Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.

Modifikovana verzija Del Bojeve fraze koja se koristi na našim prostorima.

Oni na svakih 5 sekundi refrešuju stranicu sa definicijom, da vide da neko nije udario komentar. Na svaki komentar u sekundi sledi odgovor; osećaju se kao domaćin koji mora da ispoštuje gosta.

Za razliku od fraze "šlag na torti" stvar koja totalno sjebe sve prethodno urađeno.

Nakon što ste letimično pogledali grupicu hipi omladine na ekskurziji koja sa velikim žarom prelistava dela Bukovskog i Orvela, zatim par obrazovaca koji se prosvetljuju mislima oca Tadeja sve tražeći uputstvo za razbijanje trafike i semafora u dva poteza, dolazite do nje. Gužve, naravno.

U vazduhu se oseća nivo estrogena nezabeležen još od izlaska novog spota Vlade Georgijeva ili pojavljivanja Bosiljčić Ivana u čisto beloj, sigurno beloj uniformi predratnog (da ne kažem kraljevskog) avijatičara. Dok se polako uguravate, nadajući se da se možda na tom štandu nešto deli, što je, uostalom, možda i jedina funkcija bilo kog Sajma, shvatate da se tu samo prodaju knjige, ništa više. I to kakve knjige. Random anglosaksonsko žensko ime i prezime predstavlja svoje delo - "Zašto muškarci vole kučke"/"Zašto se uvek zaljubim u kretena"/"Jedem govna a guza mi je još uvek čvrsta". Zatim, domaće alapače (čak ni ne mislim na onu nosatu spodobu, mnogi su je opisali pre mene) sa delima kao što su "Muškarci su kao čokolada". Uz već pomalo olinjale ispovesti raznih kurvi, narkomanki, vozačica tramvaja i baba sera, koje nivo ženske empatije podižu na neslućene visine (što podseća na vremena kad se cela nacija trzala dok je onaj latino jebač noževima pravio konture Kasandrinog tela), glavno mesto zauzima jedna jedina, nenadjebiva, večna inspiracija Zdravka Šotre, Tijanićev glavni izvor profita, najveći glumački izazov Slobode Mićalović... ona.

Raspamećeni "hodajući novčanici" kupuju ovakvo štivo istim onim žarom kao onomad kad se Luj Viton pojavio u kineskom tržnom centru. Razumem, jebi ga, sve su teži zadaci pred današnjom ženom, više se ne očekuje da je samo vredna domaćica i školovana, sad treba i da je načitana, pa je ovo odlična prilika da se ide u korak sa modernim vremenom.

Jedna vrsta epiteta koja opisuje karakter nažalost samo devojaka...

Odgovor mog druga na pitanje ''Na šta ličim'', posle jednog pristojnog slavlja i pijanke.

Kamikaza. Samoubica. Muškarac koji svesno ide ka samouništenju. I pored toga što je svaka devojka sa kojom je bio bila ekstremno inteligentna i uništila mu život, njemu i dalje nije dosta i ne shvata da treba nešto da promeni.

Takmičenje u lepoti, na kojem se nikada ne pojavljuju konkurentkinje sa Marsa, Jupitera, Venere i drugih planeta iz ili izvan našeg Sunčevog sistema.

Kaže se za nepovjerljivu osobu.

Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.

Неизоставни ритуал пред то чувено вече после кога наводно постајеш одрастао човек. Иначе, цело то празнично расположење које се да уочити на сликама је заостатак из времена кад је заиста вредело прославити завршавање средње школе, кад си после средње школе могао да будеш нешто мало више од голог курца.

Кад прелиставамо нечији фотографски албум са сликама с матурског, обично почиње тим сликама из куће. У центру пажње је, наравно, матурант. Ако је женско, онда су је удесили до непрепознатљивости. Најчешће од најружније рибе направе јебозовну рибу (карао би је да си за четири године схватио како добре ноге има, сад је касно), а од најбоље рибе направе страшило да га не погледаш. Ако је мушко, најчешће је увучен у одело које му није баш по мери, висе му рукави као руке младом павијану, или се пак обукао као најгори шабан, као да је кренуо на гранд параду, јер је одлучио да купи одећу коју ће да користи и кад изађе неки пут у свој град/село. Металци се не рачунају у овај опис, они су посебна прича.

Ту су мама и тата, први пут загрљени после братовљевог испраћаја у војску од пре пет година. Смеју се од среће као да су добили на лотоу и поносни су што им је дете успешно завршило ту велику школу, а још су срећнији што је ове године било толико успешно у школи, па чак ни на поправни не иде.

Ту су наравно и све могуће тетке, ујне, ујке, неке бркате бабе које матурант први пут види и које га љубе око уста кад га виде, падне ту и неки динар, да се има за пићенце вечерас. Сви се они утркују да се сликају с матурантом, својим поносом и диком, а не прошуштају прилику ни међусобно мало да се загрле, па онда и групно.

Али највећи џек, онај који даје шмек целој манифестацији, онај без кога цела церемонија не би имала смисла, онај без кога то не би било ТО, то је деда из села који је за ту прилику обукао своје најбоље одело, накачио орден из рата на ревер и накривио шајкачу, да може после онако јебачки да ошмека унукове другарице, да му каже ''Ону тамо девојчицу да жениш!'' и тутне му двеста евра у руке, пошто је претходно одлучио да се испрси и продао теле. Слике са њим су највећи квлт.

И тако сви срећни и задовољни крену до места где се одржава матурско вече да се придруже осталој срећној и веселој клици.

Ultra-mega-giga događaj koji se koristi kao dokaz da je na nečijoj svadbi bila ludnica od igranke. Najveći stepen veselja i uspešnosti jedne svadbe koja će se pamtiti dok ih smrt ne rastavi.

Ne pornićarke, ni one što plasiraju erotiku pod tušem sa snimka starog k'o špica za slagalicu. Žene koje uživo, po komandi jadnika koji ih zovu sa fiksnog kad keva zaspe, a ćale ode u kafanu, razvlače sise i genitalije pred kamerom. Rovovski posao, osmočasovna tortura tela i duha kojom bi trebale da zasluže benificirani radni staž i debelu otpremninu kad se materijal istroši i zameni ga novi. Puno radno vreme sa verovatno polusatnom pauzom koju iskoriste da popuše cigar i sednu u lavor sa mlakom vodom. Sa posla kući idu ižvakane i znojave kao da su radile na mešalici u julu. Kad dodju kući, dečku, na sam pomen seksa, opsuju majku nenormalnu, šutnu muda i opale šamar.

Često poslednji akord grupice sa gitarama negde na javnom mestu.

Kad si je jedan objekat toliko jebao kevu da ga ni rođena svrha ne može prepoznati.

to je kad krenes na pijacu i stavis 2 kondoma u dzep,nikad se ne zna...

Dodatna komplikacija za samoubicu koji ne može da odluči s kog mosta da skoči.

Израз који нема апсолутно никакву потпору у реалном свету, јер нолајферизам изискује јако низаг праг хигијенске толеранције, али има јаку примену у виртуелном свету.
Наиме користи се за опис особе која себе не штеди у опису позитивне или негативне критике других арчитеља светске интернет мреже, разбијајући им илузије о томе да поседују довољну количину сиве материје или наговештавајући им начин како да се поправе.

Suprotno od deja vu-a. Osećaj da nikad nisi bio na mestu na kom se nalaziš u tom trenutku.