"Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka", kaže Njegoš, ali mačku o rep šta on kaže, tako se odista živelo. Živelo, i te kako mrelo. Zidao je narod kulu, moštima i krvlju, ne k'o veseli Vavilonci da prkose Bogu, ne, zidala se nacija, nebeska.

Reći samo najbolje o mrtvima nije bilo dovoljno, morao se izgraditi kult. Pesmom opevati mučeništvo i pričom osveštati kosti, kosti koje će biti kalem. Pa je svaka majka sina odgajala za pušku, sretna ga slala golobradog bajonetom aždahe da probada.

Dok je crnu krvcu lio zarad beljeg brašna znao je da ga čeka priča grobljanska i pre nego što se miris tamjana sa bagremovim združi. Znao je da ga čeka pomen i večna slava, parastos bez suza i uzdaha mekih. Junak, jedan od mnogih.

noćna mora svakog mladoženje i svake mlade , svojevrsna disciplina ,protokolarna alfa i omega , sa uzbudljivim zapletima , glavni učesnici sa jedne strane mlada i mladoženja a sa druge gosti . Postoje razne tehnike svadbarskog ljubakanja neke od njih su : "otaljavanje" , "samopostavljanje obraza" (eve na pa ti ljubi - najčešća varijanta kod dece) , "u'vati me ako možeš" (vazi za pripite , red je dugacak , od kumova preko baba , stričeva ,strina , koleza , pa sve do komšije kome je nekad mladoženja sjebo auto pa mu ovo dođe kao kompenzacija , koji vec nisu u stanju da do'vate levi ili desni obraz , pa moraju da ih jure )ujedno i najcesca pojava...U svakom slučaju ovo se može svrstati u disciplinu s bzirom na poso koji predstoji .

Ta prirodna srebrnasta boja,taj fini osecaj struganja u stomaku i doza secera koja komira mladunce medveda su neprocenjivo blago za organizam.
O svim vitaminima koje daraju taj visokoprocentualni nektar dostojan bogova sa olimpa, ne treba trositi reci. Da nije rec o prevari govori podatak da nemaju voce na etiketi, samo neke apstraktne boje razlivene kao pod halucinacijom, te kupac zna da moze ocekivati ludilo u ustima.
Kruzi legenda da je jedan mladic iz okoline Šupkovaca, bljuvao vatru nakon sto je popio pola flase ovog carobnog napitaka, ali to jos nije zvanicno potvrdjeno.
Nekad pakovano u nezdravoj staklenoj ambalazi sad je u iskljucivo hi-tec nereciklirajucoj plasticnoj, kako bi sacuvalo opojni miris, aromu i ukus u kojoj svi tako volimo da uzivamo.

Sa izuzetkom ''Boljeg života'', školski primeri ''meko kuvanog scenarija'', mozaici prepoznatljivih klišea, rukavaca zapleta koji ne vode nikuda, likova bez jasnog cilja, dijaloga punih idiotskih zabuna, šatro-glumaca šatro-lepotana u udarnom terminu da je jedino moguće objašnjenje da pisac radi za DB.

Međutim, gledanost im drži afrička šljiva jer pružaju pogled na svet iz vizure penzionera kog je pregazilo vreme, u kom se petice upisuju u indeks a policija hapsi dilere deviza.

Mlađi naraštaji su, pak, sentimentalno vezani jer ih podseća na osnovnu školu, obdanište, kad su prvi put ''bashing the bishop'' sa nekom od mrak riba naše kinematografije na umu koje su se u njima pojavljivale a prvi tonovi odjavne špice bude im miris Kosilija i osećaj pare na licu.

Посве стасали пичићи који пуком силом закона још увек зрију с ону страну ограде, под зеленијом травом.

Људско је исувише: кад змија заковитла у глави, у крошњи, у жбуну, ко ће чекати да воћка сама падне? Него бери то док је непрскано.

Uporedno praćenje ponašanja Babe u odnosu na Dedu u svakodnevnoj rutini.

Jogurt, mleko, pavlaka... Namirnice koje ponekad stoje otvorene toliko dugo da često zaboravimo da ih uopšte i imamo u frižideru. I šta se tada dešava? Ništa, oni postanu punoletni, i do tad su već razvili sopstveni život.
Niko od nas smrtnika ne zna šta se stvarno dešava unutra (osim možda onih naučnika koje zanima kvaran jogurt) . Verovatno se napravi mala kolonija, od par hiljada jedinki, i one tako životare unutra šireći okolo unikatni miris. Kada ustanovite da udomljavate punoletni mlečni proizvod, najbolje je ne dirati malenu četu, već prvo pozvati komšiju sanitarca, pozajmiti od njega specijalno odelo i masku, pa se upustiti u opasan pohod izmeštanja u obližnji kontejner čašice ili tetrapaka koji je razvio život do te mere da mu malo fali da samoinicijativno prohoda.

Ljudi sa istim interesovanjima.

Neko je, kao Merkur, bliže Suncu i žešći je fan sfere interesovanja. Sa druge strane, neko je tek zagrebao po površini iste sfere, pa je, aj da kažemo Pluton. Da l' će da bude bliže Suncu, ili će da otpirlita na neku drugu stranu, u neki drugi zvjezdani sistem, to već zavisi od osobe do osobe.

Topla soba i miris kuvanog jela iz kuhinje. Jelka okićena za praznike. Stara izlizana sofa, ali udobna, najudobnija. Stari ćale, džangizav, ali jebiga tvoj je. Sestrin zagrljaj, majčin poljubac u obraz. Ikona i kandilo na zidu. Spolja se čuje lavež dvorišnog džukca, hladno je ali malopre si mu odneo par koščica da se zanima, a ima i svoju kućicu i ćebe da legne na njega. Baka stara, pune joj ruke drva, loži šporet polako. Oseća se smola i žar. Na stočiću staro heklanje, na fotelji ćilim, na TV-u Bolji život. Krenuo si negde, zastao si, shvatio si, suza ti je pošla iz oka al nisi dao niko da vidi. To je moj dom. Moja kuća. Moji. Hvala ti Bože.

Dogadjaj koji je narocito poznat u manjim mestima, izaziva prijatan miris u celoj ulici. Jaca ga cinjenica da "ne moze komsija imati frisko pokosenu travu, a da je kod mene trava od 3 dana".
Prvo jedan od komsija pokosi travu ispred kuce (provokacija), zatim ga vidi komsija (inace gastarbajter) koji uposli i sina pa njih dvojica krenu da kose, zatim baba od prekoputa zove opstinu i naruci kosenje za 12h u podne, zatim zena (udovica) zove "prijatelja" da i on pokosi... sad je stvar vec resena, u jednom trenutku radi 10ak kosilica.
Nakon sto su SVI u komsiluku pokosili travu - nastupa muk.
Odjednom, zacuje se (opet) zvuk kosacice, ali manjeg inteziteta - jedan komsija je presao da kosi u basci.

Bitka se nastavlja, rat i dalje traje.

Zlocudan,mada ovaj termin ima i druga znacenja narocito u periodu izolacije dok su se dezodoransi "uvozili" iz bugarske...

Poslao Voland pismo, kaže da je dobio najnoviji katalog, sa brojnim novotvorenim ljudskim karakteristikama, koje prete da pomute slavu njegovog najomiljenijeg i najinspirativnijeg greha.
Ukoričeni katalog, masan papir, lepe ilustracije, sve na popustu.
Kaže i da se svakodnevno otvaraju nove fabrike Carevih novih odela.
To je hit, to danas smatraju elementarnom estetikom i da nijedna njena vrednost ne prolazi bez svoje marketinške ciljne grupe. Mada, kaže, da im ne treba nišan. Pucaju u prazno, uvek pogode. Ali ima i nišana, opet na popustu.
Čudi ga kako smo nemi. Nas trojica.

Starino, tebi poručuje; Voliš onaj oštar miris vazduha prvih zimskih jutara? Ovekoveči to svoje osećanje jednom Holmark čestitkom: "Onaj oštar miris vazduha prvih zimskih jutara!", pa ponesi čestitku sa sobom kao vid inspiracije i podsetnik za bolje sutra, jer si pronašao istomišljenike, a ne oni tebe (bar se nadaš). Lakše je ćutati čitav radni vek u svojoj kancelariji 2 sa 2 i dočekati svojih desetak godina staračkog konformizma, uz jedan omanji fond za svoju decu i rezervisano mesto u raju uz birokratski red na čistilištu koji, kako kažu, je čista formalnost.

Tebi golobradi kaže; Ti debeli, što bleneš u taj podrumski prozor u svet! Jesi li čuo da su izmislili točkove koji se montiraju na kitu, pa kada ti se, nesuđena simbiozo, pripiša, kita sama ode do klozeta, pa se vrati. Ni koitalna problematika ne treba da te brine. Izmislili su oni Breda Pita da jebe mesto tebe!
Sećaš li se godišnjih doba? Ne mislim na Vivaldija. Nisi čuo za Vivaldija? Koristiš klimu. Znam, zato te i pitam. Ako, tako je podnošljiviji kapitalistički krematorijum.
Čitaj kako je napisano, razumi kako nije.
Ne ispisuj svoju sudbinu ti budalo, ti. Zar ne vidiš kataloge? Sve je spremno za tebe, dovoljan je jedan klik daljinskog upravljača za gašenje moždanih vijuga i nekoliko lekova za stres. Carpe diem, ali prvo zavoli osmeh skriven iza brkova svog gospodara.

Poručuje nam da se urazumimo, narušavamo mu životni prostor. Suviše nas je.

Nečujni prdež čiji je smrad opasan po život konzumenata.

Nema tvrđeg od vojničkoga 'leba.
Ako nije bio dete nekog napaćenog pukovnika koji je stavio jaram sinu i k'o vola ga upreg'o da bude vojnik pa makar ga kovao od mat'rijala za fegeta profila Džordž Majkla, ali isto tako i imao sve moguće veze i vezice da postane neki furundžijski oficirčić, u vojsku je došao na samo jedan način - POBEG'O JE! Od bede i sirotinje je utek'o, spasio se. Vojska mu je bila spas - spas od neplodne njive, spas od trošne kuće i gužve sa još šesnaestoro braće i sestara, spas od pijanog oca koji ga je zadnji put udario ono jutro kad je seo u voz i poš'o da se javi u kasarnu.

U vojsci je zapeo k'o sivonja jer drugačije nije ni znao, nije ni smeo. Morao je da se bori, da radi za kolege, ali i da gazi preko istih kad je hteo da napreduje u službi. Morao je tako jer bi na kraju, žalostan, išao kući i gledao onu bedu sa velikom mogućnošću da i on krene sa nekom svojom. Na kraju, USPEO JE. Vojska je prepoznala to požrtvovanje i ostavila ga u svojim redovima.

Oženio je se i napredovao u službi. Upoznao ju je pijan na autobuskoj prvi put kad je krenuo na odsustvo. Ubrzo posle svadbe je dobio svoju prvu otkomandu. Morao je da ide. Znao je to. Ubedio je i ženu da je tako najbolje. Tad mu se rodio Jugoslav. Snašao se.

Ipak, brzo je dobio novu otkomandu. Žena je bila ljuta, a nekako u preseljenju se rodio Damir. Treća otkomanda je bila sporna. Deca su bila već velika. Žena se već odavno propila. Pričalo se da ju jebe pola kasarne. Nije mu bilo lako. I on je već lagano počeo da se opija. Preselili su se u novi grad u novu kasarnu ali to nije bilo to. Nije znao šta da radi...

Nema tvrđeg od vojničkoga 'leba.

Pitanje koje dobacimo nekome čije su ideje, planovi i razmišljanja jednostavno nerealni. Kao da je naš sagovornik pokušao da dostigne nirvanu konzumirajući psihoaktivnu supstancu koju luče južnoamerički vodozemci, a kojom domoroci premazuju strele. Dovoljno jaka da ubije manjeg sisara, a od čoveka napravi Lenona dok je pisao 'I am the Walrus'.

Ceo život gaziš po trnju i trpiš svakojaka sranja vođen ubeđenjem da za sve te nedaće mora da postoji bar jedan jedini valjani razlog i da će jednog dana sve biti bolje. Kako vreme odmiče miriš se sa saznanjem da se sranjima kraj ne nazire , tako da pronalaziš motiv koji će te naterati da poveruješ da svakodnevno ustajanje u cik zore, buđavi doručak, hladni ručak, šefova proseravanja, ženino zvocanje, taštino omalovažavanje, stambeni kredit i slične pošasti, trpiš da bi te zahvalni naslednik sahranio k'o čoveka i kako je red. Ako je već život morao da bude sranje, onda bar kraj neka bude kakav treba i kako dolikuje, al' kurac. Umesto u čamovinu, naslednik te strpa u furunu i prospe u neku živicu da te kerovi zapišavaju.

Kupila je šareni časopis sa debelim koricama i masnim papirom i na njega potrošila poslednjih dvesta dinara koje joj je majka dala za sendvič i sok na pauzi između predavanja. Čarobni svet prepun blagodeti slobodnog života se otvorio pred njom. Sa druge strane, najgore noćne more greha koji se naziva brak. Vagina se usled prirodnog porođaja nepovratno rastegne i zna se da gde detetu glava prođe tu kurcu sreće nema. Carski rez ostavlja ožiljak koji jednoga dana neće moći da pokrije bikinijem za koji će joj mama ispisati čekove. Sise se od dojenja otrombolje i izgledaju poput pečenih paprika, samo nemaju miris belog luka. Agonija, tuga, čemer i jad! Postoji li veće zlo koje može da snađe tako savršenu žensku jedinku, bez čije tesne pizde svet ne bi opstao ni dana.

Odlučila je, neće se šaliti da u svoj život uvede takvo neopisivo zlo. Možda će morati i mužu ručak da skuva i uštirka kragnu na košulji. Složila se sa drugaricama da im takve stege u životu ne trebaju! Živeće život punim plućima!

Koju godinu kasnije, na godišnjici mature, osećaće se tako uzvišeno jer može da ostane do jutra ne misleći da li je kod kuće čeka dete i napokon će moći da ostvari svoju dugogodišnju želju i iza restorana popuši Marku iz IV-3. Jedine neudate su ona i Sanja. Doduše, Sanja drži jednu od najboljih advokatskih kancelarija u gradu i osmelila se da za koji mesec na svet donese dete, do sada nepoznatog oca. Naša urbana riba, inače prodavačica u obližnjem butiku, ne može da razume takav postupak, jer nema ničeg lepšeg nego deliti dom sa babom, ocem i mamom koja i dalje mezimici pere gaće i kuva jutarnju kafu za rasterivanje mamurluka.

Pored svih čari ovakvog života, tu su i one dve večeri u mesecu kada legne plata, gde se izlazi sa par drugarica čiji zbir godina već premašuje stopedeset. Kakve nezaboravne večeri uz koktele i komplet novih kurčeva koji će se ujutru vratiti svojim ženama. A ona, ona će se vratiti svom fabuloznom životu, ormanima punim krpica, koje polako počinju da odaju godinama pregaženo telo. Grudi, bez obzira što nije dojila, ipak počinju da liče na pečene paprike.

Više nema keve da kuva jutarnju kafu. Čak i kombinacije koje su bile stalne našle su još pre mnogo godina mlađe žensko meso i rekle "Da". U butiku je dobila otkaz jer je gazdarica saznala zašto joj se njen muž uvek onako zagonetno smeškao. Drugarice su ugrabile poslednji voz. Od života punim plućima, ostala je samo etiketa da daje posle tri pića. Udomila je jednu mačku, od nje se ne dobijaju strije, a i vagina ostane čvrsta. Iz ove perspektive, kuvanje gulaša i peglanje veša možda i nije tako loša ideja. Umesto da sprema ćerku za veliku maturu, sredila je mačku za izložbu.

Veoma slozen proces, ali postoje dvije osnovne vrste:
1. BOLNO- nikako vam se ne ustaje, nebitno da li zbog mamurluka od sinoc,
ili vam se ne ide u skolu ili na posao... postoji vise varijacija:

a.budi vas alarm telefona, satai slicno... slijedi ucutkavanje istog
raznim tehnikama (gadjanje, udaranje, bacanje... mada se u rijetkim
slucajevima sjetite i da postoji STOP dugme :)

b.budi vas osoba bez autoriteta (mladja sestra, brat ili slicno... )
e to joj nije trebalo! (slijede humanije verzije slucaja pod a.)

c. budi vas osoba sa autoritetom.
Savrsen pocetak loseg dana! Ozbiljno razmisljate o varijanti ''
baciti se kroz prozor'' (pitanje je da li zivite na dovoljnoj visini)

2. BEZBOLNO - budjenje sa dobrim razlogom za ustajanje. Narocito je prijatno ukoliko vas budi voljena osoba, najdraza pjesma ili miris kafe...

Sleng. Nešto za šta se mnogi sećaju da su se borili. Puškom, crvenom knjižicom, medijima... U proteklih 200 godina se ratovalo diljem vaseljene, pa sada kada smo se skoro svi oslobodili, da se samo kratko osvrnemo na rezultate:

Na prvi pogled jedan od najlepših mogućih doživljaja. Ustati ujutru, otvoriti prozor i udahnuti miris svežih visibaba, pomešan sa milozvučnom arijom raznovrsnih ptičica sa obližnje krošnje...
Sve je napupelo, dojučerašnja namrgođena lica prolaznika danas su nasmejana i bez ikakvih briga na ovom svetu. Sve je nekako lepše i svetlije, čak i okolne sive zgrade danas imaju veseliji izgled.
Prosto se oseća LJUBAV, ta emocija koja diže iz mrtvih i daje nadljudsku snagu za preživljavanje svih nedaća....
Sad, i ti bi voleo da uživaš u prolećnom jutru. Da te zavijanje u stomaku ne podseća da 17. put moraš ići u klozet, zbog iznenadnog proliva koji traje neprekidno već 8 sati i zbog kog nisi oka sklopio prethodnu noć... Obavljaš što moraš, ustaješ i , naravno, guzobris je potrošen. Uzimaš prvo što ti se našlo pod rukom i nekako uspevaš da se zabrišeš...
Na svu nesreću, upravo si se obrisao ugovorom sa veoma bitnim kupcem od koga ti posao zavisi, jer ti je izašlo iz pameti da si ga sinoć prelistavao na šolji u toku 5. prosera. Sreća što je žena i dalje kod svoje majke sa decom, posle zadnje svađe oko... nečega, pa ne može da ti se smeje i , kao obično, naziva te šmokljanom i udara svinjskom džigericom po glavi...
Sredićeš ti i govnavi ugovor i sve, samo da se iskobeljaš iz prokleto klizavopodnog kupatila! Pred vratima ne uspevaš, ravnoteža postaje prošlost, i potiljak se fizički upoznaje sa lavaboom.
U hitnoj se ipak nekako budiš, nagnuti doktor saopštava ti da ima i lepših stvari od hodanja, a pogledom na sat sa sigurnošću utvrđuješ da je i otkaz napisan.
Ipak, sve to kao da se gubi negde u daljini, i počinje da preovladava miris visibaba pomešan sa milozvučnom arijom onih ptičica. Polako se prepuštaš i osećaš da sve brige nestaju, do trenutka kad u hitnu odnekud upada tvoja žena i volšebno vadi iz džepa svinjsku džigericu kojom ti odvaja čeoni deo lobanje i uzvikuje dobro poznato " Šmokljane! "