Maska. Sredstvo sakrivanja dekadencije, malograđanštine, ništavila. Kamufliranje negativnog u očima mase i onih koje želiš impresionirati svojom hiperurbanom aplikacijom.

Prstohvat fensi začina koji ima za cilj mirisanje negativne društvene pojave, ili čak - osobe. Uvozni lovorov list na seljačkoj sarmi sa svinjskim potkolenicama. Kolateralna šteta opšte degradacije društva, čiji život gubi smisao u moru malograđanštine.

Bio je mlad i entuzijasta. Verovao je svojim idealima i kulturi koja je usađena u gene njegove istinski gradske porodice. Potomak oslobodioca Beograda i članova Bečke filharmonije. Vođen idealima lepog i estetski prihvatljivog, išao je kroz život ne obazirući se na materijalne parametre modernog života. Još kao dete odrastao je poznavajući dela Baha, Betovena i Vagnera; a Dostojevskog i Mana je čitao po svojoj volji, a ne po kazni s ciljem da se nasilno i protiv svoje volje kultiviše. Ima manire, svira tako lepo da mizantropu emocije budi, "Gorski vijenac" zna skoro napamet, a "Uliksa" je pročitao dok se Basara valjao pijan prestoničkim kanalima. Život je delovao tako perspektivno za njega.

Danas, on svira u GRAND orkestru i Tina Ivanović mu sise unosi u facu, dok on, svirajuću dedinu violinu, zamišlja kako je ne koncertu Bečke filharmonije, dok arijevskoj eliti u prvim redovima dlanovi trnu od ukazanog poštovanja gromoglasnim aplauzom.

Blamaža. Potpuno pogrešan pristup,bez imalo takta, neiskusne jedinke homosapiensa u verbalnoj komunikaciji sa drugom jedinkom iste vrste.

Nekim ljudima sujeta ne dopušta da prihvate nijedan jedini savet, koliko god su svesni da je na mestu. A kad se desi ono na šta ste ih upozoravali, reći će da ste im vi izbaksuzirali.

Uzvik koji koriste deca kada svađaju, u nedostatku argumenata. Lako prelazi u naviku, pa može biti baš besmisleno.

Nadimak za osobu čijeg imena ne možemo da se setimo.

1. Maljavo(dlakavo)
2. Ućebano (pojava grumuljica na nekom odjevnom predmetu (npr.duksu)
3. Pridjev za opis veoma guste,neizvjesne i "čupave" situacije.

Pet prasića (Živko, Slavko, Milorad, Dragiša, Janko) na ražnjevima spojenim u petougao. Ražnjevi se sinhrono okreću. Dovoljno je jedan okretač da nadgleda uz zidarsko pivo i pas da čuva pečenje.

Sredovječni čikica iz ulaza zgrade koji drži sve moguće ključeve. Od ulaza, preko sandučića svih stanara, okastu trinaesticu, kao i rezervne ključeve od svakog stana.

Sasvim ok voditelj koji radi na popularizaciji kosarke, nekada vrlo uspesnog sporta u Srba. Zadnjih par godina imamo dosta problema, samim tim Tegeltija je preuzeo na sebe dobar deo posla oko unapredjivanja kosarke,u svojim novinarskim emisijama, u kojima se moze cuti glas naroda (pa sad, kakav god da je, demokratski je i to cuti). Covek pored novinarstva ucestvuje u raznim kosarkaskim manifestacijama, humanitarnim turnirima, pored toga je ziva kosarkaska enciklopedija. I sam je nekad dosta uspesno trenirao kosarku. Poznat po svom pozdravu "pomaze Bog". Neki ga zbog toga kritikuju. Odista ne razumem zasto.

Izraz koji upotrebljavamo kada padne previse snega.

Sportski klub koji tvrdi da igra fudbal. Ne liči, ali ajde da im verujemo ako tako kažu. Lociran u Srbiji.
Posle prodaje iole talentovanih klinaca, koji znaju da spoje 1 ipo pas, posredstvom tata menadžera, ovaj domaći sportski kolektiv mora nekako da se pojača za prvo kolo evro kupova. Prvo i poslednje.

Pored bangavih crnaca sa livada Avale i prašuma Amazonije, bez noge, obrazovanja na nivou Bice i Đeljane i iskustvom u branju pamuka i bežanja od lavova na 10km, dovode se i domaći, provereni asovi (As- anti sportista). Matorci čije su najbolje godine prošle u vreme Tita, posle dugog iskustva u grejanju klupe poznatih klubova iz Norveške druge lige, i Nemačke severne regionalne lige, se vraćaju na mesto gde su napravili prve fudbalske korake. Da završe karijeru. Mada, bolje da je nisu ni počinjali. Predstavljaju se kao veliko pojačanje, a posle par utakmica može se primetiti da ih je pregazilo vreme, a i prostor, i da bi deda Miloje sa Kališa(Pobednik Kališ opena 1987) bio bolje rešenje.

Izraz koji se koristi kad' neka osoba drugoj nabacuje nesto, a pritom ista nista manje nije bolja od te osobe.

Baba koja traži da joj ustupiš mesto jer si mlađi i možeš da stojiš, a da bi stigla bus istrčala je 200 metara po olimpijskoj normi sa sve kesama sa pijace koje su pune povrća.

Vrhunac dosetljivosti i kreativnosti. Neizostavni kamen temeljac moderne vizije smeha i beskompromisni antipod primitivizma. Prefinjeni humor u kome istinski uživaju samo odabrani. One koji nisu dovoljno vispreni za dostizanje ove duhovne ekstaze obaveštavam da je svaka rečenica šala iz same srži sitkom filozofije i da, shodno tome, posle svake sledi petominutna pauza za smeh.

Drveni krst sa generalijama pokojnika, poboden u čelo tek zakopanog groba. Tako stoji do godinu dana, odnosno dok ožalošćeni ne podignu spomenik.

Izuzetno dlakav čovek, kome se sva raskošnost džempera najbolje vidi onda kad krene da igra fudbal bez majice ili skokne da se smoči u vodi.

Usred neke nesreće ili smrtnog slučaja naši matorci uglavnom izgovaraju ovu frazu.

Izgovor starijih osoba za bilo koji posao koji više nisu u stanju da obavljaju, a nekad su mogli bez problema. Realna pojava da se sa godinama gubi na tonusu i snazi te, posledično, celokupan organizam trpi zbog tog gubitka. Naravno, niko ne priznaje celokupnost gubitka već se izgovara na jedan deo tela.

Proces pocinje, paradoksalno, samom kupovinom i njegovo trajanje je, u 99 posto slucajeva, upravno srazmerno visini cene te odeće. Na samom početku procesa, t.j. nakon kupovine, trudimo se da određenu stvar ne uflekamo ili, ne daj Bože, pocepamo. Peremo i peglamo je relativno često, t.j. taman onoliko da uvek bude poprilično čista i uredna ali ne i da se trajno ošteti. Nosi se samo u posebnim prilikama. Nakon nekog vremena, počinjemo i da je nosimo na manje posebnim prilikama i strah od fleka i cepanja se smanjuje. Tada se obično i najprijatnije osećamo dok je nosimo. Posle još jednog vremenskog perioda nosimo je svuda i po kući i po gradu i paznja od prljanja i cepanja se svodi na minimum. Tada roba po prvi put zagazi u sveru starog, ali ne celim svojim delom. Na kraju procesa, navedena strar se nosi samo po kući i obično ima po neku fleku a i po obliku i boji više ne liči na sebe. Ponekad ovo i nije kraj, a to se desava ukoliko baka uvidi da je materijal, navedenog odevnog predmeta, idalan za pravljenje krpe ili je boja idealna za zakrpu.

Kada bi građevinci gradili zgrade, kao što programeri pišu programe, prvi bi detlić srušio civilizaciju!