Izgovor za obavezno prihvatanje jela, pića i svega ostalog što organizam osobe na lekovima malo teže podnosi.
- E, ne pitah te može li rakija uz kafu?...
- Bolestan se pita...- Kume, da nadeljam malo suvog vrata uz vino?
- Bolestan se pita.- 'Oćemo da smotamo jedan?
- Nisam bolestan... naravno.
Muškarac koji hoće i može mnogo i još se dopada ribama.
- Jebote, ovaj opet sa novom cupi!?
- Jebe sve nared, jebe ne pita.
Opomena vozaču koji i posle preticanja nastavlja da vozi u levoj traci puta.
-Batice vrati se u desnu traku, jer ako nas ovde u klisuri očanči neki šleper ima da povećamo gustinu naseljenosti na groblju!!!
Pita koja ne sadrži krem, bez obzira što se tako zove.
Kevo, daj nešto slatko.
- Imaš u frižideru krem-pitu.
( otvara frižider )
- Pa šta je bre ovo, gde je ovde krem?
- Nema sine, to se pravi bez krema.
- Eh, šta sve neće da izmisle.
Repetito est mater studiorum što bi rekli pogani Latini. Nema dobra dok ne zagrzieš muški i ne puštaš dok rezultat ne dođe. U programu života nebrojeno puta ulaziš i izlaziš dok ne krene. Jednostavno , bilo šta da radiš moraš skupiti određeno iskustvo da bi prešao neki nivo. Na kraju, eno ti Neše Sline, šta uradi od života, a da ti ne možeš. Nisi pokušao druže.
Odustajanje kao neprijatelj ljudskog roda mora biti izbačeno iz upotrebe od strane junačke maksime „ ne jebe lijep nego uporan“. Pa čak i kad ne uspiješ nakon milion pokušaja , sudbina će naći način da ti nagradi trud na nekom drugom mjestu.
Izlazim nasmijan iz „Bonela“ i kroz zadovoljan osmjeh pjevušim „Saki Saki Sale kupi mi sandale“ dok gledam novu akviziciju na mojim stopalima kako mi namiguju Bemine cipele od 64 konvertibilne marke i u tom trenutku presječe me ljupka faca žene koja mi je strah od odbijanja dovela u stanje gej aktiviste na saboru Krajiške pjesme u Drvaru, praviću se da je ne vidim ipak sam joj bio nebitan poput Brakusove emisije, nece skontati ...
-Ljubo, Ljubo! Zar me ne prepoznaješ, stani ej, to sam ja, Milijana!
-Mrš! Odabi oda me.
-'Aj bolan Ljubo, nemoj biti na kraj srca, nije sve tako crno.
-Kojeg srca, aždajo, srce si mi pojela uz kavu umjesto ratluka. I nije sve crno, naravno da nije, vidiš da se na meni vijori plava košulja k'o dres Lacija na Fernandu Koutu. Postao sam upravnik pošte i sad me zovu Ljupče, od milošte. Aaaa nije Ljubo više na šalteru...-Svaka čast, drago mi je zbog tebe baš.
-Ne seri nije ti drago, boli te pička za mnom. Znaš da sam zbog tebe pokušao izvršiti samoubistvo pečatom, svu sam glavu izraubov'o, i sad imam ožiljke po glavi piše 70267 ZADNJA POŠTA BARAĆI. Jedva sam preživio kad si se poigrala sa mnom, pjesmu sam ti napis'o bio. Kravo jedna.
-Nemoj me vrijeđati, nisam to zaslužila, i kakvu pjesmu nedilje ti?
-Finu, u tri strofe, sve se rimuje, i sad je držim u fioci kad god mi je teško pročitam da vidim da može gore uvijek.-Pa dobro, vidim preživio si, hehe.
-Jesam, i to Mileva mi donoslila krompirušu, na kockice krompir rezan, u med se stvara.
-A ko je Mileva, eto vidiš da si se snašao, nadam se da je bolja od mene, da te utješila.
-Nebitno ko je, bolje od tebe poljevalo za pitu pravi, a u svemu ste iste, i ona me sjebala načisto, postao sam alkoholičar, nisam za gaće na guzici imao koliko me sjebala. Pitu nisam mogao prežaliti.
-Ajooj pa nije valjda, a nisi ti alkoholičar ti si boem, to je nešto drugo.
-Srećo, boem se ne upišava u gaće koje nema, bio sam na dnu.-Pa dobro, izvukao si se, oprem dobro.
-Jesam, našao sam Miru, mala k'o violina, ekonomiju završava, radi tu u kafani kod Brzog, neće bude roditeljima na teretu. Skačem na nju ko Adam Mališ, u dvije serije po 45 minuta, nekad i u sudijsku nadoknadu uđem. Šta je, ne vjeruješ? Skačem skačem. A ti kako si?
- A tebe kao interesuje?
-Tako sam odgojen , da brinem za druge.
- Pa dobro ni meni ne cvjetaju ruže, znaš bila sam...
- Zapravo ne interesuje me, ali nastavi pokušavati, ko se dimom ne nadimi ni vatrom se ne ogrije, aj dug ti uz put...
Gotovo isto kao pozdraviti se. Uglavnom ga koriste crnogorci. Radnja koja je propraćena rukovanjem, jednim poljupcem u obraz i nizom laganih pitanja.
A: jes gleda onoga Mašju? Proša je juče ovuda i nestede da se pita sa mnom!?
B: a da ne znam što mu bi, avetinja!
Kada nakon dana provedenog u čitaonici krenete kući. Knjiga na vidnom mjestu, u ruci, da svi znaju odakle idete. Na samom izlazu začuje se kvrk iz vašeg stomaka. Brzinom munje već ste u WC-u.
U sledećem momentu, pločice otpadaju, šolja dobija sasvim novu boju, olakšanje. Pogled ka mjestu gdje stoji toalet papir, ali njega nema.
Pogled ka knjizi koju držite u ruci, izbora nema... Kreće prelistavanje. Nakon stote stranice nailazite na one lekcije za koje pomislite: " Ma ovo nikad ne pita".
Obično se upotrebljava u izlivima besa i nervoze i time se dokazuješ da si bolji od nekog drugog...
-Brate onaj šaban te nešto prozivao malopre!
- Pa sad ću da odem da mu pokažem od koje drvo se pravi motika!!
Nije iz ove dimenzije. Kao da je s Marsa pao. Ili stvarno ne zna o čemu se radi ili se namerno pravi lud. Ponaša se k'o burek u svemiru. Nije zaiteresovan ni za šta. Nema razloga da vam da odgovor na postavljeno pitanje, čak i ako ga zna. Ma boli ga uvo, on je pingvin.
Zoran: Uki brate, to što pričaju da je ovakva i onakva ne mora ništa da znači... Pa možda su samo ljubomorni na nju!
Uroš: A-ha...
Zoran: Šta si rek'o?
Uroš: Kažem, jeste brate, tako je.
Zoran: Što znači da je ona verovatno dobra cura...
Uroš: A-ha...
Zoran: ...i da mogu da je muvam na duže staze. Ko zna šta kasnije mož' se desi!
Uroš: A-ha...
Zoran: A šta ti brate misliš o svemu tome?
Uroš: A-ha...:ustaje iznerviran, jer je tek sad provalio da ga ovaj ne konstatuje ič:
Zoran: Šta bre "A-ha..." majkutijebem idiotsku?! Ščuo ti mene, uopšte?! Šta se praviš španac, kojupičkumaterinu?!
Uroš: Nije brate...
Zoran: E zapamti kad ću opet da ti kupim vops!!!
Kaže se za tipa koji "sređuje" svoje, prirodno spojene, obrve.
- Ej mali, ajde zovi burazera da izađe napolje.
- Evo sad će, samo da počupa dlake između obrva.
- Hahaha, čupa obrve!
- Ne čupa obrve, nego ono između. Od jedne pravi dve, kontaš?
- Ipak mi je to pederski.
- Ma da, bolje je da ne čupa pa da izgleda ko Šojić.
Kad nas majka ili strina ili tetka pitaju hocemo li tortu, a mi pitamo od cega je.
U narodu poznata kao Pita Levača(Ljevača),ali pošto je običaj da dete u Srbiji od trenutka kad propriča učis razne zanimljive reči,ova pita dobija gore pomenuti naziv.
Ajde sine,reci komšiji,šta si malopre jeo?
Jeo sam Pite Jebače i pijo jorguta sa njom,tata kaže da od nje raste piša,jel tako tata?
E nek si ti meni živ i zdrav kure komšijino,samo ti jedi Jebače,pa da prcaš sojke kad porasteš!
Ono što u Srbiji najčešće dobiješ kad kažeš svoje mišljenje a različito je od većine.
Izraz kojim se u standardnom srpskom izražava ultimativno obilje; četvrti stepen od prideva "mnogo".
- Za Valjevo ti je najlakše Ibarskom do restorana "Sandra"...
- Neću Ibarskom, ima rupa k'o govana!
...........................
- Alo, Đole, dođi bre na žurku, ima riba k'o govana!
- Nemam pojma, ja ovde u kafiću sa burazerom, udaramo po pivu...
- Ima klope...
- Jel' ima nešto slatko?...
- Ima kolača k'o govana...
Izraz, koji su smislili muškarci ljubomorni na popularnost, i dobar izgled Bred Pita.
Suština izraza zasniva se na činjenici da gorepomenuti lepotan ima rošavo lice, koje se vešto kamuflira profesinalnom šminkom. Istu odliku ima i muška osoba za koju kažemo da liči na Bred Pita.
A:”Pošto si trenutno slobodna, mogao bih da te upoznam sa jednim svojim kolegom sa faksa.”
B:”Kako izgleda?”
A:” Liči na Bred Pita.”
B:”Sereš?!”
A:”Majke mi, ima rošavo lice.”
-------------------------------------------------------------
Samo da naglasim - ja iskreno mislim da je Bred Pit faca. Čisto da me ne pomešate sa likom A iz primera.
Objašnjenje silovane mađarice, na lošem srpskom, šta joj se desilo.
Ista ta mađarica, u situaciji "razočarana" kaže:
- Pita, nejebe.
u isto vreme ne-prijatna,ali i simpaticna i luda situacija,najgora i naj-cesca mesta i situacije za to su u crkvi,na sahrani,u basu,u direktorovoj kancelariji,u liftu sa ne-poznatom osobom,u policijskoj stanici,razgovoru za posao i ispitu...jasno je vidljivo na faci,ti to znas,ali sve-jedno sve ti je smesnije i smesnije,u isto vreme i jako ne-prijatno,a molis boga da te niko nista ne pita ili ti se obrati...ne-retko se desava i da te sve prodje,smiris se,a onda samo puknes u trenutku
Onaj crveni krug sa brojem 12 u sebi koji stoji u uglu ekrana za vreme trajanja tv programa. U zavisnosti od televizije, varira mu značenje tako da:
FOX/Prva: da odjednom ne progovore turski. . .
B92: da odjednom ne progovore hrvatski. . .
Pink: da ne napadaju "negativce" sa farme kad ih sretnu na pijaci i da se ne šokiraju previše na scenu kada Rodrigo otkriva da je sam sebi majka. . .
Avala: da se ne istripuju na Džeka Bauera previše pa da uzmu utoku i poubijaju se međusobno. . .
RTS 1: da ne gledaju kako naše voljene "orlove" razvaljuje uživo, na svom terenu reprezentacija nacije koja broji 1,7 miliona, i iskustva sa fudbalom ima manje nego Zlata Petrović sa sapunom. . .
RTS 2: da ne gledaju državnu verziju ''Farme'' (rijaliti šou "Oćem bidnem poslanik"-skupština). . .
.
.
.
Kad treba da uradiš nešto čega se donekle plašiš, uvek ćeš čuti gorepomenutu rečenicu.
(klinac 8 godina)
Aaaaaaaaa! Nećuuuu! Nećuu injekcije da primam. Aaaa! Pusti mi rukuu. Aaa! Neću, majka, nećuu aaaa! Ne vuci me, aaaa!
Alo majmune! Nemoj da mi se dereš ovde, ceo dom zdravlja me gleda i misli da sam pukla. Ne umire se od toga, polazi ovamo!
Neki ljudi su zaista istrajni u svojoj želji da ''naprave'' sina naslednika. Misli se na muškarca, naravno, ženu ko pita. Ali, ovaj problem je zaista nezgodan u Kini. Zbog uredbe po kojoj je radjanje dece svedeno na jedno po bračnom paru, masa žena se prisiljava na abortus ako se otkrije da ne nosi muško. I, sve tako dok konačno ne dodje željeno dete koje će ostarelim roditeljima pomagati u obradjivanju zemlje. To je, čini se, razumljivo, ali, kako masa tih momaka nadje sebi žen(sk)u? A nemaju dovoljno novca ni za prostitutku... Jebeno je biti momak u Kini.
