Prvobitno značenje ovog izraza tiče se hrane koja je hranljiva i ima uspostavljen balans sadržaja hranljivih materija, minerala i kalorija.
U moderno, urbano doba, značenje je promašeno, i zdravom hranom se nazivaju kojekakvi proizvodi prerađeni na neprirodnim temperaturama, iz kojih je isisano sve što je iole hranljivo i zdravo, ali se na to ne obraća pažnja jer taj proizvod sadrži 0 kCal, a samim tim 50% veštačke boje, zaslađivača, arome i konzervansa. Osobe koje se obično hvale ovakvim načinom ishrane mrze ćevap, pljeskavicu, vešalicu i ražnjiće. Uglavnom je jedu ljudi koji ne žele da se ugoje, pa se neverovatno-ali-istinito ugoje još više.

Iskusni, matori konj koji često šlepa sa sobom šuntavka padavana u cilju učenja borbe protiv Sit lordova, poznatijih kao One-kučke-koje-ne-daju-ni-za-svu-lovu-sveta. Ubeđen da je najveći frajer koji se ikada rodio u međuzvezdanom prostoru, najčešće dobije korpu, kao i njegov učenik, ali, jebiga, ko je on da prkosi volji Sile...

Toj jutro mi majka isprži ribanjke, beše vu greota da baca bajat 'leb od pre neki dan. Dok mi se maz, što se cedio iz nji, slivao niz bradu, nešto me podseti na moju prvu ljubav.

Beosmo mladi i ona i ja. Živela je u Gornju Lakošnicu a ja u Donju. Blizo. Na petnaes' minuta vožnju s kultivator, ako mu je prazna prikolica. Često sam gu viđao kako okopava paprike jer ni njive beoše blizo, takoreći na pljucometar. Voleo sam da gu gledam kako se razmahuje s motiku i kako vu se cvrste grudi lepiv za znojnu bluzu. Svi su po selo znali da je iz poštenu kuću devojka, vredna i krotka a i ja sam video da poštuje i tatka i majku, nikad gi nije pred nas poslala u pičku materinu. Mnogo sam korena paprike tako, zamajen s tu lepotu, iseko s motiku.

-Devojče Miro, ide li kopanje?

Zbra ja hrabros’ jedan dan, pa gu pita.

-Da l’ si ćorav, vidiš da kopam. Ne zamajuj me, pusti me da rabotim.

Ako sam gu do tad simpatisao, sad sam znao da oću da gu ženim. Uvek sam voleo devojke što drživ do sebe.

Budući da dobar deo nas živi po stanovima, terasa mu dođe nekako najzgodnija kao mesto gde se drži bicikl, sem ako gajba nema dvesta kvadrata, što, priznaćete, nije toliko čest slučaj. Naravno, dragi dvotočkaš i prezimi na pomenutoj, a zime umeju da budu gadne u ovim kontinentalnim krajevima.

Nekada se u našim krajevima naplaćivala globa, do zla boga težak porez nakon kog bi domaćin bio srećan što mu je porodica na broju ,a ovce hrana i ostalo uzimani su, zlatnike seljak nije ni mirisao pa nije ni patio za njima. Ostajalo bi seljaku da pet puta umoči hleb u čaj za doručak, a ručak bi večerao. Ženu bi punio često , izvijajući svoje znojavo i dlakavo dupe zarivajući se u njenu obraslu buđavu mašinu, istresajući tako sav bes koji se nakupio, a ona primala te udarce i po potrebi poreskih službenika... Zgrčeni u svom toplom i trošnom domu, palili bi sveću i molili se bogu, kog nisu zaboravljali za razliku od danasnjih paćenika koji primaju udarce monetarnih oligarha, samo što nemaju svoju trošnu kuću već žive u tuđem iznajmljenom stanu, hladno im je i greju ih pogledi na Milomira Marića koji u obližnjoj kafani loče jutarnju kaficu (malo li je videti njega uživo i sve te poznate sa tvea ) zaključiše mladi ljudi koji daleko od grobova svojih predaka, udaljeni od vere , nasloniše svoja dupeta na hladan beogradski asfalt.

Kao što se Gali plaše da će im se nebo srušiti na glavu, tako se Srbi panično boje da ih ne ubije promaja. E, sad, ono što je jako zanimljivo s tim u vezi jeste činjenica da se niko ne žali na pogubno dejstvo vetra, iako je, što se tiče medicine i fizike, u oba slučaja reč o najobičnijem strujanju vazduha. Valjda je to tako zato što je vetar prirodna pojava, a promaju napravi neka budala koja se na julskih 40 stepeni drzne da otvori prozor.

-Vlasnik Crnog Šupka.

Rečenica koju će ti otac, koji je na mjestu suvozača, uputiti čim zatrubiš u nekoj saobraćajnoj gužvi.

Jedina zemlja u kojoj je sve obezbedjeno od strane narkomana i alkohlociara. Primer sa javne debate "prizovimo promene"

Rusini su narod čiji jezik predstavlja prelaznu formu između Ukrajinskog i Slovačkog. Poreklom su iz ukrajinskog grada Užgoroda (i okoline), koji se nalazi na krajičku Panonske nizije koji zalazi u ukrajinsku teritoriju, i koji je Karpatima odvojen od preostalog dela Ukrajine. Značajnije su naseljeni na teritoriji Ukrajine, Slovačke, Poljske, Vojvodine i Slavonije.
Rusini su se doselili u Vojvodinu u 18. veku. Po veroispovesti su, uglavnom, grkokatolici.
Stereotipi vezali za Rusine su sledeći:
1. Vredan su i miran narod.
2. Skoro svaka rusinska kuća ima traktor.
3. Boja kose je najčešće plava ili svetlo smeđa.
4. Često su pegavi kao kajsija.
5. Često imaju debele usne i kvadratno lice.
6. Oči su im sitne, uspavane i liče na one rupice na roletnama.
7. Cinični su, smatraju sebe pametnijim od ostalog življa i uživaju da "lože" glupljeg od sebe.
8. Gradski Rusin poštuje kulturu, često posećuje pozorište i književne večeri, kupuje umetničke slike...
9. Seoski Rusin zna da bude dibidus-seljačina.
10. Mladi Rusini slušaju "metalike", češće nego ostala omladina.
11. Najčešće rusinko muško ime je Đura.
Najpoznatiji svetski Rusin je zasigurno Andy Warhol, otac POP-ART-a.

4. septembra 2011, negde u pauzi između isprobavanja komšiničinih gaća, koje je zabo sa zajedničkog gajtana za veš, i gledanja pornjave sa švapskim gilfarama, ponijima i Ljubišom Samardžićem, mladi zaluđenik za kastrata (fasciniran idejom o odsecanju muda) Olivera Nektarijevića, je svim moždanim silama, ojačanim od rešavanja jednačina sa jednom nepoznatom i takmičenjima iz istorije na nivou buđanovačkog sreza (osvojeno drugo mesto jer je samo jednom pomešao Prvi srpski ustanak sa Kosovskim bojem), uspeo da napravi profil.
Školjka, sa osećajem za definisanje ko Nodi sa stimulacijom g tačke. Opsednut lokalnom ganferkom (♥♥♥♥♥DIDI♥♥♥♥♥), koju je hteo da ženi i za koju je adaptirao svoju vešernicu, ali ga je otkenjala, nalepila bradu i pobegla sa bugarskim putujućim cirkusom.
Kontala, da joj je perspektivnija budućnost da ljubi zadrigle Turke na turneji po Anadoliji.

Mrakčinu je skinuo na Ibarskoj magistrali, u klozetu bogutovačke kafane, jer je ubedio herpeidnu 60togodišnja prostitutku, da mu je ostalo još mesec dana života. Inače bi mu pokazala srednjak i zapalila sa prvim kamiondžijom. Svu kintu dao na rehabilitaciju, pa se ogrezao u kriminal i sada krade rotkvice sa pijačnih tezgi.

Prijatelj, ali ne u uobičajenom smislu te riječi. Priša je neka vrsta komunalnog prijatelja, prijatelj cijele lokalne zajednice, da li sela, da li ulice, da li gradskog kvarta, nebitno. On je za sve i svakog priša, tako ga zovu i stari i mladi, njegovo ime je od neupotrebe zaboravljeno. Svima dobar dan, svima osmijeh, sa svima pomalo razgovora i pomalo dobrog raspoloženja. Uvijek vedar i dobroćudan, možda i pomalo luckast, ali nikad neraspoložen, nikad mračan. Priša zastaje na kapiji da popriča sa domaćinom o politici ili preko ograde popriča sa domaćicom o vremenu ili sa djecom o školi ili fudbalu. Priša nikad ne ulazi unutra, prišu niko ne zove na kafu i rakiju. On daje ne tražeći ništa za sebe. Nema šanse da se posle razgovora sa njim ne osjetiš vedrije i bolje raspoloženo, ali priša ni sa kim nije dovoljno blizak, baš zato što želi biti blizak sa svima. Niko nije sasvim siguran sa kim priša živi, ima li roditelje, ženu, djecu. Niko nije siguran da li je ikada vidio prišu kako ulazi u kuću ili kako izlazi iz nje. Priša kao da stalno hoda i razgovara, pitanje je kada uopšte i jede. Svima priša, nikome zaista prijatelj. Jebiga, priša.

Način penetracije malenog tukidida u malo iskusniju jamu stare milfare. Svaki put će se uvaliti do jaja, ma da se to neće sviđati drugoj strani.

Naizgled glupo ali vrlo delikatno pitanje, kroz čiji odgovor bi mogao da se napiše čitav doktorat o psihofizičkom stanju ispitanika.

Krajnji testament sopstvenom dostignuću u karijeri muzičkog stvaraoca. Umetnici visokog ešalona su u stanju da ovim elegantnim činom, bez ijedne suvišne reči, bace auditorijum u trans u kome se savršeno sinhronizovano svi do jednog pretvaraju u hor kerubina i dovršavaju započeti stih. Jednom dozvan, naglašavajući kulminaciju koncerta, akt okretanja mikrofona stvara određenu svečarsku atmosferu i kod prisutnih izaziva osećaj vantelesnog iskustva, gde se nekom čudesnom telepatijom širi jednoumlje. Ono što muzičaru u tom momentu preostaje je samo da sa beskrajnom srećom pusti jednu suzu da kapne dok gleda ostvarenje svog najvećeg sna.

Jedino sto mozete da pomislite ili ako imate muda da kazete, kad vam riba kaze da je trudna.

Primenljiv u praksi, podesan i prikladan datoj situaciji.

Ova ili neka druga poveća brojka znači da je postavljeno suvišno (da ne kažem: glupo) pitanje.

Jedna od najglupljih ideja u sferi intimnih odnosa sa partnerom. Praktikuje se na samom početku veze, uglavnom jer je devojka suviše čedna/fina/patrijarhalna da bi prešla direktno na stvar, dakle u današnje vreme slabo rasprostranjena i veoma neuobičajena pojava. Kurton je od lateksa, što će reći da je sam po sebi veoma ogavnog ukusa i još odbojnijeg mirisa, pa se zato mladi par odlučuje za egzotičnije varijante - gumice sa paletom raznovrsnih aroma, u zavisnosti od toga koje voće devojka najviše voli.

Bez obzira na prijatnu aromu - smrad, tekstura i lepljivost lateksa i dalje o(p)staju, što za nas devojke predstavlja užasan problem. Naravno, momci neće puno toga osetiti za razliku od običnije i prirodnije varijante pušenja, al' će zato da testiraju svoje strpljenje. I treba.

Ova faza obično sledi nakon ''Samo ga malo lizni'' faze, tačnije njen je relativno uspešan nastavak. Traje nekoliko dana/nedelja, dok se devojka ne osmeli da direktno obljubi usplamtelog mačora (jer ovaj mačor neće da ogrebe hehe) ili dok ne shvati da je sam postupak idiotarija.

Kasnije se oboje sećaju ovog žalosno smešnog perioda ali ih je blam da pričaju o tome i da podsećaju jedno drugo na glupost kojoj su pribegavali. Najviše što će reći je: ''Uf, kakve smo mi sve perverzije izvodili, grrr''.

Lokalna maskota. Obično teška pijandura, koju je mladost davno napustila.

Svako selo ili varošica ima jednog takvog, koji se svojim odvalama, načinom na koji hoda, priča, samom svojom pojavom odvaja od drugih, sličnih mu ljudi.

On nije loša osoba. Raspoložen je za priču, kad' god si ti raspoložen, a i kada nisi. Nosi jedan isti duks godinama, pa tako upozorava meštane da se nalazi u njihovoj blizini, pre nego što ga vide. O njemu pričaju da se poslednji put okupao kada je išao u vojsku.

Za njegovu rodbinu se ne zna, mada se priča da je rođen kada je neka luda starica, pre mnogo godina zalutala u šumu i bila silovana od strane medveda.
Može da popije neograniče količine alkohola. Mladi mu se smeju i često koriste njegove izjave, dok mu se oni gluplji u tajnosti dive.

U većini slučajeva bivši član, sada već propale kafane na gajbama, u kojoj je provodio većinu svog života, dok sada, kada nje više nema, provodi vreme šetajući selom, praveći se da ide negde i da nešto radi, dok se ustvari vrti u istom krugu od 200m, iz koga uglavnom nije ni izlazio većinu svog života.