Izraz koji pobija svako nelogično opravdanje, i objašnjenje neke učinjene gluposti neretko i na našu žalost.

Toliko iritantni ljudi da bi iritantnost mogla da promeni ime u njihov živcirajući sindrom. Osobe koje misle da su popile svu pamet ovoga sveta i da ne postoji ništa, ali bukvalno ništa što oni ne znaju.

Profesionalci u svemu, majstori svog zanata, ljudi ispred vremena. Jednostavno moliš Boga da se ne nađu u tvojoj blizini dok razgovoraš na telefon. U jednom trenutku pomisliš, zašto koji jebeni kurac on ne razgovora umesto mene? Ali dobro, ne možeš mu ništa, navikao si da će da se ubaci u razgovor, kao dolazak pehara u Đovakovim rukama nakon svakog turnira. Tako je to. Tako mora da bude, valjda.

Leto je, Beograd, devetnaest časova i tridesetosam minuta. Vrućinčina koja je tokom celog dana pekla gradske ulice konačno se spustila ispod granica izdržljivosti i izvukla ljude iz klimatizovanosti stambenih objekata.

A i subota je, pa nema "Slagalice" da možeš kvalitetno provesti veče unutra.

I dok oni stariji sugrađani mahom koračaju pored dveju reka tragajući za tim neuhvatljivim večernjim daškom svežeg vazduha koji bi im doneo olakšanje i iznivelisao pritisak, u glavama mlađih populacija pulsira jedna singularna misao umotana u rešenost levela Hilari Klinton da postane predsednicom - IZAĆI. Bilo gde, bilo kako, bilo s kim, samo izaći i iskoristiti noć. Jer leto je prilika da se ona tokom godine zapostavljena kolona muvanja, petinga i koitusa statistički popravi...ili barem vrati na pozitivnu nulu tj. ako si student Građevine ili Muzike, stvarno je svejedno.

Među tim optimističnim življem si i ti, tvoj seksualni život željan lajka neke blagonaklone devojčice i hiljadutristapedeset dingera sa kojih si ojadio lokalnu kladionicu, u četvrtak. Stojiš na pešačkom kod Trga Republike i prepipavaš svoje bušne džepove u nadi da ćeš odatle iskopati još pola flaše malog "Zaječarca" i dva griza pice kod "Bucka", ali ta potraga je osuđena na neuspeh k'o pokušaj novopečene mlade da animira olešenog đuvegiju prve bračne noći.

I dok se spremaš da konstatuješ kako je, jebiga, verovatno bilo bolje da si turio još jedan par sa 1,34 kvotom na tvoj dobitni tiket od pre neki dan, komentar "Izvali ove ljankese..." tvog ortaka-sekundanta ti skreće pažnju na obližnji kabriolet marke Mercedes-Benz i tri ribića od 18-ak leta u njemu. Egzaltirani osmeh, majičica na bretele i naočare za nepostojeće Sunce na svakoj od njih, neki lagani haus piči sa CD plejera - ceo pejzaž neodoljivo evocirajući na scenu sa snimanja reklamnog spota o nečem tako urbanom da mu Ašok Murti tepa "Urbano moje" pre nego ga spava u plinaru na svom vodenom krevetu od eukaliptusa. Ono što gospodin Murti, pak, ne može nikako da zna jeste da u tom trenutku i ti nekome želiš da frkneš u dvojku a u vezi sa pomenutim fensimobilom renomiranog nemačkog proizvođača. Ipak, tvoj gornji mozak preuzima proces racionalizacije - jer nešto ipak mora da stane u odbranu toga što si sirotinja i studentsko govno - i ti gotovo u sekundi nalaziš 108 validnih razloga zašto ni mrtav ne bi eksploatisao međunožja u tom kabrioletu (što će kasnije iskoristiti kreativni tim na Tarzanija.com, ali to je neka druga priča). Tako jedna od njih dobija ćelavog tatu biznismena-sponzora narečenog četvorotočkaša, druga dečka-sitnog krimosa iz Blokova po imenu Žarko (zvanog Kiza...i kojem guta), a treća kupljenu diplomu na Bokoniju za godinu, dve. Nju, fazon, ni govnjivom motkom karao ne bi.

I dok ti se faca oblikuje u ciničan osmeh a usne u rendom pogrdnu reč za žene, iz kabria počinju da biju prvi taktovi "Beograda" Svetlane Ražnjatović, pali se zeleno i tri devojke u kabrioletu cičeći proleću pored tebe i tvog ortaka, ostavljajući vas da se kiselite u jari letnje večeri.

Upućuješ zahvalan pogled u ciklama nebo nad Beogradom i prelaziš ulicu pun nekog novostečenog samopouzdanja. Samopouzdanja koje, bajdvej, neće umanjiti ni kasnije krljanje sa članicom srpske juniorske reprezentacije u šahu...

Svađa u kojoj teško možete da pobedite, a i ako nekim slučajem pobedite, ostaćete bez devojke.

Devojka sa sela koje ima svuda gde treba i pritom može volu rep diščupa. Takve devojke često dolaze u manje izazovnom formatu sa viškom oko struka i kukova ali i takve kada se zauzdaju pružaju iskustvo kakvom se ne može prići sa tananijim devojčicama sa grada.

Atkinje vole izlete na neku livadu ili pokraj reke, tamo gde je netaknuta priroda, pa zguza.

Najveći superheroji današnje Srbije. Možda i jedino u šta možemo da se nadamo da će spasiti Srbiju.

DEMOKRATSKA STRANKINJA

Cura iz stare građanske, beogradske porodice (bez obzira što živi u Nišu, recimo) čiji je jedan deda pre rata posedovao polovinu svega, a drugi deda drugu polovinu. Ipak, ona shvata da su se vremena promenila. Da Srbija treba da bude modernija. Ona traži muškarca koji ima svoje mišljenje i čvrst stav, i koji je spreman da ga menja u zavisnosti od situacije i pravcu duvanja vetra. Ona je lepa, fina i zaljubljena. Ne u tebe, doduše, već u predsednika stranke. Pre toga je bila zaljubljena u predhodnog predsednika stranke. Treba da joj objasniš da se i ti, na prihvatljiv način, diviš lepoti predsednika stranke i da možete zajedno da ga pratite po Srbiji, i uživate u njegovoj pojavi i veštini da govori nekoliko sati , a da ne iznese nijedan konkretan stav.

RADIKALKA

Sviđa ti se radikalka? Pa, dobro... Ima ljudi koje pali da ih nego gazi štiklom, ima onih koji vole kožu i gumu... Nisam ja tu da sudim. Ako želiš da je, kao slučajno, sretneš, ne propuštaj gužvu u busu, na pijaci, niti naučne skupove u Sava centru (sledeći je na temu "Vojislav Šešelj protiv smrdljivih kurvinih sinova - govnara, a u borbi za istinu"). Radikalka voli sve što je narodsko (a pogotovo narocko). Lakše malo sa sapunom, a oštrije sa rakijom. Ubedi je da si njen princ u narandžastom "stojadinu" iz 1979. sa kojim će jedne nedeljie ići kod njenih, a druge kod tvojih na selo. Reci joj da maštaš o petoro dece koja možda neće biti stalno sita, ali će biti nacionalno svesna. Zamišljaš vaš radikalski stan. Jednosoban, sa drap tapetama, i stalnim mirisom domaće kuhinje.

KOŠTUNIČARKA

Ovako stoje stvari, DSS cura mašta o gotovo istim stvarima kao i Radikalka, a razlikuju se po tome što je Koštuničarka završila neki fakultet (istoriju, recimo). Put do njenog srca vodi preko njenog duhovnika. Dakle, prvo moraš da se dopadneš njenom svešteniku. Ona ništa neće uraditi na svoju ruku dok se ne konsultuje sa popom. E sad, bitno je ne naleteti na popa kome se dopadaju osmogodišnji dečaci, jer tu nemaš prođu. Ako si i to sredio, ostaje ti samo još jedna "kvaka 22" - DSS ženu može da privuče samo muškarac koji ne misli na žene, nego je posvećen nacionalnom i duhovnom. Čim ti nju muvaš, biće da si nekakav komunista, ili liberal u duši, a takav joj ne treba. Pročitaj nešto od Bećkovića, on zna kako se to sređuje...

VUKOVKA

Iako se SPO promenio do neprepoznatljivosti, cure članovi to ne priznaju i ne odobravaju. One traže ravnogorca sa dugim stažom. Nekoga ko poviše od Valjeva roštilja i šenluči od 1990. i čiji je deda isto to radio tokom Drugog sv. rata na tom istom svetom mestu. Da bi stekao njene simpatije, moraš da nabaviš izuzetno skup komad hardwarea. Treba ti "Draškovićizator". SPOpadija jednostavno pada u trans kada čuje glas svog lidera. Draškovićizator se priključi na mikrofon i sve što izgovoriš on spušta 2 oktave niže, pretvara automatski u deseterac, a savremene izraze zamenjuje arhaizmima koje ni najstariji sveštenici SPC ne poznaju. Opcija prevođenja na engleski priča je za sebe.

CURA IZ DRUGE SRBIJE

Pred sobom imaš šetačicu, udaračicu (u šerpe i poklopce, nažalost) i nezadovoljnicu opšte prakse. Bila je u DS-u, bila je u GSS-u, ali sada je našla svoj pravi politički dom. Shvatila je ono što i tebi treba da bude jasno, ako želiš da je smuvaš. Ona svim svojim bićem voli i želi Čedomira Jovanovića, i jedini način da je imaš je da budeš Čedomir Jovanović, lično i personalno. Možeš da gostuješ u "Peščaniku" svake nedelje, možeš imati najviše postova na web forumu B92... sve je to lepo, i ona će misliti da si cool i ok ali dok god nisi Č. Jovanović nećeš osvojiti njeno srce i dušu. Moraćeš da se zadovoljiš samo telom, što uopšte nije utešna nagrada, jer u ovoj pratiji imaju vrhunske kadrove po ovom pitanju. Srećno.

G17 + PROVIZIJA

Ona je i DSS i DS i SPO i leva i desna i sve što treba. Za kintu, naravno...

Retoričko pitanje kojim se prekida silazna putanja konverzacije. Sprečavanje nastupajuće čamotinje za stolom. Preokret koji može da dovede do iznenađujućih rezultata.

Ove izgovore koriste devojke kada zele da zavrse vezu, ali cinjenica je da ti izgovori imaju sasvim drugo znacenje.

Фина, лепа, медна, умерена, понаша се као да ти је сестра и сва је повучена и невина. Не одаје јебозован ефекат, не одише сексипилом а није ни непривлачна. Она је то што јесте, јединствена представница своје врсте која је само једно- слаткица. Тип девојке за коју не можеш да кажеш тек тако јебо би је и не можеш да је замислиш онако стидљиву у некој дивљој пози. Лагана као ветрић, савршена као плаветнило неба и увек ту негде да буде слатка и изазива ''јооој'' ефекат.

За почетак: Цукенберже, јеб'о те пас асоцијалног!

Шта сам оно 'тео... А да! Фесјуље.

Штоно кажу стари људи: фали им неки курац. Или што би аутомеханичари рекли: фали им гедора. Има их разних. Од баба-девојки, до оних су које су тек престале да се пењу на прсте да би дохватиле прекидач. Фејсуље живе на Фејсу, уствари живе за Фејс. Мото им је: Live for like! Like is a life. Не, нису то обичне фејсубукашице, то је свака девојка која има ФБ профил, фејсуља је прави назив за овакве девојке.

Лајкују све живо, у нади да ће им лајкови бити узвраћени. Може се рећи да су то старлете, манекенке, фото-модели, певачице и глумице у покушају, а неке од њих имају и своје блогове. То су девојке које се непрестано труде да постану чувене по томе што су познате. Циљ је наравно удаја за неког ловатора по узору на трендсетерке којима се диве.

Њихове објаве су увек јавне (Public), тако да тек неколико милијарди људи може да зна шта су јеле, пиле, шта их мучи, где су биле, где се тренутно налазе, с ким се јебу, с ким су се јебале, па их је сад срамота. Додуше још увек не каче узорке урина и столице, мада какво је време дошло... Елем, фејсуље имају ненормалну потребу да сваки минут свог живота поделе са другима.

Изађу из куће - статус, песма или слика.
Уђу у кућу - статус, песма или слика.
Изађу у парк - статус, песма или слика.
Оду у шопинг - статус, песма или слика.
Спремају се за излзак - статус, песма или слика.
Оду у локалну биртију - статус, песма или слика.
Врате се кући - статус, песма или слика.
Депилирају се, кувају ајвар, окопавају кукуруз - статус, песма или слика.

Једва чекају лето да могу да стављају своје слике са базена или са мора. Кад се врате са мора, обавезно ставе статус: “Што је било у Турској, то остаје у Турској.“, само да би цео свет зна да су се јебале с неким Турчином, магационером, у вешерници хотела у Кушадасију. Уколико не оду на море, онда слепачки каче слике са ранијих летовања и накаче у опису како се лудо проводе у Паралији, док у позадини слике стоје натписи на турском, а оне жуљају дупе на столици у својој кући у некој припздини или у неком од солитера.

Фесјуље манијачки додају сваког јер се воде логиком: што више пријатеља, то ће бити више лајкова. Чим виде да мета њихових интересовања лајкује слику неке друге девојке, оне у року од одма' стављају своју слику на којима се пуће или усиљено кезе као да су жвакале трњине, неке стављају слике у купаћем костиму, флафичасто-шареним хеланакама, кратким сукњама и хаљинама копљеним код шанера или у секонд хенд шоповима, само да би добиле тај толико лајк од дотичног од кога им живот значи. Уколико добију лајк, креће затрпавање зида најзиљавијим изливима љубави од којих би и Балашевић добио пролив. Али уколико дотични не лајкује неку њихову слику, обавезно крећу статуси типа: “Не осуђуј ме, не знаш моју причу, не знаш кроз шта сам све прошла.“, или они пркосни: “За добрим коњем се увек прашина диже.“, или “Пси лају, каравани пролазе.“

Фејсуље пате од селективне меморије. Чак и оно што је било и пре месец дана, то је прошлост, не рачуна се, то се није десило.

Некима фејсуљама кад се приближи лето тридесето (код неких и кад прође лето дваеспето), манијачки бришу слике на којима су у полутами сепераеа неког клуба јахале Бакија Б3, Ђуса, Бобана Рајовића или редом чланове групе 187, или су се ваћариле са локалним кримосом кога већ неколико година прекрива зелена трава заборава.

Ове млађе при упису на факс или неку вишу школу манијачки бришу слике и статусе које имају везе са локалним пропалитетима који сада туцају камен у Забели, који су садили башту код оца Бранислава или коју су сада непреспективни портири фирми чији газда има симпатичног сина. И оне врло брзо заборављају и поричу своје грехе младости, па чак иако је у питању генг-бенг са целим одељењем на екскурзији у Лепенском Виру у првом разреду средње који је већ постао урбана легенда у крају или редаљака са механичарима у радњи у којој је радио њен бивши дечко као шегрт. Оне су сад фине девојке које шурнаест пута дневно цитирају Балашевића.

Ове најмлађе једног дана воле Перу, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. Сутрадан воле Мику, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. Прекосутра воле до бола Лазу, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. И све то мора да се објави по неколико пута дневно.

Између два јурења лајка, лајкују објаве певаљки и старлета, а такође и прате (лажне) профиле разноразних познатих батица и кримоса. Неке између два чедновања на Фејсу се и даље крешу са локалним дрипцима о којима стално пишу како им се гаде.

Уколико виде своју мету да се мува (или се смувао) са неком девојком или их дотични обрише са Фејса, ниво хистерије толико расте да се од наивне девојке типа Луче из Касидола која чека да јој драги дође кроз шљивике и ливаде, претварају у Миру Шкорић која ће обоје да одлежи.

Фејсуље! Смориле сте међеда, децхко! Пуца му глоова од вас!

Ипак, хвала Цукенбергу што сада зарад одржавања добрих фамилијарних, добросуседских и свих осталих односа постоје опције: Сакриј (Hide) и Престани да пратиш (Unfollow).

Najveći majstori prerušavanja. Ove od dvadeset sedam-osam godina mogu da izgledaju kao da imaju jedva dvadeset a one od petnaest-šesnaest kao da imaju skoro trideset godina. Čak i da je pitaš koliko godina ima nasmejaće se kad ti kaže pa gataj u bob da li je bila ozbiljna.

Posmatranje ekstremno lepe devojke kako konzumira sladoled na štapiću.

Potpuno prenebregavanje od strane prijatelja, devojke, bivse devojke za stvari koje ste rekli u pijanom stanju. Bilo da je rec o pijanim pozivima, pijanim sms-ovima.

Devojka, čije održavanje njenog vlasnika košta kao gorepomenuti automobil. U stanju je da potroši i po dve mesečne plate (ne njene naravno) u toku jednog meseca.
Ne kvari se, odrađuje posao, al trošiiiii.....

Рибе:
Њих 3-4 увек скоцкане, увек лепо миришу, толико лепо да кад једном прођеш поред њих, некако увек направиш своју путању сваки пут да пролазиш поред њих и кад не мораш. Гледају увек негде неодређено, кад им једном ухватиш поглед на теби сакрију га као змија ноге и после не знаш на чему си, да л' је стварно тебе гледала или се случајно зајебала, ал' често прогуташ метак и приђеш. Што никако није добро сем ако ниси власник тог клуба, или ако ниси величине као један од избацивача.
Хефтаре:
Група од 2 или 3 девојке. Једна је лепа, чак шта више много лепа, ал' ове друге се хефтају уз ону што је лепа. Увек знају неке тотално небитне ликове, а и са разлогом. Да неки ''фрајер'' покуша да упозна ону главну, вођу чопора, морао би прво да се смори као змај док не прође прву линију одбране, габорке. Те никад не пију, све виде, све броје, ако случајно сам не знаш шта си то вече попио и колико питај њих, знају све.
Обично је она главна,много добра и као особа, зато се ове и хефтају, ал' нормалан свет то нажалост никад неће сазнати.
Ћошкаре:
Група од много девојака, у зависности од тога колико ћошкова има у клубу. Стоје тамо негде у мраку где уствари нико и не може да види колико су гадне, Богу хвала, пију нешто, често су толико неприметне да помислим да су део инвентара. Но, и оне нађу неке бацаче пламена и остало па понекад осете романсу, или бар нешто друго.
Фенсерке:
Оне рибе које миришу на ванилу, изгледају као соларијум сам, пошто за ту боју коже не постоји адекватнији назив сем можда : рак, трећи степен.
Углавном, њих не можеш видети пијане, не можеш им прићи, смејаће ти се, а кад их видиш тако изнад свега и не прилази ти се. Углавном, и нису нешто занимљиве, јер мисле да им тата поседује пола света или тако нешто, а Боже мој, нека их да нема њих, хтео сам да нађем неку адекватну замену ал' нисам успео да се сетим, једноставно да нема њих, не бих ни приметио да их нема у клубу.
Брђанке:
Оне које једноставно видиш како су се обукле да су сишле са неког дрвета, или да им вири шаровка из буље. Кад је погледаш видиш одмах да живи негде близу краја света, мислим, њена кућа, два реда кукуруза па крај света. Углавном, није да не знају да се понашају, него једноставно то понашање је толико неприметно да је исто као да и нису изашле, ваљда се стиде. Фине девојке. Никад нисам разговарао са истим.
Металке:
Писао бих нешто и о њима, ал' шта ћу кад их не виђам нигде сем испред клуба, а тад или повраћам, или ми је свеједно где сам. Тако да о њима и не знам баш много.

Sve češći prizor na ulicama Beograda.

1. Dupe na mestu gde dupe i treba da bude.
2. Majmunsko dupe, rozikasto i sjajno, na mestu gde su se nekada nalazila usta.
3. Dupe tik ispod podbratka, gde su se nekada nalazile grudi - nabudženo, loše urađeno veštačko poprsje.

Назови ''особе'' које као имају ''стабилну'' и ''зрелу'' везу са својим дечком, али им то не смета да максимално искоришћавају напаљеност ликова који се ложе на њих. Дечко им служи за виђање иза затворених врата (читај: тршење), а за све остале ситуације - ту су другари. Кад треба да се иде код чика зубе - један другар, кад треба да се шета - други другар, кад треба да јој се измасирају леђа - трећи другар, кад треба да јој се пријави испит - четврти другар. Зашто би се њен дечко цимао и радио све то? Њему је довољно то што, поред својих осталих риба, може да је истрси с времена на време.

Sve bivše ribe našeg poznatog glumca.

Pripadnice ženskog roda koje su se oduvek palile na "zabranjeno voće", tj. "prljave, zle, dugokose metalce", ali su odolevale izazovu provodeći noći po folkotekama, dok ih konačno nije prisvojio neki metalac sa četa.
Sa šljokica i baby roze majičica su prešle na lance, katance, prefarbale se u crno, počele da koriste enormne količine crnog krejona i maskare, užurbano prikupljajući sve moguće i nemoguće albume metal bendova, ne bi li se prištekale svom novom "slatkišu".
Iako im je ogavno, piju pivo ispred dragstora, sa prijateljima svog dečka, uzaludno pokušavajući da razlikuju pesme Iron Maidena i Led Zeppelina ( iako se u suštini groze i jednih i drugih ).
U osami slušaju Vladu Georgijeva i Sergeja Ćetkovića, čije cd-e vešto skrivaju u ižvrljanim vojnim rancima ( za nedajbože ).
Kada im dosadi otpadanje po parkovima i drinkovanje "krmača", polako se povlače, "ljubav" se gasi...i vraćaju se svojim omiljenim izvođačima/izvođačicama (Ceca, Nikola Rokvić, Bijonse, Rihana...), i opet postaju klasične gradske, noćne posetiteljke ultra - in klubova i splavova...
Teška mašinerija ustupa Opeth mesto soft and fluffy zečicama, sa obaveznom tetovažom svog horoskopskog znaka ili tribala na vr' dupeta.