Uvod u razdjevičavanje djevojke.
Ona jeste zagorila, ali ne zato što nije imala ponuda, nego zato što živi pod moralnim krovom koji joj njeni roditelji postaviše iznad glave, savjetujući je na čuvanje svetinje do braka. Nije ružna, ili ne daj Bože, hendikepirana. Ne, ona je čak jedna od onih koju bi rado ženili da je možete imati samo za sebe cijeloga života. Mnogi su pokušavali da osvoje brijeg koji još niko nije osvojio, ali ih je olako odbijala k'o mačka svoju mladunčad od sise. Nije od onih koje se na prvoj vožnji u najnovijem Audiju bacaju na blajvanje stožine, niti zapire pičić mirišljavim sapunčićima kako bi pijana mrcina mogla da uvali svoje crijevo za navodnjavanje u njenu vaginicu. Upravo zbog tog njenog čuvanja školjkice, srećnik koji je oženi prve bračne noći navali na nju k'o sirovina na meze. Skine joj paučinu kao da nikada nije ni postojala.

Od kad je sveta i veka, najbitniji događaj u društvenom životu svakog muškarca. Muško veče počinje okupljanjem tipičnog muškog čopora, tj. ekipe. Može biti organizovano kod kuće, u igraonici, kladži, kafani ili klubu, pa i u parku ili ispred lokalnog dragstora a često se zaredi od jedne do druge lokacije. Nezaobilazni pratilac svake muške večeri je alkohol. Takođe su nezaobilazni i muški razgovori - o fudbalu, kolima, seksu, dobrim ribama u gradu ili iz sveta šou biznisa, pecanju, politici, muzici, životu, vasioni i svemu ostalom. Pokušaji da se uspostavi kontakt sa suprotnim polom su opcioni, najčešće kada je u pitanju mlađa ekipa i kada se izađe u klub ili diskoteku. U toku svake muške večeri obavezno dolazi i o diskusije o tome ko ima veći (auto, stan, račun u banci, skil u Kaunteru, broj recki...). Tu dolaze do izražaja oni ekstrovertniji i dominantniji a niži po hijerarhiji u ekipi obično budu zajebavani. Ako najveći frajer u ekipi bar 45 minuta ne prepričava svoje najsočnije seksualne podvige, pri tom se trudeći da što više vadi mast zagorelijima u ekipi, muško veče kao da se nije ni desilo.
Dan posle uspele muške večeri obično se provede sa gadnim mamurlukom.

Dedica iz komsiluka.
Simpatican i vedar starac, koji je jos uvek pun zivota i humora. Baba mu je davno umrla, pa sad provodi vreme sa nemirnim unucima i uziva u njihovim nestaslucima. Ne daj boze da mu sin udari neko od unucadi pred njim, letele bi glave...
Deca iz komsiluka ga obozavaju, njemu ne smeta polupan prozor i prebacena lopta u dvoriste. Uvek je dobre volje i nista ne moze da poremeti njegov mir, jer taj je svasta doziveo i svega se naslusao. Kod njega nema vike i dreke.
Voli ga i familija, jer je spomenicar iz `41., pa moze sa svojom penzijom da malo pogura sa strane kad zaskripi. Kod njega ne moze i ne sme da zafali.
I komsije ga vole, jer kod njega se uvek moze naci dobra domaca rakija, i narezana sunkica za meze uz jedan lep i srdacan razgovor.
Kad on ode jednog dana na vecni put, nista nece biti isto u nasem komsiluku...

Najčekaniji događaj u nekom selu. Svako selo ima svoju slavu i tog sveca za čiji dan selo upetostruči svoju populaciju.
U nekim selima postoji i dalje taj stari običaj da jedan od seoskih domaćina bude centralni domaćin, dok u današnje vreme se pribegava pojedinačnim slavljima što zbog devastacije, a što zbog fenomena enormne posvađanosti domaćina međusobno.
Ali onda to nije nikakav razlog da gost prokrstari celom mahalom, jer ga domaćini bukvalno vuku za rukav da uveliča i njihov slavski ručak.
Česta su prepijanja, prejedanja i prefudbaliranja, kao i prekoncentracija ciganskih duvačkih orkestara u selu.
Uveče, i saobraćajna policija dolazi na scenu jer zauzima strateške pozicije na lokalnom putu slavljeničko selo - obližnji grad.
Posle toga, selo odumire i živi da bi sačekalo narednu godinu što uveliko oslikava fenomen: "Nemamo, nemamo, stiskamo se, a za slavu puknemo para ko Srbija za Koridor 10."

Faza pred izlazak u grad/klub/diskoteku/fićka, gde se društvo skuplja kod nekoga u stanu/kući/garaži i cirka domaćinova pića ili po dogovoru svako donosi svoj prilog. Odlično za niskobudžetne izlaske.

Minijaturni spolni ud. Smoki.

Pod 1: Doći na slavu kao pravi vernik, dakle kupiti flajku vina i eventualno kafu i ratluk.
Pod 2: Čestitati svim ukućanima i uzeti kašiku žita jer je tako red.
Pod 3: E tu počinje najbolji deo. Prvo ide meze. Njega samo malo čalabrcneš čisto onako, da se zagreješ. Zatim, ide supa. Sipaj samo jednom, jer ako sipaš dva puta, domaćin će pomisliti da si došao sa robije. Zatim, na red dolazi sarma. Uff, srpska domaća sarma. Ali, ne loži se sipaj dve, tri sarmice jer ono najslađe tek dolazi: PEČENJE!
Pečenje(morao sam da ga izdvojim, jer otprilike zbog toga se i ide na slavu):
Jede se polako. Dakle, moraš biti umeren i skoncentrisan. Prvo uzimaš rebarce, nikako krtinu. Krtina ide na kraju, da oplakneš želudac. Ako su na slavi samo ortaci onda pojedi što više možeš, a ako ima i drugih gostiju, onda polako, ćapaj rebarce po rebarce. I na kraju, sve ovo zalij sa pivom. Izbegavaj kolače i torte, jer slatko goji.

Ono sto se ostavlja konobaru prilikom placanja racuna.
Nema tacnu vrednost, zavisi od raspolozenja musterije i od visine racuna.

Mnogo lepa stvar, narocito ako ne placas racun ti nego neko drugi iz drustva.

Kazanjača je prostorija u kojoj stoji kazan za pečenje rakije (najčešće preuredjena garaža ili veća šupa, a ponekad i odeljenje posebno napravljeno za tu svrhu). E tu se, tokom pečenja rakije, prave maratonske pijanke, takve da su vredne pomena i u epskim pesmama, ako ne i posvećivanja posebnih. Te pijanke traju po par dana, sve dok se peče rakija, a obavezno su prisutni, od strane domaćina svečano pozvani, kumovi, zetovi, pašenozi, tast (tašta ne), šuraci, prijatelji itd., a uvek se nepozvane priključe i lokalne seoske pijandure ('de to da propuste). Tu šta se popije, to je fenomen svoje vrste. Tu bi i zmaj zaglavio na ispiranju. Flaša "sveže", tek ispečene rakije, neprestano se vrti u krug. Čovek koji pije nazdravlja onom narednom u krugu i tako u nedogled. Neizostavna stvar je i meze (sušeno meso, turšija, sir...), jer bi bez toga verovatno svi komplet zaglavili na urgentnom, k'o zmajevi. Bar ja to tako kapiram, i oni su ljudi valjda. Kada se taj ritual završi, ta rakija se kasnije periodično ispija na slavama, svadbama, ispraćajima ili neformalnim večernjim skupovima.

U svakom selu postoji bar jedna kreatura obdarena nadljudskom snagom i ne tako velikom inteligencijom. Njegov životni put bio je sasvim jasan. Prvo je ponavljao prvi razred, pa dva puta peti, a školu napustio na polovini sedmog. U međuvremenu je stekao mnoge veštine, tipa branje kukuruza kombajnom, udaranje gvozdenim maljem u zid bez cilja i zakucavanje kilo eksera u truli panj čisto radi održavanja kondicije. Talenat mladog fizikalca obično prvi primeti rođeni otac koji u pauzi između dva pijanstva dubokoumno konstatuje: "Kaka škola, kake pičke materine, ideš sa mnom da mešaš malter."

Lokalca najčešće karakteriše neki buzdovanski nadimak, kilo rakije u korpi od bicikla, i jedno šest do sedam potomaka koji ga čekaju u trošnoj kućici.

Faktor ometanja pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti po kući.

Najesti se ili bolje, preždrati se. Halapljivo trpati u sebe do iznemoglosti. Obično se izraz uzima za škrtu osobu koja uvek prvo zadovolji svoje potrebe, jer se boji da ne ostane gladna, dok ga debeli ljudi uzimaju kao meru predostrožnosti. Slično poslednjoj sceni u filmu "Tito i ja", gde mladi Dimitrije Vojnov za vreme Titove besede, prvi krišom degustira jela sa trpeze Belog dvora.

Ortak koji se večito gura da baš on kuva riblju čorbu na izletima, jer mu je tečin pradeda bio alas.

Uf, kad se samo setim. Nijedno klanje nije moglo da prođe bez mene. Ćale me zove sabajle da ustanem, a ja tu noć uopšte ni ne spavam. Dođu ljudi, nalije se svima po ljuta, iznese se meze što smo sušili prošle godine, mlad sir... Posle toga pravac svi u obor. Mi izvlačimo svinju iz obora, a braša je derne u glavu čekićem i zabode nož u gronik. Krvi šiklja na sve strane, jadna svinja zapomaže, a mojoj sreći nema kraja što sam deo takvog odabranog društva. Dok se creva vade, ja tu posebno obratim pažnju, ko zna, možda ću ja jedan dan naslediti to mesto, i biti počastvovan da svinju prvo rasparam, a onda joj povadim sve organe. Polutke se donose na sto, meni dodaju nož, naravno najtuplji. Znam šta mi sleduje, ono zbog čega prethodnu noć nisam oka sklopio, ono što se čeka jednom godišnje... Majstor odvaja meso, a meni daje tablu masne slanine da od nje napravim što sličnije čvarke. Dajem sve od sebe, ne trepćem. Iz pozadine se čuje: "Gledaj mali što je vredan, prava momčina!", a meni srce puno...

Obećanje koje daje polupijani obećavant, nesiguran u određivanju položaja svog dupeta i glave, a sve u nameri da bude fleksibilan i iskaže sve varijetete i mogućnosti lingvistike "mož da bidne al ne mora da znači" usmerenja.

Ritual razbijanja onog matorog jajeta što će isputiti dovoljno jake smradove da istera one druge smradove što vam dodju ujutru i predstave vam ih kao "goste" a kući ne misle ići dok zidovi ne počnu da plaču.

Bolest koja se garantovano leči u Sremu.

Domaćin kod koga uvek ima rakije.

I zato muči životinje, poziva se na nacionalna prava, bije ženu i decu, misli da je Hitler u mnogim stvarima bio sasvim okej samo nije trebalo da udari na Ruse, misli da Ciganke treba poštedeti za razliku od Cigana, voli više mamu nego tatu, misli da Barak Obama glumi crnačku budžu na Kapitol Hilu, kivan je što je par puta jebo a niko mu ni hvala nije reko, ako se razvede deca će biti kod njega, ne gleda televiziju osim Farmu i Sulejmana Veličanstvenog, voli kad je obrijana jer mu je olakšan pristup, brije ga da izgleda veći, da se on pitao Trojanski rat zbog lepe Jelene nikada ne bi ni počeo, zrno graška u mudankama, nije Vojvođanin nego Vojvođan jer je kraće, kad umre kopaće mu grob od 1,70 a ne dva metra, ne plaši se raka prostate, uteg na ženskoj ortopediji, lastino mudo, vegetarijsko meze, kad ore ore pliće, u javnom toaletu kad piša ne mora da stavlja šaku iznad organa, nema kandidu pa čak ni hlamidiju, jebo mater svoju tako da nije ni osetila, ne kisne mu alat uprkos činjenici da nema stomačinu...

Redosled bitnijih događaja na određenom mestu, prikazan u odgovarajućoj vremenskoj veličini.