Izgubljena romantika.
Nesto cega se stariji secaju, sa setom, a mladji samo mogu procitati u nekog dobroj knjizi, ili videti na filmu.
Za razliku od instant sms ili mail varijante, nesto sto je ljubavno pismo cinilo neodojivim je:
-prenosilo je dusu voljene osobe i deo nje, kroz rukopis, miris, nacin na koji se pakuje i kovertira...
-ukljucivalo je ceznju, zudnju, brigu, molitvu, nestrpljenje, ustreptalost, radost i euforiju...
-usled medjusobne odvojenosti, pismo je bilo fizicka veza dvoje zaljubljenih, koje je cinilo da se u njegovom iscekivanju, duhovno dozivljavaju snaznije nego kada su zajedno, pa je na taj nacin i jacalo vezu.

Iskren odgovor grlatog tenora operisanog od sluha. Rika kojoj apaudiraju međed, jelen i lav. Stojećki! Negativan broj decibela, poput Žareta i Gocija u novosadskoj sinagogi i malter za vrat. Komanda artiljeriskoj bateriji u stihu. Most da zaljulja, ibar da zaustavi, neretvu da u staklo izravna, unu da ugrije. Pesmu iz srca, tekst iz glave, a glasina iz grla. Čutura mesto kajdanke i tri sinfoniska kuma istom notom natopljna. Lućana u grobu da prevrne. Miris rakije i beloga luka, za članove udruženja gluvih i nagluvih koji, kao ni jednu drugu muziku, krajišku mogu sa slušaju nosem svojim.

Osluškuješ ritanje u ženinom stomaku dok kupuješ skripte "Beba i ja".Dani nespavanja,podočnjaci, i spremnost za borbu do poslednje AD kapi za svoje potomstvo.Svaki grč,male boginje i temperaturu deteta doživljavaš kao smak sveta.Stan ti navuko miris parfimerije od pavlovićevih masti,vlažnih maramica i kupki za bebe.Kad malo poraste potomak te jebe sranjem i pišanjem gde god stigne,drndanjem zvona,treskanjem vratima,mazanjem senfa po zidu,kotrljanjem toalet papira.Osudjen si na gledanje glupih crtanih filmova,a ako i počneš gledati utakmicu čim neko ritne loptu u korner, sa loptom si od ekrana degažiran i ti.

Rustično, starinski, a ipak nekako savremeno. Kao bakin ormar na kojem je držala najbolje slatko i po koju voćku za one unuke što žive daleko i ne mogu često da dođu, da ih baka posebno počasti.

Opet, u svesti odzvanja i prizvuk nečeg što je zdravo, što je neprskano ubrano sa grane pa sačuvano s ljubavlju i pažnjom. Da mu i miris sačuvaš dugo nakon što ukus i boja izblede i nestanu. Kad otvoriš ormar da se setiš kasnog leta i rane jeseni, da se setiš detinjstva i srećnih dana. Vremena kad je sve bilo lakše, lepše i bolje iako je skoro sve bilo teže dostupno.

Jedini evropski glavni gradovi koji svoje potoke nazivaju rijekama.

Karleušina oda prdežu.

Parče zemlje koje ima VIP mesto u srcu svakog gastarbajtera.
To je mesto đe staramajka živi sama i đe se oseća miris toplog kruva. Mesto na kom su jutra rosna, polja zelena, a sijeno kao dukat žuto... sijeno đe je mala prvi puta dala.
Tuđina je kao bedem teška, kao pelin gorka... Džaba novci i mercedes, džaba svila i kadifa. Džaba vruća kućna pomoćnica i njezina zanosna gu'ica.
Kad ne može ocu na grobu sveću zapaliti, kad ne može s' majkom slavu proslaviti.
Istrošen, ispijen, umoran... Ispunio je svima hiljadu i jednu želju. Ostao mu je samo još jedan kome nije ništa ispunio, jedan koga je najviše zapostavio...
Došlo je vreme... pemzija, ilegala, rodna gruda i... mrak.

Ambijent za razvijanje iluzija. Teren na kome stražarsko čulo vida biva najviše omamljeno i prevareno, i u trenutku dok zaboravlja na kritiku i traganje za savršenstvom, to savršenstvom nalazi ispred sebe u nejasnim konturama i osenčenim oblicima. Misli padaju pod haotičnu dominaciju ostalih čula. Zvuci su nejasni, reči subjektivno tumačene tako da najbolje zvuče. Dodir se multiplicira hiljadama žmaraca koji vam mile po koži, čas praveći jezu, čas vrelinu. Miris stvara ushićenje i potrebu za dubokim udahom kojim celu iluziju uvlačite u svoje biće da bi tu i ostala. Šesto čulo duboko u stomaku stvara pulsirajući nemir uz osećaj nesvakidašnjeg zadovoljstva...

slucajnost je neocekivani dogadjaj...susret...ili kako god
-ako je slucajnost isto sto i neminovnost,jedino tada vredi i jedino tada ima smisla

Reči kojima se može izraziti svako osećanje. Reči koje mogu značiti sve u odredjenom trenutku. Voda za usta koja okrepljuje, divna muzika za uši koja uzbudjuje, prijatan lagan miris koji nam neko poturi pod nos kada je čujemo. Za Srbe je sve.
Na način na koji neko psuje vidimo njegovu rečitost, pismenost, sposobnost da za kratko vreme u psovku uplete što više reči kao i najbitniju osobinu - maštovitost.
Ne postoji stvar, osoba, predmet, biljka za koju i na osnovu koje se ne može smisliti neka soočna psovka.
Kod nekih ljudi psovke su jednake najumilnijem tepanju.

Jedna od varijacija svima nam poznatih zvaka koje ili ste obozavali, ili ste mrzeli. Na (ne)popularnost istih je direktno uticala antireumatska mast pod nazivom "Tedonal" jer su zvake imale isti ukus kao doticna mast miris. Za one koji su ih voleli, dodatna pogodnost je bila ta sto ih mnogo vise ljudi nije volelo, sto se direktno odrazavalo na duzinu trajanja otvorene paklice, naravno u pozitivnom smislu. Nazalost, iz tog razloga su, verovatno, i povucene iz prodaje, te ih vise nema da se kupe.
I dalje moje omiljene Orbit zvake.

Dobro poznata aromatična vodena masa, nastala slivanjem pijačnih potoka usled osvežavanja, ispiranja ili otpisivanja pijačnog asortimana.
"Miris", kojima odišu ove barice, nesumljivo odnosi pobedu na festivalu »Vonj 2000« i naopaki je krst koji drži super-market gospodu podalje od pijace.
Intezitet istog, takodjer, rasteruje vragove i skida crnu magiju, što zelenu pijacu čini svetim mestom.
Ali zagaziti u pijačnu baricu ima simboliku suprotnu od one kad te zapljune golubiji izmet, znači dan ili nedelja ne sluti na dobro.
Čuti se kao pijačna barica, ne odnosi se na žubor ili talasanje vode.

Staviti, postaviti.
Izraz je nastao od glagola iz italijanskog jezika - "mettere" koji ima isto značenje.

Razlog zbog koga se ljudi večito bude na plaži kad najslađe zaspe ispod suncobrana. Nekad probudi njihov miris, a najčešće drekenjanje matore crnogorke koja ih prodaje. Dotična se kreće cik-cak kroz narod kojeg fala Bogu ima k'o žutih mravi pa često nekome na nešto nagazi jer ne vidi kud ide od cegera u ruci. Ako se neko zainteresuje za njene proizvode, a uvek ima takvih, uglavnom se otkane kad čuje cenu koja je u najboljem slučaju 1 evro za palačinku/purenjak. Sa sobom nosi i priloge koji se pet puta ukvare dok ona na najvećem suncu prođe plažu uzduž i popreko.

Prehrambeni proizvod čija se cijena za 1kg kreće od 2 do 3,5 eura. Obično je jedu studenti da bi im više para ostalo za tiketa, kafe i pive. Izaziva potrebu za puno tečnosti i učestala podrigivanja. Sa majonezom već na nešto liči, ali ko je jede taj vjerovatno nema za majoneze. Od čega se pravi to je već mala tajna debelih mesara, a i bojimo se da bi navođenje tih dijelova životinjskog tijela izazvalo povraćanje kod nekih čitalaca. Još jedna od karakteristika je i da se pri njenom konzumiranju koristi štipaljka na nosu, jer joj je i miris proporcionalan kvalitetu.

''Vrsta'' rakije čiji se ukus, miris i kvalitet ne mere fizičkim pokazateljima. Za razliku od popularne poskakuše koja ti otkriva tajne pokrete čudnih plesova za koje nisi ni znao da postoje a kamoli da ih znaš, isceliteljka tvoju mrtvosanu, selotejpom lepljenu i k'o frižider 31-og praznu dušu pročišćava od svih popušenih životnih kurčina.

Servira se uz činiju nade u bolje sutra a njena konzumacija propraćena je suzama. Nakon više popijenih isceliteljki sledi katarza u duetu sa naglim izbljuvavanjem nataloženih, nesvarenih ostataka malodušnosti i samoprezira. Jutro posle te ne šiba mamurluk već pozitivniji pogled na svet uz konstruktivno preispitivanje vlastite filozofije.

Vrtložna struja u glavi. Ljuljanje u polumagli. Zvižduk u ušima. Poznate pijane propalice sklupčane u ćoškovima ulica. Mokre patike i blatnjave nogavice. Neuredna kosa. Sene oko napregnutih veđa, belo u zenicama, belo usred najcrnje noći od začeća.
Živeti je najbolja stvar u univerzumu. Ali on nikad nije umeo sa najboljim stvarima. Mnogi se rode da budu osrednji i najgori, a to se teško nosi.
Poslednji korak ka tački koja sužava prostor. Leteti je odista lako umirući.
Za padajućim ne vape zvezde, samo ga nežno ušuškaju u svoje daljine.
I dok se miris krvi i rasparčanog mesa meša sa Beogradskim smogom, za njega je to sloboda koju i smrt prezire.

Ostavljati crvene tragove na bradi i obrazima ženskadije usled gajenja Braduljica-stajla.

To je onaj opojni miris koji leti osetite kada sedite u prevozu, a neko iznad vas ga "koristi". Sedite tako u busu ili troli, kad ono nešto zairitira sva čula. Dopire od osobe iznad vas koja nosi majicu sa kratkim rukavima ili bez njih, tako da svi mogu da se uvere da ga ima. Obično se nanosi na predeo ispod miške i vrlo je delotvoran protiv svih koji se oko vas nalaze, tako da možete komotno da se osetite kao kralj (pazite, ovo ima dvojako značenje) tako što vam svi otvaraju put i sklanjaju se.

Gramatički bi bilo ispravno da se predlog piše odvojeno, al moćnije zvuči kad se piše zajedno. Način fizičkog obračuna. Protivnika ne malo puta ostavlja K.O. Takođe, ako se drukčije naglasi, sa akcentom na prvom slogu, znači konstantno ispiranje mozga na seljačkoj svadbi hitom Šaka Polumente.