Rečenica svakog tinejdžera koju, razočaran postupcima roditelja, izgovori bar jednom u životu.
Međutim, stvarnost je sasvim drugačija. Genetika je čudo koje ne dozvoljava velika odstupanja, tako da će razlike između dece i roditelja biti male. Čast izuzecima.
Duško Radović :
- Tucite decu kada vidite da liče na vas !
Mesto gde smo kao deca imali sve. Avione, tenkove, mačeve, lukove i strele, i još hiljade stvari, ali niko živ to nije video. Često smo koristili tu frazu da bi se klinčili.
Moderan metod uklanjanja dlaka sa zaklane svinje pri kome se umesto brijača koristi let-lampa.
-Mile, šta radiš?
-Letujem.
U rečniku tinejdžera: ''Večeras gledam porniće do iznemoglosti''.
Veoma često pitanje koje prosečni roditelji postavljaju sebi svakog dana kada im njihovo dete napravi neko sranje.Najčešće izaberu prvu opciju, a za drugu se odlučuju kada su umorni.
Osećaj, veština, znanje, umeće... da se izgovori, napiše... sjajan sklad reči u rečenici, rečenica u priči, priča u knjizi... Vrlina koja krasi pojedine autore, pisce...
Ruralitet ruralne zemlje Ruralije. Odlikuje ga iznenadno gubljenje kompasa u naselju urbanijem od vašeg ruralnog, koje je opet ruralno iako je urbanije. Onog trena kad izgubite kompas, urbani ljudi, koji nisu ništa urbaniji od vas će vikati kako to mesto nije Dizeldorf pa da u njemu gubite kompas iako bi ga oni isto tako izgubili u mestu urbanijem, koje je opet ruralno iako je urbanije.
Kad padne mrak uključivanje tek svake desete ulične svetiljke.
Pitanje koje sami sebi postavljamo kada nas prvi izaziva neko fizički slabiji, za koga smo 100% sigurni da će nas tužiti ukoliko ga budemo odrali od batina.
Pored onih: reklame počinju kad je najvažniji trenutak u filmu, ako na jednom kanalu odgledaš dobar film na tom istom kanalu naredne dve-tri nedelje neće biti pušten dobar film itd. ovo je još jedno od nepisanih pravila televizije. Ceo dan neće biti ništa pametno da se gleda, ali ako kasnije uzmeš da učis (ili ako moraš nešto da radiš), najverovatnije će početi nešto dobro.
Redovno pitanje onih koji su izvalili da je kondukter u autobusu kada su već ušli unutra i onda ih je blam što su hteli da se švercuju, pa se vade na to da su ušli u pogrešan autobus.
- Mamo evo ga kondukter.
- Ovaj Gospodžo, koji je ovo autobus?
- 75.
- Pogrešili smo. Izalaz' napolje Avatare, nama treba drugi neki.
To govorimo i kad ce biti u redu, i kad nece.
Parola cvećara čiji naslednik neće da nastavi porodični biznis.
Uvek kad se se u Srbiji izgovara ova rečenica mora se voditi računa jer, kao što se kroz istoriju pokazalo,kao što i nad popom ima pop,tako i nad zlim ima grđe. Imali smo jednog diktatora,pa je onda došao drugi. Posle njega su došli neki manje-više nebitni,pošto na vlasti nisu ostali dovoljno dugo da bi bili i okarakterisani,a kamoli upamćeni. Onda su došli lopovi,i na kraju,konačno,budale. Dok je diktator na vlasti prosečan čovek se oseća potlačeno i poniženo. Dok su nebitni na vlasti,ni ne zna kako se oseća. Kad dođu lopovi,čovek sebe smatra prevarenim i opljačkanim,ili bar naivnim,ukoliko lopov ima bar malo šarma (barem koliko Džordž Kluni). E a kad dođu budale,onda prosečan čovek može samo da izvrši sepuku,hara kiri ili neko manje časno samouništenje.Ako posle ljubavi, po Momi Kaporu,ostaju zabrinuti pogledi konobara što vas više ne viđaju zajedno ili navika da se pale dve cigarete istovremeno i ostale stvari,posle budala i lakrdijaša na vlasti ne ostaje ništa. Ili barem nada, da zaista više ne može da bude grđe.Posle svih popova,na kraju je partrijarh, ili diktator,kako ko voli. Možda je to neki naš začarani krug,možda i nije samo naš,a možda i nije baš takav krug realan za očekivati. Jer i protiv diktatora,i protiv nebitnih, i protiv lopova,čovek može da se nekako bori. Budale još niko nije uspeo da pobedi u bilo čemu,pa ostaje samo da budale pobede sami sebe. Šta god da dođe posle njih,valjda konačno neće biti grđe.
Znači biti siguran u sebe, slobodan među ostalima, svestan sebe, ali nikako sam.
Alegorija narodski jasno definisinog stanja: "Stvarno biti kompletan retard"
Dilema koja jedino na srpskim stadionima nema nikakav smisao. Tamo uvek biju.
Označava slobodu izbora pojedinca, nesputavanje od strane izvesnih autoriteta. Međutim, kad se kamere „48 sati svadbe“, „Sve za ljubav“, „Menjam ženu“... isključe, čak i danas ponegde, pod teškom rukom patrijahalnog oca leksičko značenje ovog izraza se malo izvitoperi.
Otac: „Vidi samo ako smeš da konkurišeš, na tamo nekom jebivetarskom fakultetu.....književnost kažeš..... ma more nanu ti jebem ludu!“
Sin: „Ali ja....“
Otac: „Šta „ali“,nema tu „ali“!. Narod nema leba da jede, a on se tu još kao kakav fićfirić zajebava sa svojom sudbinom!(krsti se)..... Nastavićeš ti porodični zanat, ima da kolješ prasiće i sušiš čvarke do kraja svoga života, ne zvao se ja Ratomir! ...Šta ćeš sine, takva ti sudbina, da nije ja bih se lično založio za te, ali videlo se odmah nakon što se Stoja porodila da ti nisi taj... malo čelo,veliki tabani,dlakav... ma more bekrija na oca a ne profesor iz glavnog grada.“
Stvar za koju je "Mamurluk u Las Vegasu" mala beba. Onaj ko nije doživeo toliko teško pijanstvo, da završi u nekom Jagnjilu, sa tranvestitom pored sebe, nije osetio čari alkoholizma i stvaranja čepova u glavi. Takođe, mamurluk u selu, može da nosi jako velike i opake posledice. Služi da prepričavači propovedaju taj događaj godinama, te da ga prebacuju sa kolena na koleno, a da univerzalni kenjači imaju za šta da te smaraju decenijama unapred.
- Auh, tebre, kakav je haos bio sinoć
- Reci brate.
- Majkemi, ne sećam se polovine, ali mi je Žile Prepričavač rekao šta smo sve radili.
- Pričaj.
- Kaže on, kao, mi izašli tu u klubić, ono, standardno, bleja za šankom, cirk opušteno sve, a kad je Bakiša doneo prvomajku. Znači neverica! Mi koma, od pola flajke patos! Pokupili nas posle ortaci i odveli u Prčanjevce!
- Gde?
- U Prčanjevce. EJ PRČANJEVCI, kaže Žika da su bile neke rave, i mi tu otišli kod drugara na gajbu, a tamo čeka jedna Komovica, domaća! I mi tu, cepaj, šibaj, rokaj i kaže da se ni on više ne seća. Ja čega se sećam, to je da se budim pored dve muško li je-žensko li je osobe u štali! Idem da pišam, onako mrtav, ti komiran, životinjsko carstvo pored nas. Znači, haos matori.
- Ludnica, a?
- Ma da, mora da se radi na drugom delu.
- Obavezno!
Nisi nigdje bio i nisi ništa vidio ako nisi blagovremeno okačio na fejs!
A: Stari, bio sam u Parizu juče!
B: Znam, vidio sam na fejsu.... Svih 10 statusa!
