Često korišćena fraza među sportistima kojom obrazlažu svoj uspeh ili pak opravdavaju poraz. Isteklo je devedeset minuta, prošle su sve četiri četvrtine, sudija je odsvirao kraj i sad umesto da znojava cepanka pred kamerama da izjavu u kojoj će realno reći "pobedili smo zato što smo bolje šutirali trojke" ili "izgubili smo jer nas je protivnik nadigrao na sredini terena" on počinje da sere kako je publika bila dvanaesti igrač i kako su on i njegovi saigrači ispoštovali dogovor iz svlačionice i ostavili srce na terenu. Pa jebo te bog, a šta radite u svlačionici kad ne ispoštujete dogovor iz svlačionice? Igrate pikado ili se jebete u dupe? Koji će vam kurac trener...

Jednostavan opis nivoa obrazovanja prosečnog huligana.

Kćerka u višečlanoj porodici koja se udala.

Opustilo se to.

Skroz im je okej da dođu nenajavljeni.
Dok sam napolju da bih kupio nešto da imaju da popiju, jer ih nisam imao u planu - uzmu moje papuče.
Pojedu mi ručak pre nego što dođem s posla baš kad sam razmišljao kako ne moram mrtav umoran nigde svraćati, jer, jelte, ima u frižideru.
Uzmu moje papuče.
Kažu "što lažeš da nemaš ništa gazirano, eno ti Pepsi dole", iako sam poslednju limenku sakrio u frižideru iza velikog pakovanja margarina, soka od cvekle, nedopingovanog uzorka urina i sirupa za kašalj. A sok od cvekle ne piješ, jbmlti sunce.
Uzmu moje papuče!
Uče papagaja navijačkim pesmama pogrešnog kluba.
Traže pare na zajam, pa mi pričaju gde su uplatili more.
Uzmu moje papuče!!!
Dovedu i decu, slobodno ja da ih opomenem "ako prave neko sranje, hehe".
Uključe moj komp i slože ikonice na desktopu "by name".
Uzmu moje papuče!!?#$!
Shvatim kad odu da mi nema ni kokica koje sam planirao uz onu Pepsi kad se uveče najzad opustim uz neki film.

Moja rodbina.

Njena rodbina.

Kumovi.

Presrdačne komšije.

To što sam ljubazan ne znači da smo toliko bliski da stružem vaše govno sa wc šolje. I ne želim da budemo, alooo.

Opustilo se to… Al' barem mi papuče budu tople kad najzad odu.

Narodski rečeno reanemirali nekoga,davati veštačko disanje.

Lokalni kabadahija koji preko pašenoga iz Beograda sedi u fotelji, odlučuje ni o čemu i ne propušta nijedno jedafte i pijafte.

Jednostavno i veoma efikasno spuštanje svakoj osobi koja ti postavi glupo djetinjasto pitanje.

Bračno pravilo broj jedan.

Argument koji završava svaku maštariju koju raspredeš u glavi. Savršena poslednja reč za snove koji se nikada neće ostvariti. Ono što iskoristiš da mozak zalutao u planiranje nemogućih ili slabo mogućih ciljeva vratiš u realnost i suočiš se sa činjenicama.

Leže na svest kao histeričnom tinejdžeru šamar i jedno zdravo "koji ti je kurac".

Rečenica koja naprosto sama izleti iz usta svakom muškacu zeljnom seksa kada vidi prezgodnu devojku!

Vrhunac ekstaze. Potpuna erupcija kombinovanih emocija dolaska u veliki grad, nostalgičnih uspomena iz rodnog mesta i oduševljenja vrh pičkom koja promoviše Amstel u novom pakovanju. Soft verzija "američkog sna" u kom pokazuješ kako si uspeo kao čovek i student u velikom gradu, a, opet, da nisi zaboravio korene.

Subota je posle podne. Ustao si kasno jer si se u petak spremao za dan D. U 14 časova si pokupio sa Autokomande torbu sa čistim gaćama i ajvarom i sirnicom što ti keva spremila da ne trošiš pare "tamo". Pripreme mogu početi.

Zove se najbolja drugarica da ispegla taze novu košulju sa "Emporio Armani" aplikacijom na grudima i levom rukavu. Keva je već poslala čiste farmerke i gaće. Udara se specijalni friz à la Džim Džarmuš i sve je spremno.

Ulaziš, potpuno opušteno u lokal, jebe ti se, svet je tvoj. Merkaš pola sata da vidiš ima li smisla ovde dati pare. Vidiš da ima, sedaš, bacaš jaknu preko ramena u stilu Toma Kruza iz "Top gana" i zauzimaš separe(j). Oko tebe simpatične klinke, još bolje promoterke i plejada njuški sa Ibarske magistrale. Vreme prolazi, muzički žanrovi obleću sa svih strana do momenta dok se pevač ne povuče s bine. Tu nastupaju novi momenti. Novi vladari mikrofona preuzimaju šou, jer Elvis je napustio zgradu. Tada se veličina iskazuje prema sebi, drugima i rodnom kraju. Život je kurva, ali nekad treba ispasti čovek i pokazati da si od krvi i mesa.

Lik koji ne odbija ni ono što ne voli. Kao da se boji gladi. Dal ti jeo leblebije, čips sa ukusom paprike ili index sendvič, refleksno će da ispruži ruku da uzme malo.
Nije mu sveto ni to što ceo dan nisi jeo ič, on podrazumeva da je sasvim razumno da ti odfikari pola pice iz jednog zalogaja.

Sponzorušina verzija, narodne ''Zrno po zrno, pogača''.

Danima ne izlaziti iz kuće.

Neeš kolega! Ne ovog puta- ne u mojoj smeni... Ultimativna konstatacija koja sagovornika stavlja u pat poziciju.

Jedine osobine koje određuju da li neko jeste ili nije muškarac. Sve ostale su nebitne. Mani se gledanja Liga šampiona, nije bitno da li se razumeš u kola, da li voliš sisate plavuše... ili išta takvo.
Jedino što zapravo određuje suštinu muškarca je: Volim pivo i imam kurac!

Вечито лагање самог себе и тешење просечног српског становника. Док нас Шваба, Амер и Енглез целог живота пенетрирају методом анално, ми очајнички причамо себи бајке о великом Српству и тако бежимо од сурове истине. Срби су најстарији народ! Небески народ! Бог чува србе! На тацни сервиране пароле које народна маса не размишљајући упија. Ако ова теорија икако може бити тачна, свеједно је неупотребљива јер у времену у коме живимо ствари су мало друкчије у пракси.
Немац и после руског разарања Берлина обнавља све
својим вредним РУКАМА (да, да, рукама, у уста га јебем) док ми кукамо клечећи раширених шака пружених ка небу, чекајући да нам неко баци комад бајатог хлеба да га господски поједемо ВИЉУШКОМ! Е па, не мож' то тако, мора се ићи даље, било па прошло, отвори очи, сагледај реалност и учини је бољом Србине!

Једноставно, јадно и бедно позивање на измишљену историју које никоме није донело добро. Употребљавају га неспособне плачипичке, да се тако непристојно изразим.

Pored toga što je jedan od najiritantnijih likova iz crtaća, ubedljivo je i jedan od najbezobraznijih . Za razliku od, recimo, Velje Ilića ili Duleta Vujoševića kojima se cenzuriše tek svaka druga reč ona nikad nije izjavila ni jedan glas, a da nije bio cenzurisan.

Narodna sprdancija kojom iskusni zajebanti ubijaju dvije muve u šarolikom generacijskom društvu. Prvo mladim lavovima ulijevaju nadu da će im ćuna možda u dogledno vrijeme ipak dostići veličinu tukija zvijzda porno filmova, a druga je elegantno spuštanje sredovječne gospode koja se konstantno žali na neke zdravstvene probleme.

Devojka koja pati od latentnog daltonizma što se manifestuje u njenim neralno drečavim izborima boje kose. Svojom pojavom strašno podseća na Milu Jovović iz gore navedenog filma, al' opet, ne bi je jeb'o jer se ne moš' otresti utiska da je na glavu spustila neku mešavinu iz kesica prošlogodišnjih farbi za jaja.