Obećanje koje daje polupijani obećavant, nesiguran u određivanju položaja svog dupeta i glave, a sve u nameri da bude fleksibilan i iskaže sve varijetete i mogućnosti lingvistike "mož da bidne al ne mora da znači" usmerenja.
- Mače, dobra ti gajba, jako dobra...
- Hvala, nisi morao da izuvaš cipele...
- A, šta... izuo sam ih... nisam primetio... Nego, imaš ti neko meze? Malo da meznem?
- Stavila sam kafu, bilmezu, pozvan si na kafu. Jel znaš ti šta znači kad te riba u dva noću zove na gajbu da ti kuva kafu? Jel znaš?
- Ma znam, mače... definitivno možda ću da te karam, majke mi... samo ako bi mogla neko meze da me prođe žgaravica, a posle de-fi-ni-tiv-no možda padne seks, a možemo i da pijemo tu kafu, što da ne...
- A da ja tebe definitivno možda spakujem napolje, što bi se gužvala s tobom, ja sam riba na položaju, moram da pazim na sebe...
- Aha, dobro... ajde onda samo kafu. Daj tri kocke šećera...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Sram te bilo, štucaš a ljubiš se.
+
Uh, Aurora, tad je najsladje... :)
Dadoh plus već kod "obećavanta"!
Nikad slađe ne ocenih definiciju! :))
+
Pljus brate. :)