklamama demonstriraju uvek obrijani ljudi.

Jonizator - neophodan uredjaj koji jednostavno morate imati kako bi ste bili u mogucnosti da disete.. Inace to je uredjaj sa vise funkcija: jonizator, ozonizator i NOCNO SVETLO! Koji ce ti kurac neko sranje da ti svetli celu noc u sobi dok spavas. Ako vec hoces svetlo ukljuci punjac ili lampu pa nek ti svetli.

Herba Vita Terapy caj: svemoguca cajna mesavina koju kada poijete, nebitno koliko ste stari, mozete dzogirati po ceo dan, igrati fudbal sa unucima, trcati za njima dok voze bicikl sa pomocnim tockicima..

Akne intenzivna formula - doktor Milojevic je kreirao formulu posle koje se babe vise ne stide svojih unuka.. Taj deo reklame sve govori.

Butterfly abs: uredjaj koji preporodi tvoje telo ako ga stavis na guzove, ruke ili stomak! Reklama je naravno genijalna, u kojoj se pokazuju glomazni preplanuli misici premazani uljem, koje su ljudi navodno dobili koristenjem ovog cudesnog aparata.

Secko - Uredjaj koji cete naravno svakodnevno koristiti, jer ce vam verovatno u svakom trenutku trebati fino iseckan luk. Vec navedeno seckanje luka demonstriraju najcesce Stejsi (devojka koja navodno nema blage veze o hrani) i nabilnovani crnac Mr. T (koji godinama koristi secko, uz pomoc njega je postao najbolji kuvar sveta i zna sve moguce recepte napamet). Nasa sinhronizacija crnca je naravno najgrublji glas u Srbiji, tipa Jigsaw-a, nebitno sto je on kuvar ceo zivot i sto se u pozadini cuje njegov glas koji je sasvim normalan..

Carobni usisivac: Moze usisati sve zivo.. Ako ste prosuli katran na tepih, farbu na haljinu, zaklali macku na svilenom stonjaku nemate brige.. Najbitnije je da on staje ispod kreveta, naravno ako je razmak izmedju poda i kreveta minimum 2 metra.. Ako nije morate kupiti novi krevet jer ovaj usisivac morate imati u svom domacinstvu. Verovatno i u njega mozete ugraditi nocno svetlo ako pozovete odmah.

On ume bolje od tebe. On ume mnogo bolje od tebe, zato neće dozvoliti da ti uradiš svoj deo, već će ti ga oteti iz tvojih nespretnih ruku. Košarkaškim rečnikom, on je all round igrač. Oskar Robertson u njegovoj tripl dabl sezoni. U isto vreme može da bude i nadrkani oficir, ofucana šuplja cokula, prima balerina, nespretni pandur, hiperaktivni klovn na dopu ili zen Deka Papučić, koji prepun životnog iskustva savetuje praznoglavu Nanulinu da ne pere dupe u uzburkanom moru. Ako igra fudbal, centrira sam sebi, jer ništa ne prepušta slučaju. Njegov id u dodiru sa spoljašnjim svetom, stvara tetraekstrahiper ego.

U nekim drugim zemljama to je malo, skupoceno kulinarsko remek-delo zbog kojeg se samog ide u restoran.
U Srbiji je to neki prosti dodatak (paradajz, kupus, krastavci) koji bi mogao da ide uz ručak.

Zapravo čim se rodite život vam proleti pred vašim očima.

Cijeli eoni su proživljeni u tih prvih nekoliko mjeseci kada se osjećate neodvojini od samog svijeta, s tim što ne radite apsolutno ništa, nego samo gledate kako vrijeme prolazi.

U početku, vrijeme osjećamo posredno, kao nešto što se događa s drugim ljudima. Naviknuti smo na život u trenutku, jer ne postoji nigdje drugo gdje možemo otići. Ali ubrzo, život se počinje kretati, i vi se naučite kretati s njim. Nesvjesno uzimamo zdravo za gotovo to što smo drugačija osoba svake godine, Unaprijeđena s nekim drugačijim tijelom ... drugačijom budućnosti. Tričimo uokolo tako brzo, tako da svijet oko nas izgleda kao da stoji mirno. Toliko da ljetnji raspust može se protegne u vječnost.

Onda odjednom počnemo da osjećamo da se vrijeme kreće prema naprijed, učeći svoj ritam, a tu i tamo preskači svoj ritam, čineći kao da je tvoj rođendan stiže dan ranije svake godine.

Trebamo razmotriti ideju da mladost zapravo nije protraćena na mlade. Da njihove drame nisu veće nego što bi trebale biti. Svatiš da njihovi osjećaji imaju savršen smisao, nakon što se prilagodiš toj "inflaciji". Tako da za nekoga ko prolazi kroz mladost, život izgleda epski i tragično samo zato jer jeste. Svaka obična dnevna prepreka lako može iskriviti luk "tvoje priče". Jer svaka buduća godina vrijedi malko manje nego prošla. I sa svakim rođendanom samo kružimo natrag i prođemo istu tačku oko Sunca, želeći jedni drugima puno "sretnih povrataka".

No, ubrzo osjećate da se krug počinje stezati, i shvatite da taj krug je ustvari spirala, a vi ste već na pola puta. Kao da vam se sve više dani ponavljaju, polako počinjete odbacivati terete, i počinjete osjećati čvrsto privlačenje ka centru vaše gravitacije, balast uspomena za koji se držite, dok sve ne počnete da se krećete nekom svojom vlastitom inercijom. Dakle, čak i kada sjedite mirno, osjećate se kao da trčite ka nečemu. A čak i ako sutra će te "trčati" malko brže, i protegnuti svoje ruke malo dalje, i dalje ćete osjećati sekunde kako lagano izmiču dok plutate po putanji.

Život je kratak. A i život je dug. Ali ne baš tim redoslijedom.

"Ha-ha" stihić koji možda i na najobjektivniji način opisuje tu čudnu sortu homo sapiensa koji bi, pak, da to nisu. Jer oni su VEGANI - zavetni terači inata Darvinovoj evoluciji i protivnici integralnog eksploatisanja životinja iz plemenitih pobuda, kojih su se čak i vegetarijanci odrekli...iako, zapravo, svi pripadaju istoj sekti. Ipak, vegani su daleko radikalniji i pešes puta više ziljaviji pobornici zdravog "vratimo-se-prirodi-pasimo-travu-stajl" života, tako da šizma između njihove i vegetarijanske sekte i ne čudi previše nezavisnog posmatrača-mesoždera. Ono što, međutim, čudi jeste kako narečeni ziljavci uopšte uspevaju da žive, da biološki funkcionišu, idu na pos' o ili čak da pređu ulicu u jednom komadu.

Na ta pitanja umalo da mi odgovori jedna Nemica, a s kojom sam se tokom studija povremeno kresao i koja je, eto, bila vegan, jebem ti budalu zagorelu da ti jebem. Antje se zvala. I nije bila skrndelj, koliko se sećam, ili barem ne u poređenju sa ostalim Nemicama iz čkole. Ali, braaate, kad bi se skinula...ono jes' da je meni tada bilo 20 i da i nisam bio neki naročiti izbirač što se trsa tiče (mala stipendija, jbg), ali je svejedno bila građena k'o mladi luk, struk celera u najboljem slučaju. Bila je tada ponosni vegan već pola decenije (sa 16 videla neki dokumentarac o mesnoj industriji i to je bilo to) i njeno telo je već ozbiljno počelo da otelotvoruje efekat "zelene bašte" i to na način veoma sličan jednoj: ruke su joj bile žgoljave poput kakvih baštenskih grabulja "sa stažom", noge su neodoljivo podsećale na dva ozbiljna praziluka (al', jebiga, opet dva praziluka), grudi bejahu zapremina oveće limete (mada to nikako nije uticalo na njeno samopouzdanje kao ženske jedinke), rebra si mog'o da joj izbrojiš vizuelno, dok su joj zglobovi svud po telu rodbinski ličili na kakvo korenje - suvonjavi, grguravi, blago jezoviti i pogodni za iščupati.

Najbolesnijim od svega, pak, činilo se njeno lice koje je onako ikakvog rumenila i sjaja bez umorno visilo na tanušnoj lobanji, k'o da će svaki čas s nje da sklizne i utopi se u pejzaž ostatka leša. Nije mi nikad nažao učinila, msm, ne'am razloga da je mrzim i to, samo realno pričam. U lokalnoj piceriji su joj spremali picu sa brokolijem i tofuom. Prala je kosu šamponom od riblje kosti...ili tako nečim. Volela je krastavac.

najpopularnija alternativna metoda liječenja anksioznosti
bazirana na teoriji navike, tj sve je samo navika, ništa više
ne radi se o bolesti, niti o poremećaju, već o lošoj navici
vi ste navikli da imate anksioznost, da se znojite, crvenite, izbjegavate situacije itd
što je više ignorišemo a formiramo druge navike koje zauzmu naše vrijeme, ona prije nestane
može se uporediti sa bilo kojom drugom navikom kao vožnja auta ili korištenje računara, drkanje, pušenje, pijenje, drogiranje
iako ovo može zvučati suprotno od nekih metoda jer izgleda kao izbjegavanje, ipak ne radi se o izbjegavanju (potiskivanju) osjećaja, već samo navike, i kao i mc2 metoda i ova preporučuje slušanje i prihvatanje osjećaja, naročito napada panike
metoda ima 9 stubova kojih se moramo pridržavati da ukinemo tu naviku: ne ići doktorima, ne piti lijekove, ne istraživati to, ne koristiti druge metode, ne pričati o tom, ne oslanjati se na druge ljude, ne prisjećati se toga, ne stavljati to u centar pažnje