Rečenica kojom ćeš otkloniti svaku sumnju da nisi drkadžija.
Retoričko pitanje koje postavljamo kada podstanar uđe u sobu, a da pre toga nije opr'o čaponjke.
-Oj Slobodane, šta zasmrde to suce li ti jebem žarko? Ja li smrdi, ja l' se zemlja trese? Ovako mi se nije mantalo u glavi još od onda kad smo pili onu čika Stevinu zozovaču.
-Ne znam brate, ja ne osećam ništa. Da nisi možda to ti pustio vrapca, a?
-Ne serendaj, pa da sam pustio tvora ne bi ovoliko vonjalo, nego se to tebi noge čuju. Idi peri to, pozvaće komšije muriju, pomisliće narod da je neko umro.
Festival elokventnosti.
-Nikola, tvoj komentar na večerašnju utakmicu?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 110%, ostavili smo srce na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.-Tvoj pogled na dešavanja na Bliskom istoku?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 120%, ostavili smo bubrege na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.-Koliko misliš da su Frojdove teorije psihoanalize uticale na pojavu nadrealizma?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 130%, ostavili smo dvanaestopalačno crevo na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
Jednostavnim riječima sagovorniku pojasniti njegovu potpunu inferiornost.
Zadnje izgovorena recenica posle koje se budite u pola tri ujutru, sa cvikama za sunce, kondomom na prstu i praskom za pecivo u dzepu.
Nadji nekog drugog da lažeš, ja ti na to ne nasedam, debilu.
Ajao brate, kako sam pre neki dan upecao ribu od 3kg tamo na kanalu.
Aaaa, da vidiš što sam ja imao kera.
Rečenica koja se javlja programski prilikom raskida veze. Nije bitno koje izgovara, bitna je suština iskaza. Na to se metafizički može priključiti i rečenica: ,,Nikome nećeš značiti kao meni, i niko ti neće pružiti ono što sam ti ja..." kao kulminacija ljudske patetike.
Devojka: Mislim da je ovde kraj, mislim da treba ,,da ostanemo prijatelji"?
Momak: Grešiš, niko te neće voleti kao ja, nemoj prekidati ovako vezu...
Devojka: Znam da je tako, ali izdržaću...
Momak: Kako želiš, ali znaj da nikome nećeš značiti kao meni...uf!
Odgovor mog kuma na pitanje "Kume, šta ćeš popiti?".
I ne, nije se šalio...
Nenadjebiv argument iskusnog alkoholičara prilikom bilo kakve rasprave o piću.
Otrcana, nimalo elokventna, još manje primjerena konstatacija koju dobijate od okoline u trenucima kada vam je teško i baš onda kada ste zapeli o neku pregradu koja vam se u tim trenucima čini većom od Ajfelove kule, gledano iz perspektive srpskog studenta s početka 20 vijeka na školovanju u dalekom nam Parizu. Ekvivalent onome - "Šta tebe boli kurac, ti imaš tetku u Njemačkoj". Baš u trenucima kada ti se čini da ti se svijet ruši kao zgrade u Indiji na zemljotresu od jedva pešes Merkala, pojavi ti se neki pametnjaković, koji kao vjeruje u tvoje sposobnosti izvlačenja iz govana višestruko više nego ti.
Svojim čvrstim stavom i kobajagi vjerovanjem u tebe, pokazuje vrhunac sopstvene bezidejnosti da te utješi i pruži bilo kakvu nadu da će biti bolje. O nekoj većoj pomoći moćeš samo i da sanjaš, jer riječi koje si mu upravo uputio su samo ušetale u malu šupljinu zvanu uho, blago zazvonile o bubnu opnu i izgubile se negdje u predjelima uzengije ili čekića. O dolasku do mozga i razumjevanju tvoje trenutne situacije, izlišno je govoriti.
- Alo kume, đe si, šta ima?
- ...ti si Moćo, ima l' te na ovoj kugli zemaljskoj?
- A tu sam, jebo me onaj ko me napravi. Jebiga, saću da ti pričam, svašta mi se izdešavalo u proteklih sedam dana, ne znam đe mi je glava ako mi vjeruješ.
- Ajde reci kumašine šta te muči ako možemo kako da pomognemo!
- Ma pusti, Jadranka mi završila u bolnici, dobila nešto na pluća, meni se pokrenuo čir, i na sve to onaj moj mamlaz slupo golfa gore na Jovinoj krivini, mamicu mu jebem alkoholičarsku, sreća makar pa njemu ništa nije bilo...
- Auuu kume otkud sve to jebote?!
-...a plate nema već tri mjeseca, ne znam šta ću od sebe, nema koga da pitam da mi da šta canje da se skrpim...
- Ne znam kume, teška vremena su došla.
- ...pa reko dal bi ti mogo kako da se otvoriš za nešto.
- Znaš kako kume, ne brinem se ja za tebe. Ti se uvijek nekako izvučeš i nađeš način da to riješiš.
- Daj kume, pomagaj molim te!
- Nešto krči...tu tu...tu tu...tu tu.
Krajnji stepen rezignacije. Dostizanje kritične tačke kada čovek nije u stanju čak ni da oformi smislenu rečenicu da izrazi svoju patnju.
- Ja ne mogu ove debile iz službe. Opet jedu govna, preko glave mi je skupljanje papira! Dokle?!
---
- Ja ne mogu! Vazda posle pet minuta štrcne, na mene i ne misli. Ili ga vodim kod doktora ili kod advokata.
Nezaobilazna floskula revolveraša, pljačkaša banki, zaljubljenika u oružje i sličnih sociopata. Ne veruju u igru sudbine, slučajnost i ostale metafizicke začkoljice već isključivo u moć svoje utoke koju stalno nose u onim posebnim futrolama koje se zakače o rame. U stilu Kodžaka, Neša Bridžisa i Prljavog Harija. Uz neizostavno tepanje pištolju sa Sreća, Bebica, Rakel...
-Kolega, sutra sudimo meč Kondiva Žbevac - FK Soderce... Ludi ovi Žbevčani, kastriraće nas ako izgube. Mene boli uvo, ja sam linijski, sudim ofsajd cim Soderce pređe polovinu...Ali tebi...tebi će trebati puno sreće!
-Sreća? Aahahah. Ja svoju sreću nosim sa sobom.
(Vadi dva ručna topa, lascivno trlja cevi jednu o drugu)
-Ovo su Anica i Danica. Anice i Danice, ovo je Mika, linijski. Recite ćao....(ženskim glasom) Ćaoooooo!!! (malopređasnjim glasom) Pozdravi se Miko,dame su tu.
-Jesi poludeo, Bane...Koji ti je bre...Koja Anica...
-POZDRAVI SE!!! Ili sutra neću da te branim od seljaka u transu sa vilama.
-Ćao Anice. Ćao Danice. Divno izgledate večeras...
Odgovor koji dobiješ od domaćina kad rakiju kojom te ponudi dovedeš pod sumnju da nije domaća. Nakon toga ti samo ostaje da istu nahvališ, jer bi drugačijim gestom uvredio i njega i kuću pod čijim se krovnom konstrukcijom nalaziš.
-'Ajmo po jednu! Živeli!
-RK! RK!Pada na želudac kao gladne pirane, oči suze, nokti otpadaju, jezik trne ne možeš hvala reći...
-Što ćutiš?
-Nije loša, je l' domaća? (Teškim glasom, kao da vučeš uljni radijator na 4. sprat.)
-JA PEKO!
-Ma znam, odlična, kao melem za creva...nego me uplašila malo!
-JA PEKO!
"i šta kažeš, ja"
izgovor za dosadu, umor, pospanost, i kad nemamo šta drugo reći, i da izbjegnemo neugodnost tišine
ovo govore stari ljudi kad prime nekog u goste i ne znaju šta dalje, jer su već proživili sav život
ponavlja se svakih 5 minuta, toliko da se može primjetiti i mlađe osobe se nasmiju
Ljeposava: "ma ja, šta ćeš, tako je kako je"
Radimir: "i šta veliš ja"
Sretan: "Ma ja, polahko"
Gotovina: "eeee ja"
Zora: "ahaaaaa jeeeste"
Nešto kao uzrečica koja prati sve velike odmore, derneke, te ostale prigode u kojima se konzumira nešto oralnim putem.
Ja ne pitam za juče ni sutra, dok te grlim u naručju svom,
Postoji samo sadašnje vreme i ja i ti u vremenu tom.
Odgovor, dok sedite na žurci i cugate pivo,kad vam neko priđe i kaže : "Alo koji ti je,zašto soliraš?"
Ironična rečenica/odgovor koja se često ponavlja kod roditelja..
- Keva: Što nisi pojeo one kisele mačiće i pržene čarape malo pre?
- Ja: Pa nisam mog'o najeo sam se, šta, neće ih niko pojesti do sutra...
- Keva: "Ne znam ja..."
Pijan sam k'o letva, i niko mi nije ravan. Sve mogu, sve znam, i ničega se ne bojim. Svi ste glupi, samo ja sam pametan. Jao kako mi je lepo! I ova pesma je tako dobra! Hajde da igramo svi!
:žurka:
Maja: Pazi pijanu budalu... jao, neće valjda kod nas?
Pijana budala: :grli ih i kreće da peva: JA SAM ZA VAS ZAPADNA EVROPAAAA! Preteran sam, al vi to ne razumete!
Maja: Pomeri se bre!
Pijana budala: Ja sam za vas ZAPADNA EVROPAAA!!
Sanja: Haha, i ja sam bila zapadna Evropa prošli vikend, nisam znala za sebe. Ajd sad, makni se.
