Posledica preteranog podjebavanja, drkanja, karanja. Figurativni izraz za novi anus, koji god pol da je u pitanju.

Epitet koji se najčešće koristi uz imena ljudi za koje gotovo niko nije čuo.

Bele muške ćega sa 0% elastina. Zemlja porekla Srbija, brend Arilje. Ovlašćeni distributer - Novobeogradski buvljak, treći red, šesta tezga levo, odmah između brkatog matorca sa industrijskim šrafovima i bivšeg taksiste što valja univerzalne daljinske upravljače. Domaći takmac na uzavrelom tržištu magičnih krpa.

Za razliku od flafičastih šarenih gaća i bokserica, koje nikada nisu stoprocentno pamučne, ove naše su izrađene od najfinijeg, domaćeg, dva prsta debelog pamuka, sa prorezom za šoranje dovoljno velikim da, ako ne paziš kad ih oblačiš, kroz njega možeš provući nožurdu. Iako kultnog statusa, jasan su pokazatelj da tih dana eventualnog snošaja nema ni u najavi. Pandan ženskim bubrežarama.

Širokog upotrebnog spektra, od čuvanja prijatne temperature u mošnicama tokom zimskih dana, preko indikatora o trenutnom stanju lične higijene, pa sve do najefikasnije alatke za čišćenje, nakon što se valjano izakaju, ako ih je uopšte moguće oštetiti.

Često se prodaje u domaćinskom mačo kompletu zajedno sa belom siledži'kom istog materijala i poklon univerzalnim daljincem sa susedne tezge, premda ih ne moraš nikada kupovati, jer te njima redovno snadbevaju baba kad si klinac i keva kad se osamostališ.

Cena proizvoda ,,malo,, iznad realne.

Beogardska varoš je brzo doskočila snobovima koji su šili odela kod krojača Đure Janoševića te su smislili doskočicu: "Šio mi ga Đura, pa sašio tesno". Šio mi ga Đura... je samo skraćena verzija koja se kasnije koristila kada zanatlija poruči neki deo za koji se pokaže da ne pasuje, ili se radi neki posao koji se na kraju pokaže kao jalov, kada su od nečega velika očekivanja, a na kraju se pokaže kao bofl ili falš. U međuljudskim odnosima, kada neko prodaje priču koja ne pasuje ili ne štima. ..Ma šio mi ga Đura.. ;) Ta fraza: "Šio mi ga Đura, pa sašio tesno" u kontekstu nove vlasti nakon 1944. u svakoj Beogradsko kafani se moglo tumačiti kao neprijateljska provokacija reakcionarnih snaga i povod za hapšenje, isleđivanje ili ne daj Bože i nešto gore od toga. To je glavni razlog zašto je do danas značenje te fraze "Šio mi ga Đura..." ostalo mistifikovano i nedorečeno, zato što je u velikoj meri prekinuto živo predanje, ali istina uvek nađe svoj put.

Veoma zajbana rabota. Zajbana zato što:
1. Pripadnicima mlađe generacije moraš da objašnjavaš da i tu treba da se uči i da nije državni megatrend, Fakultet opuštenih nauka i slično.
2. Pripadnicima starije generacije moraš da objašnjavaš šta ustvari studiraš.

Metafora koja opisuje redovan odlazak u javnu ustanovu u Srbiji.
Hoćeš da usput overiš jednu običnu izjavu i odma' produžiš u kafanu? Neće da može.
Moraš malo da se znojiš u redu, bajo. Ne mo'š tek tako da dobiješ pečat. Nije ti ovo Danska.

Na jugu Srbije svaki motor koji nije Tomos i skuter.

Marka patika koja je preovladavala po buvljacima devedesetih. Naravno, kupac bi to ukapirao tek posle nedelju-dve nošenja.

Iz nekog razloga odaju utisak ljudi koji sasvim normalno obavljaju svoj posao.

Hardcore teretana:

Nalazi se, tj. improvizovana je, u nekoj garaži, biciklani, kotlarnici, automehaničarskoj radionici, magacinu ili atomskom skloništu. U opticaju je i naziv "čeličana" dok je njeni verni posetioci nazivaju i "bilderana". Pravi vlasnik je ili nepoznat, ili je to neko ortačko društvo/fantomski sportski klub. Ime teretane je neko paljevinsko dok je posetioci kao po pravilu zovu "Kod Kize/Peje/Radaka". Članarina se najčešće naplaćuje po sistemu "platiš jednom i dolaziš dok te opet ne pitaju za pare". Članske karte ne postoje, a učlanjenje se najčešće vrši upisivanjem imena na spisak. Jednodnevni trening uplaćujete tako što "radniku" kupite pljeskavicu (bez pavlake i majoneza, na definiciji sam). Ceo enterijer izgleda kao zatvorske teretane, što redovnim vežbačima i ne smeta toliko, obzirom da je dosta njih obišlo CZ, Zabelu, Klisu i Mitrovicu u mlađim danima. Plafon je nizak, a zidovi su požuteli od znoja i vlage. Cevi za grejanje (ako grejanja ima) vire i sa njih je oljuštena masna farba. Po zidovima ponekad vise posteri ikona iz zlatne ere bodibildinga, ali su i oni obično požuteli i smežurani. Mašine za kardio (ako ih uopšte ima) se sastoje iz jednog ili dva zalemljena "poni" bicikla, jer je to sasvim dovoljno za zagrevanje. Sprave su ručno pravljene ili kradene. Na svim spravama i klupama je oguljena postava od skaja i viri raspali ubuđali sunđer. Tegova i šipki ima više nego dovoljno i uglavnom su zarđali. Po nekim selima se još mogu naći čeličane sa tegovima od livenog betona. U svlačionicama su ormarići sa nalepnicama iz albuma "Italia `90", a nabavljeni su uglavnom na javnoj licitaciji rasprodaje inventara neke veće državne fabrike. Tuševa nema, a i ako ima, ne rade ili nema tople vode, mada to nije problem jer u ovakve teretane obično idu oni kojima je najbliža. Ponekad se na podu od muške svlačionice (još jedan paradoks, pošto u ovakvim teretanama žena uglavnom i nema) mogu naći ampule i špricevi, i blisteri od tableta sa nekim natpisima na rumunskom ili bugarskom. Ako nekog od starijih vežbača naivno upitate "A šta je to?" dobićete jedan od moguća 3 odgovora u zavisnosti od toga koliki je čoban:

1. Ma to su vitamini, za imunitet, ovo-ono
2. Mani se toga, nije to za tebe. :prekoranpogled:
3. Ako treba nеšto od toga, samo se javi, završićemo (zapisuje svoj broj mobilnog na papirić iz kladionice i daje vam)

Atmosfera u ovakvim teretanama je uglavnom radna. Par starijih redovnih vežbača su tu da zasmejavaju mlađe sa slikovitim opisima ženskih genitalija, koitusa, teških telesnih povreda i srodnih tema. Sa tog aspekta poznavanja anatomije, slučajni slušalac može na trenutak pomisliti da su dotični završili medicinu. Međutim, ako ih pitate nešto u vezi sa izvođenjem vežbi, retko će vas pravilno posavetovati.

Fensi teretana:

Najčešće ispred naziva ima prefiks "fitness klub" i neko ultra elitno ime. Vlasnik je neka veća korporacija/lanac hotela. Ponekad ovakve teretane drže ljudi koji nemaju ama baš nikakve veze sa fitnes industrijom, ali im one služe da obrnu/operu pare. Spoljašnjost je lepo sređena, sa sve parkingom itd. Prvo što primetite kada uđete u ovakvu teretanu je uglavnom "recepcija". Na njoj radi neka splavarka utegnuta u pamučnu trenericu/helanke. Ako vam je to prvi put u dotičnom klubu, rado će vam objasniti sve pojedinosti oko učlanjenja. Ako vam je pak drugi ili treći put da kročite unutra, dotična će skočiti na vas sa pitanjem "JE L` IMAŠ ČISTE PATIKE I PEŠKIR?", spremna da vam iskopa oči ako na dato pitanje odgovorite negativno. Klubovi ovog tipa su višestruko skuplji od hardkor teretana i obično im je tarifa neko proseravanje sa sve "gold membership" karticama i "premium" uslugama tipa kozmetički tretman od morskog krastavca, depilacioni tretman koji bi uklonio dlake i sa rutave sibirske krtice u sezoni parenja i solarijum "Uglješa 3000". U delu za vežbanje je dobra klimatizacija i sa zvučnika gruvaju najnoviji house/RnB/MTV hitovi, a ponekad i domaća zabavna muzika ako "menadžer" nije tu.
Kad smo već kod dotičnog, to je uglavnom osoba koja veze sa sportom i oblikovanjem tela ima otprilike isto koliko i gazda i nju je gazda tu postavio samo zato što on putuje po NJemačkama i Austrijama, pa ne može da se brine o svemu. Uloga menadžera je uglavnom da ponavlja kao papagaj da fitness centar "ispunjava sve evropske i sveCke standarde". Vrhunac uspeha i karijere mu je da dovede neku poznatu ličnost da vežba u fitnes klub, i to stavi u neke novine tipa svet/scandal. U ovakvoj teretani se mogu naći i primerci "Lepote i Zdravlja" i sličnih shit magazina, kao i katalozi od proizvođača/distributera sportskih suplemenata (menadžer se snašao, uspeo malo da se ugradi). U odeljku za vežbanje dominiraju steperi, trake za trčanje i biciklovi. Pored već pomenutog ozvučenja, po zidovima vise LCD i plazma televizori sa kojih se emituje fashion TV ili neka druga TV stanica koja može da motiviše ziljavce na vežbanje. Sprave su uglavnom kvalitetne, ali skoro ni na jednoj nema više od 100tinak kila opterećenja. Odeljak sa slobodnim tegovima ne postoji, ili su težine mizerne. Instruktor je neki klinac sa završenim trenerskim kursom koji po ceo dan sedi, čita novine i muva splavarke sa recepcije. Međutim, njega ne treba osuđivati zbog toga. Naime, prvih nekoliko dana on se upljuvao da sastavi nekolicini klijenata detaljan plan i program ishrane i treninga, da bi mu isti ti klijenti rekli "Ma ja ću držati dijetu kao moja komšinica/mamina prijateljica Jorgovanka. Ona je to negde pročitala za tu dijetu po horoskopskim znacima. Za 5 dana se gubi 4 kile". Većinu klijentele čine ziljave pičke, ziljave debele pičke, i klinci koji se učlane u aprilu da se "srede za leto". Još jedan naziv za ovakve je "oni što ne rade noge". To su oni koji dođu da vežbaju u najnovijoj nike trenerci, šetaju 3 sata po teretani i njakaju telefon, i onda uveče kad izađu pričaju kako su se danas razvalili u teretani. U okviru teretane se često nalazi i kafić u kom članovi nakon završetka treninga mogu da popiju piće, kafu sa puno šlaga, čokolade, ruma, sladoleda i keksa, ili popuše cigaretu (2-3-4).

Zlatna sredina predstavljaju tzv. "normalne teretane", u kakve većina ljudi ide. Takva mesta imaju odlike i jedne i druge vrste.

Šmekerska fora, kad se nalaziš zavučen u polumraku nekog kluba posmatrajući devojke kao što je Aragorn posmatrao Froda dok je navlačio prstenjak, drugim rečima pritajen si u tami i biraš svoju žrtvu sa cigarom koja ti osvetljava predatorske oči da bi ostavio najzajebaniji utisak na neku malu.
Utisak na žrtvu ostaje zagarantovan... ako uspe da te primeti u prepunom klubu.

Loznički nakupac lubenica. Kao i svaki ciganin, po rođenju se znalo da će biti nakupac, finese odlučuju čega. Kako su mnogobrojna braća pre toga zauzela teliće, bakar i plastične kadice, lubenice su se činile kao dobar biznis zbog blizine Šabačkog vašara.
Magija počinje jedne večeri kad su Sinan i mlađi mu brat pohvatani u krađi lubenica koje su se spremale za prodaju. Svoje nisu imali, sirotinja, a da se radi mora. Seljak je Sinana vezao za drvo i krenuo da ga bičuje tankim štapićem da prizna koliko je pokradeno i ko je još bio sa njim. Plač i kukanje Sinanovo je toliko isparalo srce seljaka da ga je ovaj automatski odvezao i prihvatio da mu bude menadžer na predstojećem vašaru. Siroti Rom je morao da prihvati nepristojnu ponudu pošto mu je pretila dugogodišnja robija a znamo kako cigani prolaze u zatvoru.
:Šabački vašar:
Na mestu gde je trebala da bude tezga sa lubenicama bio je plakat na kome je pisalo:
''Crni dragulj večeras za vas kod Svete u šatri''
pade mrak a tako i bi. Tamnoputi dečak je izašao na binu i zaplakao pred mikrofonom. Pod šatorom je bio muk dobrih pola minuta, kao neko zatišje pred buru a onda je krenuo haos.
Prvi posle njega je krenuo da plače bubnjar i da se bije palicom, harmonikaš je bio sledeći koji se pride setio i pokojne babe koja ga je odgajila. Plakao je ceo šator, žene su u suzama skidale bruseve i bacale na binu. Priča se da se te večeri nije točila obična voda, svako je naplakao sebi u čašu koliko je hteo.
Lubeničar ni kriv ni dužan postaje mega zvezda tokom noći. Posle određenog vremenskog perioda izlazi iz pukog sromaštva i sadi svojih dva'es' ari lubenica, a nedugo posle se spaja sa bendom Tužni vetar. Sve od tada je istorija.
Crni je dočekao da plače na raznim saborima, poselima, Zamovima i televizijama roze boje i da pospešuje proizvodnju lubenica i dalji razvoj.

Najjači adut za prodaju nečega, počev od stana, kuće, restorana, suvenira kupljenih na plaži i tako dalje. U većini slučajeva ovo prevagne u kupovini iako je to možda bila neka rupčaga od stana koji na sred sobe ima wc šolju jer nije imalo mesta da se stavi negde drugde, ali da se mi razumemo ne mo'š biti jebač bez neke gajbe koja nema pogled na more. Verovatno nas Srba zato i ima sve manje jer mi nemamo more, doduše bio neki okean u Vojvodini al videvši kakvo je stanje u lepoj nam državi uzeo pasoš i otplovio Dunavom.

Glavni razlog zašto se u Srbiji ne voze dobri automobili.

Događaj koji će se desiti kada pet gangsta crnaca uzijima iz kola izrešetaju poštara u sred Babušnice dok u isto vreme meteor pogađa i ubija dve pande u ljubavnom zanosu. Verovatnoća postoji, ali je naučnici sa univerziteta u Masačusetsu još uvek računaju.

Kupovina na tezgama najčešće je zastupljena gde god postoji neka tezga, a to je uglavnom na pijaci, na buvljaku, ili kod kineza.
To je jedna veština, koja se prenosi sa kolena na koleno, igra u kojoj se uvek nadmeću dve strane: strana koja prodaje sranje, i zna da je sranje, i strana koja kupuje sranje, unapred znajući da je to što kupuje sranje.

Proces kupovine se gotovo uvek odvija tako što kupac stidljivo krene sa postavljanjem standardnih pitanja o kvalitetu, polako prelazeći na cenu. Prodavac uvek odgovara uopšteno, što je moguće pozitivnije, trudeći se da ubaci istinu tako da eliminiše eventualnu žalbu i naknadnu zamenu artikla. Dok bira šta da kupi, kupac pažljivo pregleda moguće defekte i nastavlja priču ka ceni, ciljajući pravi trenutak. Prodavac taktički postavlja nekih 30ak posto višu cenu, kako bi posle standardne procedure, bio u što većem plusu. Obično se svaka kupovina završi povoljno za obe strane, iako je i zarada prodavca ništavna, a i zadovoljenje potreba kupca minimalno.

Kupovina kod kineza dodaje poseban šmek, pošto je veliki procenat prodavaca naizgled slabo naoružano srpskim jezikom, te dolazi do namernih greški i nesporazuma, naravno, na obe strane.

U primeru je jedan ekstremno brz i jednostavan slučaj kupovine bluze na buvljaku.

Najjaktivniji forum svakog malog mesta. Obično stacionirana u "centru". Vlasnik je poznati domaćin. Pravi multitasking lik. Pored toga što otključava kafanu, on je i konobar i mušterija u isto vreme.
Sklepana kao da ju je pijani i nadogrigrani menadžer projektovao. Poseduje jednu čudnu karakteristiku. Svako ima svoje mesto. Slušaju se samo rani radovi Minele, Sinana na dopu i Bore Drljače u pubertetu. Ne služe se strana pića. Lokalci su homofobični prema njima.

Idealno mesto za konverzacije o prinosu kukuruza, šećerne repe i komšinice sa kraja sela. Puna živopisnih likova, na kojima bi Piter Džekson, da je znao, uštedeo mnogo novca za šminku pri snimanju Gospodara.

U ovoj instituciji, gde muškarci mlađi od 14 godina ne smeju da piju sokiće, je nastradalo mnogo više zuba nego kod prosečnog stomatologa. Savršena lokacija za praksu ako planirate da se bavite strit fajtom.

Za stranca ne baš dobro mesto za okrepljivanje. Ako uđe i samo ćuti, sa pogledom uprtim u pod, može proći sa lakšim telesnim povredama. Ukoliko pijani brđanin, koji se brije sekirom, uhvati pogled nedužnog lika, bolje bi mu bilo da ima kenijske krvi. Šta se desilo sa onima koji su suprotstavili ovim proizvodima turbulentnog braka dvocolaša i gorštaka, nećemo otkriti još neko vreme. Dok ne počnu arheološka iskopavanja u okolini kafane.

Ako ste kojim slučajem kod nekog rođaka, ni tada vam odlazak u najveće seosko svetilište, ispred crkve, neće lepo pasti. Pošto, jelte, tamo nema bolnice, sa samim tim ni toksikološkog, oporavak će biti negde na relaciji hladan potok, kanal. Oni divni ljudi što sede na dve, tri stolice, peku rakiju koja bi omamila poveću Godzilu. Čak insitut u Vinči razmišlja da ovaj domaći melem proglasi hemijskim oružjem.

Covek koji je majstor svog zanata. Gotovo spreman da doktorira sve liste u kladionicama. Vrhunski poznavalac fudbala i namestaljki u svim mogucim ligama Evrope, a u poslednje vreme i Amerike i Azije. On uvek zna sta treba odigrati i nikada se ne bavi manjim kvotama. Ima svoje ljude sirom sveta koji mu dojavljuju rezultate utakmica i uvek ima tacne rezultate. I sam ne zna koliko zaradjuje od toga. Povrh svega, on otvara novi nalog na fejsbuku gde pod imenom "proverene dojave" prodaje svoje utakmice za neku sicu od 25e. Pravda se time da mnogo zaradjuje a da mu 25e dodje kao neki kusur. Ima svoje bankovne i moneybookers racune gde mu ljudi sirom Balkana uplacuju novac. Obicno se iznervira posle pada utakmice i gotovo uvek krivi neke spoljasnje faktore kao sto je kisa,sneg,vetar i slicno. Moze se desiti da zna i u kom ce minutu pasti pogodak. Omiljena liga mu je finska i italijanska. Saradjuje povremeno sa mafijom koja namesta utakmice. Ne odstupa nikad od svoje poslovne etike i iznos koji na kraju uplati je oko 100 dinara,povrh svih sigurnosti. Pravi nacin za bogacenje,zar ne ?

Svako ko ode iz nerazvijene sredine u veće mesto, za boljim životom, i ostvari iole neki uspeh, bez obzira da je je sve što je stek’o - stek’o mukotrpnim radom - "od jutra do sutra", ili na lak, nepošten način. Dobija epitet mufljuza, jer zaboga "odakle njemu tolike pare da se luksuzira".
Jedno je sigurno: Uspeh se ne oprašta!