Milionita varijacija na temu podređenosti, nadređenosti i subordinacije. Suština pravne države i civilnog društva.
Nekad bilo, i nad kadijom kadija. Nad popom pop. A onda dođe moderno doba. I nasta red. Kakav-takav. Vrh piramide posta jasno vidljiv.
Možda bi bolje bilo reći da i nad mudom neki kurac ima, verovatno i zvučnije, al' ustav ima onu neophodnu upečatljivost. Onu težinu i onu snagu samo njemu svojstvenu. Uzvišenu poziciju sa prekim pogledom i monopol nad vlašću.
I nad primenom sankcije naravno.
"Gasi muziku! Gasi muziku kad ti govorim bre, skinuću ti uši zajedno sa tim slušalicama!!! Hi hi, e tako! Joj bre što volim kad me ovako fino slušaju!"
"Nemoj Mićko, nemoj opet molim te."
"More mrš! Nego, šta sam ono hteo reći...da! Setio sam se! Ajmo, razlaz! Svi mrš kući, pišati spavati. Nema mesta u ovoj kafani i za vas i za mene. Sikter!"
"Mićko, koji ti je bre! Upropastićeš me načisto! Pusti ljude, poloviš mi pazar, bankrotiraću ako ovako nastaviš!"
"Čibe! Brojim vam do pet, ko ne napusti lokal dobija plesku i nogu u dupe! A ti se isprsi za jednu turu! Tebi brojim do jedan!"
"...Slušaj Mićko, jesi ti zakon ovde, al' ustav je ustav! Zovem kornjače!"
Očajnički vapaj malera, koji više ne vidi izlaz, ne vidi svetlo na kraju tunela. I da primeti svetlo na kraju tunela, to bi verovatno bio voz. Maler je njegovo srednje ime. Čovek kojem svaki dan počinje ustajanjem na levu nogu U školi je uvek bio prekobrojan na fudbalu, nije upisao faks, bio je prvi ispod crte.
-Brate ja ne mogu više ovako, stalno me tera neki baksuz. Sinoć odem na prugu, legnem, čekam, i čujem počeo štrajk Železnica Srbije!
-E nemoj da se nerviraš, Marfijev zakon kaže....
- MA ŠUPIČKU MATERINU!!! Kakav Marfi!!! Meni treba jedna mala garava, cigančica od 15-16 leta, da je skrckam ko oblandu za Svetog Nikolu! Onda lepo ko čovek 7 godina sreće, Bog da me vidi... I ne mora 7 godina sreće, samo da poništim ovaj baksuzluk...
Život po načelima i pravilima koja su jasno odredjena, a koja vekovima pišu drugi za tebe - ne da bi ti bio srećan, već da bi u miru radio, privredjivao i ostavio potomstvo koje će da radi, privredjuje, glasa i po potrebi brani teritoriju koja mu je to odredila. Zašto? Zatro što je zakon takav, isti je za sve i ti tu nemaš šta mnogo da pitaš i razmišljaš.
Zakon te štiti, ti slušaj i biće sve u redu.
Ali kako to da se zakoni vremenom toliko menjaju? Postajemo civilizovaniji? Vekovima su ljudi bili najstrašnije kažnjavani zbog stvari koje su danas najnormalnija pojava - tako će jednog dana i ovi zakoni nekom biti smešni..
- Nekada si za kradju, bavljenje naukom i iznošenje svog neprimerenog mišljenja bivao spaljen na lomači. Zašto? Jer je crkva tako rekla.
- Čokolada je bila proglašena za drogu i nije se smela jesti, jer su kazne bile strašne, a čokolada je zlo - crkva je tako rekla.
- Crnce i Indijance si bez griže savesti mogao da prisiliš na rad, da ih prodaš, pokloniš, ubiješ..Ti si belac, viša rasa, zakon ti je dozvolio a zakon je ipak uvek u pravu.
- Žene nisu smele da glasaju, voze automobile, rade poslove koje im zakon ne dozvoljava.
- U Koreji ne smeš da gledaš filmove koji nisu iz domaće produkcije, da poseduješ mobilni telefon ili zoveš inostranstvo, da gledaš svetsko prvenstvo u fudbalu. Zakon veša za takve stvari.
- Sa ženom na bliskom istoku možeš praktično da radiš šta hoćeš, jer zakon i vera ti to dozvoljavaju. Ko jebe žene, bacaj ih sa mosta, tvoje su.
- Alkohol i kocka su nekada bili zabranjeni a danas više nisu. Neki ljudi su odrobijali pola života zbog pečenja rakije koja je danas apsolutno normalna i zakonita stvar.
- U vatikanu ne smeš da jedeš krompir, na Aljasci smeš da ubiješ medveda ali ne smeš da ga probudiš dok spava (živa istina), a u pojedim zemljama Amerike možeš da završiš na robiji ako startuješ devojku na ulici, ili ti ista sedne u krilo u autobusu. To su strašni grehovi.
Jednog dana, 2079. (ako tada sveta uopšte bude), dva klinca će sedeti u školskom dvorištu, variti gandžu i iščudjavati se kako je u ona varvarska vremena za to moglo da se ode u zatvor, a do pre pet godina nisi smeo da je pušiš ako nemaš šesnaest. Ista ona dva klonirana dečaka, koje su usvojila dva venčana muškarca.
Antropološki zakon seksualne odbojnosti sa porastom mase tela.
- Pazi, Mićko, Perina sestra jeste malo teža kategorija, ali valjda osećaš neku privlačnost prema njoj, jebemu sina? Kako čujem, niko joj još nije skinuo mrak. Koliko si i ti zagoreo, umesto vazelina možete se natrljati Antirostom. A i zonfa je kad je pljasneš po desnom guzu, a ono salo longitudinalnim talasom putuje k'o cunami do levog. Između sisa metneš dinamu od bicikla, i mo'š praviti struju kad zaosciluju, jebote...
- Kako da skine mrak, kad od crne rupe ni svetlost ne beži, ona kad bi me pričepila u singularitet, izleteo bih u paralelni univerzum reinkarniran u komad ćelave gume od Stojadina. Neka, hvala, uzmeđu nas vlada antigravitacija.
Zakon koji je postojao u starom veku i značio je da ako nekome uradiš nešto loše, vraća ti se istom merom.
Međutim, ovaj zakon je ukinut, jer nisu znali šta da rade kad je jedna žena kastrirala svog muža.
Natpis na nadgrobnom spomeniku likova koji se previše uzdaju u Zakon o bezbednosti saobraćaja.
-Ej, ej, stani, koči, kočiiiiii!
-Pa šta oćeš, na glavnom smo putu. Vidi znak, i Filip Višnjić bi ga video!
-Pa jesmo mi na glavnom putu, ali uspori malo, svakakvih budala ima, nemoj da nam piše na spomeniku ,,poginuli sa pravom prvenstva''.
Objašnjava teoriju da, bez obzira na to koliko veliko prase bilo, svatovi/ortaci nikako ne mogu doći do stanja potpunog zasićenja, odnosno ne mogu postići stabilnu alkoholisanu konfiguraciju. Tada se mora ispoštovati Lavogardov-Lavoazijeov zakon stalnih masenih odnosa, te u ovom slučaju kompenzovati sa još prasetine, eventualno jagnjetine, ako je dostupna.
Jedan od dokaza da je ona Karlinova "Ljudska bića su spremna da urade bilo šta, bilo šta!U to sam uvjeren!" tačna, jer nužda zakon menja.
Ulaziš u ovu memljivu prostoriju pijan kao zemlja i navođen pozivom prirode, i vidi čuda! Zahvaljuješ se Perunu, Hristu, Alahu, Krišni, Budi, Rangdi i svim ostalim božanstvima koja ti na pamet padnu, WC je prazan!
Uskačeš u kabinu spretnošću na kojoj bi ti pozavidio pilot lovačkog aviona, ne mariš za činjenicu da nema kvake, ni brave, ma ni ono keramičko čudovište se šoljom nazvati ne može! Skidaš hlače i sjedaš na rub hladnog bezdana, kao da ti hladan vjetar udara ritmički preko jetre, i tako bitka započinje!
Bar jednom u životu ti je drago zbog bubrežno odbijajuće buke koju stvaraju oni odvratni zvučnici. Jedina stvar koja štiti tebe i tvoj sigurni svijet od totalnog osramoćenja je mali prsten pričvršćen za vrata, nekada je tu postajala i kukica sa kojom bi se ista zaključala, ali stoka pijana žrtve ne bira! Držiš se za prsten kao za goli život, baš kao Frodo iako znaš da te svaki sekund previše može koštati malog prsta!
Oluja prolazi, ali teže su od granata posljedice rata! Na papir nemoj ni računati, a za vodokotlić možeš indijanski kišni ples izvoditi!
Djevojka kojoj nedostaju osnovni kvaliteti da bi produzila vrstu. Veoma oskudno opremljena za svijet u kome vlada okrutni zakon prirodne selekcije. Totalni promašaj prirode, evolutivni ćorskokak.
-Brate, koja ti je ona drugarica sinoć aaaa? Da mi daš broj?
-Srbine iz kog manastira si ti pobjegao? Jesi je vidio kakva je? Fali joj samo brada da bi bila slika i prilika Nikole Kalabića. Dam ti broj ali ako obećaš da ćeš je zvati da ti miševe iz čardaka izgoni.
-Slušaj muka je. Nužda zakon mijenja.
-Ne dam ti broj. Takve se neće razmnožavati. Mene da buduća pokoljenja da kunu što sam to dozvolio. Neće moći bato.
I zakon: Ne postoji dovoljno veliki stambeni prostor kakav žena ne može da, u potpunosti, ispuni besmislenim sitnicama i uspomenama.
II zakon: Ne postoji dovoljno ispunjen stambeni prostor da muškarac u njemu ne može naći ćoškić za ostavljanje šrafcigera, čekića ili drugog komada alata.
III zakon: Ne postoji dovoljno veliki špajz.
I posledica: Postoji jedan i samo jedan prostor i jedna i samo jedna stvar u kući za koju se oba člana skladne zajednice slažu da treba da zauzimaju isto mesto u isto vreme. Ma koliko kratko to vreme bilo.
Ah, kako je slatka ta posledica...
Bas kad ti nije ni do cega, a kamo li do GSP-a, nailazi on. Prepoznajes ga jos na 100 m po oblaku dima koji se dize iza njega. Ali cuo si ga jos kad je bio na 200 m zahvaljujuci neverovatnim zvucima koje ispusta. I smorio si se u trenutku. Jedan takav vozi na apsolutno svakoj liniji u gradu, ali se uvek nadas da nisi bas ti te srece i da ce naici neki zuti japanski ili onaj novi Ikarbusov sa klimom. Ali ubrzo shvatas da je Marfijev zakon jaci od svakog tvog uzaludnog nadanja. Priblizava se stanici neverovatnom brzinom, jer ga kao po pravilu uvek vozi neki neostvareni Sumaher, koji je morao da se zadovolji gradskim basom. Ali ne bilo kojim, nego bas onim iz '93, sto je uvezen sa nemackog otpada za vreme inflacije. Majstor jedva koci sa sve facom "Ko ga jebe, i onako ce da se raspadne kad-tad, makar cu da se izdrkavam na njemu k'o covek, kad vec ne vozim onaj fensi gradski mini-bus sa svojim kolegama reli-vozacima". Udises poslednje atome svezeg vazduha i ulazis unutra. U pokusaju da ne uhvatis zamazanu sipku, padas na sediste posto je Sumaher wanna be leg'o na gas ko da ga neko juri. Gospodja pored tebe ti nesto govori, ali ti hvala bogu nista ne mozes da cujes od zavijanja motora. Na krivini opet padas na gospodju, posto se fantasticna drvena sedista klizaju k'o da ih je neko podmazao (sa uzasom shvatas da mozda i jeste, ali zaustavljas gresne misli jer ne zelis da znas cime). Gospodja iznervirana ustaje i odlazi, a pored tebe seda matori ciganin koji je upravo usao sa sve kartonskom kutijom u kojoj ocigledno zivi. Samo jedna misao ti prolazi kroz glavu - "Au brate, sreca u nesreci je sto bas toliko smrdi da ovog lika ni ne osecam."
Društveno zlo, sveprisutna pojava. Postupci pojedinca ili grupe ljudi koji su protivni zakonu, a u cilju sticanja dobiti. Sam zakon definiše država, koja ga i sprovodi u sudovima gde se određuje kazna kriminalcima. Sam zakon je baziran na pravdi, ali često se dolazi do nedoumica jer moralni zakon nije baš 100% prisutan u sudnici.
Na sam kriminal se kod nas gleda dosta labavo, toliko da mnogi u tome ne vide ništa loše. Zakon i nije baš isti za sve, neki su jednakiji pred njim, a za neke i ne važi. Čak ide dotle da mnogi smatraju kriminalni posao robinhudovskim imajući u vidu kako nas država tretira. Način života, posao k'o i svaki drugi, samo su neka od shvatanja zbog kojih tonemo sve dublje u nešto što ne miriše lepo.
- Dobar dan. Eto i mene.
- Dobar dan. Pričaj mi o sebi.
- Ima puno toga. Ceo život sam radio kao konj. Pošteno. Onda firma pukla, privatizovana pa zatvorena. Mi radnici na ulicu. Našao posao kod privatnika koji me tretirao kao roba za 200 evra mesečno. Žena, dete i ja nismo mogli da preživimo, para nigde, za sve smo trpeli, stalno se svađali. I ja jednom uhvatim sebe kako više ne osuđujem i ne krivim kriminalce kao pre što sam. Poznavao sam par njih i oni me ubace u posao. Prvo nešto sitno, pa kako sam sticao poverenje, napredovao sam.
- Šta si sve radio?
- Prvo malo prodavao drogu, zatim prešao na krupnije: oružane pljačke, uterivanje dugova... Sad sam imao para, ali kad žena čula čime se bavim, ostavila me.
- Kako si se osećao?
- Odvratno. Ali kako drugačije da nešto steknem? Teška srca sam lomio ljudima ruke i noge, mada malo lakše otkako je onaj potegao pištolj na mene. U nekima od njih sam prepoznao i sebe od pre par godina. Tada sam i sebe omrzao. Šta sam sve radio i izgubio, a samo sam hteo malo da živim k'o čovek.
- Da li si odgovarao ranije nekome za sve to?
- Da, uhapsili me, osudili jer sam kriminalac i bio malo na robiji. Tamo još njih upoznao iz moje branše i kad izašao, 'ajde Jovo na novo. Drugim poslom više nisam znao ni da se bavim. I eto sada, ne znam ni šta me snašlo ni kako, ali eto me kod Vas. I šta će sa mnom biti?
- Uh, teško je reći. Vidi se da nisi loš čovek, ali si radio loše stvari. Olakšavajuće okolnosti su te što si morao to da radiš, kajao si se i živeo si u Srbiji. Ja bih konačnu odluku prepustio svom Šefu, ali da sam na tvom mestu, ne bih preterano brinuo. Sedi tamo i sačekaj.
- Da li će brzo pasti odluka?
- A gde se žuriš? Imamo vremena koliko hoćeš, ono ovde nije ni bitno.
- Hvala, Sveti Petre.
- Ništa, sinko. Odmori se od svog kriminala koji si počinio i koji ti je počinjen. Sada možeš. Inače, snajper je bio u pitanju.
- Ah, pretpostavio sam, čim ne znam ni šta me strefilo.
Zakon veličine: Komšijina kuća će uvek biti veća minimum za jedan sprat, imati bolju fasadu i ogradu i fresku (s porodicom naravno) više...
Zakon brzine glasina: Obara osnovnu pretpostavku da je svetlost najbrža poznata stvar, tačnije postaje zanemarljivo mala u odnosu na brzinu glasine ispaljene iz tetkinih usta iz tačke A i dobija sa svakim sledećim ustima dodatno ubrzanje do tačke B iliti babinih ušiju...
Ako je Anči zakon Jeca mu dođe USTAV!
Prvi zakon ćelavosti sredovečnih muškaraca.
- Pi, otkad si oćelavio? Baš si imao jaku i dobru kosu.
- Ne boj se, imam je i dalje, samo mi je zabegla na leđa.
Zakon o održanju impulsa
Novi zakon o saobraćaju
Veoma omražena jutarnja obaveza meni sličnih koji su te sreće da su ponosni vlasnici najpopularnijeg auta kod nas - juga.
Posebno frustrirajuća zimi i od kad je uveden novi zakon za obavezna svetla po danu.
Budim se ujutru za posao 15-ak minuta ranije nego leti da bi stigao da obavim jutarnji ritual sa mojim mezimcem. Sedam u auto, palim iz 3-4 puta (zavisi kako je raspoložen tog dana), čekam 5 minuta da se mašina malo zalaufa i tu počinjem da psujem novi zakon, da njega nema sad bi vec krenuo ali sada moram da sačekam dodatnih 5 minuta jer, jelte, zima je pa ne mogu tako brzo da upalim i zadnje grejače i svetla.
Napokon je spreman za polazak, samo još jednom potapšem instrument tablu da bi proradila kazaljka za brzinu i na putu sam!
Nesveto četvorojstvo u Srba,razlog svih naših neuspeha ,bede i nemanja seksa .( naravno da nismo sami krivi )
Predlog za predupredjivanje navedenog problema - uvesti zakon - ko se pozove na gore pomenute , a u cilju svaljivanja krivice, mora da pojede ućebano govno na javnom mestu .
Klasican Srbin : ...i sve bi to bilo drugacije da nismo bili pod Turc...
(Inspektori ga hvataju i kljukaju govnima )
Klas. Srbin : Mljac, mljac, fuj, jebem ti ovaj ...mljac.. Milosevicev pandurski kadar .
(Inspektori šire diznu na levku)
K. S. : ..zagrc, pa jel mora zakon bas ovako detaljno da se postuje..mljac,mljac, prokleti Kostunica i njegov legalizam.
Inspektor u panici : Alo ,nestalo govana na koti 32, inspektor Laza nešto navlači, al' ne mož' mi tolko da naseremo kol'ko su gladni .
