Stojiš u autobusu, gde ste svi spakovani k'o Jevreji, kapacitet premašen bar za duplo... Oseća se neki vrlo čudan miris, koji ne možeš baš da provališ šta je, niti odakle dolazi. Na levo od tebe je neki koman, koji se oseća na buksne, a na desno neki matori što vonja na sve živo i mrtvo, a prilično si siguran i da je pustio goluba... Onako hermetički spakovan, dobijaš super ideju. Što ne bi pokušao da izmigoljiš fon iz padže da malo odeš na Vuku,jer napolju kiša piči k'o iz kabla, a (k'o po običaju) kad je neka nepogoda, javni prevoz je vrlo prohodan, pa se spremaš za ono najgore-zov prirode.
Sad ti je muka, utrnula ti leva noga (sreća pa nemaš mesta da padneš) i još ti se i šora... Uspešno vadiš telefon iz džepa, e sad treba ući u ,,Operu mini''... (5 minuta kasnije)
Pališ ,,operu'', (još si u istom mestu, naravno),krećeš na Vuku, ali nešto je čudno, sporije ide, ,,konekšn problem,pliz ček...''
MOLIM?! Pomisliš u sebi, ali u neverici pokušavaš opet, ovog puta ulazi. (Dobro je već si se o'ladio...)
Kreće da učitava početnu...
(15 minuta kasnije)
Taman da završi sa učitavanjem, stiže ti SMS.
.. ,,Ko je sad u pičku materinu?!'', razmišljaš u sebi...
Kad ono niko drugi do-Telenor!
,,Imate manje od 15 dinara na računu.''
NEEEEEEEEEEEEEEEEEEE....

- Ajde sine, upreži kerove, idemo po kivijak za sekin rođendan, dolaze i kumovi a kum nije dugme, red je da se počasti kako priliči.
- Znači, idemo do Generalove radnje?
- Ne baš, idemo tamo na pola puta do rupe za foke broj šest, videćeš.
...
- Evo nas, sine, vidiš tu kod ove stene što liči na irvasa u teranju, e tu je još moj otac zakopavao kivijak a tu ćeš i ti da ga zakopavaš kad mene ne bude. Ako dobro onjušiš može da se oseti miris tradicije kako probija kroz led. Evo ti lopata, samo pazi, kad udariš u mekano odmah zadrži dah dok se ne raziđe.
- Meni je već malo muka...
- A šta si ti mislio svilenko? Da fokin leš od godinu dana miriše na ulje od bakalara? Aha, evo ga, nije bilo duboko.
- Puuu, a joj majko moja ala bazdi, i šta sad?
- Vidiš, prvo rasporiš foku, ovako, izvučeš par njorki a ostatak vratiš i foku ponovo zašiješ, valjaće kad deda mraz svrati na kafu s kivijakom.
- Pa gde je sad ovde kivijak?
- A jebem te smotana, gledaj sad vamo. Odgrizeš krajičak, ovde kod trtice, stisneš njorku... puna usta kivijaka, evo ti, probaj.
- Uf, nešto nisam gladan.
- A šta bi ti, mušmule?
- Pljuc, kah...
- Ne pljuj koščice pizda ti materina, to je dobro za varenje.

-Jakna,farmerke,majica,obuca za grad = 12000din (neki prosek,nista preskupo)
-Pice za zagrevanje pre grada = 500din (ono sto popijes kako ne bi potrosio mesecni dzeparac u gradu)
-Ostavjlanje jakne u klubu = 100din
-Pice koje popijes sa drustvom = 1500din (par piva)
-Pice s kojim pocastis devojku koja ti se svidja i njene drugarice = 2500din (jebeni kokteli,ali ti kokteli ti daju broj)
-Nocni prevoz iz grada = 100din (taksi je ipak preskupa varijanta)
-Kredit koji potrosis na sms pre prvog sastanka = 100din
-Pice na prvom sastanku = 500din (jbg,skup je taj costa cofee)
-Prvi poljubac (do sad vas je kostao 17300din)
-Kredit koji potrosis na sms pre drugog sastanka = 200din (sad je potrebno da vodis visokointeligentne razgovore,pricas o buducnosti itd.)
-Drugi sastanak,bioskop + parce pizze i sokic posle = 1500din (jebeni cinaplex i karte od 400din,ali dobro bar hrana nije toliko skupa)
-Kredit do treceg sastanka = 300din (tu vec moras da pricas o proslim vezama,kako si razocaran i potrebno je vremena da je nagovoris da dodje kod tebe)
-Dolazak kod tebe = 2000din (u prodavnici si morao da kupis cif da oribas kupatilo,posto jelte tamo ce provesti bar 20 minuta,da kupis neki omeksivac da operes posteljinu jer smrdi na raznorazne tvorevine,da kupis nesto za gricnuti,sokic,a i neku flasu alkohola u slucaju da te krene)
-Prvi sex (do sad vas je kostao 21300)
-Kredit narednih mesec dana = 3000din (potrebno je mnogo poruka kako bi devojku nagovorili na neke od vasih seksualnih fantazija itd.)
-Izlasci sa devojkom,narucivanje hrana,iznajmljivanje filmova itd za narednih mesec dana = 8000din
-Veci troskovi licne higijene = 2000din (krema za ruke,posto se zali kako nisu hirurske.. labelo,jer ne voli krv na vasim usnama.. after shave,jer ne voli miris rakije koju stavljate posle brijanja)
-Nakon mesec dana rekla je da vas voli (do sad vas je kostalo 34300)

I,ko je ovde lud?

- I sad uđem ja u kupatilo...ono na kraju, posle lepe večerice i malo finog vinca...kad tamo sve apoteka, bide i klozetska šolja odvojeni, na svakom poklopac spušten, nedostaje samo traka sa natpisom „Sterilized... you are the first user...“ Jebeno ledeno struji ko u prosekturi u filmovima na Foksu...Mislio sam samo da malo relaksiram bešiku, jer se u vazduhu već osećao onaj fluid celonoćnog seksa, al’ me onda uhvati neka mešavina osećanja krivice i uzbuđenja, ono poznato glupo potpitanje šta ako popišam dasku? Podići ću dasku...aha...a da li da je posle opet spustim?...Ispašće pederski, kao da pišam sedeći... Ili da je ne spustim? Biće prostački..Ili da uopšte ne pišam....i tu se toliko spetljam da na brzinu spustim mačoru glavu u bide, skoro sam ga udavio... al’ posle zaboravim ne samo da spustim poklopac nego i da povučem vodu... Kad sam izaš’o istog trena se setim, ali ona se već malo pripremila za finale, spustila kosu, izula dekolte, vrti dopola punu čašu neke žuto zelene perverzije, pokazuje mi da uzmem i ja...dotle će ona u kupatilce...da osveži picfriz znaš ono...a kad se vratila...
- Što odma’ ne reče da nisi jeb’o?
- Čekaj da čuješ do kraja...Čoveče, ona se tek tamo napalila...Posle mi priznala da je najviše uzbuđuje miris mužjakove mokraće. Jebiga, da sam ranije znao da riba nije sasvim pri sebi ja bi’ gađ’o šolju s vrata k’o i uvek...

Proleće uvek nosi sa sobom gomilu uspomena, prve ljubavi, zaljubljivanja, školski kros. O ovom događaju se priča još mnogo ranije pre nego što dežurni učenik zakuca na vrata učionice sa obaveštenjem o tačnom datumu održavanja i napomenom da se moramo pojaviti u opremi za fizičko - crnom šorcu i beloj majici. Uvek sam radosno dočekao tu vest jer se taj dan skraćuju časovi.
Đaci svih razreda se okupe taj dan u školskom dvorištu. Užareni takmičarski duh se provlači kroz vazduh. Tu su svi. Dvoje po dvoje u koloni nestašno koračaju prema odredištu trke, dok ih nastavnik bezuspešno prekoreva i poziva na mir. U grupama uvek se ističu visoki momci, favoriti, nabreklih mišica i čvrsto vezanih pertli, spremni za pohod na diplomu i sendvič koji dobija pobednik. Dok im sa druge strane koketno prilaze mladi devojčurci.
Ja nisam pripadao tim favoritima. Uvek sam bio dezerter. Nisam bio ni debeo niti sam imao astmu već jednostavno nisam hteo da se znojim taj dan. Više sam voleo da gledam starije devojčice. Utegnutih šorcića lepo su izgledale. Pojedine su imale i sise lepo dekoltirane sijale su na suncu. Zauzimao bih najbolju poziciju uz ogradu gde sam posmatrao. Pravo zadovoljstvo i praznik za oči je bilo gledati ta nabrekla, oznojena nedra kako poskakuju u ritmu trčanja reflektujući zrake sunca. U vazduhu se osećo miris vrelih devojačkih izdisaja i slepljenih od znoja guzica.
Nakon krosa sabirali su se utisci. Često pitanje je bilo "koji si stigao". Ja sam takođe sabirao utiske Tijana, Jelena, Marija, Ana...
Voleo sam taj kros.

Ja živim u vremenskom loop-u od 2011-2012. Samo sam fizički prisutan u 2018. Jedem, serem, drkam, razgovaram mehanički s ljudima iz 2018 da ne bih izgledao sumnjivo, perem kljove u 2018, u suštini održavam mašinu. Vozilo, čiji se um, vozač nalaze u vremenskom periodu one dve godine. Nazvao bih ga svojevrsnom vremenskom mašinom, al neću da zvučim pretenciozno.

A taj um ima svoj poseban život. Gleda reportaže najrandom stvari iz 2012, tipa Noć muzeja 2012, sluša muziku iz tog perioda, Exit 2012,gleda filmove koji su se tada davali u bioskopu, taj um razmišlja gde će za doček 2012, jedva čeka Avendžerse maja 2012, i uzbudjen je zbog Olimpijade u Londonu 2012.

Drka na porniće iz 2012.

Ima samo mali podfolder rečenica koje štanca ovim botinama iz budućnosti, te nepojmljive 2018, jedan generator sterilnih bljuvotina, tripl-dabl mašina za tri statističke kolone, rečenice o vremenu, rečenice o teškom stanju u zemlji i rečenice o sportskim događanjima, uz prigodan asortiman grimasa koje odgovaraju izrečenom. Sve to zauzima jako malo prostora i traži malo truda.

Većina funkcija je u 2012, hodam ulicom mirišem taj isti miris, i mene niko ne može da ubedi u kom se dobu nalazim. Naravno, ima minimalnih kozmetičkih promena okoliša, ili ih ignorišem, ili zamenim prigodnim stanjem stvari koje je tada bilo 2011.

Presrećan sam. Nikad nisam bio srećniji, ispunjeniji, puniji snage, ej bre, čini mi se mogu planine da pomeram. Svaki problem rešavam lezerno, vežbam redovno, čitam dobre knjige. Ženama sam privlačan.

Malčice se pribojavam te grozne 2013 i onome što ide iza nje, ali kada dođe, petlja se reaktivira i otkuca neki jun 2011, i sve iznova.

A ovaj hardver iz 2018, koji sve to omogućava, prilično je oronuo. Al' ko mu jebe mater, ne želim da razmišljam 6 godina unapred lol.

Daleko je to.

Žena sa Singericom koja krpi lakat na dječijoj bluzi je suza u muškom oku. Slika blago pogurenog tijela, očiju iza stakala uronjenih u taj čelični svijet niti. Položena bluza sa rukavom ispod malog osvjetljenja diskretno instaliranog u snažnu muskulaturu mašine. Preko rukava zakrpa, oboje čekaju da postanu jedno...

Djeca su odavno u krevetu, već je duboka noć. U sanjivoj roditeljskoj sobi treptava sijalica otkriva neravnine zida. Muž je zastao na pragu svoje sobe, nepomičan.

...Dva platna, rukom pritiješnjena jedno iz drugo, kao sudbinom. Na crnoj mašini zlatnim fontom utisnuta je gravura SINGER. Zaklanjajući rukom sitni zlatni ornament na ivici, žena pokreće točak sa desne strane. U sobi je tišina. Dva uskladjena srca, metalno i žensko, rade kao jedno. Blago podizanje stopala, pa ritmično spuštanje na pedalu, i igla koja počinje da para kroz tišinu, kroz noć... Ona nezaustavljivo spaja krajeve bez početaka, čeličnom odlučnošću prodire kroz mekana tkiva položenih krpa, dajući im nov život, još jednu šansu, staru važnost. I sve to ispod tople i meke ženske ruke, čiji prsti, prateći tkaninu, primiču se bodlji, prilaze milimetarski blizu opasnosti, a ipak miljama daleko od nje. Singerica ne dozvoljava takve propuste.

Čovjek i dalje stoji, neizmjerno srećan. To nestalno svijetlo iznad glave, taj džemper preko njenih ramena, taj miris noći, ta toplina zaprane tišine, sve to se jednako utiskuje u njegovo srce, kao Singericom. Previše jako za suvišne pokrete, i ikakve riječi. Ipak vrijedi truda.

Najednom Singerica utihne. Da li je to sijalica treperila, ili sve oko nje?

Ekskurzija (poseta Maxi diskontu u Beogradu ),nakon potmulog zvuka koji se cuo negde sa sredine autobusa (pppttuuuuuffffffffff ) usledio je smrad koji stipa za oci i od kojeg su u momentu otpale sve presvlake sa sedista.
Vozac autobusa je ukocio tako sto je presaltao bus iz pete u prvu,zatim prekrio usta paprinom maramicom (upotrebljenom) i uzviknuo:
- KO JE PRDNO' NESVEST VAM JEBEM ???

tajac svi cute i okrecu se levo desno,dok se levom rukom drze za nos,ustaje
profesorka Simic (trebala da ide u penziju s pocetka 90-ih,likom podseca na Tozovca ,zbog podocnjaka )i kaze:

- Gospodine odmah cu pozvati Forenzicare iz Majamija i krivac ce biti pronadjen za manje od minut !!!

Vadi mobilni i bira brojeve bip,bip,tit,tup,tup,bip,tit ...

- Dobar dan ,molim vas posaljite jednu ekipu forenzicara ,mi smo u autobusu zute boje ,stojimo na Ibraskoj Magistrali 3 kilometra posle Stepojevca,molim vas hitno je !!!

Sledecg minuta se cuje zvuk helikoptera,kroz luftase na krovu autobusa upadaju 3 tipa i jedna riba sa maskama i pincetama kupe sve na sta naidju na patosu,zatim kroz isti otvor uz konopce izlaze,kroz 20 sekundi se vracaju i opkoljavaju mog drugara Djemu (rom,sklon izostancima i masnim psovkama) ,Djema se dere iz sveg glasa:

- NISAAAMMMMM JAAAAAAA DECE MI MOJEEEEEE,NISAAAAAAAMMMM !!!!!
Ustaje profesorka simic i kaze:

- Djemicu ti nemas decu ,sram te bilo da lazes !!!!

Forenzicari prskaju Djemu nekim sranjetom,i u sekundi smrad nestaje a kroz bus se siri miris pokosenog sena izmesan sa mirisom nove kolekcije Koko Sanel jesen/leto 2011,forenzicari izlaze ,masu u znak pozdrava,vozac skida maramicu s lica,svi aplaudiramo i vicemo "JEEEEEEEEE",Djema se i dalje kune da nije on (uz osmeh) a profesorka Simic place od srece i daje znak rukom vozacu da krenemo dalje.

Zvono na vratima. Mare ispada iz kreveta kao džak. Odškrine vrata i vidi Šomija
Šomi: Gde si, Mare, kućo stara! Šta se radi!? Aj me pusti malo, ako ti radi klima, da se ohladim!
Mare ga celog pregleda očima s velikim nepoverenjem.
Mare: Hajde... (kad si navalio) Upadaj!
Šomi: Hvala, čovek! Eee, moj ti, nisam te video otkad ste ti i Ana raskinuli...
Mare (ko iz topa): Ona te šalje!? Samo da ti kažem, one njene brushaltere što su ostali kod mene sam ionako ja platio i dao joj... za 6 meseci...
Šomi: Dobro, čoveče, dobro! Ja ni ne znam za te brushaltere! Pravo da ti kažem, nisam se sa Anom ni čuo od...
Mare: Čekaj! :šmrc::šmrc: Kakav je to miris!?
Šomi: Možda moja kolonjska voda... Što?
Mare: Koja kolonjska voda?
Šomi: Šanel, brate, muški!
Mare: Aha! "Šanel"! Znao sam! To ti je ona dala, ona koristi "Šanel".
Šomi: Ma kakva ona, šta je tebi? Ja koristim "Šanel" od srednje škole, pre nego što sam vas oboje upoznao...
Mare: Izvini, brate... Ja... previše sam navikao na nju.
Šomi: Ma opušteno, brate...
(pet minuta kasnije)
Mare: Hej bre!!! Šta to radiš!?
Šomi: Otvaram frižider, da vidim imaš li vopi!
Mare: Pa znao sam da te ona šalje, pizda ti materina! Samo da ti kažem, nemam više one njene kolače, pojeo sam, eto!!!
Šomi: Aman, čoveče, koji je tebi moj!? Ti misliš ona sve nas što ste nas oboje znali bocne rukom, kao agent Smit, i mi postajemo ona! Idi bre u pizdu materinu, gde i dođoh da te vidim...

- Šta ima? Ne videh te sto godina, hajde sedi.
- Neću žurim, radio sam danas nešto duže a treba da stignem i da jedem, jebote nisam jeo ceo dan! Idemo posle na Hobita, mogao si sa nama, 450 dinara mamu im jebem al 3D, biće do jaja. Inače ništa, i dalje sam sa Ljubicom, ona stagnira sa faksom, možda ćemo u Amsterdam, ima tamo tetku, ovde muka, vidiš i sam, ljudi su počeli da se medjusobno proždiru, ko zna na šta će ovo sve izaći. Šta ima kod tebe?
- Evo. Živim.

Gradilište, u krugu od 100m nema poljaka pa su majstori primorani da kako malu tako i veliku nuždu obavljaju u obližnjem šumarku. Ajde da se jedan čovek isere, ali kad se njih petnaestoro kolektivno iskenja bar dvaput dnevno i ispiša deset puta u tom šumarku to mesto postaje pravo minsko polje vidljivo daleko iz daljine, a miris je tek priča za sebe. Slično kao talog Grand kafe, samo drugačijeg mirisa i strukture.

Jednog sunčanog dana na obličnjem gradilištu.
Milanče: (dere se na sav glas iz obližnjeg šumarka) Radenkooo, oo Radenkoo kućo stara moja najmilija!!!
Radenko: Milanče, ti li si? Jel to opet nestalo tariguza?
Milanče: Da, ajde ne zajebavaj, ne mogu ovakav međ' narod, donesi mi ono klupče iz Golfa, ako te mrzi imaš tamo na astalu 365 listu, aj kumim te.
Radenko: Dokle više da ti nosim papir, imaš mozak kao kolibri, počni da razmišljaš! Nek' ti ovo bude nauk. A i ko te jebe, minirao si ceo kraj, imaš lišće pa čupkaj! Ceo šumarak se beli samo od tvojih papira! (vraća se natrag na posao ostavljajući kolegu na cedilu)
Milanče: Jebi se, znaš! (prihvata najbližu granu, čupka listove sa nje te ih slaže u slojeve)
Istog dana na gradilište dolazi predsednik opštine da vidi kako napreduju radovi, nekim čudom i njega potera te i on bi prinuđen da trkne u šumarak, nakon par nespretnih koraka na nepoznatom terenu, ču se urlik. Da, zgazio je na minu, a dernja se kao da je stao na pravu. Radnici se samo nasmejaše te udariše po još jedno pivo.

U ovom kadru vidimo lava koji se prikriveno približava antilopi koja ništa ne sluti. Lav je gladan i ne sme učiniti ni najmanju grešku ako želi da jede... Međutim vetar je naneo njegov miris u pravcu antilope i ona ga je primetila. Lav je primetio da je primećen i kreće u akciju; antilopa se dala u beg.....Krvoločnost ove zveri nas upućuje na to da je ona nekad tokom devedesetih bila član SPS i pritom je kontrolisala nekoliko glavnih resora, te da je ovaj lov zapravo odmazda za antilopino antivladino delovanje tokom tog mračnog perioda. Takođe, tu možemo primetiti i bradavičastu svinju koja je došla na pojilište a koja je nekada u određenim trenucima bila u koaliciji sa lavom, ali zbog razlika u mišljenju su se razišli. Ovo jato lešinara koje vidite se tokom tog mračnog perioda bavilo ratnim profiterstvom u Bosni i Hrvatskoj, i iako optuživani od strane javnosti za ta nedela, čak su neki optuživani za učešće u genocidu nad gazelama, do danas mnogi od njih nisu procesuirani. Primetićete da se u kadru pojavljuje čopor hijena, većinom mlađih od 18 godina, koji namerava da napadne LGBT populaciju zebri, koja pokušava mirnom šetnjom i mahanjem repićima kao transparentima, da se izbori za svoja prava u divljini.
Tužno je to u divljini. Za nadati se ostaje samo to, da će jednoga dana profunkcionisati pravna divljina u punom značenju te reči, i da će mudre sove, koje ovo samo mogu da posmatraju, biti u stanju da sprovedu zakon i tako ostvare vladavinu prava, mira i tolerancije, i tako primorati lava, da i on kao i sve druge životinje, na fin i civilizovan način, odlazi u mesnicu po svoje meso.

Pre jedno, 7 godina bila sam mali cvetak, još razdragana, gluplja nego sad, neupućena, vesela.
Pozvao me drugar koji je pre toga urezao na drvo naša imena, ispred moje kuće, i tvrdio da to on nije uradio već njegov zlobni drugar, kojeg nikad nismo upoznali (čitaj: verovatno alter ego). Marinko se zvao, ovaj prvi, ne ego.
Nazvao ti on mene, da izađemo svi napolje, okuplja se staro društvo i čekaju me Kod Zoke. U elementu, ulećem kroz samo par minuta kad ono….nikoga tamo. Sem, Marinka. On je imao gel u kosi, pa svaki put kad ga pitam što to radi kaže mi da mi se popiša mačka na ruke, a on da se ne baci stavi na kosu. Cenila sam humor, ali kad sam videla u celom lokalu, tu jednu jedinu jež frizuru i oči pune uhodačkog sjaja, stala je knedla između grla i srca, a ti se gušiš kao nikad u životu i znaš da sve oko tebe postaje uže, a samo imaš put do jednog… Marinka.
Pamtim taj gel, miris koji ti kaže ovo je lepljivo, a pamtim i paničarku u meni što sam rekla ćao i veoma vidno pritisnula dugme da mi zazvoni telefon i da se ja javim unapred uvežbana, da pre zvona kažem MOLIM MAMA HALO JEL SVE U REDU NIJE DOBRO DOLAZIM. Posle bednog izgovora -Mami je loše i nema nikoga kući. Sačekaj ti njih da dođu, javiću ti se ja, gotovo sam proletela kroz ona vrata i osetila takvu slobodu što može samo da razume neko ko je uhođen od strane jednog Marinka.
Dugo mi ga je bilo žao, ali kad me je čovek saterao u ćošak! Od tad se nikad nije javio.
E moj Marinko, to se tako ne radi.

Или бар тако пише у уџбеницима историје на Косову и Метохији...

Vadi paklu i upaljač iz kožne crne jakne. Uzima jednu cigaretu i primače je ustima. Pali je onako šmekerski, žmirkajući na jedno oko od jačine plamena. Izbacuje dim iz pluća a onda te nudi. Gledaš u otvorenu paklu i savršeno poređane cigarete. Pružaš ruku i vadiš jednu. Dobacuje ti upaljač.

Nisi siguran kakav je to pogled u očima tvojih drugara ali čini ti se da nema onog divljenja od malopre. Čuješ prepoznatljiv zvuk paljenja upaljača a ubrzo nakon i osećaš miris cigarete. Ne dopada ti se. Pokušavaš da uzmeš vazduh ali umesto toga samo dim nemilosrdno guli put do pluća. Suze ti oči dok se trudiš da ne kašlješ baš toliko.

-Navikao sam na one malo slabije.

Pravdaš se iako ti niko ništa u vezi toga ne govori. Sledeći put nećeš povući tako jako, kažeš sebi. Oponašaš Makija i način na koji on drži cigaretu.

On se smeje kratko kroz nos dok baca pikavac u travu, a onda se vraća na motor.

-Vidimo se mali, možda te povedem jednom sa mnom u zezanje…

Namiguje ti kratko i ostavlja tebe i tvoje drugove u prašini i dimu motora i tvoje prve cigarete.

Dok se društvo polako skuplja ti se i dalje boriš sa cigaretom. Nisi ti neki balavac, izdržaćeš i vrtoglavicu i gorak ukus u ustima. Sledeća će biti bolja.

-Ok, većina je tu… krećemo igru?
-Idite vi… ja očekujem jedan poziv za par minuta, doći ću kad završim razgovor…

Sediš i gledaš drugove kako igraju. Čekaš da te prođe mučnina. Nije moguće da si takav mekušac, misliš… pa toliko ljudi puši, niko se ne oporavlja od jedne cigarete ovoliko dugo. Kupićeš sutra sam paklu od novca za užinu, dokazaćeš sebi da si frajer. A onda ćeš pozvati Makija da te povede s njim do grada... to je život… ima važnijih stvari od igranja fudbala sa ovim klincima.

Odričem se pozitivnih palčeva u dobrotvorne svrhe, a negativne ostavljam moderatorima:

Želim sve najbolje vama, vašoj porodici i svima koji su vam dragi!

S r e ć a je u malim stvarima i zato u svakom novom danu 2009. godine pronađite barem jedan razlog za osmeh.

Želim vam...
1. miris prve jutarnje kafe, 2. spoznaju da je sutra praznik, 3. pobedu naše reprezentacije, 4. sniženje od 50% u vašem omiljenom butiku, 5. sunčano subotnje jutro, 6. kućnog ljubimca koji vam se raduje, ...11. slobodno mesto za parkiranje u centru grada, 12. spoznaju da možete odspavati još sat vremena, ...21. vino ohlađeno na idealnu temperaturu, 22. da isprva pronađete pantalone koje vam dobro stoje, 23. kafu s prijateljima iz detinjstva,
24. maštovit i veseli san, 25. iznenadnu posetu prijatelja baš nakon što ste završili veliko čišćenje, ...35. spoznaju da ste u bržoj koloni, 36. da isprva izaberete ključ iz bunta, 37. hiperaktivne prijatelje u petak uveče, 38. da vam konobar donese smeđi šećer bez da ste ga tražili, ...45. da uhvatite zeleno na semaforu, 46. da vaš omiljeni prastari kaput postane modni hit sezone, 47. cappuccino sa puuuno pene, ...53. da vas voljena osoba dočeka ispred posla, 54. sveže pecivo u tri popodne, 55. dve kile manje nakon sinoćnjih ćevapa, ...65. petak, na sve moguće načine, 66. užitak u besciljnoj vožnji po praznim putevima, 67. da se setite stihova pesme iz vaše mladosti, 68. rešenje problema koje vas muči danima, 69. da otkrijete da se nekome sviđate, ...79. važan podatak baš kad ga trebate, 80. reprizu epizode omiljene serije koju ste propustili, 81. da neko na dodeli Oscara ima iste cipele kao vi, 82. priče koje jedva čekate da podelite s drugima, 83. da vas neko razveseli sitnim poklonom bez povoda, ...94. da vama dragi prijatelji postanu roditelji, 95. vruću čokoladu u hladnom danu, 96. duplo manji račun za mobilni telefon, ...100. da pronađete u džepu prolećne jakne 20 eura na koje ste već zaboravili, 101. susret zbog kojeg brojite dane, 102. da svaki dan naučite nešto novo, 112. da kolač koji pravite prvi put ispadne fantastično, 113. smešak deteta koje ne poznajete, 114. miris vedre letnje noći, ...125. da vam kiša opere auto, 126. da uočite prve visibabe u snegu, 127. pahulje koje vam padaju na nos, 128. da laste naprave gnezdo pod vašim prozorom, ...139. uživanje u prvim trešnjama, 140. da osmehom pobedite svaki stres,
141. parfe tortu sa šlagom koja ne goji, ...152. vikend u nekoj evropskoj metropoli, 153. "leptiriće" u stomaku, ...164. osećaj uzbuđenja pred putovanje koje dugo planirate, 165. osećaj olakšanja kad otkopčate pancericu, 166. jutro bez gužve, ...172. ugodnu bol u mišićima nakon treninga, 173. sastanak sa zgodnim klijentom, ...184. jutarnji cvrkut ptičica pod prozorom, 185. uspeh dragih osoba, ..196. da otkrijete novi omiljeni kafić gde puštaju super muziku, 197. livadu punu maslačaka, 198. sklupčavanje ispod ćebeta uz super film dok napolju pada kiša, ...200. iskren pljesak kad na karaokama otpevate pesmu grozno, ali uživajući, 201. dobro raspoložene ljude na poslu, 202. pevanje u zoru, ...213. odličnu ideju za rođendanski poklon prijatelju, 214. mesto do prozora u avionu, ...225. odličnu vremensku prognozu za vikend, 226. fotografiju na kojoj odlično izgledate, 227. poljubac za laku noć, ..238. poljubac za dobro jutro, 239. sneg na skijanju, ...246. neotkrivenu peščanu uvalu (bez ježeva), 247. klima uređaj dok čekate u redu, ...258. godišnjicu mature na kojoj blistate, 259. zasluženu povišicu, 260. pevanje uz pesmu s radija dok se vozite na posao, ..274. život s onima koje volite, 275. da se rešite štetnih navika, 276. lepo vreme na godišnjem, ...288. nalet inspiracije pred praznim papirom (ekranom), 289. Dobar party.,
290. praznik koji "pada" u ponedeljak ili petak, ...299. bezbolnu posetu zubaru, 300. prezentaciju dovršenu pre roka, 301. duhovitu zdravicu u vašu čast, ...313. lift na vašem spratu kad ga trebate, 314. da pronađete stari snimak na kome se glupirate, ...329. da vam neko napravi fine sendviče za put, 330. zaradu na deonicama, ...341. srećan put gde god išli, 342. smeh koji ne prestaje, ..353. pozitivne misli i ideje, 354. pravog prijatelja na kojeg možete računati, 360. da svi koje volite budu zdravi, ...362. zadovoljstvo samim sobom, 363. da se svako jutro budite sa osmehom na licu, 364. da darujete krv koja nekome spasi život,
365. još 365 novih razloga za osmeh u 2009. godini!

Svuda onaj kineski miris jeftinoće što nijedan tamjan, pa ni ostroški, ne istera nikad.
Na plastičnom prestolu meškolji se (ima hemoroide) gospod bog sa nalepljenom bradom čiji se jedan deo stalno odlepljuje, iznad njega piše БOG, radno vreme: u pauzama, works at: sam svoj gazda, Če je živ, pored nažmrljano. Pored njega, heruvimi očerupanih krila seku mu nokte tupom grickalicom, na noj nacrtano vrljavo pače, a malo dalje, serafimi, pokvareni, trokiraju: hvaljen gospad...hvaljen gospad...hepi nju jir, hepi nju jir, aj lav ju, aj lav ju.
Otud ide sveti Petar u papučama koje izazivaju gljivice i na koje se navatala žabokrečina pa smrde na živin poluraspad, i pita boga:
- Gospode, oce udze neka tli srbi ovdle nece plate dvjesto dinali da ih teram u paklo?
Dremljiv bog, nervozan, jede đačku pljeskavicu od siroma sime, smeta mu pod nosem kika od dedamrazove kape, pa oće da kine:
- Pustlaj pustlaj dva, ovde ima da lade za petnes iljada teraj to na odeljenje plastičnih kurčeva za djevice iz katoličkih samostana da daju melu. Onaj jedan, dole kod nemci i da se... Aaaaa apćihaaaa - prevrću se od siline puni rafovi na kojima stajali plastični sifoni, jednodelni, sa inox vijkom, a odlazeći Srbin stiže da dobaci: lizguuuuuz aaahahaaaaaa!
Bog: Mlš mamicu ti bezoblaznu! Mislim, hvala dijete.
...
A u paklu onaj treći srbin, grešnik, proživljava iznova i iznova smrt u blindiranom mercedesu koji pri brzini od dvjesto na sat udara u ogroman kip angele merker i svaki put pred smrt kaže: a zna nemac da napravi pa to ti je, otkad preuzeše pakao, milina, jedva čekam da se opet zarijem u kamene angeline sise, kvalitet.

Tako zapičiš pešaka seoskom knez Mihajlovom i poistovećen sa sredinom turiš muziku u ušesa. Ptičice cvrkuću, sunce se probija kroz granje, mačka zapišava poljsko cveće i namiguje. Gradska duša ti se obraduje, o, divnog li mesta, skoro pa da pozavidiš narodu koji tu živi. Osetiš miris sena i još nečeg poznatog... Mleko! Mora da je pala neka muža (setiš se spota „Girls“ u kom neke sisate kaubojke umešno muzu krave, a ustvari... muzu krave). Taman se nasmeješ, kad te spopadne nalet smrada - puši li se puši od paljevine („I’m a firestarter, terrific firestarter“). Vešto izbegneš prepreku, al’ ne lezi vraže, tu se asfalt završava i skontaš da se nalaziš na minskom polju od kravljih govana. Dok pažljivo biraš korake ne bi li ih nagazio i ostao bez dostojanstva, u sebi zapevaš „Breathe“ („Inhale, inhale, you’re the victim, come play my game, exhale, exhale, exhale”). Dobro, jebiga, seoska idila, trte-vrte. Opet asfalt, opet ptičice, opet neki poznat zvuk, ovog puta ne tako dobrodošao. "Oca ti jebem kučećeg, meni si našla da kradeš kobasice s tavana! Dođi da te ja na'ranim, boga ti ne ojebem!" (“Change my pitch up, smack my bitch up!”). Tu nekako ožališ kerušinu sudbu kletu, osnažen činjenicom da si iz Čukojevca, kulturnog centra regiona, stigao u Pluževinu. Ne stigneš ni da se ozariš zbog blizine cilja, kad te pozdravi skičanje neke krmače. Ne, oštroumno zapaziš, to je ipak ljudski glas. "Mileniiiijaaa! Priđi k ogradi da ti kažem! Onu tvoju ćeru da obuzdaš, si čula? Suknju da joj produžiš, papke da joj skupiš! Mi’š da ne znam da tatli s mojim Mikicom, a njemu, fala bogu, malo treba! Da obratiš pažnju, da ve ne zavijem u crno, a ti znaš moje mentode!” “Ma, kome ti pretiš, svinjarko iz Pečenoga? Te čari ionako ne deluju ako u nji’ ne veruješ!” (“It’s an omen") “Ne' da bacam čini ja! Sam’ mi jedan dan pukne… Pa se ti pitaj što ti lipsuje stoka!” Sad već naglas pevaš "I got the poison, I got the remedy”… Ok. Seoska idila ostade u Čukojevcu, a koga nema, bez njega se može. Prodavnica na pomolu, tu će znati da ti kažu kako da se snađeš dalje. Gle, onaj lik sa Jagodinskog piva sedi ispred i izdajnički manda orošenog rogonju. “Izvin’te, kako da nađem kuću Durkalića?” “A od koga si ti? Ne znam te odovud.” “Milkica mi je koleginica, a ne znam tačno gde živi…” “Aaaaaa, i ti učiš decu okupatorskim jezicima! Ko ve to naučio, bre, tadićevska gamadi? Kad ste zaboravili da su bombardovali Lađevce? A u Vitanovcu onomad kad izginuše? Ma i da nije, koji će deci krasni to? To treba da zna da okopa, da zasadi, da pomuze..." "Kontam, čiča, "Invaders must die”. Hvala, doviđenja.”
Eh, ali da je to kraj… po povratku kući snimiš fajerstartere kako pale kontejnere, šaban smekuje bičarku pesnicom u glavu jer je krala kobasice sa tuđih tavana, a ti inhejluješ i ekshejluješ pod nekim auspuhom da se posle čistog seoskog vazduha vratiš u prirodno stanje.

Jovan je ocistio godinu na fakultetu i srecan je kao malo dete.Uziva u trenucima srece dok pakuje stvari i sprema se za polazak kuci.Zna da je pred njim dug put kuci od cak 9 sati,ali to sad nije vazno,toliko je srecan da bi pristao i na duplo duzi.Dok je pakovao stvari osetio je glad.Svestan da mu je frizider prazan otisao je do obliznjeg fast fuda i smazao masnu,socnu i zacinjenu pljeskavicu.Vratio se u stan,spakovao stvari i zaputio taksijem ka autobuskoj stanicu.Kupio je kartu i seo u autobus na svoje omiljeno mesto pri kraju.Oseca se fenomenalno,nema nikakvih zdravstvenih problema,stomak je u redu,ali Jovan je oprezan jer zna da je jako osetljiv.Autobus je krcat,neki ljudi su prisiljeni da stoje.Pored Jovana je seo covek srednjih godina,impresivnih gabarita,ima oko 120 kilograma i 2 metra visine,proizvodi specifican miris koji predstavlja najlepsu kombinaciju znoja i sljivovice.Jovanu to sad ne smeta,on je srecan i zadovoljan.Autobus je krenuo,9 dugih sati su ispred Jovana.On uziva prelistavajuci svoj indeks i zadovoljno se smeska.Prva tri sata su brzo prosla,ali Jovan odjednom pocinje da oseca probleme sa stomakom.Pocinje da se nadima i lagano preznojava,crne misli mu se roje po glavi.Da li se njegova najgora nocna mora upravo pretvara u stvarnost?Pokusava da se pribere,umirio se na svom mestu i ne uzmice ni centimetar.Nada se da ce sve proci,ali ne lezi vraze.Problemi postaju sve veci,Jovana je oblio hladan znoj po celu i on pocinje da se plasi.Proklinje onu prokletu pljeskavicu i pita se koji mu je djavo to tebalo.Cak je i njegov kolega znojosljivar to primetio.Jovan razmislja da li da ide do sofera da ga pita da stene negde pored puta da bi obavio nuzdu.Obeshrabruje ga shvatanje da je autobus pun i kako bi ga bilo sramota da pred svima obavlja nuzdu.Njegov cilj je pobediti neprijatelja,to govno koje cuci u njemu i ceka da izadje na veliku scenu,a cilj ne bira sredstvo kako onomad rece Makijaveli.Jovan pravi odlucujuci korak,ustaje sa svog mesta i polazi ka soferu.
Jovan(tihim glasom):Oprosti majstore,da li bi mogao da stanes na neku pumpu ili restoran,moram na wc,ne mogu vise da izdrzim.
Sofer:Sta?Sere ti se?(dere se kao Plasido Domingo,svi u prednjem delu autobusa su se trznuli).Mogu ja druze stati,ali sledecih pola sata nigde nema pumpe ili restorana,mogu samo pored puta ili da cekas pola sata ako mozes izdrzati.
Jovan:Ma stani odmah,ne mogu vise ni minut da izdrzim.
Sofer zaustavlja autobus pored puta,otvara vrata,a Jovan izlece kao djule.Pored puta je livada,otvoreno prostranstvo.Jovan nema gde da se sakrije od znatizeljnih pogleda ostalih putnika.Oni koji se nalaze na strani autobusa blize Jovanu posmatraju ga kao da je Farma na programu i samo ponavljaju kako im je drago sto oni nisu na njegovom mestu.Bakuta sa prvog sedista koja je do tada hrkala kao da testerise vadi svoje naocare,model iz 71',sa dvostrukim zastitnim socivima,brise ih dva puta da bi imala sto jasniji pogled na ovu zanimljivu predstavu
Za to vreme Jovan shvata da je zaboravio poneti maramice iz autobusa i da nece imati cim da obrise dupe posle svetog cina.Razmislja kako bi mu dobro dosao onaj indeks,kako bi ga samo slatko sad pocepao.Zato se prihvata nekog lista koji se nalazio u blizini i cvrsto ga stisce kao najrodjenijeg.Podstaknut pogledima znatizeljnika iz autobusa koji skoro da navijaju izbacuje to prokleto govno iz sebe pri tom dozivljavajuci katarzu.Moralno i duhovno uzdignut i uz ogromno olaksanje uzima list i ponosito brise dupe.Zakopcava hlace i slavodobitno krece ka busu.Na ulasku je docekan sramezljivim pogledima putnika,ali Jovanu to nije vazno,on je sada pobednik,protivnik je pobedjen,a nocna mora zavrsena.U tom trenutku autobusom se prolama aplauz za mladog junaka koji ponosito seda na svoje sediste i uziva u velikoj pobedi.Preziveo je i nocnu moru.