Nož na preklop napravljen od ručno kovanog čelika ili lista slomljenog gatera, sa drškom od kozjeg, ovčijeg ili volujskog roga. Proglašen za autohtoni srpski nož, jer je najčešće prisutan u Srba na području nekadašnje BiH. Kako stari zanati izumiru, retko se gde još pravi, a ručni je rad, pa se prenosi sa oca na sina. Svaki srbin sa tih prostora, a pogotovo krajišnik koji drži do sebe, mora imat Koričnjak.

Dve stvari koje nikako ne idu zajedno. Ovaj izraz se upotrebljava kada neko stvarno mnogo izvoljeva,a aludira na homoseksualce koji,po spc nikako ne bi smeli da se nadju u raju jednoga dana,jer to što rade nije hrišćanski.

Brzopotezno ispoljavanje kreativnosti u vidu nekog originalnog poteza, kako bi efektno zajebao protivnika, ili sagovornika. Iako sadrži reč "prodaja", sa zadovoljstvom se nudi potpuno besplatno.

Čovek koji je uvek u nekim piramidalnim šemama i prevarama.
Svi znaju bar jednog Multilevel lika...

Naziv za seosku prodavnicu, koja, kao i svaka seoska prodavnica, više zaradi od prodaje piva i ostalih alkoholnih pića, nego od svih ostalih artikala zajedno. Obično se ispred zeme nalazi par stolova, sa po 4 stolice, na kojima uvijek neko sjedi i pijucka pivo koje se nalazi u gajbama koje okružuju cijeli objekat. Karakteristčno za zemu je nekoliko (čitaj: 2-3) radnika, po struci bilo šta, osim trgovca, koji žive u kući u neposrednoj blizini radnje, odakle naveče nadgledaju objekat (čitaj: gazda naredio da se igraju noćnih čuvara, ali ih je strah danima neotriježnjenih mušterija, koje piju ispred zeme, satima nakon zatvaranja). Interesantan je ritual čašćenja, koji nikako ne može da završi na čašćenju nekoliko mušterija (čitaj: gostiju kafane, iako još nije službeno proglašena kafanom), već na čašćenju sviju u radijusu od 10 metara, uključujući i radnike, što obično onaj koji čast ne uspije da plati, ali čemu služi poznata teka (čitaj: Sveska A4 formata), nego za zapisivanje dugova? Iskusne mušterije će izbjeći plaćanje tako što će napiti trgovca (čitaj: konobara) i tako ga natjerati da zaboravi na dugove, što uzrokuje odbijanje od već minorne plate, koja se u dekadnom brojnom sistemu, po srednjoj vrijednosti konvertibilne marke, zapisuje sa 2 cifre. Opijanje trgovca, kako se završava skoro svaki radni dan, završi nabijanjem dugova trgovca prema gazdi zeme u kojoj radi, toliko da isti ne može isplatiti za života. Nakon što malo dođe sebi, časti sve u vidokrugu, zaključava kafanu i odlazi kući, gdje ga čeka supruga, iako to često zaboravi.

Profesionalni smarač. Davitelj sa ciljem. Diplomirani piton. Svestan je svoje navalentnosti ali će i dalje neumorno raditi na tome da te, isključivo za tvoje dobro, jel’, probudi iz učmalosti, informiše te i aktivira. U njegovom slučaju cilj opravdava sredstva, bilo da treba da te uvuče u neku sektu, ili u lanac neke kućne prodaje, u neku kurčevu piramidu, organizaciju ili stranku ili da ti jednostavno proda najnoviji kućni alarm, osiguranje ili set digitalnih šerpi, lonaca i poklopaca s mikročipom. Može i na 20 rata, a gratis dobiješ komplet ariljskog donjeg veša sa multikolor izvezenim danima u sedmici i tvojim imenom. AutomaCki ulaziš i u nagradnu igru za jedno besplatno orošavanje.
Smarač koji neće odustati sve dok vidi da ima i promil šanse, svesno igra i na tvoju kurtoaziju, ladno ti zvoni na vrata i svraća nenajavljen jer je baš bio tu u kraju a i prodao je od jutros već 2 seta (ili aktivirao dvojicu). Ne pomaže ti ni skrivanje, zna taj za sve cake, bolesno strpljiv, zna da ne možeš da ga samo tek tako odjebeš jer ti je tetkin prvi komšija, ili je rođeni ujka od one mnogo dobre male, Goce, koju zamalo da kresneš onomad na žurci, ma samo da se onaj njen konj nije tako brzo otreznio... uspeo si ipak da joj pokupiš broj.
Smarač, davitelj, udav, piton.... ono, kad više nemaš adekvatan izraz a nemoćan si da se odbraniš ali ipak čvrsto rešen da ne popustiš. Ne popušta ni on – a neko mora. Mrtva trka...

Ugostiteljski objekti za prodaju prevashodno pice na parče, čija najezda je za svega 3-4 godine uspela da pozatvara konkurenciju, pregršt pekara i hamburgerija, pa čak i da prepolovi profit meka u koji se danas zaklinju jedino najverniji fanovi.

Ova fast food sekta je napravila pametan posao, počevši medju prvima da prodaje picu na parče, po simpatičnoj okrugloj ceni od 100 dinara, i postigla uspeh kakvom se verovatno ni sami nisu nadali. Danas parče je upola skuplje, firma se udružila sa pepsijem, orijentisala proizvodnju i na sladoled i čokoladne bananice, a kupci su se masovno odazvali. Nema poslovnice koja slabo radi. Na prometnijim mestima (pogotovo vikendom) može se često videti red od četrdeset ljudi koji je zakrčio prolaz i čeka svoje sledovanje. Ljudi su pali toliko nisko da incidenti i tuče oko mesta u redu i rasprave ko je prvi šta naručio više uopšte nisu retkost.

Karibik pice zaista imaju neki poseban šmek, ne znam šta stavljaju u njih ali ljudi su se definitivno navukli. Za tri godine koliko sam imao priliku da radim u jednom klubu, jutarnje svraćanje na parče pice je postalo uobičajena praksa mene i kolega. To parče je ubrzo postalo nedovoljno, pa se prešlo na podelu još jednog parčeta sa nekim, neretko i proždiranje drugog. Rezultat - stomak, lenjost, tromost, nezainteresovanost i nekoliko kilograma više na delovima tela sa kog se naravno najteže skidaju, kako kod mene tako i kod svih drugara sa posla. Na kraju sam shvatio kakvo djubre u stvari jedem, presekao, i nakon par meseci obilaženja karibika u širokom luku vratio svoj organizam na staro.

Kad ti neko prilikom rukovanja slabašno stisne šaku.

Jedini alkohol koji nikako ne bi bio voljen, cak ni od strane najvecih alkosa. Mozda bi ga pio poneki klinac Neiskusan u piću, ali oni pravi ljubitelji nikada.

Za tu cenu ne želite da se interesujete . To je inače cena koja je toliko abnormalno velika da prodavac jednostavno ne želi da postavi , a razlog je jednostavan da ne plaši mušterije.

Osoba koja vam dođe na Božićno jutro i simboliše sreću i blagodet u tom domu. Vremenom se ovaj običaj izmenio.

Nizu glupih reklama pridodala se još jedna.
Reklama za pivo Pils Plus.
Svi ljubitelji piva će reći da je to sasvim dobra reklama koja se lako pamti i ulazi u sleng njen glavni moto.
Međutim, retko kome padne na pamet da je zakonom zabranjeno reklamiranje alkoholnih pića, a da se ova i njoj slične reklame veoma trude da stav prema alkoholu toliko ublaže da to postaje zabrinjavajuće. Postaje normalno da i deca od 10 godina piju pivo. Zašto?
Zato što se u ovoj zemlji ne poštuje zakon, a još manje neke moralne norme. Sve zbog profita raznih belosvetskih kompanija koje su pokupovale naše pivare i sada im je jedino stalo da prodaju što više litara piva, pa makar ga i deci prodavali.
Istina je da te kompanije zapošljavaju neke ljude i da mnogo porodica živi od njih. Istina je da te kompanije plaćaju neki porez ovoj državi, ali je isto tako istina da se mnogo novca iz budžeta potroši na lečenje posledica alkoholizma.
Uništavaju se porodice, dolazi čak i do ubistava pod dejstvom alkohola, a sve to počinje sa nevinim davanjem maloj deci da srknu penu od piva.
" Dođi ljubi ga deda da ja i ti zezamo krizu." - To reče jedan deda svom unuku ispred prodavnice i dete poteže gutljaj piva.
Za to vreme neki zapadni kapitalista koji u svojoj rodnoj zemlji ne može da se reklamira broji zarađeni novac od prodaje piva i zeza krizu. Njegovo zezanje krize ostaviće teške posledice na naše društvo u celini, ali sami smo krivi.

Kraj. Muzika je odsvirala fajrontaru, svetla su se digla i muče pijane oči, koje uočavaju fleke od alkohola po zidovima, srču, prenaglašenu, nakaradnu i razmazanu šminku, razmatraš da li vredi nečemu prilaziti. Obezbedjenje opominje da je kraj, moraju momci da srede lokal i urade popis, predaju pare..Šta ćeš - cimaš ostatak pića, plaćaš i odlaziš kući, ili u drugu kafanu, žaleći pomalo osoblje koje mora sada da se jebava. Naizgled naivnom i neupućenom oku posmatrača - gosta sa druge strane šanka.

Sada počinje nova priča, priča posle fajronta - i znaš da se kraj ove noći ne nazire..I raduješ se tome. Kada izadje poslednji gost, i ostane nekoliko odabranih gošći koje ne nameravaju da mrdaju bilo gde, počinje prava stvar. Pazar je zadovoljio, konobarice i šankeri su dali sve od sebe, gazda, menadžer, organizatori, go go igračice, hostesa..Znaju šta sledi.

U početku smo se stideli jedni drugih, tražili skrivena mesta u hodniku, mračnim separeima, šanku, magacinu..Ali vremenom smo se navikli na zajedničko uživanje. Popis i obaveze ostaju za neki drugi dan, a brojeve i cifre potiskuje ploča DJ-a, koju vi ne slušate u slobodnoj prodaji, i počinje uvod u sve ono što zamišlja solista šmirglajući na wc šolji pre leganja u toplu nedeljnu postelju. Prigušena svetla, devojke cepaju majice, alkohol se toči u nekim drugim, neodmerenim količinama. Mesec pliva nag, a ceo klub postaje intimna pozornica čiji prizori ostaju zabeleženi urezani jedino u osmeh koji ostaje do sledećeg petka.

Odušak umornim konobarima, nervoznim igračicama, šankerima i srećnicima koji su se tu zadesili, sada i možda nikad više..Naša mala tajna. Poseban trenutak, fajront - stanje koje se zaboravlja u društvu zrakom prvog sunca. Čaše smeju da se lome, šank se pali, i uskoro su svi uglavnom goli, sreću se pogledi i ruke, tela, poljupci..Na ploči šanka, uz frižider sa cugom, kod prozora sa pogledom preko reke, na grad, magacin, separe..Sve je puno slasti i uživanja. I tako, jedan trenutak. Jedan prolazni trenutak koji ostaje gde treba, traje koliko želi i odlazi dalje, ostavljajući za sobom zoru, osmehe na licima i rasutu garderobu. Oborene flaše, razbacane pare, ruke se otpliću, poslednji, neiskreni poljubac pred povratak u rutinu, kolegijalnost i profesionalnu učtivost.

A onda, fajront.

Steći veliku svotu novca za veoma kratko vreme, ali na relativno legalan i totalno genijalan način. Dok se ostali istežu na vrhovima prstiju ne bi li ubrali koju sitnu paru, pojedinci umesto rupe na saksiji otkriju motku-mlatilicu kojom ostalima ispred nosa počiste ogromnu većinu zeleniša iz krošnje.

Motka-mlatilica je, naravno, samo metafora za:

Kao deca su svi uspeli nešto da ukradu. Svima se nekad javila potreba da i to uradimo. Ovaj poduhvat je isplaniran da svako ima svoju ulogu. Neko će da ugrabi plen, drugi će čuvati stražu, a treći šta god je još potrebno.

Univerzalna komparacija za nešto čega ima u izobilju (kao belog na rođendanu Saše Popovića, kao sitnih svetaca).

To je nešto što se u zadnje vrijeme može čuti sve češće,obično kao glavni razlog zašto je ziljava riba otkačila svog dragog.

Ko je pametan sam će da uštedi, stekne ili sačuva ono sto ima, a ko je lud i ono što mu je drugi obezbedio ima da potroši, uništi, proćerda.

Administrativnom greskom,umesto Dragana Stojkovica uhapsen i optuzen za zloupotrebu sluzbenog polozaja. Nadamo se da ce vlasti brzo uvideti u cemu je stvar.

Izraz koji se u našim medijima uveliko odomaćio kao eufemizam za sve one osobe kojima su kriminalne djelatnosti osnovni izvor prihoda.