A: Šta bi sa onim stanom?
B: Ne pitaj. Taj je neki mafijoza. Prodao ga meni i još petorici. Pare neću dobiti nazad i još me tuže zbog nekih sranja što nisam odma' odradio, koje nikako ne mogu da shvatim, ali 'ajde.
A: Au, baš sranje. Traže da se izviniš Ðuri što te je tukao.

- Ej, ima sutra da se fenomenalno provedemo na venčanju.
- Uf, što se toga tiče...

-U što ti je dobra čuka!
-Viđećemo.

- Šta je ovo jebote, odem do toaleta i odjednom 20 ljudi na partiju.
- Pusti ih, vidiš da su navalili k'o čopor logoraša na švedski sto.

-Petroviću, zašto si ovde kratio ove polinome? Idi na mesto, jedan.
-Profesorka, što ste Kazuki Ito? Sve sam ostalo uradio.
-Nisi trebao da ih satreš.
-(u sebi) Satrem ti ćerku.
________________________________________________________________________
-Gospodine, vozili ste 42, dozvoljeno je 40. Kazna 5000 dinara.
-Šefe, što si Kazuki Ito? Šta je 2 gore-dole? Nego reci, možemo li šta da sredimo tu?
-Dogovorićemo se.
________________________________________________________________________
-Optuženu osuđujem na 10 godina zatvora uz obavezu vraćanja svog novca stečenog proneverom.
-Sudija, što ste Kazuki Ito? :raskopčava jeleče kako bi sudiji pokazala svoje zanosne obline:
-Uh, pa dobro, onda godinica kućnog pritvora i dva miliona. Ne, milion. Za ostalo ćemo se dogovoriti, jelte.

- '' Hvala Vam,Oče! Koliko smo dužni '' ?
- '' Ma,sinko... Ne znam. Što više daš,manje se stidiš '' .

- I, kako je bilo? (šmekerski pogled)
- Nikako. Što je diraš kad ne znaš da sviraš?!

Dugo sam smišljao kako i šta da radim da gu osvojim, al’ ništa pametno mi ne dođe na pamet.

Jedno veče reko da se promajem malo do prodavnicu, da popijem neko pivo s drugari. Nisam ni sanjao da ću baš nju da sretnem kako krade jabuke iz dvor na komšiju mi. Sad kad pogledam, trebalo je ranije da mi sine da nismo jedno za drugo, ali mlad beo, šuntav, zelen, zamajan s njenu ubavinju.

-Ako ti se jedev jabučiki, punu krošnju ću ti naberem. Ne mora da kradeš.

Uplaši gu to moje zborenje, ripi od drvo, mal’ noge ne pokrši.

-Rane te izele, precepi me. I ne kradem, samo sam tela da vidim kakav gi je kvalitet.
-Ma zebavam se, beri slobodno, očepi i neku granjku ako možeš. To je Stojanovo dvorište, njega svi u selo mrziv.
-Pa dobro… ali nemoj na nikoga da kažeš da si me video ovde… tatko misli da spijem doma a ne da se majem po Donju Lakošnicu.
-Neću, al' mora nekako da mi se odužiš.
-Pu kakav si pa ti to čovek… ajde, kazuj šta oćeš.

Objasnio sam vu da nisam ja takav za kakvog me zamišlja. Samo sam 'teo da se prošetamo jedan krug po čaršiju, da razmenimo neku reč. Nije vu se sviđala ideja, pa predloži da otidemo u jednu staru napuštenu vodenicu pored šumu u koju niko neje zalazio. Plašio sam se od mrak al’ i da mi je rekla u vatru da ripnem tad, za nju bi ripnuo.

Sve mi se vrtelo u glavu dok sam se vraćao doma pola sat kasnije. Da sam gajbu pivo icepio, manje bi mi se noge zaplićale. Onakvo devojče… vredno. Iz onakvu kuću. Ni šes', ni pet, skinu tanko aljinče pred mene. Ni gaće neje nosila.

-Ajde mangupe, nismo došli ovde da me gledaš… neće mi budeš ni prvi ni poslednji…

Toj mi je rekla dok sam ja ko klen zevao u njenu golotinju.

Grbinu sam sve odrao na neke suve granjke dok sam onako unezveren trčao do kuću. Ja sam teo da gu ženim, a ona ide od kolac na kolac. Sigurno je kroz svaku kuću u njeno selo prošla, pa došla i ovde da isprobava naši mladići. Pred oči mi se maglilo od suze, jedva vrata na kuću pogodi.

Tu mi majka viknu iz dvorište.

-Izuvaj se, pička li ti materina! Odakle ti to blatište po cipele, kuj će sad tuj štroku da opere? Brgo se banjaj pa legaj u čerge... sutra te tatko vodi da prosite onoj ubavo i pošteno devojče, Miru iz Gornju Lakošnicu...

- E vidiš ovde kaže BLACK HELL SON , Won't you come, BLACK znači CRNI, HELL znači Pakao a SON znači sine , Won't you come znači ŠTO NE DOĐEŠ, tako da oni ustvari pevaju ĐAVOLJI CRNI SINE ŠTO NE DOĐEŠ.

- Ma to su sve Sotonjaci!
- Tačno brate, treba takve izbegavati, idemo mi na Splav ko svi normalni ljudi.

- "Kafanaaaa je moja sudbinaaaaa..."
- Jaoj, Tomo, brate, padam pod sto!

-"Vidi kako su mi dobre makserice,to svi sad nose,a ja sam 'tela najskuplje a ne k'o ona Mitrovićka da kupujem na pijaci,a vidi kako su roze,sad ću da se kurčim."
-"Pa kad si glupa,Nevena..."

Baba, naravno da ce mi biti tesko ono sto moram da uradim!!!

Primer 1.
Osoba A posećuje osobu B kod kuće.
Osoba B sluša šta priča nezanimljiva osoba A, klima glavom i smeška se, dok unutra kipti od nestrpljenja da osoba A ustane i krene kući.
Kada osoba A to učini, onda osobi B bude malo neprijatno da pokaže radost zbog njenog odlaska, pa šatro je (već stojeći na vratima) zadržava (moleći Boga da se to ne desi).

Osoba A: Ej, moram da idem kući, mnogo sam se zadržao/la.
Osoba B: A što tako? Ostani još malo.

Primer 2.

Druga situacija, druge osobe. Opet A i B.
Mesto: recimo, kafić.
Osoba A plaća osobi B piće.
Osoba B nema novca da plati, ili pak iz nekih naročitih razloga smatra da i jeste red da osoba A plati piće.

Konobar dolazi, A i B se (kao) hvataju u istom trenutku za novčanik, osoba A neće ni da čuje da osoba B plati, pokazuje joj rukom da vrati novčanik (što osobi A ne pada teško), i kaže: ''Ja ću da platim!'', na šta osoba B složi izraz lica i pita (začuđeno): ''A što tako?''

A: I baš mi je bilo lijepo. Ni banja, ni ludilo, nego ' lijepo'. Mislim da sam se zaljubio. Našli smo se u 7 otprilike i onda sa

C: Kad smo već kod riba, kakvu sam vidio jutros. Ne možete da vjerujete! Sise, onako, dobre. Uf, šta bih joj radio. No nastavi, A. Oprosti što te prekidoh.

A: Ma ok. I Našli se tada i krenuli do onoga restorančića, kad tamo

B: Jebote, kako sam jeo dobro jutros. Omlet neki, sa pečurkama, sirom ne mogu da vam opišem. Raznio me. Oprosti što te prekidoh, A. Nastavi.

A: I jedemo ti mi i sve super!! Platim sve uredno, kad ono

TRRRRRR TRRRRRRRR

A: Samo da se javim. Alo?

D: ( Preko telefona iz vcea) Platih danas račune, mamu im jebem lopovsku!!! Oprosti što te prekidoh, A. Nastavi.

žena-Jao što je lepaaa ova roze tašnica.
muž-Evo dušo,pišem čekove.

-Gde si bio?
-Kod ljubavnice.
-Ne laži! Bio si na poslu!

Bas je tezak!

- Ona je večernji oblak koji bludi nebom mojih snova! Ne! Ona čeznjama ljubavi moje daje boju i oblik! Ona je MOJA. Ne, ne! Ona obitava u mojim beskonačnim snovima! Njena su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca! Ona žanje moje večernje pesme! Njene su usne gorko-slatke od ukusa vina mojih patnj...
- Brate, što si Duško Korać, jebote? Jes' ti to jeb'o ili ne?!
- Ovaj...ne...još...
- Zato ti i bulazniš tako, nesrećo zagorela. Nego, bolji što pre pređi sa priče na dela da je neko ne "požanje" pre tebe...

Što se mora, nije teško - to je najteže!

- Što si me tražio?
- Ma, nisam... otkud?!
- Da, ti me tražiš samo kad ja tebi dugujem...
- U, brate, izvini! Završićemo ono, nema problema.