Generacija bez mane, vjerovatno najsvestranija generacija koja je ikada hodala kuglom zemaljskom. Danasnji stariji ljudi su u mladosti:
1. procitali nenormalno veliki broj knjiga (DJECO, DJECO... NISTA VI NE CITATE... A JA, U VASIM GODINAMA...), sto ne bi bio uspjeh da nisu...
2. ...citali u drustvu. Uprkos nezamislivo velikom broju procitanih knjiga, oni su uspjevali da u drazesnom druzenju provode citave dane. Neobicno, s obzirom da su...
3. ...jedva imali malo slobodnog vremena jer su u mladosti, za razliku od danasnje iskvarene mladezi, pomagali nadredjenima (roditeljima).
4. Uz sve gore navedene radnje koje su ocigledno obavljali istovremeno, stizali su da se bave sportom (A NE K'O VI, PO CITAV DAN PRED RACUNAROM...) razvijajci se tako u mlade Herkule i stecuci tako jak imunitet (U TVOJIM GODINAMA, JA SAM BOS PO SNIJEGU HODAO...).

Jedini put kad su omanuli, a da greska cak i nije njihova (vec surova igra prirode), desila se pri duznosti produzavanja ljudske vrste: uprkos savrsenom genetskom materijalu, nastali smo mi, mladi - tako nesavrseni potomci jedne savrsene generacije...

Čuvena rečenica kojom je rimski cenzor Marko Pontije Katon Stariji završavao svaki svoj govor u senatu. Na stranu to šta je želeo da kaže, najbitnije je što je to stalno ponavljao. Ovakav metod obraćanja javnosti je danas i te kako prisutan, samo je modifikovan i vešto skriven. Najčešće se može primetiti u govoru političara, mada svako ima "smatranje da Kartaginu treba uništiti" - nešto što će u svakoj prilici ponavljati, čega će se držati kao pijan plota.

Mladost ludost. Ne razmišljaš mozgom, nego nižim organom. Ona (ženka) ti mahne repom, a u tvom hipotalamusu se luči neizmjerna želja za probojem kroz vaginalni prostor. A ti, mlad, zdrav, piješ sok od cvekle svaki dan ne bi li ti se poboljšala cirkulacija krvi i na taj način stvorio od sebe jedrog mladića sa jebačkom dekoracijom i da bi u selu predstavljao porno ikonu. Radiš sklekove, trbušnjake, trčiš uz njivu-niz njivu k'o neslan ovan, a komšije se okreću za tobom sa izbuljenim očima k'o sova iz Guarana reklame čudeći se tvojoj volji za napretkom. Svaki dan ga bacaš u nesvijest tako jako da se izlučevina salije do podruma, a ostatak ode kroz kanalizaciju do na kraj njive, pa onda noću sanjaš kako hiljade spermića idu odozdo prema tebi govoreći: „Tata, tata“. Počeneš gubiti na kilaži, izgledaš k'o mršavo svinjče kad se pusti u tor pa počne da ganja prasicu i onda skontaš da ti je to dosadilo i da želiš nešto novo. Želiš turiti.

Tog dana, ćale ga je smarao nekim poslovima. Valja prozore promijeniti i ubaciti nove od PVC-a, lafo to je sada moda. Sunce upeklo k'o zagorjela tava, čini se k'o da je ispala žiška iz pakla i to pravo u njegovu avliju. Uprti prozor, a ona plastika vrela, možeš jaja na oko na njoj ispeći. Ali hajde, otac je to, moraš mu pomoći da ne bi kasnije rekao: „Bolje da sam u šljivić bacio, nego što sam tebe napravio“. Jest da mu je mrsko, al' ko ga jebe. Šuti i trpi. Kad eto ti neko auto dolazi u komšijinu meraju, onog istog komšije koji se preselio u Sarajevo i stavio kuću na prodaju. Bijeli Golf dvojka, nepoznata lica, mada mu vozač liči na Eru Ojdanića iz najboljih dana. Izlazi on, žena mu (pretpostavlja) i mladi sin, a u Golfu i dalje sjedi ona. Iz daleka izgleda kao i svaka druga, jebiga. Kaže ćale: „Evo stigle nove komšije, ajmo da se pozdravimo“. Konta u sebi: „Da nisu došli, ne bi ni rekao da stanemo“. Dobar dan, dobar dan. Tako i tako, upoznavanje, ovo ono, sve pet. Tačno je, to su nove komšije. Kad izlazi ona iz auta.

Da, ona, očit primjer brđanke, djevojke pred kojom objesiš jezik do poda, a stožina ti se pretvori u neuračunljiv objekat koji se vrti po gaćama k'o vatrogasno crijevo kad je pod pritiskom. Ne zna čovjek gdje bi prije pogledao. Da li u rumenu dojku koja izviruje k'o proleter iza grma kada želi da zaskoči žrtvu, ili pak u guščetinu utegnutu od kopanja? Lice bez bora, raspletena kosa izgleda k'o cvat hibridnog žita, a oči joj zelene. Zelene, jebote, ej... Uz malo zakašnjenje, pruža ruku na kojoj su se ocrtali žuljevi od trodnevnog cijepanja hrastovine. Ona mu reče ime, uz prelijep osmijeh na licu.
Uslijedilo je, naravno, obilaženje njihove nove kuće i još detaljnije upoznavanje sa istom. Njen otac ga zamoli da im pomogne da istovare stvari. Kaže da ima tri kamiona ukupno, pa će mu platiti to što radi. Konta: „Jebote pare, đesi punac, šta ima?“ Pristane, naravski. Ko ne bi, jebote...
Odjednom dobi volju za poslom. Ućeraj i prozoru i suncu i malteru i onim potomcima iz njive što ih je sanjao. Samo bi u nju gledao. U međuvremenu, sabralo se tu još raje, valjda njihovi rođaci i prijatelji. Pomažu svi da se skuće, a on najvrijedniji. Čas na spratu, čas u prizemlju, čas u šupi. Razbac'o se k'o đubre po njivi. Ocu nije jasno šta bi hajvanu odjednom. Završiše to oni očas posla. „Sjedi malo, koji ti je kurac, oguli jabuku“, govori mu neki glas iznutra. Za čudo Božije, posluša.

Traži je pogledom. U jednom trenutku pogledi im se ukrstiše. Sipaju iskre k'o iz Bosh brusilice kada je bravar poćera preko šipke. Silazeći niz stepenice čuo ju je kako rodici šapće: „Jest lijep momak“. Gotovo, jaro! Prođe neka dragost kroz njega k'o grnjača kroz planinsko selo. Da li je ona ta? Ta kojoj će surduknuti soklendžu iz zasjede, a ona će ga rado pustiti da obiđe njena prostranstva i upozna Nju, Njenu svetost Vaginu.

Prošlo je neko vrijeme od dolaska novih komšija, stvari su legle na svoje mjesto. Vratio se starim navikama, nolajferisanju preko dana, a hodanju i kucaniji po noći. Razumljivo je to. Preko dana po onoj ljetnoj žegi imaš utisak kao da si u nekom western kadru kada prođe pokoji plast sijena preko šljunkovitog puta. Nigdje nikoga. Zato noću oblijeće oko konine kuće k'o mačak oko vruće kaše. Stara fora bacanja kamenčića u prozor uspijeva pri dozivanju mladog čeljadeta koje docnije odvodi u prostranstva noći, sjedeći na hladnom betonu od kojeg mu se čmar ucrva, a nije pojeo ni kap pekmeza kao zaštitu od pojave glista. No, boli ga đon, svakako i ne misli o tome dok provodi vrijeme s njom. U jednom momentu, vatra između dvoje čednih živinčadi se uzbrka, te u trenucima dok mu ona razgibava jezik k'o domaćica kada razvija jufku, on se odluči da pređe rukom preko, od branja krušaka i jabuka po jarkom suncu, potamnjenih leđa, pa sve do brushaltera. Uze je u naručje i baci u obližnje sijeno. Radnja se dalje nastavi po scenariju iz starih švedskih porno filmova, dok u pozadini kokoši skaču po kocu i kokodaču, a mjesečina stvara ugođaj seoske idile. Svršetak.

Iskustvo... Iskustvo je ništa.

Kupuje se na svim trafikama, prodavnicama, supermarketima, sadrzi ukupno 10 zvaka.
Kupuje se obicno uz telefonsku dopunu, ili kada te roditelji posalju da doneses nekih 100 cudesa iz prodavnice, pa zasto ne bi sebe pocastio zvakama.
Otvara se na putu do kuce, gdje pogine prva zvaka.
Drugu zvaku ces uzeti ti u skoli, a iducih 7 ce se razgrabiti na velikom odmoru.
One jadnu zadnju zvake trpas u farmerke, gdje ih ostaju, zaboravljene pod nadolaskom novih, primamljivijih paketica.
Posto su ti to naravno najbolje farmerke, gre'ota ih je cesto prati, pa zvake ostaju u njime sve do tog kobnog susreta, kada vas simpaticni momak/djevojka poziva vani/u setnju kraj rijeke/u park/da je otpratite kuci.
Mladi, rumeni, poletni koracate i onda vas prostrijeli misao:"Kakav mi je zadah?". Diskretno prepipavate dzepove.... i tu je davno zaboravljena zvaka koju srecni trpate u usta. Nesvjesni da vam ni ona nece pomoci da se ne izblamirate.

Osoba muškog pola,starosti 40+ godina,koja obilazi splavove,diskoteke,fensi klubove i ostali ,,in" mesta.Lako se uočava zahvaljujuća karakterističnom načinu odevanja (lakovane duguljaste cipele,nove poluiscepane farmerke od peglanog džinsa posute šljokicama i najvažniji detalj je gornji deo koji je neka šljašteća,što drečavija i nakaradna bodi bluza koja prekriva pivsko stomače).Dolazeći na mesta gde se okupljaju mladi pokušavaju da pobegnu od surove činjenice da im je mladost prošla i redom ,,startuju" klinke.Prilikom upoznavanja sa maloletnicama prvo što kažu nakon imena je koja kola voze i tim postupkom smatraju da će da oduševe nekog.Još jedna velika opsesija im je da budu mafijaši,tako da se na ulazu u diskoteku poljube po tri puta u obraz sa nekim od članova obezbedjenja i jako potapšu po ramenu (jer su to videli kad su kući sa mamom i tatom gledali ,,Kuma").Taj postupak može da zavara neizvežbano oko i da neko stvarno pomisli da su oni neko i nešto.

Ljudi koji rade protiv sebe.
Ljudi su po prirodi samodestruktivni. Bilo da je u pitanju čisto zadovoljstvo, navika, potreba ili nezainteresovanost za bilo šta, pa i život.
Većina nas misli da ne možemo umreti, iako znamo da smo smrtnici.
Nismo sposobni da shvatimo da možemo biti obrisani sa lica planete zbog jedne male greške, mislimo da je smrt daleka i da smo večno mladi. Superiorniji smo u odnosu na druge, od miliona ljudi koji rade pogrešne stvari, mi smo ti koji će proći sa tim bez ikakvih posledica.

Jurimo bezvezne ideale i oblikujemo telo kako želimo, odbacujemo oblik koji je namenjen za nas i prihvatamo kalup kom svi teže.
Bilo da gladujemo ili se prežderavamo, svesno ili nesvesno.
Svi ti otrovi koje unosimo u telo.
Dim cigarete koji nikada ne želimo da napustimo, koji stvara zamišljeni veo oko našeg lica i smiruje nas kad god nam zafali malo pažnje, prijatelja i radosti.
Brza vožnja motorom koja nam uliva adrenalin...
Nalivanje alkoholom kada smo tužni, kada smo srećni, kada smo smoreni, sami ili u društvu.

Najlukavije smisljena manifestacija od strane nasih predaka prenesena na koleno jednog srecnika.

Drevna igra koju najvise upraznjavaju mladi muskarci. Kada krv udari u adolescentski mozak (a bogami i na neka druga mesta ), igra pocinje. Uglavnom pocinje nenajvljeno i bezazleno, sasvim prirodno. Igra se sastoji od jednog igraca ili vise igraca koje muci ista muka. Cilj je da se obuzda polni organ koji je poceo da se budi sam od sebe, uvek iznenada i u uvek u najneobicnijim situacijama. To su dani kad se u proseku drka 279 puta dnevno, a teska srca mozes da priznas da bi povalio i muvu u letu zajedno sa njenom kevom. Tako ti se na primer, dok si u kolima sa caletom iznenada u glavi javi slika komsinicine gole noge ili ti u skoli na pismenom, iz glave ne izlazi Milicin beli brus. Proganja te keva malog Marka i to bas dok rucas. Niz ovakvih situacija je veliki a cilj isti da se obuzdas tj. da ga obuzdas bar do trenutka kad ostajes sam i kad ponovo mozes da se posvetis samom sebi. To je sustina ove zanimljive igre.

Jedan od omiljenih tandema u američkim filmovima koji je uspešno posejan kao model širom zapadne kinematografije. Dakle, jedna matora sirova drtina u svojim pedesetim nasuprot mladog i školovanog junoše u svojim kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim.
E, sada, pošto ovakvi filmovi uglavnom imaju barem tri plus dela, glavna poenta je na evoluciji odnosa ova dva potpuno različita karaktera, ili bolje rečeno, kvarenju mlađeg kolege i prevaspitavanju starijeg. U prvom delu, do pet minuta pred kraj, ne mogu da se smisle, a tada mladi partner spasava matorom guzicu iz situacije u koju ih je ovaj obojicu uvalio, ne poštujući šefovo naređenje da se ne mešaju u krizu sa taocima, već trči da se sam sukobi sa stotinak terorista iz Arapske Republike Rusije, čiji stanovnici su Srbi.
U drugom delu su već kul, o trećem da se ne priča, a u četvrtom je mlađi kolega kum na trećoj svadbi matorom.

Prvo pijanstvo kod muške omladine se uglavnom dešava u 8. razredu osnovne škole.
Pošto si tada veliki dečkić, vreme je da kreneš samostalno da piješ, a ne više da uzimaš flašu od dede na seoskoj slavi, dok ti ćale prekorno kaže: "Jedna čaša piva sine ti je dosta".

Prvo pijanstvo se ostvaruje u 90% slučajeva isključivo pivom.

O čemu se radi, grupica mladih osnovaca reši da ode u prodavnicu po 2 dvolitre. Ali pošto su klinci, sramota ih je, a i posle će da se priča da "Dragančetov mali pije pivo".
Ne, tako neće moći. U pomoć se poziva Žarkov stariji brat Ognjen koji je 2. razred srednje škole, ali se još ne brije. On uzima dve Jelen dvolitre, i ponosno predaje Žarku i njegovim drugarima flaše, uz klauzulu da mu Žarko preda nedeljni džeparac da ga ne drukne roditeljima, i kaže im onako iskusno: "Pazite šta radite".

Nakon tročasovnog cirkanja mladi momci uznemiravaju prolaznike deru se, i eventualno povraćaju.
Ujutru opet povraćaju, i odbijaju da jedu oslića spremljenog po bakinom specijalnom receptu. Zbog nepoznavanja ovakvih okolnosti piju jogurt i mleko od čega im je još više muka.
Kažu: "Nikad više ovoliko alkohola".

Sjajan izraz pokupljen negde sa interneta koji su mladi, sposobni, kreativni ljudi, koji misle svojom glavom, dakle uglavnom propali studenti, počeli da koriste i na ulici!

Trolovanje je, dakle, kako svi znaju, potpaljivanje, bacanje u vatru rasprave nekog za kog se zna da će da se primi na provokaciju. Recimo, neko każe kako je Vudi Alen do jaja, ti kaži daje obični seljak i plagijator, a i ružan je ko konj, a u stvari se slažeš sa njim ili ti potpuno puca kurac za Alena, ti onda troluješ.

Pa to postoji kod nas, od kad je sveta, kafane i veka. Koja je razlika? Razlika je u tome što žrtve matorih šereta nikad nisu znali šta im se dešava, da l' je šala da l' je zbilja, da l' je java da l' je san. Zajebancija je postojala radi zajebancije, i pre nego što je mlada intelektualna elita smislila oficijelni izraz.

Zaključak, trolovanje je podjebavanje nekog, osnova mu je dobro sakriveni sarkazam, i služi za podizanje samopouzdanja.

Skauting za bunga bunga žurke kod Berluskonija.

Taktika koja se primenjuje u beton ligama širom Srbije. Nakon nekako učačkanog gola, ekipa se povlači i slede ispucavanja po dijagonali da bi lopta što duže letela. Odredišta ispucavanja su uglavnom lokalni kukuruzi, šipražje, po mogućstvu malinjaci da se lopta ne bi našla.

Licencirani alkoholičar, kome piće, za razliku od škarta modernog društva, nije sredstvo uveseljavanja, podizanja morala ili bezazlene razonode.

Ne.

Umetnik ne pije, ne loče, ne urniše se. On svetim eliksirom uzdiže svoje bestelesno "ja" do oaza inspiracije, uspešno sakrivenim od malograđanštine na marginama svemira. Kako eliksir sve više prožima svaku njegovu pesničku ćeliju, on se ovaploćuje od sadašnjosti, i na krilima plavog leptira, preleće sve ćuprije Drine, sva plava mora, sve epitete. Stremi ka svom ostvarenju, svojoj svrsi, svom vrhuncu.

Njemu ne smeta što u očima običnog, civilnog življa izgleda kao uneređeni odrpanac, oletvan od postojanja, nesposoban za komunikaciju, otuđen od higijene i sa bradom prosečnog gorskog igumana.

Ne.

On ih žali. Žali vreme koje troše dišući isti vazduh poetike kao on, što troše njegove dragocene eliksire, što ne traže spoznaju devetog kutka mističnog univerzuma. Jer on zna, ma koliko se oni trudili, nikada neće dostići njegov nivo nirvane.

Tek što se spustio mrak i poslednju iskru svetlosti uhvatio levi brk što mu se podvijao kao lasica u sezoni parenja, mladi Živan, seoski švalerčina, je trčećim korakom preskočio tarabu i krenuo u pravcu sokaka na kraju sela. Tamo ga je čekala druga ženska svake večeri. Bio je čio, pun života i imao toliku dozu kurčevitosti pa je i po danu išao tamo gde ga je nešto vuklo. Ali kurac... Danas je mator poput kornjače sa Galapagosa i preostalo mu je samo da uz flaše svetlog piva ispred seoske birtije prepričava kako se nekad "pecalo" bez telefona i dobrih kola a da je danas sve otišlo u majčinu. Imao je rutinu koja ga je uz pomoć jednostavnih trikova stavljala u gol šansu a danas je prodaje za flašu prvom ko mu je ponudi. Da li je taj recept donosio rezultate? Pitaj Boga... Ali uvek budite sigurni da će matora izlapotina izvaditi nešto zbog čega će svakog novog dana biti sve više praznih flaša okolo. Najgore od svega, bice u pravu!

Teta koja radi na trafici i od koje te je sramota, kad kao klinac treba da kupiš rizle jer je na tebe red. Posle se navikne pa ni ne pita po šta si došao već daje odmah.

To je najnoviji hit u Rusiji.
Rusija kao velika i mocna zemlja ima tradiciju sinhronizovanja stranih filmova na svoj jezik,sto je sa jedne strane potpuno razumno ,jer tako stite svoj jezik,a s druge strane potpuno idiotski,jer treba izdrzati dva i po sata da slusas Ricarda Bartona na ruskom.
U sve vecoj popularizaciji zapadne kulture u toj velikoj zemlji,dosao je jos jedan trend,a to je da omladina sve vise konzumira pornografske filmove sa zapada.Rusi kao rusi su i za to nasli resenje i odlucili su da sinhronizuju pornice.
Sinhronizovanje pornica nije nova stvar i svi smo u tome uzivali "zlatnih osamdesetih" ,dok se pornografija dovlacila iz Nemacke,gde smo gledali americke pornice sinhronizovane na svapski i umirali od smeha kad cujemo :"Jaaa,cwaj minuten cumba-cumba,shpric me jaa...." i slicne budalastine.
Rusi su otisli korak dalje,jer njihove sinhronizacije rade iskljucivo muskarci,koji uzdisu i za muske i zenske,takodje govore muske i zenske dijaloge.To zvuci ,otprilike kao da su spikeri na dnevniku i prenose bitna spoljno politicka desavanja.

Umesto nekoliko rečenica za izražavanje određenog stanja ili za opis osećanja, doživljaja, mladi najčešće koriste samo jednu reč. To je direktna posledica nečitanja. Među školskom omladinom retki su pojedinci koji čitaju, jedva ponešto iz obavezne lektire, uglavnom se gleda - TV, najlošiji filmovi holivudske produkcije, sa još gorim prevodima, Internet... Reči koje se pri tom usvajaju najčešće su iz šatrovačkog ili anglosrpskog žargona.

Jednostavno, kada treba da vam ispričaju svoje viđenje nekog celodnevnog događaja u kojem su učestvovali - čine to sa nekoliko uopštenih reči.

Rečnik nikada nije bio siromašniji. Reči kojima se najčešće služi beogradska omladina su:

Bleja(nje) - ne raditi ništa, lenčarenje,

bruka - nešto divno, najlepše, najbolje,

gajba - stan,

gilje - patike, obuća uopšte,

iskuliraj - ne obraćaj pažnju, zaobiđi to,

jaša - jakna,

kul - jako dobar, najbolji,

maja - majica,

opušteno - samo polako, bez žurbe, bez nervoze,

smaračina - dosađivanje,

smor - dosada, dosadnjaković,

super - veoma dobro, izuzetno,

treša - trenerka,

has - jelo,

štek - nešto skriveno, sačuvano...

Prođe leto trideseto godina mi žaoooo nijeeeeee

Pogrešno sam linkovala? E jebiga, nisam u toku sa ovim novim generacijama. Elem ja sam baba devojka, pardon, samo devojka, ovo "baba" mi nadenulo okruženje koje pojma nema šta su splavovi, kurčevi, palčevi, opet kurčevi sad u erekciji i sve ostalo što vole mladi.

Znači imam dobru šljaku, idem u solarijum dva puta dnevno, nosim minđuše ciganke one što dokačuju ramena, krešem se tu i tamo, nosim štiklu 12-ku, a omiljena poslastica mi je kad mi neko priđe da ga odjebem. Zašto, pitate se? Pa jer ja sam samostalna i nezavisna devojka, finansijski obezbeđena, puna samopouzdanja i opremljena najnovijim baterijama za vibrator koje traju i do tri puta duže. Zato kome još trebaju ti paćenici ha ha. JAAAOO NEEEE PUČEEE MI NOKAAT AAAAA

Dobro nema veze, preživeću nekako, kako ono bi... ja sam jaka, samostalna, nezavisna... prešla tridesetu, devojka sa ispucalim krajevima nekada divne kosice... AAAAA JA SAM BABA DEVOJKA I NIKO GI NEĆEEEEE