Praznično obećanje zakletih alkosa,koje sledece godine ga ne slušamo samo od onih koji ne prežive.
-E brate odlucio sam jos prodje ovo sad Srpska nova i to i ja prestajem piti.
-Ma znam brate jake si ti volje,samo ove godne si zaboravio reći da se vracaš sportu.
Nestao s polica početkom rata u BiH. Nakon rata nije ga bilo godinama. Morali smo s tugom kupovati razne Nutele i Barpehe očekujući da ćemo ga kad-tad ugledati.
Jako je nedostajao jer je njegov okus jednostavno okus bezbrižnosti i sreće. Ono što je starijima bilo "leba i masti sa paprikom"kad su bili djeca,nama rođenim oko Titove smrti je bio eurokrem. Kada se vratio bio je skup kao da se proizvodio u Londonu. Međutim,mic po mic,pravi eurokrem je postajao cjenovno prihvatljiviji i mogu se vidjeti mnoga djeca kako su do vrata umazana njime.
Pravi eurokrem će biti jedini pravi i ostaće sinonim za eurokrem(krem).
Mini pakovanje za djecu do pet godina.
Srednje pakovanje za djecu do deset godina.
Plastično pakovanje 500 g za odrasle.
Kanta 1000 g za gigante.
Eurokrem Takovo u bivšoj Jugoslaviji jedan od najjačih srpskih brendova.
dizi dupe sa stolice i idi: zivi, mrdaj, skaci, vristi, sedi, lezi, pricaj, cuti, drogiraj se, alkoholisi, jebi, vristi ... (vidi naslov!)
http://www.youtube.com/watch?v=t-JcFnq_Tok&videos=taDFFVnPqjU
Još jedan u nizu lokalizama i poskočica koji se koristi kad se kakve cure u'vate u kolo,pa poskakuju da sve treska na njima.Obično se do takvih cura(šiša) u kolo 'vataju mladi momci željni malo vunice(da ne kažem pi.ke),a ovi iskusniji "jebači" bodre neku od njih:Ne daj na se,raspala se!
Matoriiii iz kog naftalina si izvukao ovu kršinu jebo te otac nenormalni!? Nisam video ovo još od... Pa ovo je za muzej!
Odgovor koji bilo diretno u lice, bilo preko telefonske linije dobijamo od prodavca ili servisera kada želimo da popravimo ili ne daj bože reklamiramo stvar koja je starija od nas samih i za koju rezervni delovi mogu da se nađu još jedino u nekom kineskom kontejneru koji pluta Indijskim okeanom ili eventualno u Rumuniji.
Iako unapred već znamo odgovor i svesni smo toga, usled nedostatka finansijskih sredstava da kupimo novi aparat i šatro emotivne vezanosti za stari, gajimo lažne nade da nekako možemo da osposobimo našeg metalnog prijatelja koji nam već decenijama pravi društvo da radi pos'o još koju godinu.
-Dobar dan. Nedavno sam pazario laptop kod vas i ne radi. Ne znam šta mu je ali kad ga uključim prikazuje samo crn ekran i nema slike, nema ništa.
-Mhm... Sigurno je grafička. Koji je model i kada ste ga kupili gospodine?
-Acer 352/21. Kupio sam ga pre tačno mesec dana.
-Mesec dana!? A pa gospodine to se više ne proizvodi. Taj model je zastareo isto kao i slučaj mog deda Grozde koji se već 30 godina tuži sa prvim komšijom oko kruške koju su posekli još pre 20 godina.
-ŠKK? Kako se bre ne proizvodi? A garancija!?
-Žao mi je gospodine ali vi ste izgleda ostali zakovani za EI Niš doba kao Sloboda iz Užica za dno tabele. Morate znati da današnja Aj Ti tehnologija napreduje neverovatnom brzinom. Probajte kod lokalnog vulkanizera možda on zna nešto o tome.
-Aj Ti ja malo jebem mater u pičku bezobraznu!! Zakovaću te ja kad ti dođ... :tu tu tu tu tu tu tu:
Filozofija kojom se vodi svi tipovi koji ne žele ostati suva kurca. Podržava tezu od birača nema jebača. Zbog toga najčešće završavaju pored skrndelja, ali se nikad ne bune.
1: Čoveče pogledaj kakva je ova, riba nosi stomak na kolenima.
2: Strašno, ta tuče kaiš slanine za užinu.
3: Ma ne bih se ja žalio.
Aluzija kojom se sagovorniku stavlja do znanja da njegova priča ne pije vodu.
- Koji je Zlata faktor u firmi?
- Zlata je direktorova osoba od poverenja.
- Otkud to?
- Ne znam ali je svuda vodi sa sobom. Čak je išla sa njim i kad je putovao u Bangladeš da pregovara oko uvoza onih sirovina.
- Vodio je Zlatu u Bangladeš? Zlatu koja je kupila diplomu više poslovne i ne priča strane jezike!?
- Išla je da mu drži diktafon i snima šta pričaju.
- Da drži diktafon ... fino ... a od kad se to tako zove?
Jedan od načina da sagovorniku kažete da ne pratite fudbal.
- Tozo, nema te u kafani celo Evropsko prvenstvo. Gde si se ti izgubio?
- Brate moj, ne gledam fudbal od kako su brkovi ispali iz mode.
Svinja tako dobro pripremljena da tera na promenu vere onih kojima nije dozvoljeno da je konzumiraju.
Poput Malog Radojice koji pokrštava izvesnu tursku ribu Hajkunu, ovaj specijalitet svojim fantastičnim ukusom i mirisom zavodi čula muhamedovaca i tera ih da zaborave na bureke sa ovčjim i ostalim nekrmećim mesima, ovčji loj, tufahije, rahatluke, ćeten alve i ostale zajebancije u čijim receptima ne stoji kao bitna stavka neki derivat krmače.
Jedno inhaliranje opojnih mirisa tek izvađenog božićnog praseta iz furune je jače oružje za pokrštavanje od svih sprava za mučenje španske inkvizicije, čini da obrezani kurčevi ponovo zarastu, feredže spadnu, da se Alijina stranačka knjižica zameni Šešeljovom, a Halid Bajom Malim Knindžom. Đakonije od ove živuljke potkrepljuju tvrdnje poznatih narodnih umetnika iz Republike Srpske Krajine da će svaka ženska osoba koja u govoru preterano ubacuje glas h i guta samoglasnike vrlo rado potražiti novog ploditelja koji ima više kože na glaviću od prethodnog, tako reći uzeće vjeru Hristovu i do kraja života uživaće u čvarcima, švarglama, pržiće na masti kajganu sa slaninom svom draganu, ožderavaće se pečenjem pod šatorima na godišnjem četničkom saboru na Ravnoj Gori uz patriotske pesme u izvođenju Radiše Uroševića.
Pretpostavlja se da je knez Lazar pre bitke na Kosovu pokl'o sve što grokće i poneo na bojno polje da bi na'ranio vojsku. Kada su horde azijskih osvajača osetile predivne mirise svinjskih leševa sa ražnja nisu mogli da odole da ne prebegnu u protivnički, srpski tabor. Prema knjigama poznatih jutjub istoričara, ogroman broj osmanskih ratnika je obukao majice sa natpisom "Stop haškoj tiraniji", okačio bedževe i stao međ srpske redove nadajući se da će dobiti malo te predivne hrane. Jedan od njih, oduševljen duvan čvarcima i komplet lepinjom masne brade se ušunjao u sultanov šator i pokušao da od njega napravi šnicle. Završio je na panju, a klub koji nosi njegovo ime je 98. godine bio prvak države u fudbalu.
Pored pripadnika Muhamedove vere, pomenute đakonije su efikasne kod Židova, vegeterijanaca i ostalih gledalaca televizije B92.
Građevinski sleng. Ovo izgovaraju majstori neposredno pre početka radova, jer ne ide raditi prazne mešine, a valja se i odmoriti posle dobrog jela.
- Zdravo živo majstori, hoćemo li da počnemo sa radovima ?
- Prazan džak ne stoji gospodine.
- Izvin'te majstori, ja skroz zaboravio, ženo daj rakiju, meze, i pečenje za majstore.:Nakon dva sata, pojedene prasetine i popijenih hektolitara piva:
- Pa majstori, hoćemo li da počnemo, svi namireni, napojeni, redno bi bilo.
- Pun se džak ne savija gospodine.
- More diž' se Konfučije pizda ti materina, za tri dana da ste završili ovo, ješ'čuo!!!
Izraz, odgovor koji uglavnom koriste lokalne pijanice kada ih komšija pozove na po jednu mučenicu, a pritom da oceni istu.
Ooo, komšo aj na po jednu!
- Evo, evo..
- 'Ajde suni pa da 'vatam svet.
Dobra li je, kako ti se čini, a komšo?
- Aaaa, pa od jedne ne može da se oceni.
Devojka za koju misliš da će da da, ali uvek smišlja razloge zašto da te ne pusti da uđeš u nju.
- Hajde dolazi, šta se praviš Evropska unija, znam te puško dok si pištolj bila.
Kada nekoga zadivite svojim znanjem ili veštinom u nečemu, "Ne mogu samo od lepote živeti" rečenica je šlag na tortu,i tada si Roditelj.
Ona:Jao kako si mi popravio bojler za dva minuta,divan si!
On:Ne mogu samo od lepote živeti (namiguje)
Ona:Hihihihi ( Kreće joj Suza niz butinu )
Kada prođe dosta vremena od kako ste se poslijednji put čuli ili vidjeli sa nekim drugom, pa onda neko od vas dvojice ovog drugog ipak nazove, obojica će nastojati da što prije upotrebe ovu rečenicu: "Gdje si što se ne javljaš?" da bi krivicu za gubitak kontakta prebacili na onog drugog, jer u suštini i onaj ko to pita, a i onaj ko treba da da odgovor jednako se nisu javljali već duže vremena.
Obično je onaj ko prvi upotrebi ovu rečenicu pobjednik, jer se onaj drugi nađe zbunjen pa izmišlja svakakve razloge, ali i on može da se izvuče ako uzvrarti istim pitanjem: "A što se ti ne javljaš?"
Onda se obično obojica kiselo nasmiju i počnu da pričaju o nečemu drugom.
Fraza koja se upućuje kurčevitom francuskom vozaču Formule 1.
"Slušaj mali, mnogo mi se praviš Prost! Kad ti kažem da kočiš pre šikane, onda koči!"
San svake konzervativne gospodzice. Svaka nadje nekog ko bas i nije po njenoj meri, pa od dana kad stane pred oltar krene da pravi picvajz, mislim coveka od njega.
Nemoj slucajno da se nasla neka da od mog vecitog decaka pravi coveka!
Narodna mudrost koja govori da ma koliko se trudili ne možemo pobeći od gena,uticaja porodice i bliže okoline.Drugačije rečeno:ako odvedeš tele u Pariz,iz njega se može vratiti samo vo.
-Ćero,da ti kaže majka nešto:Ja za svojih 29 godina nisam videla da 15-godišnje devojčice izlaze sa momcima svako veče.Ne valja ti to...
Vapaj majke za izgubljenim potomkom. Otela ga ona rospija i letigorka što ni vodu ne ume da skuva, ali ume da uspija i vileni oko njega dok mu pamet ne zaludi. Otišao je od kućne trpeze, zaboravio domaću supicu i sarmice u zelju. Sad jede podrigušu i suvi lebac, a gorki mu zalogaji, omršavio i ubledeo, nema snage ni da se nasmeje. Eh, što sirota ne rodi ćerku da ostane uz nju da je sluša i poštuje. Bar bi joj ćerka unuče rodila, ova neće ni da pomisli.
- Šta kažeš mama, savila sarmu kao tvoju, a?
- Ma nisam dragi, ne može moje kuvanje ni da se uporedi sa maminim...
- Jesi srećo, jesi, ja ovako dobro nikad nisam kuvala... ali ste mi vas dvoje nešto omršavili, sigurno nemaš vremena da mu kuvaš svaki dan?
- Ma imam, navikao je on svaki dan na topao ručak, nego pokušavamo da dobijemo bebu pa... :crvene obrazi od stida:
- Dobro, de, ne mora mama baš sve da čuje... nego, vidimo se sutra opet na ručku? Da ne propustimo ni jedan dan...
- Vidimo se sigurno...*
- Mico, kakva ti je snajka?
- Uf, sestro, ne pitaj! Ono moje siroto dete ima da skape uz nju od gladi i umora! Duša me moja boli za njim....
Bio je visok. Crn. Starinski ošišane kose, do pola uva. Jak kao bik. I neustrašiv. Na noževe je golim rukama udarao. Pred puškama golim prsima stajao. Bio je čovečina! Pravi Rudnički Bik. Uz to i krvav radnik.
Sanjao je. Često je i puno sanjao. I tako visokome, vazda mu je glava drala oblake. Sanjao je dečicu kako se jure po avliji staroga deda Mile. Sanjao je. Ali nije dosanjao.
Voleo je on i da popije koju. Onako s nogu, ujutru, kad ustane i kad se umije na velikoj starinskoj česmi nasred dvorišta. Ali pijanica, nije bio Voleo je svoje pčele, svoju zemlju. On, i otac mu, pravili su nošnje i šajkače i prodavali. Nešto malo poljoprivrede i, bogami, fino se skućiše.
A onda je došla bolest. Starost. Beda. Glad. I samoća. Samoća ga je klala gore nego sve. Nije se na vreme oženio, posle ga ni jedna nije htela. Bio je vazda sam - u kući, u dvorištu, u selu. I teško se zbog toga propio. Ta ljudina, sanjar i maštar, gubila se u ogavnoj javi svakodnevice. U našem sivom svetu, tako drugačijem od njegovog.
Oronuo je. Od njega, medveda, a ne čoveka, ostala je samo senka. Smanjio se nekako. Nadničio je za ono malo hleba i alkohola što mu je trebalo da preživi. Bio je i seoski crkvenjak, i kad ga pop nije video, krao je pričesno vino, ako drugoga nije mogao da nađe.
Ali ni takvoga, pogrbljenog, samog, starog, niko ga niko ga nikad, čak ni do krajnjih granica pijanog, nije video sa suzom u oku. Samo se, mada i to sve ređe, po nekad posmešljivo, po nekad sa iskrenim žaljenjem, a uvek sa nekim dubokim strahom u glasu, o njemu moglo čuti:
-Pogle'j Žiku Miletu Crnem! Šta se, Bože, učini od onakvog čoveka.
