Otklanjanje bilo kakve krivice za grehe i greške u prošlosti. Metodi kojima se pritom služi su šlihtanje, pravdanje, pozivanje na to da si obmanut, ali i- pisanje sopstvene (filtrirane) autobiografije
Albert Šper je zauzimao visoko mesto u nacističkoj hijerarhiji, bio je ministar naoružanja. Posle rata je uhapšen i u Nirnbergu mu je suđeno. Međutim, tvrdio je kako je planirao da ubije Hitlera, da je sačuvao nemačku infrastrukturu od njegove želje da je razori, kako je zaustavljao V2 napade i iznad svega- otkucavao je druge naciste. Dok je većina glavešina dobila vešanje, on se izvukao sa 20 godina robije. U zatvoru je napisao autobiografiju, kojom se uglavnom "oprao".
Posle izlaska sa robije, postao je medijska zvezda, preselio se u London i stekao status dobrog komšije, dobroćudnog bivšeg naciste. Naravno, kad je umro, sva prljavština koju je gurao pod tepih je izašla na videlo.
Kamo sreće da je Šper jedini slučaj.

Onaj tip ljudi koji odbija da uživa u sitnim zadovoljstvima koje mu život pruža, pa umesto džepnog bilijara, vode računa o ličnoj higijeni. Nedokučivi, misteriozni, znaju odgovor na pitanje svih pitanja.

Poveći muški polni organ. Što bi se reklo, prava motka. Dugačak, širok i uspravan k'o đeneral. Želja svakog muškarca je da ima domaćina, a san svake žene da ga oproba. Domaćin je među penisima Klint Istvud. Domaćin je kao Bata Živojinović Valter među kinezima, kao Milka Canić u Slagalici. Domaćin je Magnum !

Raščlanjeni oblik života koji visi u pušnicama i donosi radost našim trpezama. Magistrirao na zdravoj hrani, dehidrirao na dimu i probranim drvima..Nabija kompleks pečenom prasetu, diki i ponosu nabedjenim pravoslavnim polu - Srbima.

Gerijatrijski sleng za bilo kakvu varijantu radio-prijemnika: radio-kasetofon, radio sa satom, noćno svetlo-jonizator-radio itd.

Životinjski seks u kome je razmišljanje svedeno na nulu a uživanje na maksimum. Seks kojim se ne izražavaju nikakve emocije, seks koji se ne prekida nikakvim riječima, poljupcima ili bilo čim sličnim. To je seks za vrijeme kojeg se čuju samo uzdasi i onaj paf paf paf zvuk slican onome koji se dobija prilikom klofanja tepiha.

Veština tumačenja signalizacije koju odaje devojka prilikom koitusa. Za tumača vrlo bitna stavka u životu jer utiče na njegovo samopoštovanje. Zahteva iskustvo, mada jebeš iskustvo, ako su signali metaforični na foru - ako ja sad počnem da mu drhturim u zagrljaju, da se grčim i savijam prstiće na nožicama, voljena moja klada što se klati nada mnom misliće da sam zadovoljena, čime će biti zadovoljan. Autorka signala u tom slučaju majndfakuje tumača, što može za dikrektnu posledicu da ima kupovinu bočice Šanela (ili čega god u zavisnosti od kupovne moći) svojoj dragoj saputnici.

Kako znati kad je ili nije ćorak, prava je misterija. Mužjak je u tom smislu nedvosmislen - kad počne erupcija to je to.

Ubijanje svog slobodnog vremena u separeu nekog kafića.

Stanje duha, koje je ljubav bacila u drugi plan. Svi mi maštamo o pravoj, velikoj, iskrenoj ljubavi, koja će ispuniti život i dati svemu smisao. Deca su plod ljubavi, dobro raspoloženje magija ljubavi, i deluje kao da je ljubav konačni cilj i misija postojanja : ljubav muškarca prema ženi, ljubav prema prijatelju, porodici, otadžbini ili poslu, uglavnom - svako ima neku svoju ljubav za koju živi, bori se, žrtvuje a ponekad i gine.
Medjutim, zaboravili smo ono što dolazi pre ljubavi, a to je zaljubljenost. Ona nam daje više prostora za maštanja, ushićenja i strepnje, obećava, laže nas, i daje nam da u njoj vidimo samo ono najlepše. Budi nas noću, krade nam sate, okupira misli, vara glad, i daje nam da priželjkujemo idealno i savršeno.
I kad od sebe daje lažnu nadu, srce razumu stavi ruku na usta, i ne da mu da opomene. I vremenom, ona gubi na sjaju : poruše se neki mostovi i nade, izgubi vera u ljude, svemu zafali smisao, i ostane samo kruta i neizbežna istina, da je naš ideal bio pun sitnih i velikih mana.
I ako srce smogne snage, i svom malom savršenstvu oprostimo svaki nedostatak i prihvatimo ga takvog kakvo jeste, nazreće se kraj jedne zaljubljenosti..I roditi jedna istinska ljubav.

Popularna mantra naroda sa ovih prostora, po demidžu gradirana negde tamo između "nedobog" mađije i "pu, pu, pu!" heal-a, kojom se u svakodnevnoj komunikaciji istovremeno izražavaju i nada, i želja da se rendom negativan događaj/negativan period iz prošlosti nikada više ne ponovi u budućnosti. Metodologija odbrane od tamnijeh sila "istorije koja se ponavlja", korelacije tipa postavljanja ugaonog ogledala na smrt-raskrsnici ali tako da je isto okrenuto prema nebu, jebiga.

A kako se pomenuta istorija u našem slučaju ponavlja poput godišnjeg ciklusa Pavićevih serija, fazon, kad bismo to ogledalo okrenuli prema sebi, ne bi me čudilo kada bismo u odrazu uskoro videli i jebene Osmanlije kako nam u galopu jure za petama, sa sve mrtvim Davidsom i Mijatovom prečkom koju poput koplja nosi pod pazuhom, sve mu naturalizovano jebem da mu jebem usta, ja.

Ono što je Floyd u automobilizmu, to je ovaj song u bokserskim, kik-bokserskim, karate, aikido i drugim borilačkim veštinama. Došli ste na lokalni meč mladih kik-boksera, budućih nada, iščekujete borbu, zagrejana atmosfera, i boom - organizator pušta pesmu. Istoimena pesma im podiže nivo samopouzdanja, čak ih toliko duhovno prosvetli da imaju na umu činjenicu da su oni odabrani, neki budući Italijanski pastuvi iz provincije koji će hrleti ka slavi i tituli šampiona. Voziće najbolji auto, imaće nalepšu kuću, skromnu i zgodnu ženu, a i sami će biti darežljivi prema sirotinji. Pesma se završava, blagostanje nestaje. Svaka nova spiritualnost biva zamenjena običnim makljanjem klinaca sa ulice. Ostao je samo fenomen "tigra" u najavi meča.

Kažemo za čoveka koji veoma obilno jede. Da ga hrane lopatom, izdržao bi tempo. Za čoveka koji je u krajnjem stadijumu pantljičare. Ta osoba se obično ni ne trudi da kontroliše svoj nagon, tako da to izgleda veoma halapljivo. Jede kao da je došao iz kampa za gojazne kaže se zato što dotični ljudi koji su inače navikli na enormne količine hrane jedu obroke veličine planktona, stoga manjima nastavlja po propisima, dok se većina trudi da nadoknadi izgubljene kilograme.

Kada zoveš da naručiš Pizzu, a lik iz Picerije ti završi rečenicu.

Ono što će uništiti planetu. Taj jebeni omot za bombonu izgleda napravi više štete nego milioni barela nafte u okeanu. Više nego avioni međ' oblacima. On buši ozonski omotač i propušta sunčeve zrake da unište ljudsku kožu i sav život.

Taj šugavi papir će da trune 40 miliona godina i gušiće sve sledeće generacije. Gori je i od svih nelegalnih deponija, nuklearnih elektrana i toksičnih supstanci. Ako slučajno bacite taj papirčić ispred "zelenog", očekujte goru reakciju nego da ste mu sipali sumpornu kiselinu u oko. To je lažna nada - nadanje da ćete nebacanjem tog papiića negde, učiniti ogromnu usligu planeti. Jer, dovoljno je da ga ne bacite i da se osećate blaženo, a to što svakodnevno hiljade aviona prolazi i zagađuje atmosferu je u redu.

Po difoltu, padanje u ljubavni trans za osobama sa kojima radiš i poslovno sarađuješ. Dobio ime po poremećenoj tendenciji holivudskog reditelja Vudi Alena koji je imao neshvatljiv običaj da uvek završi opterećen svakom glumicom koja je bila među top 5 vodećih uloga u filmu. Počeo je sa Dajanom Lejn, preko Anđe Hjustor i Mije Ferou, pa sve do danas mlađih nada. No, krajnost njegovog sindroma je otišla još ekstremnije, te je danas u što se kaže, u konkubinatu sa usvojenom ćerkom ranije voljene Mije Ferou.

Moderni muškarac koji pati od ovog sindroma, prosto periodično menja tendencije ka svojim koleginicama, da l' po kvartalima, ili kako već. A ako se ćerka voljene koleginice zaposli u istoj firmi, bože moj, možeš se jebati.

Rezervni plan, izlaz u slučaju požara, kec u rukavu, opcija koju planirano ostavljaš za kraj kako bi u slučaju neuspjeha mogao da se izvučeš iz kritične situacije. Kako vojnici u blatnjavom rovu, okruženi brojčano nadmoćnim krvoločnim neprijateljem ostavljaju poslednji metak za sebe, da ne bi pali u ruke dušmanima koji bi se iživljavali nad njima, tako se i za sve planirane situacije visokog rizika ostavlja otvorena opcija evakuacije u poslednjem trenutku. Poslednji metak predstavlja herojsko bjekstvo kada je sve izgubljeno i kad ostaje samo nada da te ''sa druge strane'' ne čeka još veći užas.
Poslednji metak može doći u vidu neke osobe, predmeta, ideje, novca.... Nebitno je, bitno je da služi svojoj svrisi u datom momentu.

Prevrh riba. Pored nje bi Kira Najtli sakrila lice rukama da ga niko ne vidi i briznula u plač, Kristina Hendriks se zakopčala do grla i razmišljala o korekciji sisa, Kim Kardašijan sela da joj ljudi ne pilje u blamantni buljson, a Sneki bi obukla dugu suknju.

Nemoš skupiti muda da joj priđeš ni posle pet piva. Toliko je dobra.

Kondom navučen na poveću patku.

Ženska osoba koja se opasno približila ili je već pregazila tridesetu, pa je pod pritiskom svog biološkog sata, nesvesno postala verni sledbenik eugenike, svojevremeno Hitlerove omiljene naučne discipline, koja se bavi genetskom selekcijom i unapređenjem kvaliteta potomstva. Čekala je onog pravog, čekala, ali ga nije dočekala. A sat otkucava. Zato je sada od prave ljubavi odustala i jedino čemu se nada je da će svoje bitisanje na planeti opravdati barem ostavljanjem koliko-toliko kvalitetnog potomstva. Tako da, sve što ona sada traži u svom životu jeste pastuv sa dobrim genima koji će je oploditi. Ne mora da ga voli. Ne mora ni on nju. Dovoljno je samo da mu otac i mater ne boluju od dijabetesa, visokog pritiska i šizofrenije i da ima jake zube. Da bude pametan ne mora. Pametna je ona. Očigledno.

Čičište ili bakutaner (češće), koji juriša na nabubrela vrata gsp-a. On će u taj prevoz ući makar vam naskočio na glavu i smrskao svaku koščicu. Da se mrdne, niko neće dok se on ne uglavi, jer, budimo realni - ko još danas ima hitnija i bitnija posla od njih?

Nekada napadaju u paru sa razrađenom taktikom poput starih Slovena i galamom suzbijaju nadmoćnijeg neprijatelja.
Nekada su naoružani ubojitim cegerima punim ko zna kakvih tvrdih i neudobnih stvari.
Nekada koriste ,,tehniku žvake'' (važi za naročito salaste babe), kada svojom amorfnom masom poput pipaka ispune i začepe i najnedostupniju pukotinu slobodnog prostora.
Kada tako ispresovana, bespomoćna žrtva začuje krckanje, može samo da se nada da to puca staklo vrata, a ne njene koščice.