Starijima svetkovina, a nama 'ladovina i džabalebarenje. Taj dan komotno možete da presedite pred kompom ili nekom drugom zajebancijom, posla bez.

Opis postupka neke osobe u kome niko drugi ne vidi nista u najmanju ruku logično.

Efekat iznenađenja je kad slučajno izguglaš sajt vukajlija.com, jako se naložiš i kažeš sebi: "Ma sad ću ja da prosipam malo svoju pamet". I naravno ostaneš da čitaš sajt do 6 ujutru...

Budiš se oko 14h sutradan ispijaš kafu a podočnjaci ti do brade od sinoćnjeg zevanja u monitor, ideš na fax, pa na posao, pa te svi maltretiraju ceo celcati dan i skroz budeš skenjan. Onda dođeš kući otvoriš lepo Mozillu (3.5 naravno ;)) i imaš šta i da vidiš... Isplatilo se! Tvoja definicija je postala definicija dana! U tom trenutku se hvataš za glavu, puls ti postane ubrzan, neverica te hvata i kažeš u sebi: "Jel moguće?"

Onda prelaziš u drugu fazu: Skačeš od sreće ko mladi majmun po sobi, i govoriš "Yes, yes, yea, uuu", ko našpricani englez na Exit-u :) Hormon sreće se luči u ogromnim količinama, zaboravljaš na juče, na sutra, na posao, na probleme, zaboraviš da si reko kevi da ćeš joj se javiti... Čitaš komentare, upoređuješ se sa drugima, odgovaraš: "Hvala ljudi baš ste slatki... ili swatki(ako ste ziljavica). Gledaš ko je sve komentarisao, koliko komentara su postovale devojke, a koliko momci... Počneš da se ložiš i rasteš ko kvasac... Ma sve ti bude odjednom na svom mestu...

e... To to je efekat iznenađenja...

Idealno mesto za doškolovavanje svih onih koji baš i nisu voleli školske obaveze kad su bili mali. Ova ustanova nudi odlična znanja iz oblasti matematike, geografije i stranih jezika.

Mladost ludost. Ne razmišljaš mozgom, nego nižim organom. Ona (ženka) ti mahne repom, a u tvom hipotalamusu se luči neizmjerna želja za probojem kroz vaginalni prostor. A ti, mlad, zdrav, piješ sok od cvekle svaki dan ne bi li ti se poboljšala cirkulacija krvi i na taj način stvorio od sebe jedrog mladića sa jebačkom dekoracijom i da bi u selu predstavljao porno ikonu. Radiš sklekove, trbušnjake, trčiš uz njivu-niz njivu k'o neslan ovan, a komšije se okreću za tobom sa izbuljenim očima k'o sova iz Guarana reklame čudeći se tvojoj volji za napretkom. Svaki dan ga bacaš u nesvijest tako jako da se izlučevina salije do podruma, a ostatak ode kroz kanalizaciju do na kraj njive, pa onda noću sanjaš kako hiljade spermića idu odozdo prema tebi govoreći: „Tata, tata“. Počeneš gubiti na kilaži, izgledaš k'o mršavo svinjče kad se pusti u tor pa počne da ganja prasicu i onda skontaš da ti je to dosadilo i da želiš nešto novo. Želiš turiti.

Tog dana, ćale ga je smarao nekim poslovima. Valja prozore promijeniti i ubaciti nove od PVC-a, lafo to je sada moda. Sunce upeklo k'o zagorjela tava, čini se k'o da je ispala žiška iz pakla i to pravo u njegovu avliju. Uprti prozor, a ona plastika vrela, možeš jaja na oko na njoj ispeći. Ali hajde, otac je to, moraš mu pomoći da ne bi kasnije rekao: „Bolje da sam u šljivić bacio, nego što sam tebe napravio“. Jest da mu je mrsko, al' ko ga jebe. Šuti i trpi. Kad eto ti neko auto dolazi u komšijinu meraju, onog istog komšije koji se preselio u Sarajevo i stavio kuću na prodaju. Bijeli Golf dvojka, nepoznata lica, mada mu vozač liči na Eru Ojdanića iz najboljih dana. Izlazi on, žena mu (pretpostavlja) i mladi sin, a u Golfu i dalje sjedi ona. Iz daleka izgleda kao i svaka druga, jebiga. Kaže ćale: „Evo stigle nove komšije, ajmo da se pozdravimo“. Konta u sebi: „Da nisu došli, ne bi ni rekao da stanemo“. Dobar dan, dobar dan. Tako i tako, upoznavanje, ovo ono, sve pet. Tačno je, to su nove komšije. Kad izlazi ona iz auta.

Da, ona, očit primjer brđanke, djevojke pred kojom objesiš jezik do poda, a stožina ti se pretvori u neuračunljiv objekat koji se vrti po gaćama k'o vatrogasno crijevo kad je pod pritiskom. Ne zna čovjek gdje bi prije pogledao. Da li u rumenu dojku koja izviruje k'o proleter iza grma kada želi da zaskoči žrtvu, ili pak u guščetinu utegnutu od kopanja? Lice bez bora, raspletena kosa izgleda k'o cvat hibridnog žita, a oči joj zelene. Zelene, jebote, ej... Uz malo zakašnjenje, pruža ruku na kojoj su se ocrtali žuljevi od trodnevnog cijepanja hrastovine. Ona mu reče ime, uz prelijep osmijeh na licu.
Uslijedilo je, naravno, obilaženje njihove nove kuće i još detaljnije upoznavanje sa istom. Njen otac ga zamoli da im pomogne da istovare stvari. Kaže da ima tri kamiona ukupno, pa će mu platiti to što radi. Konta: „Jebote pare, đesi punac, šta ima?“ Pristane, naravski. Ko ne bi, jebote...
Odjednom dobi volju za poslom. Ućeraj i prozoru i suncu i malteru i onim potomcima iz njive što ih je sanjao. Samo bi u nju gledao. U međuvremenu, sabralo se tu još raje, valjda njihovi rođaci i prijatelji. Pomažu svi da se skuće, a on najvrijedniji. Čas na spratu, čas u prizemlju, čas u šupi. Razbac'o se k'o đubre po njivi. Ocu nije jasno šta bi hajvanu odjednom. Završiše to oni očas posla. „Sjedi malo, koji ti je kurac, oguli jabuku“, govori mu neki glas iznutra. Za čudo Božije, posluša.

Traži je pogledom. U jednom trenutku pogledi im se ukrstiše. Sipaju iskre k'o iz Bosh brusilice kada je bravar poćera preko šipke. Silazeći niz stepenice čuo ju je kako rodici šapće: „Jest lijep momak“. Gotovo, jaro! Prođe neka dragost kroz njega k'o grnjača kroz planinsko selo. Da li je ona ta? Ta kojoj će surduknuti soklendžu iz zasjede, a ona će ga rado pustiti da obiđe njena prostranstva i upozna Nju, Njenu svetost Vaginu.

Prošlo je neko vrijeme od dolaska novih komšija, stvari su legle na svoje mjesto. Vratio se starim navikama, nolajferisanju preko dana, a hodanju i kucaniji po noći. Razumljivo je to. Preko dana po onoj ljetnoj žegi imaš utisak kao da si u nekom western kadru kada prođe pokoji plast sijena preko šljunkovitog puta. Nigdje nikoga. Zato noću oblijeće oko konine kuće k'o mačak oko vruće kaše. Stara fora bacanja kamenčića u prozor uspijeva pri dozivanju mladog čeljadeta koje docnije odvodi u prostranstva noći, sjedeći na hladnom betonu od kojeg mu se čmar ucrva, a nije pojeo ni kap pekmeza kao zaštitu od pojave glista. No, boli ga đon, svakako i ne misli o tome dok provodi vrijeme s njom. U jednom momentu, vatra između dvoje čednih živinčadi se uzbrka, te u trenucima dok mu ona razgibava jezik k'o domaćica kada razvija jufku, on se odluči da pređe rukom preko, od branja krušaka i jabuka po jarkom suncu, potamnjenih leđa, pa sve do brushaltera. Uze je u naručje i baci u obližnje sijeno. Radnja se dalje nastavi po scenariju iz starih švedskih porno filmova, dok u pozadini kokoši skaču po kocu i kokodaču, a mjesečina stvara ugođaj seoske idile. Svršetak.

Osoba koja je iz nepoznatih razloga uvek u društvu, ali koristi svaku priliku da upropasti lep, tužan, dirljiv idr. trenutak, i time svima pokvari druženje.

Nece taj jos dugo ,sinonim za smrdi na ilovacu.

Rečenica koja se izgovara nekome u momentu kada mu se desi nešto loše i to neposredno pošto je on sam napravio neku glupost ili nešto nedolično.

Jutarnja kafa koju piju komšije-usamljeni penzioneri.

Kroz godine koje su iza nas, mnoge stvari su se razvijale, neke više, neke manje.
Iako se IQ klana Karleuša nije menjao još od stadijuma amebe, njihov rečnik pojmova i izraza je i te kako napredovao, a sa njime i smisleno poveznaih reči u pesmama istih.
Kako su za smišljanje svake pesme naše turbo-folk zvezde bile potrebne generacije da bi se pesma usavršila, finalnu verziju iste dobijamo tek u novom dobu.
Koliko je poznato izvorima koji su želeli da ostanu anonimni, ovaj izgovor za pesmu se pojavio još u kamenom dobu, kao jedan od prvih zvukova.
Tada još uvek mlad Krkobabić, koji nam je i ispričao ovu priču, se naglo probudio i ustanovio da bi bilo baš kul da izume budilnik, da ne bi zakasnio na lov na dinosauruse.
Kaže da je izuzetno iritirajuće kad ih pokupe svem onih oklopnih, pa moraš pola sata da čukaš po oklopu.
Nastao je tako što je prvom čovekolikom Karleuši pala kamenčuga na nogu.
Zvuk koji se tada čuo se zadržao i u današnjoj verziji pesme.

Barokni (da ne bude uvek "klasičan" jebo ga ćaća) nemač pojma. Ajde što je glup nego je i smotan.

Izraz ustaljen u našem narodu kada se želi opisati neko ko uporno želi da sakrije svoje godine.

najcesce pitanje na srpskim sahranama,ovo pitaju i ako znaju da je umrli 10 godina bolovao,a u stvari onog ko ovo pita savrseno zabole,vec je dosao da jede i pije

Parastos koji se pravi dok se leš takoreći još uvek nije ohladio, a bogami i klopa.
Običaj izmišljen kako bi se pojelo i popilo ono što je ostalo od skorašnjeg okupljanja, tj. sahrane.

Umro. Otiš'o bogu na istinu. Bacio kašiku da se tako duhovito izrazim.

najpoznatije prevozno sredstvo u Srbiji, ako ne i na celom Balkanu. Jedina stvar koja je hvaljena u Srbiji, a da nije napravljena u Rusiji.

Opste je poznato da je Golf I osnova svake farme i takodje da sluzi za prevozenje lubenica, maslina i ko-za-sta-jos-čega iz mesta A u mesto B uz neodoljivo hvaljenje sto proizvoda, sto automobila koji je to dovezao, naravno uz minimalnu potrosnju goriva

Golf I Kabriolet, napredna verzija golfa verovatno zato sto nema krov, cesto je vidjen u crnoj boji. Vozaci ovog golfa su obicno poznati jer nose "brze" frizure i naocare.

Golf II GTI, moze-se-reci-auto za razliku od prethodna dva gore navedena. Odlikuje se "snaznim" motorom koji je preziveo i doba Turaka

Mozda i jednini auto koji nikada nece biti old-timer, ne zato sto je star sto i kusur godine nego zato sto ga ima svaka šuša. Vozači gore navedenig sr*nja obicno su posebna sorta ljudi, koji zagrizeno vole svoj "narodni auto" i sanjaju da jednog dana voze Golf VI koji je svetlosnim godinama daleko od njih

To je kombinacija odece i predmeta,koji sami po sebi nisu odraz loseg ukusa,ali njihovom kombinacijom postaju "Seljak detektor".Kombinacija ima jako mnogo,ali su najuobicajene one stvari koje se smatraju statusnim simbolima,kao sto su skupa kola,telefoni ,satovi...Naravno,imamo i odredjene predmete,cije je nosenje UVEK odraz loseg ukusa,kao sto su zlatne kajle ,krstace i sl.
Jedna od najcescih kombinacija na ovim prostorima je Golf 2 i Nokia telefon(sto skuplji ,normalno),koji se kombinuju sa skupim naocarima za sunce , Er Max patikama i nezaobilaznom zlatnom kajlom.Iako Golf spada u starije automobile i dalje je popularan u Srbiji kao "sirotinski Porse".
Sledeca kombinacija koja se srece u danasnje vreme je ona kada se kombinuju stvari koje imaju zajednicko samo jednu stvar,a to je visoka cena.Tako imamo osobe,koje sebi mogu da priuste stvari koje ne vriste "Ja sam seljak",ali to ne umeju da urade.Zato i jedan BMW iz serije 5 ,koji je poznat po vrhunskom dizajnu,moze da postane seljak detektor,samo ako na njegov retrovizor okacite krstic ili ikonicu,a o CD-u necu ni da govorim....pogotovo kada u njenu sedi majmun sa zlatnom kajlom,debelom kao prst i krstacom,vecom od patrijarhove...

Dan u mesecu kada si najinformisaniji o apsolutno svim stvarima u Srbiji,a i sire.Posto u frizerskom salonu mozes naci sve moguce vrste novina,samim tim,prosirujes svoje znanje na vise razlictih polja.Sto je red za sisanje duzi,to ti usvajas vise informacija.Kada procitas sve novine,pocevsi od Blica pa do Skandala,pocinjes iz pocetka da citas sve,samo obracajuci malo vise paznju na najgluplje stvari.Tako da se kuci vracas sa saznanjem da je ministar spoljnih poslova Tanzanije bio na diplomatskom sastanku sa ministrom kulture Ugande,ministrom finansija DR Kongo i premijerima Cada i Somalije.Da ne bude da se edukujes samo u oblasti politike,usvojio si i informaciju da NN Grnadova pevaljka usvojila malo dete iz Uzbekistana ciji je bioloski otac bio prijatelj sa rodjakom stricevog ujaka Osame Bin Ladena....

Još jedna sorta fensera koja se u zadnje vrijeme pojavljuje na našim ulicama paradirajući u flafičastim pantolama sa spuštenim turom, te nezaobilaznim modnim detaljem - žiletom.

Ponosno pokazuju svoj žilet obješen oko vrata, izbacivajući ga na sred prsa, tako da se idealno uklapa sa stolnjakom i geliranom kosom koja izgleda kao da ga krava Šarulja oblizala. Naravno, da bi bio još kulji, ne propušta da u tim prilikama stavi naočare preko cijelog lica koje upotpunjuju njegovu ful fensi-šmensi opremu, koja će kod maloreksičnih gradskih cura da izazove puštanje safta u roku od odmah.

Za prosječnog penzionera, čovjeka koji je kao mlad vojnik JNA u izderanim pantolama i dresu trsio Čehinje, žiletar predstavlja još jedan izdanak žgadiluka, bagre koja je sve to vidjela na televiziji i zbog koje ne žali da hrakne zelenilo na pod, izražavajući na taj način svu ljutnju koja mu se u trenu stvorila samo jednim bacanjem pogleda na fensera.

Svaka zgrada ima jednog.To je obicno mladji penzioner,koji je radni vek proveo kao zanatlija ili je bio kancelarijski pacov,pa je tek u penziji poceo da pokazuje svoje majstorsko umece.Kada odes do njih da pozajmis klesta,obicno,ljutito vas pita koja hocete,zato sto ih ima samo 13 vrsta.Korist od njih za komsiluk nije beznacajna....On je prvi koji ce da reaguje kad ulazna vrata pocnu da skripe,redovno ce da menja sijalice u liftu,zamenice slomljeni steker i terace komsije da daju pare za krecenje hodnika.U slucaju da ga zamolite da vam pomogne oko necega,sa najvecim zadovoljstvom ce to uraditi,ali budite spremni da platite cenu...svaki put kad vas sretne na hodniku ,pricace vam o danima kada je bio mlad,uz obavezno deljenje saveta i ocekivace od vas da ga pomno slusate.
U slucaju da zivi u prizemlju,komsija-majstor ce od svog stana i zgradinog dvorista napraviti radionicu i svaki dan cete moci da ga vidite kako pravi nesto"sto ne znate sta je,a i ne radi",a necete smeti da ga pitate,posto bi vas udavio sa pricom.