Oni su primer beznađa napaćene mlađe generacije i pre svega, lošeg školstva. Gradivo koje uče je preobimno i ne fokusira se na prave stvari. Kada smo upitali jednog od mladih polaznika da nam navede gde je najbolje zaseći glavu, oni su nam kao iz puške rekli da je solidan stepen instant ubijanja ako dobro zasečete između sedmog i osmog pršljena, međutim, kada smo ih upitali da nam to pokažu na modelu, nijedan od učenika nije znao. Takođe je velika većina njih znala za značenje termina ''sub rosa'', a i alrmantna većina učenika je zaista pismena (što je veoma zabrinjavajuće jer vodi do formiranja slobodnog mišljenja). Da se zaključiti da učenici sve češće palamude po školama, potpuno nespremni za život i svoj budući poziv.
''Knjige su izuzetno loše'', navodi mladi, PISMENI (potajno ćemo ga markirati za pogubljenje) Džejmi, ''nemaju mnogo slika, sve se svodi na suvoparan tekst''. ''Moj otac je'', nastavlja on, ''kao lekar za kugu imao mnogo iskustva sa ljudskim telima, i trudi se da mi pokaže kritične tačke, pošto u školi zaista dobijamo malo obrazovanja'', žali se mladić. ''Čak drži i privatne časove mojoj drugarici Justiciji (u koju nisam nimalo zaljubljen), pošto ni ona kao veštica nema dovoljno prakse iz anatomije. Ponekad i pet puta nedeljno.'' Nažalost, ovo nisu jedini problemi sa kojima se mladi šegrti susreću. Mnogi od učenika su tu ubačeni preko veze, a ne zbog svog talenta. Ambiciozni roditelji žele da deca po svaku cenu pođu njihovim stopama, ne mareći za njihove želje i snove. ''Ja sam želeo da umesto rada kao kmet koji odrubljuje glave, samo budem obični kmet poljoprivrednik'', žali nam se jedan učenik, koji želi da ostane anoniman, ''ali moj otac se nikako sa tim ne slaže''. ''Ti ćeš da mi biraš na koji način ćeš biti potlačen'', govori on.
Tu je i problem privatne prakse. Naime, mnogi feudalci koji treba da budu pogubljeni, plaćaju basnaslovne sume novca kako bi obezbedili iskusnog dželata koji će ih ubiti iz prvog puta. To ne ostavlja mnogo prostora za rad mladima, kojima, na žalsot, u ovo vreme poltronstva i zapošljavanja preko veriga, ostaje samo da vežbaju na tikvama i da se nadaju boljoj budućnosti.

Posrbljena i vulgarizovana verzija imena britanske rok i bluz zvezde Džoa Kokera. No, ovo nije definicija o njemu, već o jednom širem sindromu, proisteklom iz Kokerovog stila. Naime, veselih 60ih, on je bio pripadnik hipi-pokreta i jedan od začetnika hard-roka. Pošto su ideali ovog pokreta iznevereni, Koker je rešio da ostane dosledan sebi i već 30 godina razvija svojevrsni "klošarski" stil (što, naravno, ne znači da je i sam klošar, naprotiv, ima plemićku titulu).
Slično njemu, poneseni tadašnjom modom, u bivšoj Jugoslaviji su se pojavili mnogi mladići koji su želeli da ova već komunistička zemlja postane- još više komunistička (odnosno: ukidanje razlike između sela i grada, intelektualca i seljaka, političara i portira,...). Kada je komunizam sasvim nestao, Kuranovići, sada već na ivici starosti, rešili su da se solidarišu sa najvećim "stradalnicima" tranzicije (koja, jelte, još nije ni gotova), ukoliko i sami ne spadaju u tu kategoriju. To praktično znači: kupanje jednom nedeljno (hladnom vodom i to bez sapuna i šampona), nošenje garderobe kupljene pre najmanje 20 godina, puštanje (uglavnom duge) brade, neretko i "Če Gevara" šapke, ili makar majice. Neretko se garderobom snabdevaju po šumama (uzimaju ono što drugi odbace), čak i kontejnerima, a u najboljem slučaju idu na buvljak. Kuranovići odbijaju da koriste "te đavolje kapitalističke naprave" mobilne telefone i kompjutere (a ako neko od njih to čini i još većim čudom čita ovaj tekst, neka bude pozdravljen!). U novije vreme, nadu u njihov život, donela je pojava Pokreta Cajtgajst, zbog čega su u njihovim očima porasle šanse da se dogodi Svetska revolucija.

50 godina zajedničkog života i suživota. Uglavnom misaona imenica za većinu mlađih parova, a nešto što se podrazumevalo kod starijih generacija. Ako ih pre toga neka viša sila ne rastavi...
Starine posle toliko godina ne moraju ni da pričaju. Čitaju misli jedno drugom i ćute uz tanku kafu sa navr' kašičice šećera. Deca će možda doći da im čestitaju, ali sa par dana zakašnjenja. Obaveze jebiga, a unuci će zaboraviti sigurno. Ipak, dan kad se dele penzije nikad nisu preskočili... I to je nešto.
Dočekaće ih baba i deda kao i obično, sa domaćim sokom i kesicom Negro bombona, pitati za zdravlje i školu, i možda za ljubav. Saslušati šture i nervozne odgovore i pokušati dati savet kako se dođe do pola veka braka. Teško da će ih saslušati iko, jer žure ovo-ono, a baba i deda su takvi smarači... Ispratiće ih sa uzdahom i klimanjem glavom puni ljubavi i razumevanja. I oni su bili mladi pobogu, i znaju kako je to.

U američkoj terminologiji naknadne pameti, reč koja je stekla mahom negativnu konotaciju, jer se u tom kontekstu opisuje kako tamošnji krupni industrijalci zapravo upravljaju njihovom državom, a indirektno i vojskom koja pokreće ratove. Uglavnom popularna među Cajtgajst revolucionarima i neizbežnim Anonimusima.
Iako je ostatku sveta manje-više odavno jasno da Ameri ne pokreću ratove zarad ljubavi, slobode, pravde ili čega ne, već zbog interesa, Amerima u većini slučajeva tek sad počinje da stiže iz dupeta u glavu da u toj priči nešto ne paše, pa je reč "korporacije" poprimila zlu reputaciju.

I sve to ne bi bio problem, da se nije primilo među pojedinim mladima u Srbiji.

Gledam u tuznu jesenju noc
s pokisle grane lisce otpada
u daljini cujem muziku neku
i pitam sebe, gdje li si sada

Ja svakog dana proklinjem sebe
zasto te drugom prepustih lako
pjevao sam pjesme, nad'o se boljem
i bezbroj puta uz gitaru plak'o

Ref.
Nisi me voljela u ono vrijeme
a ja sam zelio samo jedno
sad kada nismo mi mladi k'o nekada
dodji da ostarimo zajedno

Da li jos pamtis ljubavi moja
kako smo ruze zajedno brali
gdje li si sada mladosti moja
zasto su tebe od mene ukrali

Achtung, Achtung
ein animalischen sex
mit die zwei penzioneren
sport und elegantisch

Oder extravagantisch
atention, atention
für die grosse erektion
liebe Penis, liebe zwei
liebe sex abnormal

Nisi me voljela u ono vrijeme
a ja sam zelio samo jedno

Novajlija, početnik, gušter. Sveopšti indijanski naziv za bledolikog žutokljunca, koji je usled zlatne groznice tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka obitavao po Aljasci i severnim delovima Kanade.

Elem, čičako se prepoznavao na kilometar, jer ga je odavalo ili držanje ili odeća ili oba. Jednostavno, polu-uplašeni (još malo pa u gaće tronja) izraz lica sigurno ne odlikuje vrsnog, iskusnog i medveđim mesom na'ranjenog kopača, a ganc nova kopačka odeća i oprema (sa o pojas zadešenim pištoljem kao tačkom na "i") gotovo da svetli kao vatra u mraku.

U moderno doba bi se čičakoom mogao nazvati mladi deran koji prvi put ide u teretanu: sportska oprema u vrednosti mesečne korpe za četvoročlanu porodicu, znojnice na obe ruke (kao i na čelu) i "na prepad" započinjanje razgovora sa "starosedeocima" o suplementima i ostalim hemijskim džidžabidžama.

Replika na necije neosnovano cudjenje tipa:
-Kako mozes to da jedes?

Nekadašnji kulturni naziv za kres kombinaciju.

Poseban način pišanja čiji je cilj da se vršenje male nužde obavi što je moguće nečujnije. Pri ovakvom načinu pišanja nikako ne sme da se pogodi površina vode koja stoji u kolenu šolje, već mlaz mora da se usmeri tako da pogodi zid šolje pod, što je moguće manjim uglom i da se prilepi za keramiku i tako sklizne naniže ne praveći nikakav zvuk. Ovakav način pišanja primenjuju zetovi koji žive u stanu sa tastom i taštom. Takođe im je zabranjeno da prde dok seru.

Osobe koje pripadaju Punk podkulturi.Slusaju istoimenu muziku.Prepoznaju se po cirokanama i martinkama.Ovo je jedna od najstarijih podkulturi i pocela je u engleskoj. Svi pankeri su anti-rasisti i suprotnost su Nacistima.Imaju anti-korporativni stav jer veruju da velike korporacije finansiraju ratove.Vecina se lozi na Anarhiju(bezvladje).Vecina su mladi ljudi koji mrze politiku i politicare koji su unistili ovu zemlju.Gledajuci na stanje muzike u Srbiji i rasirenost turbo folka cudo je kako pank prezivljava.Najpoznatiji izvodjaci panka na nasem jeziku su:Hladno pivo,Goblini,Ritam nereda,SMF,Elektricni orgazam,Pekinska patka i jos dosta njih izmedju ostalog.Za ritam nereda se prica da su skinsi ali njihovi tekstovi nemaju nikakve veze sa nacizmom.Oi je nastao od panka i u principu je ista stvar samo sto oi uglavnom izvode nazi bendovi.Iako malo pankera ima u Srbiji samo ih treba potraziti.Takodje postoji zabluda da su svi protiv rada i kupanja ali to je cista glupost i predrasuda.Preporucujem vam da upoznate jednog pre nego sto osudjujete.

Pridev koji prilikom dovođenja klupski radnici nadenu košarkašu za koga ništa drugo ne mogu da kažu, a novinari to samo preuzmu, jer ni oni nemaju ništa da kažu o njemu. Poseban tip igrača. Nit ima preterano dobar šut, nit je nešto skočan, al eto, sve radi podjednako prosečno, što je za mnoge naše klubove dovoljno. Pošto je igrao po raznim timovima, menjao nekoliko po sezoni, stiče se utisak da je već sto godina tu, da traje i da zato i valja. U ekipu je verovatno uleteo jedva punoletan, bio dobar, davao šest-sedam poena po utakmici, ali je na tom nivou i ostao, u međuvremenu postavši ,,mator konj'' od 25-6, koji popunjava klupu. Iako prilično mlad, on nema bolju perspektivu od toga da menja domaće klubove kao čarape, tražeći ko daje bolje zdravstveno.

Ovo je vrsta pogleda, izraz lica koji sam po sebi govori ove nikad ne izgovorene riječi.
Najviše je primjetan u filmovima, bilo našim ili stranim, kada se mladi par prvi put odlučuje za seks.
On se potrudio, učinio je da se ona osjeća najposebnijom na svijetu, našao je prazan stan/sobu u motelu/mjesto na tavanu, uvjerio je u svoju ljubav i iskrenost i doveo je do toga da se skine pred njim.
E, tu nastaje problem, jer ona najednom počinje da filozofira, da deklamuje ljubavnu poeziju i misli velikih o ljubavi, a onda se utišava, i, stavljajući ruku na njegovo lice, zagleda se u dubinu njegovih očiju.
Stoji tako nepomična, poput mačke kad čuje korake, umrtvljenog pogleda i jedva čujnog daha. Stoji tako minut, dva, pet...
Kadar se prebacuje na njegovo lice. On se sav zacrvenio, zadihao kao da je istrčao maraton, mlad majmun, šta ćeš, a njegov pogled govori: Hoćemo l' se gledati il' ćemo se jebati?!

Mladi i nekad perspektivni holandski reprezentativac. Nažalost, njegov raskošni talenat je propao jer ga je klupski kolega Žilimi Jaja uveo u svet droge. Karijeru je počeo u Ajaksu da bi kasnije igrao za velike evropske klubove i na kraju završio u Milanu, i ako su ga njegovi drugari Toti Žemka i Divi Gavajo odgovarali od toga. Još jedan kuriozitet vezan za ovog mladog igrača je to da ga je lično gazda Milana, Silvio Berluskoni pozivao na svoje čuvene bunga bunga zabave koje su kasnije u čast ovog igrača preimenovane u bonga bonga.

Odnosno Fetah. Živa urbana Legenda Podgorice. Poznato je da svaki grad ima svoju zvezdu, urbanu legendu u rok,pank,metal ili u ovom slučaju rege muzici. Obično su to likovi o kojima ima dosta da se priča. Kako su harali, pijanili, svirali, bili najžešće face u svoje vreme, ili su trenutno u toj fazi. Likovi tipa Vlada Jet, Sveta roker, Miša panker, Zoka metalac, itd itd. U svim krugovima bili su potapšani po rameni s poštovanjem. Tako i ovaj. Mladi Fetah je jedinsven po svojoj urbanosti.Jedan od osnivača "Zabjelo Republike" i rege muzike u Podgorici. Poznati buregdžija koji je bureke spuštao u korpi s prozora 3. sprata. Inovator nutela bureka i još po nekih. Poznati Feto jedini rastafer u gradu, što ne pije pivo pije limunadu, najbolje bureke što pravi u gradu i brani Zabjelo ambasadu ostaje i biće ikona i legenda podgoričke ulice.

Prva konstatacija koju narkoman iznosi doktoru o simptomima prehlade

jedine novine koje citaju mladi a ne samo penzioneri zato sto su:
1.besplatne i taman ih pokupis ujutru na stanici i citas do skole:)
2.zato sto nisu kao i sve ostale novine 20 strana politika (tuca u parlamentu, tadic jebao kostunicu u dupe bez kondoma....) za koju me zabole dupe jos 10 strana umrlice i na 2 strane crna hronika al i tu mora slovima fonta 500000 da pise peri pericu proletela sekira kroz glavu (bas me briga)i naravno sport koji je jos jedina stvar koja bi mogla da se procita da ne pise samo rezultat bio 2:1 ostale informacije pogledajte na sajtu www.....com (pa sto onda koji kurac citam novine mogo sam sve da vidim na netu)
al sa druge strane "citaju" ih i penzioneri naravno po 20 primeraka od jednom (treba im objasniti da se dupe ne brise novinama... nije skup toalet papir)

Ideš negde busom, tramvajem, ili bilo kojim vidom gradskog prevoza? Ako si samo još jedan od početnika, nećeš dugo preživeti u tom okrutnom svetu, ako ne naučiš par osnovnih pravila, i trikova.
Pravilo broj 1 : Dok čekaš recimo, bus, na stanici, i ima mnogo ljudi, najgore što možeš da uradiš je da staneš na kraju te gomile. Staneš lepo sa strane,ili skroz levo, ili skroz desno, ne obraćaj pažnju ni na koga, samo se usmeri ka tvom jedinom cilju, da udjes u bus, i da, ako je moguće zauzmeš mesto.
Pravilo broj 2 : na stanici ne razgovaraj ni sa kim, to može da ti poremeti koncentraciju, ili još gore da izgubiš dragocene trenutke u pronalaženju najboljeg mesta za ulazak u bus (stićićemo i do toga), ali, ako već moraš da vodiš neki razgovor, potrudi se da odgovaraš samo sa, da, ne, možda, i da uvek gledaš u pravcu iz kog treba da dodje bus.
Pravilo broj 3 : Bus se već približava stanici, svi kreću unapred, i ti ćeš se u početku, kao i svaki mladi majmun pitati "zašto pobogu to rade, pa ima mesta za sve!?" , e tu grešiš mladi moj, žutokljunče. Dok svi idu korak napred, ili se pomeraju u stranu, ti čekaj da bus priđe što je bliže moguće,tad najbolje možeš oceniti gde bi trebalo da budu vrata, i onda kreni da se guraš kao nikad do tad, ali, upozoravam te, nećeš ti jedini biti pametan, i pokušavati da se proguraš prvi zato gazi, udaraj, psuj, tad ne postoje prijatelji i porodica, samo si ti bitan, tvoj je cij da prvi uđeš.
Pravilo broj 4(NAJVAŽNIJE PRAVILO) : Babe su tvoji najveći neprijatelji! Ma koliko staro, i slabašno izgledale, ako ne budeš pazio u autobusu se pretvaraju u super-babe, može da tiiščupa ruke iz ramena, zubima, dok se jednom rukom drži za sedište na koje se nameračila, a drugom rukom se bije sa drugom babom koja želi to issto mesto... NIKAD, ALI NIKAD ne pokušavaj da se suprotstaviš babi u autobusu, tu će ti biti kraj.
Eh da, jedno od bitijih pravila : Kada si već uspeo da uđeš u bus među prvima, nemoj mnogo da biraš mesta, jedini kriterijum je taj da osoba pored tebe ne sme da smrdi, sve ostalo je podnošljivo...

Sve ucestalija pojava na zidovima beogradskih ulica. Plakati koji najavljuju lude i nezaboravne zurke u stilu devedesetih. Pretpostavljam da je glavna svrha sledece:
1) Da siromasi koji su bili previse mladi pocetkom devedesetih, mogu da se bez blama obuku kao njihovi junaci iz download-ovanog filma "Vidimo se u citulji" i dzuskaju uz Tek je dvanaest sati, Cecu, Mitra, Viki, 200 na sat, Oci boje duge i ostale superhitove, koje ih je sada blam da slusaju u drustvu svojih vrsnjaka.
2) Ovo je i mogucnost da se napaceni nostalgicari, koji su sada vec matori, vecinom ozenjeni ljudi, ponovo obuku u svoje stare uniforme (NIKE AirMax, trenerka, kajla, obrijana glava,...) i izigravaju krimose.
3) Ipak, ovo je najveca prilika za moderne i aktivne splavare da se malo odmore od modernih zvukova Osmana Hadzica, Seke (koja je pocetkom devedesetih bila mala), Tine, Tanje, Sanje i ostalih gancija i opuste u prirodnoj i srdacnoj atmosferi dizelasa, koji su 2008 godine potpuno zanemareni i zamenjeni meteroseksualnim, sportski elegantnim klincima sa splavova.

Naziv za vaginu koja vlaži i na ginekološkom pregledu.

Sve češća pojava danas. Ovu radnju vrše uglavnom mladi, ali ne zaostaju ni starije osobe čije priče nikad nemaju kraja. Veoma nezgodna situacija ukoliko ste se smestili blizu ovakvih osoba. Uglavnom, konverzaciju počinju bakute koje nemaju drugu rabotu, nego da smaraju ostale u vozu. Prvi na meti su deca koja ni kriva ni dužna sede baš tu. Tipa "Šta ti je to, baš je lepo" i ta sranja. Zatim se prelazi na osobu koja je sa decom, uglavnom majka. Rešeta se pitanjima "Dokle putujete"?, "Odakle ste"? itd. Da skratim, uvek, ali uvek se ispostavi da su u nekom daljem srodstvu, neko deseto koleno. I tada nastaje pakao za osobe koje se nalaze pored. Jedino što mogu da doprinesu svojim pričama je da se smorim još više i napustim kupe. U ovakvim situacijama poželjno je imati slušalice.