Stara Srpska narodna izreka koja govori o tome da nad svakom mocnom i uticajnom osobom ima neko mocniji i uticajniji, i da ce se kad tad naci neko ko je mocniji od nekoga ko se mnogo kurci i hvali svojom uticajnoscu!!! A izreka je inace nastala po tome da nad svakim popom ima neko svesteno lice sa vecim cinom koje ga moze ,,raspopiti''.

Narodna mudrost koja znaci:preceniti svoje kvalitete u trenutku dok se ogledas u mirnoj vodi,tik pre nego sto se voda zatalasa.
Jer pogled na svet iz zablje perspektive nikad nece biti kao pogled na svet iz konjske.Niti zaba ima snage da se nosi s teretom potkovice,niti konj moze balansirati na klimavom listu lopoca.To nije samo zakon fizike to je i zakon plemenitijega.

Stara narodna poslovica koje se drže alkoholičari i oni koji su na granici da to postanu. Neoboriv je argument u raspravi sa onim likovima koji furaju zdrav život lajftajl i kojima je dr Feelgood idol u životu. Jebi ga, svi ćemo pre ili kasnije bradonji na istinu, pa zašto onda ne popiti neku čašicu čisto da brže prođe vreme?. Nema pravila, nema izuzetaka...

Ne baš narodna izreka, ali može se tako reći. Svaki početak je težak, rekli bi stari. Ali, kurac. Ima nekih ljudi kojima ne ide ništa od ruke. Uđe u kladionicu-padne tiket na kvotu 1.15, krene na fakultet-sedam godina je brucoš, zaposli se na građevini-preduzimač popali za pare i zapali u Njemačku, u'vati se za đoku da piša-ovaj se odma' osuši.

Osoba ženskog pola, sa čekinjama na nausnicama. Jolandin uzrast nije definisan, tako da može varirati od Jolande iz VIII-2 do pekarke iz kvarta. Takođe, boja čekinja varira od Jolande do Jolande, s tim da je primećeno da se gustina i dužina povećavaju sa brojem godina dotične.

Naša stara, izvorna, narodna, pesma ,,Oj, Jolanda, Jolanda'' zaslužna je za očuvanje ovog, dragocenog nam izraza.

Narodna mudrost iz vremena posle drugog svetskog rata. Nova vlast je donela nova pravila: voli se Tito i partija, 'oćeš ili nećeš, svejedno je. Ali vera i tradicija ne može tako lako da se zaboravi. Tako smo imali članove partije koji tajno idu u crkvu i dobre srpske domaćine koji slave slavu, ali na zidu drže i Titovu sliku. Za svaki slučaj. Nikad se ne zna.

najpopularnija robna marka u srbiji. jedini automobil cija je celokupna godisnja proizvodnja prodata pre nego sto je napravljen ijedan primerak. tome je najvise doprinela besomucna kampanja vodjena u svim informativnim emisijama srpskih televizija. istovremeno su popularnost nabildovali djovani de filipis i mladjan dinkic. ceka se prva narodna pevacica koja ce da objavi da kupuje punta i time se pozicionira bolje od bilo koga ko je drzao koncert na marakani.

Musko ime. Tarin mladji brat.

Narodna izreka koja se koristi kada nekome hoćete da skrenete pažnju da je svojim činjenjem, ili na drugi način, doprineo gubitku, (najčešće prijatelja),čije će posledice tek kasnije sagledati, ali će mu biti kasno da ispravi svoje propuste, odnosno povrati izgubljeno.
Sam izraz se vezuje za Diogena, koji je na taj način pokazivao prezir prema savremenicima, tražeći ljude, sa svećom, u sred pola dana u Atini.

Veoma poznata, i kao takva izuzetno često upotrebljavana narodna izreka, čija se najveća vrednost ogleda u, gotovo, univerzalnoj primeni. Dakle, veći deo izreke je konstanta, a samo se, zavisno od situacije, ili potrebe menja zadnja reč. Važno je napomenuti da se, kao i sam jezik i dalje razvija, raste, zahvaljujući svima koji pronađu još neku, poslednju reč.
Ja ću za sada podeliti sa vama one koje poznajem: TRUD, SUD, SPRUD, UD

Narodna izvorna pesma koju su nas devojčice od '92 godišta, pa naviše terali da pevamo u školi na muzičkom u mlađim razredima.
Tu ili bilokoju drugu izbornu pesmu gde se spominju najlepša srpska muška imena.
U starijim razredima su te pesme služile za izvlačenje od odgovaranja iz muzičkog, pa devojčice opale onako horski po Milanu, Stojanu, Miti (ne bekriji), Peri, Žiki, Lazi, milina da te uvati.

U našem narodu, uvek se, kada je u pitanju neka boljka, uzimalo ono što je prirodno, tradicionalno, što se godinama uzimalo u našem selu. Kad god bi se medicinskim patriotama ponudilo nesto u flašici ili kutijici, imali bi bolje rešenje, jer je to - narodna medEcina.
Al opet, kad vidite šta sve skupljaju po polju i turaju u bočicu, i očekuju da namažete/popijete, dodje vam da poslušate čika Mirka...

Zafrkano selo u Juznom Banatu kraj Panceva. Poznato po ratobornim mestanima. Ponekad je dovoljno samo da niste iz Dolova i eto zanimacije za lekare!!!
Tarantino bi tu mogao da snimi neki od svojih filmova a da u scenariju nista ne bude izmisljeno.

Narodna mudrolija kojom se nekada na posebno slikovit način opisivala jedna od jako ustaljenih osobina u našim narodnostima-blebetanje do mile volje.
Izreka je izgubila na svojoj težini emancipacijom guzice i ostvarenjem prava da se prne na svakom mjestu i u svakom društvu a da pri tom taj čin ne predstavlja sramno djelo već podvig za prepričavanje, tako da je generacijska odrednica u mudroliji danas sasvim suvišna.Dovoljno je reći "Drži riječ ko guzica prdu".

Nasa bratska drzava samo kad bije po Amerima I Nato-u

Jedna od najboljih domacih serija, dobra glumacka ekipa sa Vesnom Trivalic u ulozi Cakane. Sinmana sredinom devedesetih i na najbolji nacin oslikava taj priod, mada je neki nisu najbolje kapirali jer je bila totalno drugacija od svih pre.

Pojam koji oznacava masu novih gej izraza koje smo uvezli preko ispostava zapadnih medija u nasoj zemlji. U principu svi se svode na ulepsavanje stvarnosti. Ili pokusaj toga kroz nazive na engleskom.

Poseban model obrva koji karakteriše debela, ravna, kosmata crta koja razdvaja čelo od očiju. Sovjetske veđe su proslavili Rusi pripadnici Crvene Armije i KGB-a. Izgleda da su i kod nas u OZNU birali kadrove po kriterijumu čupavosti obrva, mahom iz Crne Gore i Krajišnike. Sovjetske veđe, sve u svemu, izgledaju vrlo zajebano.

Skraćeni oblik pozivanja na neku narodnu mudrost. Duži oblici su: "Što kažu ljudi..." "Što kaže naš narod", "Što kaže ona narodna..." i slično.
Ovaj oblik "što kažu..." se koristi kada je čovjek u afektu i pozivanjem na neku narodnu poslovicu hoće da opravda svoj stav, ponašanje ili raspoloženje, ili pak hoće da u narodnoj poslovici pronađe utjehu za muke koje su ga snašle.

Narodna izreka koja ističe različitu važnost određenih poslva, a samim tim i uvećava značaj ljudi koji obavljaju bitnije poslove.

Veruje se da je nastala za vreme Drugog svetskog rata i da je inspirisana različitom važnošću poslova koje obavljaju glavni i pomoćni nišandžija mitraljeza MG 42, popularnog "šarca". Dok glavni nišandžija obavlja najbitniji deo posla i "kosi" neprijatelje rafalnom paljbom, pomoćni nišandžija donoosi vodu kojom se hladi pregrejana cev pomenutog oružja.