Dođe tako, ničim izazvan, u momentu kad si najranjiviji, dok balansiraš na ivici jave i sna, taj strašni momenat spoznaje. Budi siguran da psiholozi za to imaju i stručni naziv, ali, ko jebe psihologe, ionako nijedan nije tu pri ruci, na noćnom stočiću, kad kao iz praćke izbačen, doskočiš u javu sa teretom razumevanja većim od one kugle za rušenje zgrada. Ovu nejednačinu ćeš morati sam da rešiš.
Uz užasnu tahikardiju, shvatio si da je Deni iskočio iz aviona i da mu se padobran nije otvorio, da je gledao kako mu se zemlja približava brzinom za čije izračunavanje formula u tom momentu nije bila bitna i da je poginuo, ej, poginuo, nema više, ćao zdravo, gotovo. Ko bi rekao da on, onako neodgovoran i neozbiljan, može da uradi nešto tako ozbiljno kao što je umiranje.
Skoro kriknuvši, razumeo si do kraja strašnu istinu da Katarina nikada nije udahnula vazduh, da ove godine neće krenuti u peti razred.
Nisi shvatao šta znači ostariti. Još se nadaš da te tek čeka milion mogućnosti, sportova u kojima se treba oprobati, dubina do kojih treba zaroniti, veština koje treba naučiti... Neće da može, prošao voz. Evo ti na!!! Sad znaš. Budi se!!! (budan sam)
Stani. Udahni. To je samo muzika. Hvata te nespremnog. Laže te, tu u mraku, jer zna da u senkama ne vidiš detalje. Ne vidiš veličinu. Ne vidiš drugu stranu. Osvrni se, tu, sa desne strane... To je to, to je kontraritam. Tu je ženska pevnica, odgovor na napev. On povede, ona odgovara. Skoro pa harmonija. To je to... Diši. Spavaj. U redu je. Sve je u redu.
- Tata, hoću na tvoja ramena.
- `Ajde penji se. Šta radiš gore?
- Pokušavam da dohvatim zvezde!
- I, kako ti ide?
- Ne mogu da ih dohvatim, još su previsoko.
- Nema veze, nastavi da pokušavaš.
Godinama unazad negovan fenomen kod nas. 'Nači, obicno su to neka skuplja kolica i likovi od 18 do 30 godina koji voze ista ulicom dok muzika iz automobila trešti. Obično bude neki tehno ili narodnjak koji je trenutno u trendu. U svakom slučaju, oni nigde ne staju, samo se voze sa ciljem da budu upadljivi. U 90% slučajeva, to su tatini sinovi koji u životu ne rade bukvalno ništa. Imaju dovoljno godina da mogu da nadju neki posao, a i dalje su tati na grbači. Stil odevanja, to je nešto izmedju kičeva iz najskupljih butika tipa ''Sweet Years'' i dizel varijanti: Air Max (beli), farmerice, roze majica sa dubokom kragnom i biseri oko vrata, a na glavi naočare, one velike sa belim okvirima. Druže se sa likovima koji furaju isti fazon, bleje po najelitnijim kafićima u kojima se skuplja gamad slična njima. Devojke nikada ne muvaju, jer nema potrebe, one same dolaze. Naravno, one kojima je koeficijent inteligencije srazmeran broju cipela koji nose. Često su u tripu da žive 90e.
Poput delfske proročice Pitije, neko od koga nikad ne treba tražiti savet jer daje uvek dva potpuno suprotna odgovora na svako životno pitanje. Uporedi:
1. Da li je moguće da će onaj šljam od čoveka opet da se izvuče?
a) Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada.
b) Život je nekom majka, a nekom maćeha...2. Da li da ga polomim od batina ili da porazgovaramo?
a) Lepa reč i gvozdena vrata otvara.
b) Batina je iz raja izašla.3. Da li je kasno za to?
a) Bolje ikad nego nikad.
b) Kasno Marko na Kosovo stiže.
Kad se misli na diskove, piratska verzija, filmova, igara, muzike...
- Da vidiš što sam kupio igru!
- Kupio?! Original?
- Ma kakav bre original, narodna verzija.
Osoba ženskog pola, sumnjivog morala, kojoj široke narodne mase umeću.
Lik koji čim dodje na posao uključi radio stanicu na kojoj obavezno peva neki njegov seljak, i odmah zatim izadje i nema ga pola dana. Posle pola sata, kad primetiš da se dotični ne vraća a sa radija se još uvek čuju vapaji čoveka koji boravi na kardio-hirurškom odeljenju mentalne bolnice zbog bolova koje mu je prouzrokovala "neka tamo" moraš da opsuješ: Da se nosiš i ti i...
Lik: Aaaaa, što vam je ovde ko na sahrani?! (Pali radio: - "... zašto si me ostavilaaaaa..."
Mi: Gasi to, seljaku! Opet si upalio to govno pa ćeš da odeš na pola dana!
Lik: Ma neću nigde da idem, samo da svratim do koleginice...
posle pola sata počinje otrežnjavanje uz pesmu nekog šabana:
"Ma da se nosiš i ti i tvoja muzika!" i gasimo radio.
Skupštinski restoran - skoro pa džabe
Price koja nastaju u doba mira,ekonomske stabilnosti,opsteg zadovoljstva u zemlji (narod nema sta vise da sere,pa onda daj da izmisljamo svakakve gluposti).
Prema narodnom predanju,kada se golub olaksa po tvojoj glavi to znaci sreca....
Ko vjeruje u to,nek kupi sebi kravu i nek legne ispod nje i nek ceka da ga pogodi 5 kila srece...
Ili neka napravi krevet ispod golubarnika,bice najsrecniji covjek na svijetu (tako kazu ljudi)...
Novokopmonovana Srpska narodna muzika, poreklom iz Turske.
Primeri: Ima ih kol'ko hoćeš...
Dizanje naroda.
Istorija pamti ovakve slučajeve:
Podiže se kuka i motika, diže se narod te izjebasmo Turke.
1. Kad liku odvaljenom od alkohola dvojica "pomažu da hoda".
2. Kad treznog lika pijana masa nosi na ramenima.
Narod koji je, nakon par decenija kuvanja, najzad prokuvao i rešio da izađe na ulice.
Narodna mudrost koja objašnjava zbog čega je u Srbiji veći broj slamarica nego štednih knjižica.
Više nije stvar ukusa da li je neka muzika dobra ili ne, već je dobra muzika postala zajednički naziv za džeze, bluze, soule, lagani ili obični rok (kako li se već kaže, samo da nisu neke teške metalike jer to više ne spada u dobru muziku), kao i neka ne toliko mlitava pop muzika; kao i, naravno, klasična. Ne sme da bude ni previše alternativna. Dakle - za muziku koju vole školovani muzičari može se reći da spada u dobru muziku.
Najpre, KO sluša dobru muziku? Najviše mladi ljudi, akademski građani, kojima oči okrenu pun krug pri samoj pomisli na Grand i narodnjake generalno. Već rekoh, školovani muzičari i oni koji misle da to jesu. Popreko ili sa gađenjem gledaju sve nas paore koji ne slušamo dobru muziku. Logično da podležu stereotipima prema narodnjacima, kao i što narodnjaci podležu stereotipima prema metalikama.
Uglavnom su ljubitelji dobre muzike fini ljudi i nisu štetni po okolinu (čitaj: ne prevrću krstove i ne siluju komšiluk zvučnicima). Jedino što ih prati prokletstvo da ne mogu nikako da se provedu na svadbama, ispraćajima i ostalim narodnim veseljima. Već pri prvim taktovima pesme Danas majko ženiš svoga sina idu iza šatre da ispovraćaju svadbarski kupus i rakiju mladoženjinog dede, čuvanu specijalno za tu priliku. Onda se vrate za sto i napiju se ne bi li izdržali psihičku torturu. Sve u svemu, smore se.
A: 'De si, Kojo, šta ima?
Koja: :purnj: :purnj: Evo, ništa, otišo po cigare. :purnj: A kod tebe šta se radi?
A: Kupio sam karte za Cecu. Cura to voli, pa da je iznenadim za rođendan.
:Koja uvlači dim i od šoka se zakašlje:
Koja: CECA? NE-U-KU-SU-TRE-BA-RE-ĆI-NE!
A: 'Ajde, Kojo, ne budi na kraj srca. Cura to voli.
Koja: Ma, ostavi to dok još nije kasno. :purnj: Čim ona sluša, ne smem ni da izgovorim, khm, narodnjake, i to, khm khm, novokomponovane... Šokiran sam...
A: Vidim da ti nije nešto danas, da te pozdravim pa se vidimo.
Koja: Neeee, ne diraj me! Ti, prljavi narodnjaku... STRAŽA!
Mudar čovek ne kaže sve što misli, ali misli sve što kaže.
Kažemo nekom ko se uporno trudi da uradi nešto a veze blage nema. Nit' prihvata savet da se mane ćorave rabote nit' odustaje od namere.
A: Ae, još samo ovo da prikovem, dodaj mi te cangle...bum tras, bum, bum, tras...ode luster i sijalice, i kablovi i sve...
B: Daj, ostavi se čoveče aman, zaman, daj da zovemo Jovicu on je električar, nemoš' ti to
A: Ćuti bre, i pridrži mi stolicu da se ne strmoglavim...eeeee, sad sam ga uglavio...bum tras, bum, bum, tras...pad sa stolice
B: Kad te lepo molim ostavi se, vidiš da ti ide k'o Indiri tehno muzika...
Koristan savjet, često i vrlo slikovit, proistekao iz ličnog iskustva nekog nam pretka.
Lako je tuđim kurcem gloginje mlatit'.
Dogadjaj posle mitinga, na kome narod odnese sve iz butika.
Seks na seoski način.
