Kad se pre izlaska predomišljaš da li da piješ ili ne i onda izadješ i ubiješ se k'o Nemac.

Pojava novijeg datuma, koja se vezuje za portal You Tube. Komentari uglavnom nemaju nikakve veze sa pesmom, ali od onih koji razumeju jezik uglavnom dobijaju ogroman broj pluseva, pa često postaju komentari sa najvećim brojem glasova.

Oсобина уз коју у већини случајева иде и пожртвованост. Oдликује се вашом спремношћу да кажете (и урадитe) свe, па чак и да се региструјете на Вукајлију и пишете ћирилицом, да би сте уловили вољену особу. У овом случају aутора.

Vukajlija, prvi srpski on-line PIMP-recnik! Savrseno povoljno!!! Za samo dva plusa, neko ce vas zgotiviti, za tri, mozda cujete i neku lepu rec o sebi, za pet- hot-chat, za deset sliku, a za unlimited pluseve dobijate i unlimited uslugu!

Kao i u stvarnom zivotu,i na filmovima se koristi veliki broj vulgarnih izraza da bi se doprinelo realnosti.Medjutim,kako je RTS jedno vreme bio jedina televizija kod nas,ljudi sa nega su smatrali da je doslovno prevodjenje psovki nekulturno i da lose utice na moral i kulturu gradjana.Zato su za neke ostrije reci koristili blage izraze koji uopste nemaju veze sa originalnim znacenjem.
Danas kada ima hiljadu televizija u Srbiji,svaka ima svoj nacin titlovanja filmova i drugacije prevode,u kojima se koriste doslovno prevedeni izrazi.
RTS to jos uvek ne radi.
Evo nekih primera:

Кад помислиш да је Мост Тхинкеров дупли.

Usluga jedinog čoveka u selu da ustupi drugima pravljenje rakije.

Kombinovanje predrasuda, stereotipa i kompleksa niže vrednosti u čestu i, nažalost, sve popularniju pojavu međ' srpskim življem. Aktuelne evro-integracije ( serem im se u usta, baj d vej ) učinile su da se neki od nas, između ostalog, stide svojih lepih srpskih imena pod izgovorom da su, tobože, SELJAČKA i menjaju ih u nekakve haiku-pseudo-kurac-palac nadimke jevrejskog prizvuka misleći da će time apgrejdovati utisak koji sobom ostavljaju tj. ono što JESU. E, kurac će! Mislim, evo : ja se, na primer, zovem UROŠ i ponosan sam na svoje ime i činjenicu da je i moj pokojni pradeda nosio isto ( umro u vinogradu k'o Marlon Brando u ''Kumu'' ) i uopšte mi ne pada na pamet da ga zbog ostatka sveta - koji umesto ''u'' kaže ''ju'' a 'mesto ''š'' Bog će ga znati šta - menjam. Imam ortaka, imena Danilo. I taj moj poznanik otiš'o pre izvesnog vremena u opštinu - 'oće da promeni ime u DANIJEL. Kaže, evropskije je. Otac Dragoje - da ga ubije! Il' i on treba da promeni ime u DRAGON ili šta?! Idem godinama kod jedne doktorke na preglede ( nije to što mislite...a možda i jeste ). Znam je kao ''doktorku Mili''. Svi pacijenti, sestre i kolege je tako zovu. Pre neki dan, jebeno saznajem da se zapravo zove Radmila! ŠKK?! U čitavoj stvari ne pomažu ni lokalne zvezde i zvezdice koje se u stilu jebenog Dejvida i Viktorije-Kurabeštije Bekam nekontrolisano kote i potom tom svom okotu daju tako originalna imena kao što su Atina, Hana, Gana, Đana, Drina, Sava, Drava, Sloboda, Nika, Kika, Lika, Romb, Tromb, Brom, Mici, Kola, Čarna, Iskra, Koks, Dorat itd. Uopšte, kod nas trenutno vlada takva imbecilna pomama za neobičnim imenima za decu da je to prosto SVETOGRĐE! Jeb'o mater ako ću ja tako da nazivam svoju buduću decu! A imaću ih, daće Bog i žena mi, eventualno...

Jedna lepa strana globalizacije i ustoličenja engleskog kao svetskog jezika jeste i sveprisutni rastući broj turista koji dolaze u Srbiju, a sa njima se eksponencijalno povećava i broj „znalaca“ engleskoga.

Kako bi mogli da gnjave svoje goste iz inostranstva tupavim pitanjem (ucakljenih i razrogačenih očiju): „A kako vam se sviđa hrana u Srbiji?!“, i pišnu u gaće od zadovoljstva kada stranac počesto iz kurtoazije prema domaćinu (videvši kako je ovaj sve nade položio u potvrdan odgovor, premda nenaviknut na toliku količinu masnoće i začina u jednom jelu) kaže: „Mmmm, mhmm... Odlična je!“, naši vični ugostitelji su spoznali potrebu da ovladaju tim univerzalnim međunarodnim jezikom komunikacije, engleskim. Tako se rađaju prvorazredni prevodi ponude iz jelovnika nastali po sistemu: udri po bukvalizmu, il’ prevedi samo ono što znaš...

Upozorenje koje se moze vidjeti blizu opasnih mesta. Ovaj natpis preveden na srpski znaci : "Ako ne udjes, pička si!"

Kao i sve, i naše svadbe se do nekih granica razlikuju od jevropskih.
Može se reći da su srpske proslave kao i srpski javni klozeti - SAMO ZA HRABRE.

Brus i Džoni.

Kada gledamo neki rečnik, listu ljudi i slično, obično počnemo da pevamo azbuku u glavi kako bi se setili koje je slovo iza kojeg. Česta pojava kod ljudi u stranim zemljama kojima je rečnik neophodan.

Malinovic je Srpski Robin, Srpski Rodni, Srpski Mlata, Srpski Skoljkaboj, Srpski Bajden i neverovatno odlicna zamena inace izvanrednom Draganu Ilicu. Neki kazu da Gorica kolo vodi, sto donekle i jeste tacno ali secam se epizode, Gorica bolesna a Malinovic i Ilic bistre politiku i bude narod. Tada je sef hteo da me salje na narko test misleci da sam dosao naduvan na posao.

Osoba koja posluša Ujku Simu i reši da se bode iglom po faci u cilju pronalaženja čakri i popuštanja živaca koji su doveli do trzanja gornje usne.
Posledice su žmicanje cele face i klokotanje oka.

Otekle polovine breskvice nakon višečasovnog srpskog koitusa.

Od pradavnih vremena u našem(dizvine komad1974) narodu bili su primetni izrazit osećaj za ostavljanjem traga u društvu i želja za slavom, poznat još i kao Manekenka da budem sindrom. Kada se to ukomponuje sa vekovnim srpskim idealom – ’lebom bez motike – dobija se ova na svakom koraku prisutna pojava.

Elem, kako je za prosečnog srpskog mladića(ili, u ponekim tužnijim slučajevima, tigritzu) previše naporno da primenjuje formalno upoznavanje sa svakom jedinkom koju želi da obavesti o svojoj malenkosti, on pribegava krajnje jednostavnom rešenju za koje su potrebni samo flomaster i tuđa fasada/ograda/školska klupa/kabina na bazenu i sl. Šta to čujem? To je tvoja fasada? E pa jbg dečko, ona će bar do sledećeg krečenja nositi ime ili nadimak, a možda čak i kraj grada rendom klinca koji je odlučio da je tvoja zgrada u najširem vidokrugu opštenarodnih masa koje bi se informisale o njegovoj kuloći. Neko će možda pomisliti da je tu kraj, da je namera izvršena i da je ambiciozno srce izgrednika ispunjeno samopouzdanjem i zadovoljstvom, ali u većini slučajeva će se ispostaviti da je, što bi rekli braća Hrvati, u krivu, i da se isti natpis šepuri na još dvadesetak mesta u krugu od 100 metara.

Kako je vreme prolazilo, autori su pronalazili sve kreativnija mesta sa kojih bi se njihovo ime smešilo prolaznicima, pa su sa pisanja markerom po klupi za dežurne učenike prešli na ogromne grafite po vozovima, krovovima ili nasipima, a onim kojima to nije bilo dovoljno koristili su svaku priliku da se na ekskurzijama ili proputovanjima potpišu na zid nekog nesrećnog Atile ili Dimitriosa. Počeli su, takođe, da se vode prvi ratovi potpisivača: škrabanje tuđih poruka i ostavljanje potpisa ''egzekutora'' ispod, na još veću žalost vlasnika mučenog zida.

To, pak, nije jedino čemu su ulični pisci vični, jer su, gonjeni željom za grupnom pripadnošću(a verovatno i bejzbolkom u ruci vođe huligana, prim. aut.) na zidovima počeli da se pojavljuju i murali sa imenima raznih navijačkih grupa i prijateljskim porukama poput ''BEZ MILOSTI''. Tu počinje pravi gang war između navijačkih frakcija, i kontragrafiteri postaju avangardni Stefani Mitrovići, koji se uništavanjem obeležja dušmanina uzdižu u očima svojih saplemenika i stiču na početku pomenutu slavu.

Mada, iako se čak ni u ovakvoj šarolikoj enciklopediji tradicije ne može naći mesta za baš sve potklase pripadnika nebeskog naroda, malo prostora se mora sačuvati i za onu drugu vrstu fasadnih potpisivača - one kojima to jednostavno izgleda kul. I zamislite da izađete i na svojoj zgradi ugledate ime nasumičnog klinca - zar se ne biste oduševili? Možda biste, doduše, i vi tada uzeli sprej u ruke...

Viralni marketing na srpski nacin.

Још један од назива за eлектричара.

Или eлектричара?

Opšte je poznato da smo mi Srbi - pored ostalih znanih nam kvaliteta i vrlina - i jedan izuzetno razdragan i veseljački nastrojen narod, uvek raspoložen za zabavu i dobar provod. Slaveći tako mnogobrojne državne i lokalne, javne i privatne, zvanične i nezvanične praznike, kao nadaleko čuveni dobri domaćini razvili smo specifičan oblik srdačnosti - međ' nama poznatiji kao GALANTGOLJSVO - sa galant goljom kao glavnim predstavnikom istog. Izrazi tipa ''Na slavu se ne zove'', ''Izvol'te na tam'!'' i ''Uvek se sipa tri puta'' jasno govore u prilog gore izrečenom. E sad, ta, slobodno mogu reći, BOLESNA PREDUSRETLJIVOST nije, razume se, nastala preko noći već se razvijala kroz vekove i vekove našeg sirotovanja i vremenom, a uz 'da komšiji crkne krava' momenat, postala prepoznatljiv deo našeg kompleksa niže vrednosti. To je ujedno i glavni razlog zašto dižemo kredit(e) za slavu, pravimo ultra-mega-giga svadbe sa obaveznom minimalnom kvotom mrtvih i ranjenih ( doduše, ako se deca baš volu možda je i sevap... ), pomene obeležavamo uz prase, rusku, gibanicu, Švarcvald tortu iz ''Mama's Biscuit House-a'' ( 1.500 din. kilo, majku li im lopovsku jebem ) i par hektolitara ONE rakije iz ONOG bureta i pritom na sve ove događaje pozivamo gomile i gomile naših rođaka, prijatelja, poznanika i slučajnih prolaznika. Još će ispasti da smo slavu izmislili samo da bismo potamanili sve zalihe kako Turcima niš' ne bi ostalo! Bilo kako bilo, na mojoj svadbi ipak neće svirati gudački kvartet. Naime, Dobrivoje Topalović je već odavno potvrdio svoj dolazak...