Baja ponosno nasred ulice, iz omanjeg ranca, vadi poslednji urlik tehnologije sa tač skrin ekranom, osetljivijim od vrha penisa. Iz njega poteže omanji kolac kojim treba da učuka SMS. Utom ga neko hvata za rukav:

-Nemoj rodjače nisam odavde, sišo sam sa Maljena, ne znam ti ja ove zone. Nemoj prijatelju, imam četvoro dece, jedno drugom do uva, tri rekreativne plaćam...!!!

...zvrrr, zvrrr...
-Daj jebote, možda ljudi nisu kod kuće... 'ajd idemo na kafu, doći ću drugi put.
-Ne seri, idiote. Šta si se uzentao? Moji su skroz super, videćeš. Keva te već voli kao da si njen.
-Ma, lako je meni za kevu, nego ćale ti bre bivši oficir JNA, ja nisam služio vojni rok... početni minus. Zamisli koliko će još grešaka da mi nađe...
-Ne lupaj bre... čovek je skroz na mestu, jeste malo strožiji, ali nema to veze sa tobom. Evo je mama... Mamaaaa, cmok cmok...
-Aaa, ovo je taj tvoj dečko... lep momčić, lep. Ćao, srce... Ja sam Majina mama...
-Drago mi je, vojvoda od Mrkonjić Grada. Heheheheh
-Jaooo, al' je vickast. Uđite, deco. Nemojte stajati na vratima.
-Uuu, al' vam lep stan, boktemazo...
-Šta?! Maja te nije dovodila...
...štip za ruku... Maja? Ovaj, bio sam samo ispred zgrade. Uglavnom smo kod mene. Znate, moji su takvi....
-Lepo, sviđa mi se što si iz ozbiljne porodice... Jesi za jedan čaj?
-Čaj? Može... ja sa babom non-stop pijem čaj...
-Ukus?!
-Ako imate od buljubašice, ako ne, onda može hajdučka trava... znate, ja vučem korene iz hajdučke porodice... krasi me, da se tako izrazim, hajdučka krv...
-Lepo... vrlo si simpatičan mladić.... Aaa, evo i tate..
-Pomaže Bog.
-Bog ti pomogao, sine... a ti si?
-Ja sam Majin dečko...
-Aham, ti si taj junak... ne moraš se predstavljati. Imam prijatelje u obaveštajnoj, tako da imam tvoju kompletnu dokumentaciju.
-Ozbiljno, nema šta. Znate, ja sam poneo i izveštaj lekara specijaliste, kao i kompletan nalaz krvne slike. Možemo da potpunimo dokumentaciju. Samo da mi date da vidim taj izvod iz matične da nije stariji od šes' meseci...
-Ehehehehehe, vidiš ti Miroslave kako je on šaljiv. Mnogo mi je sladak.
-Jeste, jeste... stavi ga u kafu ako ti je tako sladak. Žene, 'ajte vi u kuhinju malo, skuvajte nam kafu, čaj i donesite rakiju da vidim kakvog je kova momčić...
-Miroslave... mogu vas zvati Miroslav? Sad ste na mom terenu tu sam vas čekao... mene otac umakao u bure sa rakijom kad sam bio mali, tako da ste tu moji. A možemo izaći i ispred zgrade da se obaramo...
-To, junače... Video sam u papirima da si naš. Uzimam te za zeta, jeb'o te ćaća. Vidim da voliš popit', voliš zagalamit'.... 'Ajdmo sad onu našu...
...Đe si brate, đe si imenjače, pozdravljam te s planine Manjače...
-Izgleda da se ovaj tvoj mali dopao tati... čim ga nije prebio posle deset minuta...

болничка посета
- Здраво деда.
- Оооо декино, здраво здраво. Јеси дон'о?
- Јесам, наравно. Ево ракија, ево цигаре. Како си ми?
- Како мртви ја одлично! Није толико лоше само досадно у пизду материну. Ал' кад је мог'о Шешељ до сад у Хагу да издржи, могу и ја још пар дана у болници.
---------------------------------------------------------------------------------------
- Брале, ја не могу више. Мртав сам.
- 'Ајде бре, морамо да завршимо целу собу данас. Кад је могао Шешељ 10 година у Хагу да издржи, можеш и ти да глетујеш још сат времена.

-E jesi bio na Adi,kakva je voda?
-Šta kakva je? Možes prase da ošuriš!

-Što mi donese bre ovo bez leda,mozes da ošuriš prase!

-Juh,sto sam gladna a i hladno mi je!
-Pridjider mala kod preldžije da te zagrije,možeš prase da šuriš "samnom",a i za tu glad ima baja jednu "Gudi salamicu"...ako me razumeš!

- Šta ti je?
- Dušo, kolika ti je guzica, pa da imam k'o teleću nogu ne bih mogao da te zadovoljim? Živ se ubih, a ti ništa.
- E, moj dragi, trebao si da uzmeš onoliku jabuku koliku možeš da zagrizeš.

-Brate dobio sam keca na kontrolnom.
-Pa jesi li učio nešto?
-Nisam.
-Pa dobro brate šta si očekivo kad prdneš ne možeš da očekuješ da miriše.

Деда дај неки динар, видео сам данас да је био поштар!
-Их дао би деда, знаш да ти увек да...само не могу да се сетим где сам је метнуо...

Hleb od prekjuče na komodi, rukavi raznih majica vise sa ivice kreveta, peškir se suši na peći, sudopera puna, u frižideru jogurt kom je rok istekao pre par nedelja. Vrata ormara, koji je već ispražnjen, širom otvorena, na njih nakačena sva čista i prljava odeća, dok su u podnožju cipele i čarape nabacane jedna na drugu.

Keva (zaprepašteno i žalosno): Sine, pa kako možeš da obitavaš u ovom brlogu?
Dete koje je upisalo čkole: Što da ne mogu, šta mi fali. Sedi, kevo, raskomoti se, oš kafu? Pitam se gde je džezva, videh je pre par dana ispod kreveta, ali od tada joj se gubi svaki trag...

Miloje: Milisave, bude li onaj tvoj mamlaz od sina opet dirao moju ćeru dok peva kod Raje u kafani, ono sto je deda Mića uradio Turcima kod Jedrena i Švabama na Solunskom frontu će bude ništa 'spram onoga što će teb' i njeg' da snadje.
Milisav: (xexexe, mali je opasan na tatu) Dobro, bre, Miloje, će da mu kažem, da l' zbog toga da me prekidaš dok gledam dnevnik, sad treba da puste šta je Voja danas sve poručiJo iz Haškog kazamata ovim izdajnicima i stranim plaćenicima.
Miloje: Nemoj ti meni "će da mu kažem", nego da je ne dira više, seno ću da ti zapalim!
Milisav: Kome, bre, ti seno da zapališ?!? Iščupaću ti noge iz dupeta da ni u kolicima ne možeš da sediš, jebem'iti prvi red na sa'rani i sitno žito, Ščuo?!?

- Sine, al' sam mu se najeb'o keve!
- Kome?
- Ma, onom Makiću!
- Što njemu?! Pa, kod njega možeš samo sa stolice da padneš!
- Pa, baš zato, ko ga jebe kad ni sebe ne ceni! Položim ja, upiše mi on ocenu, pa kad krenem da ga drkam onako javno pred punim amfiteatrom! Ej, ja, student prve godine! A koleginnice gledaju li gledaju!
- Uh, crni sine, što?!
- Pa, da se pokažem pred njima, što? A on se, zamisli, samo smeška!
- Ma, on na prvoj drži taj lipov kurac od predmeta, a na drugoj njegova žena drži stručni predmet! A ako se i tu provučeš, opet te on čeka na glavnom predmetu te godine! Zato on na prvoj i pušta, da se zaradujemo!
- Ovaj, na ONOM predmetu?
- Aha, onom što se u proseku dvocifren broj puta polaže! Zato se on smeška, retardu, jer zna da ćeš najverovatnije i unuke da dočekaš na faksu!

Ja sam kao digitron! Uvek možeš da računaš na mene!

- Pa Gorane, zar opet nosiš tu uniformu po kući?! Nemoj loš primer da daješ detetu kad dana vojske nemaš! Sećaš li se da smo se tako dogovorili?!
- A bre Marice, bio sam u lovu, hik.
- Idi baci tuš pa da jedemo.
3 dana kasnije mali Filip stoji pred televizorom, umotan u uniformu, drži srpsku zastavu i salutira
- Crni Gorane, vidi šta nam uradi. Sklanjaj ga odatle.
- Ali mama, zašto ovaj čika može da nosi uniformu a ja ne, kmee?
- Sine, to je naš ministar odbrane.

Bato, bre, kad ćeš se ugojiti?

- Možeš samo da budeš ljubomoran!

Ih pukoh od ljubomore..

- Pa i ne puko, ovakav stomak ( pokazujem) možeš samo da sanjaš, ali ok, neću da te zajebavam, dovoljno si zajeban..

-Matori, uvek možeš da mi voziš u repu!

Син: Тата, имам једну четворку. Из техничког.
Тата: Јебем те блентавог, па како смеш да имаш четворку?!
Син: Ма шта бре хоћеш? Па ти си понављао други разред.
Тата: Ма не можеш ти са мном да се мериш, ја сам ретардиран.
_______________________________________________________________
_________________________________________________________
Даре: Комшија, погледај како сам убоо максимум у Моцарту.
Маре: Дај да видим. Шта је ово? Сетубал-Гимараеш?
Даре: Ахам... Који сам маг клађења, лептејебо. Реци, а.
Маре: Ма не мош ти са мном да се мериш. човече. Ја узео милијарду прошле недеље.
Даре: Шта кењаш?
Маре: Свега ми.
Даре: Добро. Шта значи ово т12+ и ГГ?
Маре: Хммм... Значи да пушиш курац, шчуо?!
________________________________________________________________
___________________________________________________________
Дуле Свилар: Даре, знаш како сам синоћ одрадио тезгу! Брука.
Дарко Лазић: Ма не можеш ти са мном да се мериш, Свилени!
Дуле Свилар: Па не могу... Кад имаш 130 кила, бем те уста.

1: -Šta ti je to ?
2: -A pa to ti je pohovani karfiol sa prelivom od crnog vina.
1: -Aaa bljak ! Kako možeš to da jedeš ?!
2: -Ma super je ! Evo ti probaj.
1: -Mmm imaš još ?

- Čula sam da se jebeš sa mojim mužem! Jel' istina to?
- Daj Mico, smiri se! To se neko sigurno neukusno našalio!
- Našalio, a? Mogu ti reći da je meni zvučalo jako ozbiljno kad su mi rekli!
- Ma daj! Nije istina!
- Ko me terao da se udajem za klinca! Svi su mi govorili da ne tražim piletinu a ja navalila! Logično da će sad da juri mlađe ...
- Koliko si ti ono beše starija od njega?
- Trinaest godina, vas dvoje ste vršnjaci!
- Ne vidi se, baš ste lep par! I nemoj da veruješ u te tračeve za mene i tvog dragog, ništa od toga nije istina. Nemoj da se svađamo oko gluposti, ja tebe mnogo volim i poštujem, ipak možeš majka da mi budeš ...

Mama: Jaoj, pokaži Mići ono što prepoznaje pesme!
(Prevrćem očima, palim Šazam aplikaciju...pesma se učitava, Mića u transu)
Mića: A da te pitam, a jel to samo prepoznaje te američke drekavce...daj pusti da nađe Novicu Uroševića, ili Kvaku...
Ja: Pa ne može, znate to nema u bazi podataka.
Mića: E bezveze... A jel možeš da mi prebaciš to, da zezam malo ove moje na poslu?
Ja: Vaš telefon ne podržava ovu aplikaciju...
Mića: Pa imam bre ja onaj neki bluput, što možeš izdaleka da pošalješ, aj probaj.
Ja: Ne može sigurno, ni preko blututa.
Mića: Ali Nokia je, probaj! Odakle tebi kad ne može na moj telefon?
Ja: Skinula sam sa interneta. (u sebi psujem dan kada sam kupila telefon)
Mića: Vidiš govna američka, kako izmislila to da uzmu pare, preko interneta...samo da nas oderu, znam ja, to sve oni namerno rade, da zavade svet, da nas oslabe zbog tog interneta....da se ne družimo i da udare kad smo najslabiji. I Kosovo nam tako uzeše...i čit'o sam...