Danas.
Neki će jebati, a neki i nećemo.

Osoba koja će vas od moguća 4, jebati na 5 ćoškova.

Jebati cavulju kad je dobila.

Potpuno impresionirati druge svojim majstorskim poznavanjem neke veštine.
Pwnovati.
Kulturniji način da se kaže jebati kevu.

Poslednji krik muške osobe kada shvati da neće jebati.

To što se probudiš sa stojkom ne znači da ćeš jebati.

Puniti ribu o kojoj si sanjao.

Ti nikada nisi naučio da ceniš ni jednu od njih. Ne znaš kako je kad se nadaš, moliš Boga za dvojku, kakva je dubina pogleda kojim te majka ispraća na popravni i koliko je obraduješ kad i sam dobiješ neku zalutalu peticu, iako zna da si garant prepisivao.

Na tvoje petice su svi odavno oguglali, a i ako dobiješ slabu ocenu, niko se neće zabrinuti - svi znaju da ćeš to na kraju popraviti. Nikada nećeš shvatiti zašto je dvojka iz hemije ili matematike veća od petice iz fizičkog.
Nikada nećeš osetiti to olakšanje. Upisaćeš fakultet, i nećeš imati ni jednu šesticu ili sedmicu.

Mož' se jebati.

Jeste ti neka rođaka, ali peta generacija.

Jebati kevu nekome, rastaviti ga sa dušom, u svakom smislu.

Ubaciti u mašinu. Jebati nekog k'o tuđeg, dok ne iskoči iz kože.

Jebati bez vreće za spavanje.

u prevodu -nemoj jebati na poslu jer mozes da najebes!

ovo znači pobediti nekog ubedljivo ili jebati neku ribu.

Jebati, kresati, trošiti. Ova reč se isključivo koristi u zemunskom slengu.

Izraz koji se koristi u istim situacijama kao i 'pretući, 'jebati kevu'.

Ono što treba jebati da ono ne bi jebalo tebe.

Arhaični naziv za ziljavca, iz vremena Titove Jugoslavije.
Neko ko je pao s kruške, ali ni to nije svojom voljom, silom gravitacije ili kako već, nego ga je neko omlatio, stres'o.

Ne bih da te povredim, ali glup si sine za taj posao. Nećeš se snaći, nećeš razumeti, poješće te krave zajedno sa mekinjama. Na ovaj način želim da ti objasnim kako bi trebalo da obustaviš radnju, a da ti istovremeno ostavim dovoljno manevarskog prostora da izvučeš obraz netaknut. Pašće ti šešir preko očiju pa će da te vodaju kao slepca.

Nema povratka. Sada ideš napred jer znaš da je nemoguće vratiti se tamo odakle si otišao, uveren da nikada nećeš poželeti da se vratiš, da nikada nećeš zažaliti. Ideš napred svojevoljno, odlučno, raskrstio si, rešio. Ali, ne možeš da se ne osvrneš. Tehnikom neosvrtanja još nisi ovladao (što ne znači da nećeš - za sada je dovoljno što si srušio mostove). Znači, osvrćeš se da sagledaš poslednji put provalije iza sebe i pitaš se, ne bez čuđenja, ne bez bola, ne bez gubljenja daha - gde si, u kojoj tački, u kom trenutku sjebao svoj život.