Osoba koja se nalazi na novčanici od 50 dinara. Na njegovu veliku sreću, a našu veliku žalost, još uvek se smatra najvećim srpskim kompozitorom svih vremena.
Njegovo stvaralaštvo predstavlja vrhunac srpskog ranog romantizma- u trenutku dok je u ostatku sveta i pozni polako smatran prevaziđenim (poslednji evropski čisto ranoromantičarski kompozitor je već bio umro kada se Steva rodio).
Vrhunac njegovog stvaralaštva predstavljaju 15 rukoveti za hor bez instrumentalne pratnje (molim vas, kakve to ima veze što je u vreme časova orkestracije visio po minhenskim kafanama, zbog čega je izgubio državnu stipendiju- ovo je verodostojan istorijski podatak!) i Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog.
Veoma je originalan u smislu da se PRVI setio kako je moguće bez posledica maznuti nešto malo od naroda, uraditi jednostavan horski aranžman i onda tresnuti publici u lice SVOJU kompoziciju... U tom smislu, veruje se da je Goran Bregović mokranjčeva reinkarnacija.
Mnogi vole da kažu da je Steva Mokranjac toliko veliki, da mu čak ni u Evropi u to vreme nema premca. Jer, ko su spram njega, nazovi savremenici:

PRVA FAZA:

Tek si završio fakultet. Onako na guranje. Bilo je tu i svetlih trenutaka... Ono kad si očistio drugu godinu sa prenetim ispitom iz prve a tvoji se kurčili po komšiluku kako imaju sina genijalca koji satire ispite ko Marko Kraljević što je satirao Turke kad su mu gazili oranje. Bilo je i kriznih perioda. Ono kad si vukao internu 3 godine pa razmišljao da odustaneš, oteraš celu katedru u tri lepe pičke materine i pređeš na jednogodišnje kurseve informacionih tehnologija ali se na kraju opet vratio fakultetu, jer, žali Bože toliko izgubljenog vremena i truda... Ko da baci sav taj toliki novac niz vodu? Studirao još 4, u vrh gujice, 5 godina i na kraju si diplomirao... I sad si onako emotivno sjeban. Psihički istrošen, sa tridesetak i još gratis pet godina iznad toga u buljari...

DRUGA FAZA:

Svršeni diplomac. Medicinar... Dika, prilika i ponos celog komšiluka. Tvoji ti više ne seru kako ne učiš. Ćale ti više ne ulazi u sobu i ne drži predavanja o tome kako ti život prolazi pred očima a ti ne radiš ništa da uhvatiš poslednji voz i uradiš nešto od tvog bezvrednog života. Ne slušaš više priče o tome kako ćeš ako tako nastaviš kad-tad postaviti grbaču i rintati od jutra do mraka kako bi hranio svoju porodicu.

TREĆA FAZA:

Jurcao tamo-vamo za posao. Jebeš ga... Duboko zagazio u četrdesete a ti i dalje iskaš od ćaleta da ti da 500 kinti da izvedeš devojku na piće. Mislim, nije red da se obrukaš pred njom. Ovi sa zavoda, jebu li jebu. Te, nema posla još uvek, te, biće za mesec pa biće za dva... Pa, u oktobru biće u novembru. Pa, u novembru, biće u decembru... A tebi vreme prolazi li, prolazi...

ČETVRTA FAZA:

Konačno si se zaposlio... Malo po babu, malo po stričevima a malo i po pravdi Boga istinoga. Ulećeo u odbor vodeće opštinske stranke jer nije red da se učlaniš u omladinu iste sa 35 u dupetu. A morao da uletiš Bogami i 200 evrića, da osiguraš, koliko-toliko, da ti ne izvisi i onako viseće mesto koje bi lako mogao da zauzme neki nesvršeni medicinar kojem je babo, takođe nesvršen, upao na mesto nekog opštinskog funkcionera.

PETA FAZA:

Podfaza 1.

Mlad i neiskusan doktor opšte prakse. Dolaze ti raznorazne bake i deke sa raznoraznim tonzilitisima, tonzilofaringitisima, frakturama, hipertenzijama, dijabetesima, hiperlipidemijama i trigliceridemijama... Jebeš ga! A ti cepaš po antibioticima i to uglavnom po cefalosporinima treće i četvrte generacije, kao najsveobuhvatnijim ali isto tako cepaš po uputima kardiolozima, otorinolaringolozima, gastroenterolozima, nefrolozima i internistima... Jer ipak, mlad si lekar, iako imaš sad već skoro 36 dina, i dalje si lekar opšte prakse pa ti se ne da i ne sme da lečiš slučajeve namenjene specijalistima.

Podfaza 2.

Jebeš ga, opet! Dok se ti satireš od posla, malo, malo, pa ti neko zakuje mater, sestru a neretko i sve redom po spisku, do trećeg kolena, jer čeka u redu skoro 2 sata, mumlajući o tem kako ti unutra ispijaš kafu i vaćariš zgodnu sestru dok on u hodniku umire od iščašenja domalog prsta leve ruke.

Podfaza 3.

Jebeš ga, po treći put! Stižeš kući, premoren od posla. Kolega je uzeo bolovanje pa si ti kao još uvek "mlad" i neiskusan lekar morao odrađivati i njegove pacijente. Jer, jebi ga, moraš se dokazivati...

Podfaza 4.

Baciš se onako umoran na fotelju ispred televizora. Šaltaš programe... Zadržiš se dvadesetak sekundi na dr Hausa, onoliko koliko dispoštuješ svog nekadašnjeg idola a ostatak noći provedeš uz TV Happy i njihov 18+ posleponoćni program. Mislim, ono, daj šta daš, jer, u svakom slučaju, nećeš jebati...

napadni pedofil sa otrcanom zvakom koju provlaci kroz ama sve pesme, citiram:
"A onda sam te video
u glavu krv se sjurila
izgledas tako nevino
ma dovest cu te do ludila"

Par pesama koje nema ko ne zna, dodju kao deo aksesoara plejliste svakog ja-sam-drugaciji-zato-sto-slusam-rock klinca, obicno ispred najnovijeg albuma Mileta Kitica i Seke Aleksic.

Pisani odeljak u pojedinim dnevnim i nekim nedeljnim novinama, namenjen isključivo da popuni prazan prostor ovog štampanog proizvoda. U nedostatku informacija, a u želji da im novine ne izgledaju k'o kontrolni zadatak propalog tinejdžera, kopaju informacije iz raznih delova sveta, za koje ne samo da ljudi nisu čuli ni znali, nego je i više nego banalno to i znati uopšte. Odgovor na pitanje "da li ste znali" kod svakog prosečnog čoveka je "nisam, a i boli me kurac".

Maska. Sredstvo sakrivanja dekadencije, malograđanštine, ništavila. Kamufliranje negativnog u očima mase i onih koje želiš impresionirati svojom hiperurbanom aplikacijom.

Prstohvat fensi začina koji ima za cilj mirisanje negativne društvene pojave, ili čak - osobe. Uvozni lovorov list na seljačkoj sarmi sa svinjskim potkolenicama. Kolateralna šteta opšte degradacije društva, čiji život gubi smisao u moru malograđanštine.

Bio je mlad i entuzijasta. Verovao je svojim idealima i kulturi koja je usađena u gene njegove istinski gradske porodice. Potomak oslobodioca Beograda i članova Bečke filharmonije. Vođen idealima lepog i estetski prihvatljivog, išao je kroz život ne obazirući se na materijalne parametre modernog života. Još kao dete odrastao je poznavajući dela Baha, Betovena i Vagnera; a Dostojevskog i Mana je čitao po svojoj volji, a ne po kazni s ciljem da se nasilno i protiv svoje volje kultiviše. Ima manire, svira tako lepo da mizantropu emocije budi, "Gorski vijenac" zna skoro napamet, a "Uliksa" je pročitao dok se Basara valjao pijan prestoničkim kanalima. Život je delovao tako perspektivno za njega.

Danas, on svira u GRAND orkestru i Tina Ivanović mu sise unosi u facu, dok on, svirajuću dedinu violinu, zamišlja kako je ne koncertu Bečke filharmonije, dok arijevskoj eliti u prvim redovima dlanovi trnu od ukazanog poštovanja gromoglasnim aplauzom.

Blamaža. Potpuno pogrešan pristup,bez imalo takta, neiskusne jedinke homosapiensa u verbalnoj komunikaciji sa drugom jedinkom iste vrste.

Nekim ljudima sujeta ne dopušta da prihvate nijedan jedini savet, koliko god su svesni da je na mestu. A kad se desi ono na šta ste ih upozoravali, reći će da ste im vi izbaksuzirali.

Uzvik koji koriste deca kada svađaju, u nedostatku argumenata. Lako prelazi u naviku, pa može biti baš besmisleno.

Nadimak za osobu čijeg imena ne možemo da se setimo.

1. Maljavo(dlakavo)
2. Ućebano (pojava grumuljica na nekom odjevnom predmetu (npr.duksu)
3. Pridjev za opis veoma guste,neizvjesne i "čupave" situacije.

Pet prasića (Živko, Slavko, Milorad, Dragiša, Janko) na ražnjevima spojenim u petougao. Ražnjevi se sinhrono okreću. Dovoljno je jedan okretač da nadgleda uz zidarsko pivo i pas da čuva pečenje.

Sredovječni čikica iz ulaza zgrade koji drži sve moguće ključeve. Od ulaza, preko sandučića svih stanara, okastu trinaesticu, kao i rezervne ključeve od svakog stana.

Sasvim ok voditelj koji radi na popularizaciji kosarke, nekada vrlo uspesnog sporta u Srba. Zadnjih par godina imamo dosta problema, samim tim Tegeltija je preuzeo na sebe dobar deo posla oko unapredjivanja kosarke,u svojim novinarskim emisijama, u kojima se moze cuti glas naroda (pa sad, kakav god da je, demokratski je i to cuti). Covek pored novinarstva ucestvuje u raznim kosarkaskim manifestacijama, humanitarnim turnirima, pored toga je ziva kosarkaska enciklopedija. I sam je nekad dosta uspesno trenirao kosarku. Poznat po svom pozdravu "pomaze Bog". Neki ga zbog toga kritikuju. Odista ne razumem zasto.

Sportski klub koji tvrdi da igra fudbal. Ne liči, ali ajde da im verujemo ako tako kažu. Lociran u Srbiji.
Posle prodaje iole talentovanih klinaca, koji znaju da spoje 1 ipo pas, posredstvom tata menadžera, ovaj domaći sportski kolektiv mora nekako da se pojača za prvo kolo evro kupova. Prvo i poslednje.

Pored bangavih crnaca sa livada Avale i prašuma Amazonije, bez noge, obrazovanja na nivou Bice i Đeljane i iskustvom u branju pamuka i bežanja od lavova na 10km, dovode se i domaći, provereni asovi (As- anti sportista). Matorci čije su najbolje godine prošle u vreme Tita, posle dugog iskustva u grejanju klupe poznatih klubova iz Norveške druge lige, i Nemačke severne regionalne lige, se vraćaju na mesto gde su napravili prve fudbalske korake. Da završe karijeru. Mada, bolje da je nisu ni počinjali. Predstavljaju se kao veliko pojačanje, a posle par utakmica može se primetiti da ih je pregazilo vreme, a i prostor, i da bi deda Miloje sa Kališa(Pobednik Kališ opena 1987) bio bolje rešenje.

Izraz koji upotrebljavamo kada padne previse snega.

Izraz koji se koristi kad' neka osoba drugoj nabacuje nesto, a pritom ista nista manje nije bolja od te osobe.

Baba koja traži da joj ustupiš mesto jer si mlađi i možeš da stojiš, a da bi stigla bus istrčala je 200 metara po olimpijskoj normi sa sve kesama sa pijace koje su pune povrća.

Vrhunac dosetljivosti i kreativnosti. Neizostavni kamen temeljac moderne vizije smeha i beskompromisni antipod primitivizma. Prefinjeni humor u kome istinski uživaju samo odabrani. One koji nisu dovoljno vispreni za dostizanje ove duhovne ekstaze obaveštavam da je svaka rečenica šala iz same srži sitkom filozofije i da, shodno tome, posle svake sledi petominutna pauza za smeh.

Drveni krst sa generalijama pokojnika, poboden u čelo tek zakopanog groba. Tako stoji do godinu dana, odnosno dok ožalošćeni ne podignu spomenik.