Međunožje naložene devojke koja je tvrdoglavo rešila da neće dati pičke na prvom sastanku, pa vazda prekršta noge dok se vrpolji na stolici.
Rečenica kojom se prekida beskrajno zanovetanje ukućana koji ne pomažu, ali zato nesebično dele primedbe, komentare i zamerke na račun vašeg kuvanja. Ova rečenica je znak upozorenja da će se na dalje komentare i zamerke reagovati fizičkom agresijom.
Otac: Šta radiš, sine?(zašto uvek to "sine" iako sam ćerka?!)
Ja: Pravim pitu sa sirom..
Otac: Uuu, nemoj sa sirom, od njega mi skače holesterol..
Ja: Dobro, hoćete sa pečurkama?
Brat: Daj, nismo vegeterijanci!
Ja: ?!? Dobro, da ubacim onda malo slaninice?..
Mama: Nemoj slaninu, pa vidi kao sam se ugojila..
Tata: Ubaci šunkicu,a?
Brat: I pospi sa susamom!
Tetka: Pa, dal' i ja da ostanem da probam onda?..Ali, ja ne volim susam...
Tata: Onda za tetku jedna bez susama..
Mama: A za mene pospi kimom..Uh, što ja volim kim..
Brat: E, ja neću ni kim ni susam..E može meni onako samo premazana jajetom?
Tata: I meni, ali moja da bude premazana samo belancetom, zbog holesterola..
Tetka: Joj, i ja ne bih smela žumance..Znači meni sa susamom, ali samo sa belancetom premazana..
Mama: Pa, onda ćemo svima samo belancetom, jel da?
U tom trenutku ja iznosim pitu: KO HOĆE DA JEDE, NEK' JEDE, KO NEĆE NE MORA!!!
Još jedan dokaz da čak i u 24. veku, posle izmišljene warp brzine, teleportacije, holodeka i najsofisticiranijeg oružija, lek za ćelavost i dalje ne postoji i nikada neće.
Jean-Luc Picard
Nekada su na ovu scenu pubertetlije masturbirali.
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Kad je nešto daleko od proseka, baš daleko.
- Kakvu sisu ima ona Ivona, pa to nije humano!
- Koliko si ti glup, pa to nije humano!
Dobra i naivna osoba opisana od strane osobe sa razvijenim psovackim mentalitetom. Inace drugi takvu osobu opisuju recima ; "dobra je kao hleb..", " Dusa od coveka..".
Kažemo pri kupovini svakog novog mobilnog telefona na koju smo primorani usled naše nemarnosti i čestog ispadanja na beton starog.
Naravno, posle 7-8 dana, kad ga izgustiramo, počinjemo da ga nosimo u džepu sa ključevima... I obnavljamo tragični krug.
Švalersko bezbednosno naravoučenije kad krene u akciju. Biti kadar stići i uteći, i na strašnom mestu postojati.
Pogotovo u manjim mestima, svaki mig predstavlja potencijalno razotkrivanje.
Ona: Videće nas neko.
Švaler: Samo nemoj ništa da priznaješ.
Izgledom, mirisom i agregatnim stanjem potpuno ista kao štrokavost u našoj kući, ali daleko daleko odvratnija!
Na samu pomisao da ćemo u tuđem kupatilu naći bruce - zgrozimo se, iako su u našem kupatilu iste postale deo enterijera, ornament na pločicama i lavabou.
Godine 2020, bolni uzvik muskaraca sirom Srbije kada domace televizije predju sa turskih na indijske sapunice.
Komsinica 1: Jesi li videla sta je Batani uradio Jasmin?
Komsinica 2: Strasno, ne mogu da verujem, to nije musko! Mislis li da ce joj dozvoliti da ikad vise vidi dete?
Komsija 1: Mogu li da gledam utakmicu?
Komisinca 1: Sikter more! Kosi travu! Nego, da se vratimo mi na nasu Jasmin...
Komsija 1( misli): Seherezada je makar traja 45 minuta... Ove Bolivudske po sat i po!
Ili ćeš da uradiš kao što ti je žena rekla i jesti tu bljutavu hranu prepunu vitamina i zeleniša i duže živeti ili ćeš umreti u najgorim mukama zbog nezdrave hrane na šta te je doktor, nakon detaljnih analiza tvoje krvi, upozorio.
- Rekao sam ti sto puta da od svih salata najviše volim meso. Aman ženo, nemoj da poludim!!!
- Ajd' ne seri! Zini.
To je jedan od poslednjih stadijuma sranja iz kojih je veliko pitanje da li će te se izvući.
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
On ne koristi nož i viljušku. On čačka nos na sred ulice. On se smeje i na najgluplju šalu, a nije naduvan! Aha, nije naduvan! On obuče crni smoking i bele čarape. On se kupa jednom nedeljno. On je seljak. I da ode u Beograd, uvek će biti seljak.
Bane: Brate, kako nas je dečko obrukao juče u onoj diskoteci..
Stevan: Da bre, ladno je uzeo i stavio ruku u gaće i češao se pola sata. Ajde nije to najgore, nego je posle pomirisao ruku. I sve to ispred devojaka.
Bane: Hoće on iz sela, ali neće selo iz njega, šta drugo da ti kažem..
Starinski izraz. Krajnje brutalan način da nekome poručite da mu ne verujete kada obeća da će se odreći neke svoje navike koja užasno ide po živcima. Često se tako daje na znanje i osobi koja je dala to obećanje da ste svesni da ni ona sama u to ne veruje.
Oprezno upotrebljavati izraz, može biti opasan po zdravlje.
- Joj, vidi kako slatka haljinica! Samo još nju da kupim, baš mi se uklapa i za ovo leto sam mirna, ništa više ne kupujem!
- Rekla svi... (ujed za jezik)
- Nisam te čula.
- Kažem, rekla si tako i ja sam siguran da će tako i biti.
Izgovor za svakog keca.
"Samo to nisam učio. Kako zašto ?!! Pa, to je nepotrebno znanje."
Kada voljenu žensku osobu oslovljava imenicama muškog
roda : "Miš, Mačak, Glodar, Aleks, etc.)
Opet kasniš Mačak?
Trebalo je
da stigneš u 8, a sada je skoro 9...
Idući put ću da odem čim te nema duže
od .....mmmmmmmmmmmmmm......cmmmmmmmm...OK!!!
Nekada davno kad su druge generacije bila deca odnosilo se na bombone. Sad se pod time misli na kondome sa voćnom aromom.
Takođe i vrlo praktično kao slogan povodom dana borbe protiv HIV-a
