Znate onaj izraz: "Jebem radoznale pa pakujem na kamaru."?
E to su te lobanje.
Apokaliptična scena gomile mrtvih radoznalih paćenika do smrti lujmovanih od strane Godoa. A Godo stoji na na vrhu brda i piša po njima. Bukvalno. I Vergelije je tu, sedi na tronošcu sa šajkačom i gricka slamku, boli ga kurac.
E to ja zamišljam kad me neko pita: "A šta radiš?". Svakome se desilo da nosi gps lajka sistem 1200 i snima pun kurac hektara i da ga startuje poslednja ekskurzija 4 i krenu sa Ekremima; "El to prskaš?", "Ne, vidiš da meri radijaciju.", "Traži zlato.". I onda pobednik: "Šta snimaš, ću izađem na televizor?".
Će ti izađe moj kurac na potiljak pička ti materina neobrazovana! Stvarno je Big brather za nas 2084, farma, to smo mi, čast izuzecima, koje takođe nabijem na kurac, čisto da se kotimo.
Ova retorika je pase?!
Pa napasete mi se muda k'o magare boce! Je l' treba satelit da vam padne na glavu da bi ste znali šta je gps. Kaže pesma "Amerika i Engleska, biće zemlja proleterska", oće al' o tojč!
Preleterijatu moj nasušni vi ste jedna radoznala gomila, robovi jednoumlja. Zidate piramide robovi! Zidate ih svojim zakržljalim mozgovima, od vas nastaje ćele-kula, robovi!
A Godo će sve da vas popiša odozgo. Samo se vi pitajue bez da "znate".

Kad se probudiš sat vremena nakon što ti je alarm zvonio, i onda popizdiš, počneš da kontaš šta sve moraš da uradiš, psuješ sve što ti pada na pamet, i sasereš se kad vidiš da nemaš vremena.

Sinonim službe koja daje potpuno tačne i potpuno nepotrebne informacije.

Jedan od postulata postojanja čovjeka od pojave robno-novčane razmjene. Kada se u obzir uzme da prosječan radnik ne bi mogao zaraditi bogatstvo bilo kojeg od današnjih milijardera, sve da ima satnicu guvernera singapurske banke pomnoženu koeficijentom plate srpskog političkog poltrona u upravnom odboru državne firme, jasno je da je put do bogatstva popločan svime, osim radom. Savijanje kičme, bilo u smislu fizičkog rada, poput rudarenja, asfaltiranja puteva, pa sve do intelektualno zahtjevnih radnji kao što su predavanje matematike u školama, može donijeti određeni nivo pristojnog življenja, ali ne i bogatstvo.
Jer da bi se novac gomilao, potreban je eksponencijalni priliv prihoda u odnosu na uloženi rad, dok je pak, mentalitet osmočasovnog radnog vremena ne samo proporcionalno plaćen vremenu utrošenog rada, već je, u uslovima trulog kapitalizma, daleko potplaćen. Kada se takva činjenica dovede u vezu sa jazom između radničkih prihoda koje prati obaranje cijene rada sa jedne, a sa konstantnim rastom cijena s druge strane, jasno je da pošten rad i kičmanje još malo postaju nedovoljni za puko preživljavanje, dok snovi o bogastvu nestaju u magli.
Stoga, poštenom radniku kojem se oči cakle kada ugleda skupocjene stvari, a koji pri tome nije razvio stoičke sposobnosti mentalnog obezvrijeđivanja istih, jedino preostaje da se okrene kriminalnim radnjama, mešetarenju i lihvarenju, a u slučajevima izostanka gadljivosti, prostituciji. Ali prostituciji u smislu pronalaska bogatog sponzora, jer klasične prodavačice ljubavi pošteno rade po principu uloženog/dobijenog, te bez obzira na visinu cijene koju daju svojoj vulvi i dalje spadaju u radničku klasu, iako ne podliježu porezu.

Gledano na prvu, rodio se ko i drugi, al jebeš ga, doktori ti na rođenju izmere dimenzije, a srce i ne pogledaju. Onda te otpuste kao zvanično zdravog, zavedu tako u papirima i tek negde dvadeset, trideset godina kasnije najebeš ko žuti.
Vidiš ti odmah u startu, da tu nešto nije po propisima, svi drugi penju se, samo što ne bi Boga po mudima da golicaju, a ti zgurio se ko tovarno magare. Ne samo da te jebu Kurta i Murta, već doveli i širu familiju, a i komšijama uputili zvanične pozivnice. Samo ne možeš se ti buniti, po definiciji si čovek, piše tamo prav i zdrav, a sada da očekuješ da to neko detaljnije ispita, e pa nije tako vreme, nije situacija.
Za sve normalno u životu, na listi si čekanja. Jedino oni iz vodovoda i elektre sete se svakog prvog da ti se najebu mile majke i podsete te da si živ. Mnogo fini ljudi, ni jedan mesec ne propuste a da se ne jave. Što se ostaloga tiče, nekako si na listi svih drugi, al prvi mu dođu svi ostali.
Opet da se žališ ne ide. Nema život neku kancelariju, nema adresu, pa da mu pretiš ili ga kritikuješ. Možeš jedino da odeš na groblje, tamo jako dobro slušaju druge, ne jadikuju da si loše društvo ili zakeraju neki andrk. E sa njima uvek možeš da pričaš i da se žališ što te je već neko gore tako udesio.

Eufemizam od "Mrš u pičku materinu stoko divljačka".

Ukazivanje na stepen groznice, pod kojom se nalazi neka osoba.

31.Decembar 20:00 - ??:??
Pocetak Novogodisnjeg slavlja,nekoliko piva kasnije pokusavas da odvojis neku ribu,ali bez uspeha.Utehu pronalazis u picu.Popio si nekoliko litara piva.
1. Januar ??:??-19:30
Treznjenje i lecenje mamurluka na brzinu.
20:00 - ??:??
Ponovo pokusavas da odvojis nesto.Salje te u picku materinu posle nekoliko recenica.Jos zesce napijanje,nestalo piva,preslo se radzu.Bacanje pegle.Jos opijanja.
2. Januar - 6. Januar
Treznjenje,lecenje mamurluka.
7. Januar - Bozic
Pijes kao pravi 'riscanin.Radza presusuje,fukcije tvoje jetre pocinju da se gase.
7. Januar - 13 Januar.
Ponovo se treznis i lecis mamurluk.
13. Januar 20:00 - ??:??
Evo nas ponovo!!!Naravno ovo je PRAVOSLAVNA Nova Godina.
Pije se kao da sutra ne postoji.Ribe i ne diras.Pored radze u pricu ulaze vina,vinjaci,konjaci i ostala zestoka pica.
14. Januar ??:??-19:30
PONOVO treznjenje na brzinu.(Veceras je repriza,mora ponovo da se ide zato sto je prosla noc sve u magli.)
14. Januar 20:00 - ??:??
Sada pijes k'o Srpski Rus koji je pravi 'riscanin i muskarcina bez premca.U venama imas vise alkohola nego krvi.Cini ti se da si uspeo da prevedes neku ribicu.
15. Januar ??:?? - 12:00
Budis se sa glavoboljom kakvu ne pamtis.Pored tebe je neki skrndelj.Gadis se samom sebi i tiho i oprezno,da ne probudis cudo koje si sinoc smatrao vrhunskom ribom,skupljas svoje stvari i sunjas se ka vratima.Podna daska skripi.Skrndelj se budi i krestavim glasom te zove da dodjes da se mazite.Vristis i bacas se ka vratima.U hodniku bacas peglu i padas u sopstvenu povracku.Pronalaze te ortaci i nose te do gajbe.

15. Januar 12:00 - 19. Januar 15:00
Konacno si se ratosiljao glavobolje i mamurluka.Mobilni ti je tokom zadnja cetiri dana neprestano zvonio.Nisi se javljao.Menjas broj.
20. Januar 08:00
Gotovo je sa praznicima.Vracas se na posao/fakultet/u srednju.

Najaktuelnija srpska samoobmana.
Tradicionalno “neka bude što biti ne može” prepakovano u odoru ljigave dnevnopolitičke parole.

Nudeći vešto projektovanu i savršeno tempiranu laž da je moguće ne prodati kosovski mit a kupiti ulaznicu za podelu mitskog zlatnog EU runa, promućurni strip junaci koji vladaju Srbijom vešto sebi kupuju vreme za još jedan krug samoubilačkog srpkog političkog ringišpila.

U vremenu kada je Srbija doterala od Cara Dušana Silnog do duvara sadašnjeg bednog, kolektivni srpski duh, u ogromnom strahu da se suoči sa istinom da je sjebo sve što se sjebati dalo, postaje lak plen profesionalnim varalicama – političkim opsenarima koji, manipulišući tim strahom i duboko ukorenjenim srpskim šizofrenim i infantilnim crtama, nude ono što Srbinu treba: laž da ništa nije izgubljeno, da je i dalje moguće sve dobiti, da spasa nam ima i kad propasti hoćemo, da smo najači kad najteže je i da ćemo u zaustavnom vremenu očas posla nadoknaditi tih pet, šest golčića manjka, da je moguće pojesti oba plasta sena i ne crknuti od gladi kao Buridanove magare i da smo na samom kraju kraćeg lošeg perioda od stotinjak godinica i da eoni srpske renesanse samo što nisu ...
Cijena, prava sitnica – glas na izborima.
Ukoliko se logika, Ustav, realnost... ne slažu sa ovom utopijom - utoliko gore po njih.
I tako se Sorabi i njihove vođe,u sreći i veselju spremaju da mučenu Srbijicu udaju za đuvegiju iz Brisela, onog istog koji joj nogu amputirao 1999., a koji će joj za svadbeni dar zlatne cipelice darivati. Nogu će joj, naravno, vratiti, a kao bonus daće nam i Augentalerovu. Nebo će se otvoriti, car će Lazo sa Fileom rujno vino piti, a Obilić rasparat' utrobu djeve Eštonove, sve na radost Tači barjaktara...

Srpsko političko biće pod totalnom anestezijom ove bajke – snom mrtvijem spava.

Buđenje iz bajke “i Kosovo i Evropa” u realnost “Nit Kosova nit Evrope” biće gadno. U pičku materinu gadno.
Ko ga jebe – nije nam prvi put.

Kad god se daš na kakav posao ( pogotovo ako isti prevazilazi tvoju snagu)pored onih koji će te elegantno zaobići dobacujući: " Srećan rad, komšinice!", uvek će se naći bar jedna osoba bogom data za lodžistik end konsalting da ti viče : " Oruk!" dok ti objašnjava gde grešiš, kako bi sve to mogao bolje, lakše, jednostavnije... Naravno da logičaru nije ni na kraj pameti da ti pruži konkretnu pomoć.

Zaustaviti nekoga u namjeri da pođe do bolnice zbog bezazlene stvari i tako sebe baci u nepotrebni trošak.

ISO standard koji firma uvede(nabavi) samo da bi mahala sa njim.

Pre svega skupe se određene navijačke grupe, a pored toga tu su penzioneri, šminkeri i fufice, električari, pravnici, konobari, slučajno upali, zidari, lekari, sektaši, narkomani, alkoholičari, debili, pekari, profesori razni sportski stručnjaci i neznalice, deca... Pa, kada se skupi ta bulumenta na stadionu iz njihovih usta izađu takve psoveke da se čovek samo zapita, da li to može da se upotrebi u svakodnevnom životu. Neki se kao drže sa strane, ali u principu je to sve ista bagra.

Stigao je hladni januar. Sneg je prekrio sve što je mogao. Tri dana nisam izašao iz kolibe u kojoj sam zivim sa svojim psom. Zovem ga Laki. Sam sam u kolibi već 22 godine. Majka mi je umrla tada, a otac dve godine ranije. Oni su mi bili sve što sam imao. Laki mi je bio jedina svetla tačka u životu, otkako sam ostao bez roditelja. Pronašao sam ga ranjenog u šumi, kada sam išao u lov. Ležao je u snegu sa polomljenom nogom. Krv iz noge je tekla niz sneg, koji se topio pod njenom toplinom. Isparao sam veliki stari šal koji sam nosio na sebi i sa njim zavio Lakijevu nogu. Osetio sam bol i patnju u njegovom cviljenju, ali srećom je preživio. Brzo sam ga odneo kući i stavio na svoj stari mali kauč. Naložio sam vatru u šporetu. Vidio sam da mu je već bilo bolje. Od tada je redovno išao sa mnom u lov i pomagao mi ako uhvatim plen. Nakon tri dana u kolibi sa malo hrane, došlo je vreme da idemo u lov. Prošlo je već tri godine otkad sam pronašao Lakija. Uzeo sam očevu pušku i stavio je preko ramena. Gazio sam kroz duboki sneg, a Laki me je nekako pratio. Jutro je bilo veoma hladno i pomalo maglovito. Nisam se puno nadao da ćemo nešto uloviti. Nakon pola sata čekanja ugledao sam jelena. Naciljao sam ga i opucao. Od pucnja sam pomerio nogu unazad i okliznuo se na poledicu koju nisam primetio. Pogodio sam jelena, ali to nije više bilo ni bitno. Ležao sam sa slomljenom nogom, kao Laki pre tri godine. On mi je prišao sa cviljenjem i počeo da me oblizuje. Iscrpljen, tri dana bez skoro pa nimalo hrane, nisam imao snage da se pomerim. Laki je stojao kraj mene oko deset minuta, a potom je krenuo da luta okolo. Gledao sam kako mi polako nestaje u daljini i magli koja je bila sve gušća. Zaklopio sam oči i polako utonuo u duboki zimski san.

To je ono čemu težim već godinama unazad. Jer ljubitelji dobre kapljice uživaju u svakoj kapi alkohola koju popiju i njihov odnos prema alkoholu se može nazvati čistim hedonizmom. Oni u tim trenutcima vode dubokoumne intelektualne razgovore, vrcne tu i po koji stih, odrecituje se i neka pesmica. I tako do zore bele.

Za razliku od njih, ja koji ne pijem na kapljice obično sam svestan svojih postupaka samo do treće ili četvrte čaše. Sve posle toga je iživljavanje nad sobom i drugima. Bahatom ponašanju nema kraja, fizički obračuni su vrlo česta pojava, ( naročito ako u blizini ima onih koji nisu hedonisti što se rakije tiče ) a ako kojim slučejem nema fizičkog onda obavezno nađem žrtvu za mentalno zlostavljanje. Mislim da nije potrebno ni pominjati odnos prema nežnijem polu u tim trenutcima. I tako ne do zore bele nego dok se prvi put ne ispovraćam, i kroz maglu shvatim da sutra od blama neću na ulicu izaci.

Guča je jedna prelepa , mirna varoš koja se nalazi u Dragačevu (nedaleko od Čačka).
Populacija, oko 1500 stanovnika u samom naselju.

E, problem je u tome što je jedna kulturna manifestacija ''Sabor Trubača'' iz 60ih pretvoren u običan nekulturni ''seljački vašar''.
Sabor trubača = okupljanje trubača

Kada su se prostaci i seljačine latili vlasti nakon 80ih, pošto ni za vreme tog crnog komunizma nije mogao da radi baš ko šta hoće, došle su vesele devedesete kada je Sabor Trubača počeo da se pretvara u:

"Šund, kič, posunovraćen zdrav razum, neukus svake vrste, slepljen i zalepljen etničkim, etičkim i moralnim blatom moderne Srbije i sve umiveno zastrašujućim, odvratnim skičanjem i vrištanjem pleh-muzike (koja, uzgred, sa muzikom nema ama baš nikakve veze), ponovo počinje u Guči! Ali, koga zapravo ''muzika'' uopšte i interesuje? Ako želite da zaboravite bar na momenat raspadanje države Srbije, nezaposlenost, neobrazovanost, kriminal, ubistva, silovanja, korupciju, katastrofalnu političku, ekonomsku, socijalnu, kulturnu i svaku drugu tragediju Srbije, idite u Guču. Prepustite se sedativnom dejstvu alkohola i ostalih droga, žderite mladu prasetinu i jagnjetinu, podajte se sveopštem alkoholnom (i svakom drugom) ludilu i tragičnoj neadekvatnosti, i to će vam onemogućiti funkcionisanje mozga bar mesec dana. Ako ne i duže? Srbiji nefunkcionisanje zadriglih mozgova, okupanih u alkoholu, treba najviše. Samo zato naša vladajuća politička koalicija i podržava ovaj skup zatupljenih prostaka, alkoholičara i ludaka koji se deru i vrište u magli alkoholnog trovanja, praćeni skičećim, vrištećim užasom pleh muzike. To je inače naša srpska ''agonija i ekstaza'', naš kulturni ''brend'' koji mi nudimo ostatku Evrope i sveta. Uživajte! A od Guče do Guče, rokajte bensedine, jeftin polu-otrovan alkohol i ako imate para i neke teže droge. Gledajte da zakucate što više eksera u vas mozak. Tako ćete lakše podneti realnost i omogućiti političkoj koaliciji na vlasti da na vlasti ostane ZAUVEK."

Napisao V. Š.

Klasični odjeb koji se koristi kada želimo da se oslobodimo žešćeg smarača, ili ako nam je razgovor neprijatan iz nekog razloga. Znači isto što i ''aj videću'', ''čujemo se'' i slično.

Vrlo oprezan čovjek, odmjeren u svakoj situaciji. Redovno tri puta mjeri dok ne presječe. Bilo kakva frka, bilo koji problem, stane izbroji do deset, pa ako nije štetno po njegovu guzicu radi što i drugi.

Jedino oružje koje se može unijeti u noćni klub.

Zavijati istinu u nepotrebne i prekobrojne reči, tako da se ona sakrije i da ostane samo sramotna laž.
Jednom rečju lagati.