Drug, koji je zaboravio svoje prve drugare iz naselja, izgubio neznost i skromnost koja je krasila nasu generaciju, osmeh zamenio dvema linijama izmedju obrva. Postao je glavna faca medju (uvek) nepoznatim likovima, ne skida naocare koje prikrivaju poluspljosteni nos iz tuce, kojom je dokazivao sebe. Vidim kako pod ,,punom opremom,, na motoru vozika devojke 15ak, 20 godina mladje od sebe, 200km/h.
Nesto me uvek tera da ga svojom pojavom podsetim na detinjstvo, pa mu se uvek nasmejem i pitam za roditelje, zdravlje, buducu porodicu, posao, a od svega dobijem odgovor kako je sve ,,ovo/ono,,. Teretana, ludilo i trange /frange, iz cega neizbezno shvatim da on ne zna ni ko sam ja, ni da li su mu roditelji zivi i gde, a posebno ne zna sta ce sa svojim zivotom, jer prazninu u dusi i neukost popunjava prolaznim stvarima.

Razlog zbog koga pre pocrvenimo nego li čujemo naše roditelje kako nam govore da ne budemo toliko dugo na suncu.

Vrlo blaga kafa. Kao da je crnac jaja plaknuo, pa još razvodnjena.

*od koštanja - od kestena

Osoba koja vrlo cesto ima nadrealne moci.Sluzi da se dokaze nesto sasvim nemoguce,ponekad (cuj ponekad,stalno) i izmisli.

Pesma poznate srpske pevacice Ane Nikolić uz koju ribe u klubovima, kafićima I ostalim mestima za noćni provod, prave pravo pičoprolivanje suza za bivšim dečkom kojeg I dalje vole…

Универзални одговор средовечни мушкараца са пистом за муве уместо косе на злураде коментаре гледе њихове фризуре.

Кратак али веома јасан опис веома неквалитетне ракије.

Najčešća osoba na čiju se zaštitu pozivaju klinci kada ih neko zadirkuje ili ne daj Bože, maltretira.

Alkoholičarski moto. Opravdanje za svako napijanje.
Ko jebe jetru - srce uvek na prvom mestu.

Festival elokventnosti.

Аргумент који ће превагнути у корист једног учесника дискусије коју воде двојица бесопосличара распоређених на супротним странама света.

Undertaker u svetu notornih alkoholičara. Dok je Bora Čorba stigao do osmog, a Petar Kralj do devetog levela kvantitativnog ispijanja žestokih pića, ovaj ne samo da je bio na desetom nego je otključao i jedanaesti, za koji se nije ni znalo da postoji.

Istrajno provodi dane na obližnjem ćošku, ugazio je u četvrtu deceniju uništavanja organizma četrdesetoprocentnim alkoholom, a u dilemi da li da ga boli jetra od cuganja ili duša od necuganja, izabrao je ovo prvo..

- Oni imaju Dubrovnik, a mi Vrnjačku Banju.
- Oni su u EU, i to bez Vučića, a mi nismo (sa Vučićem!).
- Oni su tolerantni prema svim bojama, verama i nacijama, a mi nismo.
- Oni izvoze svoje perilice za rublje u Rusiju, a mi iz iste uvozimo mesni otpad.
- Njihovi najbolji fudbaleri igraju za Real i Barsu, a naši za Čelzi i Njukasl.
- Lepa njihova je u obliku zmaja, a naša u obliku ptice sa ogromnim tumorom na trtici.
- Oni imaju Severinu, a mi Cecu.

Odjebna rečenica, koju popijemo kad se ponesemo ko da smo Bogom dani, pa damo sebi za pravo da izvoljevamo usluge od ljudi kojima možda i ne bi trebalo da tražimo da nam budu podani.

Jedna od omiljenih recenica kod vecine male dece. Sta god rekli da vi imate oni ce reci da imaju isto to ali bolje ,cak i kada nemaju pojma o cemu se radi . Ova recenica je jedan od glavnih pokretaca svadje izmedju dece.

Efikasniji od bilo kog zubara. I to još radi besplatno.

Пандан народној пословици "Јутро је паметније од вечери". Која је такође донекле тачна. Донекле. Јер јутро је медиокритетна, малограђанска, пуна индукованих жеља, шминкана лопатом курва. Јебе се за динар а и мање. Ујутру размишљаш, рецимо рационално, онако како си научен да рационално треба да изгледа. Три пут мериш па једном сечеш, множиш, сабираш и одузимаш, калкулишеш. Хладнокрвно и без емоција, људи су стока, оне које можеш да искористиш одвајаш на једну страну да их негујеш а оне који ти никада не могу послужити шкартираш к'о Бранко Коцкица тинејџера.

Ујутру си одморан и јак,волу зубима муда да откинеш ако треба. Спреман си на све и радиш на остварењу жеља које си прихватио за своје мислећи да ће да те остваре и усреће. А уствари само подижеш ментални зид око стварних жеља, оних што ти копају тунеле по мозгу испод темеља, тихо и неприметно, веома лагано, без журбе јер њихово време увек дође на крају. Подижеш зид и трудиш се да их не видиш, имаш важнија посла, места где да будеш и ствари које треба да урадиш. Трудиш се да напредујеш и требало би да си срећан.

Онда полако како дан одмиче постајеш уморнији, почиње да те смара све, фрустрације се обијају о главу к'о пинг понг лоптица о Каракашевићев рекет. И даље верујеш у оно у шта си сам себе убедио јер неће један дан да уништи године труда и веровања. Али лагано почиње да те копка а ниси ни свестан тога. Радиш оно што треба, ћутиш и гураш даље. На крају када је дан потрошен довучеш се кући мртав уморан, више не би могао зубима ни кесицу кикирикија да отвориш али добро, мислиш, вредело је. Скинеш све маске које носиш преко дана, скинеш предмете које тако волиш са себе, спереш дневну штроку, замажеш мало очи пред светлећом кутијом и легнеш. Уморан си и требало би да спаваш али ровци осећају слабост одбране и са тихог и неприметног копкања прелазе у булдожер на напалм мод напада. И сада стварно знаш шта желиш, шта би те стварно усрећило али то се не поклапа са шаблонима и обрасцима који ти цео живот представљају као задовољство и срећу. Једноставно и даље немаш муда да признаш себи па се утешиш тиме да ниси пизда да желиш тако баналне и глупе ствари, јер то су глупости и коме то треба у животу. Научен си другачије. Окренеш се и на климавим ногама одржиш онај зид док некако на силу не заспиш. Ујутру, опет из почетка.

Налепница "Клима, затварај врата!" на улазу.

Узрок сваке прехладе, и сваке болести на овом свету, из кевиног и наручито бабиног угла. Шта год нам се десило, какву год болештину навукли, десило нам се јер смо били боси, макар само отишли до до друге собе.

Ironičan način da objasniš ortaku da ne znaš na koju foru si dobio dva iz matematike.