Većina serija ih ima. Emituju se na američkim televizijama baš u to doba na koje se odnose i time na indirektan način pokazuju značaj praznika za porodicu, samce i trgovinske centre. Da ne pričam o tome što takvim epizodama nerviraju srpske gledaoce kojima puca kurac za dan zaljubljenih i dan zahvalnosti (malim slovima).

Rečenica kojom majka budi i tera da ustane uspavanog sina Baneta.

Fin način da upozorimo devojku da su joj se krvavo crvene tangetine razvukle do šestog kičmenog pršljena zbog čega se čiča na obližnjoj klupi nalazi u predinfarktnom stanju. Da li se to događa slučajno ili namerno -ne znam, ali ako si mislila da se saginješ svaki minut k'o da postavljaš laminat u dnevnu sobu, trebala si navući obične gaće. Zuvar dugačke, naši smo.

Ove konstruisane tako da pri promeni ugla između nogu i trupa teže da ka potiljku svakako nisu idealno rešenje, pogotovo za odlazak do lokalnog mesara po rebra za pasulj ili na nedeljni ručak kod tvojih.

Društveno (ne)uređenje u kom neminovno bivate opljačkani. Isti taj koji Vas opljačka, dolazi kasnije da Vas podmiti sa malim procentom onog što Vam je oduzeo. Zatim, srećni što se Vas neko setio, u znak zahvalnosti, pljujete na sve partije sem na onu čiji je član pomenuti spasilac.

Neizostavna rečenica na početku svakog razgovora izmedju deep throat edition voditelja i gosta, koji imamo priliku da slušamo i gledamo na malim ekranima. Poenta jeste da je ta rečenica toliko izmorila kao i oni što je izgovaraju, usput želeći da ostave utisak domišljato edukovano metroseksualne osobe. E, pa ku**c! Niste u pravu.

Onaj koji opipa skoro svaku veknu hleba,na polici,u prodavnici,pre nego se opredeli za jednu i stavi je u korpu.Pipaci hleba su,mahom,starije osobe.Postoji vise objasnjenja zasto to rade:pronalaze samo njima vidljive i opipljive kvalitete vekne hleba,odavno nisu nista pipali pa im se pipa,zatezu misice sake stalnim pipajucim pokretima,namerno nerviraju druge koji ne pipaju hleb...

Omiljeni izgovor naših kvazi fudbalera i "stručnih" komentatora za visegodišnje sportske neuspehe.

E sad na našu nesreću sankcija više nema,rezultati još gori,šta da kazemo narodu?,
a da..
-ovi sto su nam uvodili sankcije sad su nam namerno napravili neudobne Mercedese i Dzipove pa nas jadne bole krsta i normalno sto ne mozemo da trcimo!

Oblik komunikacije zavađenih strana u doba starostavno, pisan vrlo malim fontom. Sitne knjige su nosili glasnici. U slučaju da primalac sitne knjige nije mogao da istu pročita, glasnik je bivao ubijen, pa je kasnije sindikat glasnika uneo u svoj statut izreku “Ne ubij glasnika” kao vid zaštite svojih prava.

Većina filmova koji se vrte po bioskopima i malim ekranima su snimljeni totalno šablonski, i obraćaju se određenoj ciljnoj grupi. Tek ponekad iskoči nešto drugačije, navodno novo i sveže, oko toga se dignu rasprave, velika prašina da bi se ispostavilo da je i taj film snimljen upravo zato, da izazove pozitivnu ili negativnu reakciju publike, i time dobije veliki publicitet.

Raj od posla za osobe sa Turetovim sindromom i besne likove koje žele da izbace iz sebe sav bes tako što ih prepisuju nedužnim malim likovima sa crtanog filma. Čak i onda kada psovki ni nema, prevodioci se oslanjaju na reputaciju kakav taj bolest od crtanog ima te iz sebe izbacuju najcrnje misli.

Jedno od onih retorickih pitanja, koja deluju dosta glupavo i naivno ali s druge strane nose odgovor koji može da ozbiljno natera na razmišljanje ili da pojasni kratkim crtama, bez mnogo komplikacija. Namerno je postavljeno ovako naivno, da bi onoga od koga se očekuje odgovor zbunilo i dodatno mu otežalo da adekvatno odgovori.

Jedna mala knjiga sa jednim malim detetom koji zivi na maloj planeti na kojoj je sve malo i susrece se sa velikim covekom koji zivi na veloj planeti i obojica imaju bujnu mastu...
A zapravo govori o tome kako se menja razmisljanje dece sa odrastanjem i o greskama ljudi i naravno o baobabu

Namerno na sitno provocirati i podjebavati nekoga, kada si izvalio da ga ta sitnica za koju ga jebuckaš pomalo nervira.
Naravno uvek treba paziti da žrtva čačkanja ne izgori po mozgu, jer može da izbije incident.

Predeo Evrope izmedju Baltičkog i Ukrajinskog štita nastao pre 3.8 milijardi godina(geografija-sranje).
Ovaj izraz se danas koristi za devojke sa malim grudima čije poprsje više podseća na ploču nego na grudi..ali pošto ruska ploča nije u potpunosti ravna(kao poprsje sa dve bradavice)izraz je opravdan.

Kada noću čekaš bus, gledaš u pravcu odakle treba da dodje, a on nikako da stigne. Onda vidiš nešto veliko kako se približava, sa sve onim malim svetlima gore, uzmeš prtljag, spremiš se da udješ..Moša, kamion. Nisi mogao da skontaš odmah jer ti nadolazeći saobraćaj baca svetlo u oči, šta ćeš, jebeš majku, spuštaš torbu i sedaš nazad.

Ovaj hod je najčešće primjenjiv kada se nalazimo pod dejstvom alkohola (većinom kada smo "teže" pijani). Kada se vraćamo kući pješke samo nagnemo glavu pod malim uglom naprijed (ugao zavisi od stanja alkoholiziranosti) i samo pustimo da glava pretegne a noge će same da koračaju naprijed.

Period godine koje se dešava u malim i srednjim gradovima.Naime dešava se da društveni život grada potpuno zamre usled odlaska dijaspore iz grada.Mrtva sezona počinje negdje sredinom oktobra a završava se kad počne sezona godišnjih odmora(početak juna)-i onda počinje open hajnc-dolaze gastrobajteri i grad je ponovo živ.

Kada ti dvojica saigrača na basketu ispadnu iz igre i ostanu daleko od reketa, a ti ostaneš sam ispod koša da braniš kontru 3 na 1, a trojica suparničkih igrača se dodaju oko tebe i neće da završe akciju, nego te sva trojica namerno jebu, dok se ne iznerviraš i sekiricom skratiš ruke jednom od njih, pička li im materina.

Produženje zadovoljstva koje nas očekuje obavljanjem prozaičnih radnji. Cilj nam je jasan, već možemo da osetimo slatki ukus pobede na jeziku, ali namerno odlažemo trenutak vrhunca kako bi, kada konačno stigne, bio vulkanski eksplozivan, razarajući, da kosa opada, a želudac poskakuje. Iščekivanje koje nas, kao talas surfera, nosi ludačkom brzinom uz punu kontrolu ka savršenom jahanju na džinovskom talasu.

onaj najgori, zeleni ispljuvak, koji je skupljan u plucima pusaca duze vreme, u ovim zimskim danima;

kada vise-decenijski pusac prozivede onaj nadaleko poznati zvuk: aaaaahhhhhrrrrrrkkkkk, ffffljjjuuuussssss, tada bugarin boje zabe zarazene kugom cija ledja lizu portorikanski narkomani, izleti iz najcrnjih dubina njegove pusacke duse, i stroposta se na asfalt;

bugarin nije obican ispljuvak koji se raspadne na malo jacem povetarcu, ili ima onu svetlo-zelenkastu , benignu, boju....ne, ne...bugarin je kompaktna celina koja se ne raspada ni nakon tornada. Ta mala, odvratna zelatinasta masa, kada sljusne beton, postojano zauzme svoje mesto pod suncem i Bogom, ponosno prkoseci naletima jezika pasa lutalica i nepazljivih prolaznika, uz male i privremene vibracije, i ceka nevine zrtve da se okliznu i zavrse kod ortopeda.