Fataliti odjeb hejterima, koji iz paučine lenjosti svoga ziljavog uma, palacaju jezicima na sve što je neko drugi postigao, i natakarenim raspoloženjem omalovažavaju svaki napredak, bilo lični ili društveni. Golumovskom zavišću tiho priželjkuju isto ono što geringovskom demagogijom na sav glas poriču i obezvređuju, jer jebemu mater, dosta je lakše biti baja koji sobaljuje pičiće u svom imaginarnom svetu, makar taj svet bio slabašne konstrukcije kao koštano tkivo kuka babe od dobrih metar kila, nego protrljati krmeljive oči i suočiti se sa realnošću da si prokurcao mnoge šanse i omašio mnogo zicere, protrljati oči uma koji je sve to iskonstruisao kako bi sakrio strah od suočavanja sa zajebanom stvarnošću života. I dok ispred seoske birtije pripoveda kako je kao mlad fudbaler '88. godine u Kupu SFRJ asistirao centarforu svog seoskog kluba da postigne gol Crvenoj Zvezdi, ili kako je bio verovatno najtalentovaniji matematičar u svojoj srednjoj školi, strast mu seva iz očiju kao vrh cigarete Sarajevske Drine dok je zagriženu pod brkom steže već oronulim zubima, kriveći čitav svet oko sebe zbog propasti svog talenta, ali zaobilazeći druge važne preduslove uspeha - rad i trud.

Sudbini je pljunuo šlajmaretinu u lice, vazda ožderan od šećeruše prodrkao je najlepše dane mladosti, upropastio život žene koja mu je rodila decu i za vjek' vjekova sjebao sebi šansu da se izvuče.

Užasna gužva na bazenu.
Događaj na koji za svega par sati prispe čitava najbliže nastanjena populacija modifikovana u bikini-plaža formu, znojava, zajapurena i željna svete vodice.
Plivači, koji su zapravo došli da puste koji pliv, od ''vodenih jahača'' neće uspeti da plivnu ni metar, tri. Najpočasniji članovi ovog skupa svakako su gospođe koje u vodu ulaze sa sve šeširima i naočarima za sunce, kao i skakači na koje te iste gospođe ijuču govoreći kroz nos.

Nokti na nogama koji preko metar dana nisu videli grickalicu. Zbog njihove abnormalne veličine, kada se razviju, neretko je potrebno da ih skratimo makazama za živu ogradu, medjutim postoje i ekstremisti koji ih kidaju rukama. Glavni su osumnjičeni za bušne čarape, ali i za isečene papuče. Najčešće se setimo da ih pokratimo (jer ne mogu da se iskorene) dan pred odlazak na bazen ili more, jer može doći do povreda ljudi u okolini. Ako se slučajno desi da sa istim odemo, automatski postajemo predmet zajebancije.

Jedno od najranije iskušenih negativnih osećanja. Svima se desilo da kad nas drugar odere u klikerima, ili drugarica dobije lepše cipelice, dobijemo neizmernu želju da istu, metar i aspirin visoku personu, gurnemo u bazen mravlje kiseline, ili joj barem otkinemo glavu. A pošto deca još uvek nisu izučila socijalne veštine prenemaganja i glumatanja dostojanstva u porazu, obavezno sledi erupcija emocija u vidu natrpavanja "ružnih" reči u lice pobedniku, a onda i pražnjenje u vidu plača. Ponekad ispliva i u odraslom dobu kad nam neko za dlaku izmakne nešto do čega nam je baš stalo.

Lik iz kraja, svi ga poštuju, zaprvao strahopoštuju ga. Šlihtaju mu se, da bi pridobili malo pašnje, ali ne uspeva. On je takav, voli da maltretira, da se iživljava, tera ljude da uvažavaju njegovo mišljenje. Može mu se, trenirao 8 godina vaterpolo, teretana mu u kući, vojsku produžio sam sebi pet meseci. Rezultat toga, metar preko leđa. Hoće samo njemu, ako mu zasmetaš nije problem da te omlati k'o šljivu, iako si mu malopre trkn'o po 'ladno pivo. Pojava njegova, u kafiću, kladži, na basketu, jednostavno te ne ostavlja ravnodušnim.

Jedini izlaz iz situacije kad se treba spasiti nekakve krvopije koja je osetila da može da se ovajdi pa je izgubila svaku merku i uzima sve šta nije za nebo prikovano. Kad se kuče navadi na kaspanicu, razgovori ne pomažu, pretnje još manje, možeš da vitlaš satarom ceo dan, kuče možda pobegne koji metar, ali čim okreneš leđa, odneće najbliži komad mesa i rasteraće mušterije, ako probaš da ga hraniš, postaće još gore. Ili da ga ubiješ, ili da čekaš da ti upropasti biznis, treće nema.

Situacija koja me posebno nervira a to je kad moj cale sedi i gleda TV-e a na metar od njega zvoni fixni.Taj telefon ce verovatno da zvoni do kraja osim ako se ja ne javim na isti.Kad ja puknem i pitam: "Dobro bre cale,sto se ne javljas na telefon?" sledi komentar: "Ajde,ajde sta se nerviras...Za sta sam te napravio!? Neverovatan komentar koji me apsolutno ubija,pa mislim u sebi "Koj moj,verovatno si me napravio da ti se javljam na jebeni telefon!"

Starinski naziv za lijepu osobu.

Mama, tata, baba, deda svih žvaka. Rođena sestra žvazbuka koje su se kupovale na metar (one su bile roze i zelene i najviše ih je bilo pod slovom Đ). Razlog od kojeg žive većina stomatologa onda (a i danas). Ultimativni način za zapušivanje usta deci. Bela tuba sa rozim čepom i rozom smesom žvake, koja nikako nije imala smisla da se ne stavi cela u usta...plus dolaziš do toga da uzimaš i sečeš makazama var na tubi i vadiš prstom ostatak...Paraćinka nije radila reklame kao orbit da bi povećala potrošnju....mi smo bre znali da treba da stavimo celu...istina je da je ukus i uživanje trajalo deset minuta..al kakvih deset minuta!!

Realniji naziv za ekonomsku klasu, na prekookeanskim letovima. Pogotovo ako sa svojih metar i devedeset-jedan dobijete sedište koje nije pored koridora za stjuardese, a to sedište je umesto vas dobila belade njasvi koja je upravo zgutala bonu za 'pavanje i eksirala par skivija i sada blaženo testeriše tik uz vas, nadjačavajući RR mlazni motor koji se ubi od crnčenja nekoliko metara odatle. A druga mrcina, koja se nalazi ispred vas, je upravo oborila svoje sedište i utonula u zimski san iz kojeg nema nameru da se budi sledićih 13 i po sati.

To su knjige koje su se nekada prodavale preko sindikata u firmama i koje su ljudi kupovali "na metar",da bi popunili kucne biblioteke.To su uglavnom bila sabrana dela nekog poznatog klasicnog ili modernog pisca,u lepom povezu i prodavale su se na rate.Cinjenica da su se sve te knjige kupovale kao ukras , da popune mesta u kucnoj biblioteci i zato sto je bilo "in",iako ih mnogi nisu nikada ni otvorili,na ovaj nacin su stvarali fond knjiga koji je ostao za mladje narastaje,koji su ,barem,lektiru morali da citaju.

Herman Hese je najvreovatnije najprodavaniji autor u Srbiji. Njegova sabrana dela su prisutna u većini "uglednih" Beogradskih porodica. Primamljivost ovih knjiga leži, naravno, u dizajnu njihovih korica. Naime, knjige poredjane jedna pored druge se sklapaju u Heseovu glavu. Tako poredjane deluju veoma impozantno na vrhu neke stilske police.
O tome da li je neko od ukućana ikada pročiao bar jednu od ovih knjiga ne treba spekulisati. Svako pomeranje bi narušilo savršenu kompoziciju i enterijer bi bio nepotpun. Te se nesrećni Hese na ovim prostroima, ulavnom prodaje kao knjige na metar.

Kada neka baba, metar sa dva metra (u sirinu i duzinu) sa ogromnim kesama udje kod Rodica u vec prepunu sedamdeset trojku, i videla prazno mesto na zadnjim vratima jos pre nego sto je usla u autobus (a usla je na prva) krece da se probija svom snagom (ili snagom inercije kojom je autobus gura nazad, a ona se naravno ne drzi za sipku). I na kraju kad stigne tamo, izgazivsi sve moguce ljude, pocepavsi sve jakne i ostavivsi desetine masnica na licima onih koji vec sede, elegantno isprati ocima trudnicu koja seda na to mesto.

Rečenica na čije izgovaranje bi se naježili čak i ateisti. Kad ovo čujete, znajte da ste napravili golemo sranje i da vam nikakva ispovest ne može pomoći.

Univerzalno otelotvorenje smrada. Maltene svaka manifestacija nosu neprijatne arome koje se možete setiti ili je, nedobog, osetiti. Bilo da je to par radioaktivnih patika/acidičnih čarapa, neoprana kaca od prošlogodišnjeg kupusa, nadrkana baba sa Drugog koja se već metar dana dezintegriše na gajbi ili habitat prosečnog budućeg akademskog građanina u raspalom Studenjaku, izraz iz naslova će na nedvosmislen način komplikovane hemijske procese koji se odvijaju unutar vašeg mozga a izazvane pomenutim mirisnim iskustvima, svesti u prostoprošireni vrisak uma i narodski koncipirane reči - BRE, ALA OVDE NEŠTO ZDIBA!

Smrdljak. Jer do jaja je videti tako puno suglasnika na jednom mestu.

Dodatak, koji bi imaginarno trebao dati na značaju nečemu, što samo po sebi nije značajno.

Gospodin u Engleskoj i u Amerikama, ma u celom svetu sem u ovoj našoj napaćenoj Srbiji. Ovu "titulu" su vazda nosili najveći ljaljani međ nebeskim narodom na Zemlji. Elem, kako smo devedesetih usvojili kamaru novih reči kao što su genocid, inflacija, recesija i još po neku tako smo raširenih ruku prihvatili i ovo sranje. Upotreba ove reči je doživela bum krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih zahvaljujući bračnom paru Pavić i njihovoj kultnoj seriji "Porodično blago", a kombinacija ove reči sa nadimkom jednog od likova serije, poznatog kao Lister, je dovodila masu do ekstaze. Džiberska nirvana.

Buđenje sa osećajem griže savesti. Još jedan izlazak i potraga za one night stand_om je neuspešno okončan, sve što imam u ovom sumornom usamljenom jutru je crna rupa od tekile,memorija prazna, put do dzezve je dug, stavljam kafu, trčim da povratim, na izlasku mi se javljaju fleške, mala grupa ružnjikavih tajlanđanki maše rukicama, uh, sad razumem, to znači "odjebi", zubata plavuša od metar i žilet stavlja šaku na usta i brani se od mog vatrenog nasrtaja, lagana diskusija sa ful našminkanim muškarcem dok čekam taksi.... u jebo te, dobro je da sam se probudio sam. Nikad više neću da pijem.

Ofutio. Ojeb'o. Ošurio. Opr'o. Objasnio.

Bez obzira što od žene ne smeš da purnjaš u stanu, jerbo je u "Gloriji" pročitala da duvanski dim utiče nepovoljno na kožu lica, pop sme! Kad dođe da ti svešta vodicu on, sem što ti poprska nov LCD od šurnajes inča zbog kojeg si tri metara dana jeo koske i kačamak, on dimi gde je tebi zabranjeno! On KADI!

Šupa za drva.