Lingvistički milioner sa Platonom u kažiprstu i Aristotelom u srednjem, spreman na nasilničku penetraciju. On nije tunjiša sa oštećenjem rožnjače od čitanja, kome je najveća fizička aktivnost vraćanje "Psihopatologije svakodnevnog života" u biblioteku. On plaća pivo, nacionalista je, mistifikuje ženu-ali jebe 3-4 puta nedeljno, amaterske rasprave Sloba/Tito/Patris Lumumba je kriv svodi na raselovsku analizu uz utvrdljive činjenice i uz poštovanje tuđeg prava na glupost. Spilberg mu je sranje u odnosu na Kjubrika, Orhan Pamuk neuspešna i bljutava tendencija postmodernog da kopira čistotu izvorne istočne književnosti, a kaseta sa pet minuta klasične muzike, koja šušti, neizmerno kvalitetnija od bilo kog dojučerašnjeg hita.

Šetnja do i od kontejnera, ujutru, češće popodne, sa flekavom majcom, masnom kosom, fila papučama, dahom 20-godišnjeg vinskog bureta i dvema velikim kesama u obe ruke sledećeg sadržaja:
-Zgužvane flaše piva,
-Limenke piva,
-Flaše vinjaka,
-Plastična flaša koka kole (u kojoj stajala rakija),
-Milion pikavca,
-Nekoliko vešto smotanih kartonića, zagorelih sa jedne strane,
-Skoreli soc od kafe, spikavcima
-Prazni karton soka od ananasa, koji gledaš sa blagim čuđenjem.

Očajanje malih privrednika-muljaroša, kada im na vrata jednog lepog septembarskog jutra bane poreska policija, pa počne da upoređuje one obračunske knjige sa vrha tezge (na kojima je promet u najboljem slučaju oskudan, a profit tek toliki da može kora hleba nasušnog jednom nedeljno da se donese na gazdinu skromnu porodičnu trpezu; za državu - nažalost - tek pokoja para da pretekne), sa onim knjigama koje drže ispod tezge (u kojima se prihodi od makedonskog “Marlbora” koji je ispao iz kamiona pospanog Turčina TIRdžije, odbijaju o rashode za ganc-novu Mečku pe’sto-še’set esel ve dvanejs, vođenu naravno na kumovo ime, a kojom revnosni vlasnik STR-a “Cveće” voli da opčarava napupele maloletne radodajke skoro svaki put kada ode na tromesečno hodočašće u rodne mu Vreoce. I još mu pretekne za konoplju pride).

Da je postojao u Ajnštajnovo vreme, ovaj pametni čikica ne bi imao problema sa dokazivanjem svoje teorije relativnosti. Naime, ova igrica je savršen pokazatelj kako je vreme relativno. Primera radi, ustanem oko 8, sednem da "malo odigram" oko 8 i 15 i posle nekih sat vremena (po mojoj proceni) odlučim da doručkujem i shvatim da je već 2 popodne. Ovakve stvari su mi se događale u više navrata. Mislim da će svi istinski zaljubljenici u ovu igru znati o čemu pričam.

Kriške hleba u zaštitnom pakovanju crevastog oblika. Možda hrana u kurtonu izgleda neugledno, možda je malo bruka u plastičnoj kesi, plastično crevo puno hleba ulicom šetati - ali makar ga jutros, mnogo pre tebe, nije posredno pomazilo petnaest drljavih kuraca.

Nije svež nikada, ali nije ni jedan u šest popodne. Egzistencijalni angst koji osećaš dok se mrvi po mušemi, dok propušta jetrenu kroz svoje mrežaste vlati, obuzdaće tog snoba u tebi.

Nastaje onog trenutka kad žena, u letnje popodne, posle odgledanog filma, priđe mužu, sa grlenim gugutanjem, i namerom da mu tepa, da mu liže uši i da ga stavlja pod svoje, a muž, sedeći za kompjuterom, videvši je na vratima automatski pobode glavu na pesnicu što je prepoznatljivi položaj za masiranje ušinutog vrata... na šta žena odskače kao da joj se roj pčela uvukao u gaće i beži iz sobe vičući:

najveća količina seksa koju dve osobe mogu da imaju u toku 24 sata.

Sve radi do koske, ne jebe živu silu. Ništa ne ostavlja za sutra, ma ne ostavlja ni za danas popodne, ako je nešto uzeo da radi-neće prestati dok ne završi. Pa makar! Sve radi pošteno i do kraja-k'o sebi.

Pojede i kupus sa sarme pa pomaže tanjir poslednjim komadom hleba, jebe do trećeg vezanog orgazma-ne vadi, pa cigar popuši do filtera. Popije i dnoću. Kada uči, nauči sve-ne razmišlja hoće li ga ubosti pitanja. Kada pije-iz kafane izlazi poslednji i to đumle sa konobaricom. Kada je na poslu-radi za dvojicu, ne zato što je uvlaka, već zato što je takav!

Nedostižni entitet, rupa bez dna, put bez povratka.
Tokom majstorice sa drugarima, uvek bi se našao jedan netalentovani moron koji bi uspeo loptu da pogodi tako da ona prebaci čak i ogradu koju je domar pred penzijom nameštao čitavo jedno popodne.
Lopta bi otišla kod komšije, i čak iako bi bila viđena nakon toga,obično je imala veći broj rupa, bilo od komšijine džukele ili od šrafcigera.

Tip koji uglavnom započinje veče sa žestinom (rakija,viski,pelinkovac,votka...)a kasnije prelazi na pivo ili vino...Uvek popije malo više nego što bi trebao tj. kad mu je najslađe ne prekida već nastavlja još malo...Pije 2-3 puta nedeljno...Uvek će u dnevnom sedenju u kafiću pre odabrati pivo nego neki sok ili topli napitak...Bitno se razlikuje od teških alkoholičara,jer mu je razum sačuvan...Samo je u piću malo uspešniji od proseka !

To je najnovija tendencija Niveinih dezadoransa koja ce nam omoguciti da se za koju godinu kupamo kao i nasi preci jednom nedeljno(cast izuzetcima koji to i danas rade).
Sve je pocelo pre desetak godina pojavom antiperspiranata koji su pruzali dvanestocasovnu zastitu od kupanja u sopstvenom softu.Njih su zamenili ultra zajebaniji koji su omogucavali da se nakon 24h anti-vonj zastite pipnete ispod miske i pucnete prstima(valjda da bi pokazali da to nije nikakav znoj cim prsti ne otpadaju).Da bi najzad dosli i do aktuelnih 48h !

Idealna prilika da Srbin prosečno plitkog džepa oproba đakuzi barem jednom nedeljno. Da, hteo sam da kažem da će da prdi kao mazga, zato što je to pasulj a od pasulja se prdi, a naročito od Carnexovog, jeste, a fora sa kadom je ta što je u njoj voda pa onda kada se prdne podseća na đakuzi a najjača fora je da nije Sloba kriv već da smo mi govna pa zato nemamo kinte na nacionalnom nivou.

Pitanje koje se postavlja bilo da neko ima kvarne zube, smrdi mu iz usta ili pri odlasku zubaru.
Iako laž možemo da namirišemo na kilometar svačiji odgovor je isti.
3 puta dnevno. Gornje perem kako pada kiša, a donje kako raste trava.

Krilatica današnje, savremene žene, koja za razliku od svojih pretkinja otkriva mnogo više kože i ima u svom inventaru kozmetička sredstva koja su nekada bila dostupna samo osobama plave krvi, da ne pominjemo tretmane u kozmetičkim salonima koji podsećaju na unutrašnjost Enterprajza i hirurgiju.
Da lepota boli one najupornije otkrivaju skoro svakodnevno,ostale jednom nedeljno ili mesečno.
Samo za razliku od drugih vidova mučenja, žene to podnose bez reči i zamerke.Ko želi da bude lep, mora da pravi određene ustupke i plati odgovarajuću cenu.

Ujeb domaćih komentatora (najčešće) teniskih mečeva. Iako lokalno vreme označava vreme u mestu gde se održava meč, pojedini naratori to, što zbog neprofesionalnosti, što zbog niskog koeficijenta inteligencije, ne znaju, pa strastvene navijače Đovaka ostavljaju u nedoumicu.

Nekada su je preduzimali samo studenti jer je samo studiranje bilo skupo, a danas nam se standard po tom pitanju popravio pa sad ovako štedimo svi. Da se ne bi trošila voda, tuširanje je limitirano na dva puta nedeljno (po osobi u stanu), s tim da ima toliko tople vode da se ljudski tušira jedino onaj ko se tušira prvi. Dalje, u cilju štednje vode, istu pijemo u parku a ne u stanu, a wc šolja omiriše vodu tek nakon 10 malih nuždi (koje brojimo udarajući recke) i velike nužde na koju imamo pravo jednom nedeljno, za ostale potrebe snalazimo se po kafićima i sličnim objektima. Što se tiče struje, nju štedimo tako što sve na TV-u gledamo u reprizama koje su u okviru jeftine struje. Ako su u stanu starije osobe- nema potrebe da je svetlo uključeno, i onako ih je izdao vid. Problem je jedino što moramo da se grejemo na struju, ali niko ne posluje potpuno uspešno. Ne šaljemo sms, preskupo, a pisma su nam van dometa. Umesto toga, napišemo nešto, slikamo i tagujemo osobu na fejsu pa nek čita. Za razgovor, zahvaljujemo svim svecima što poslaše Skype. Ali se bar hranimo zdravo- skupljamo kestenje u parku i od toga pravimo večeru, jednu od luksuznijih u poslednje vreme. I za piće, naravno, mučenica, domaća. Živeli, Srbijo!

1.Casopis sa slikama,koji izlazi nedeljno ili mesecno
2.Najbesmisleniji bend u kompletnoj istoriji bivse SFRJ,a sada Hrvatske.Bend sa apsolutno najglupljim pesmama,za koje je zaduzen Tonci Huljic i njegova retardiranija polovina,koju naziva zenom.Nivo tekstova je kao da su ih pisali retardirani sedmogodisnjaci.Njihova popularnost je velika ,bez obzira sto povremeno,menjaju pevaljke.U poslednje vreme se javlja inicijativa u hrvatskim skolama,da se zabrani slusanje ,gorepomenutog,benda,da bi se sprecila dalja retrdacija hrvatske omladine...

Siguran znak da treba da se klonite odredjenog proizvoda ,sajta, ili bilo čega što nosi ovu oznaku, jer se u pozadini krije :

A)Neka sekta koja će Vam natovariti na vrat svoje promotere da Vas smaraju dok im ne poklonite svu svoju imovinu i izvršite samoubistvo

B)Najobičnija laž koja će za sobom dovući još gomilu laži u obliku reklama,letaka,još besplatnih stvari...

C)Sajt koji će Vas obasuti virusima ili posle mukotrpnog popunjavanja formulara za učlanjenje obavestiti da članarina iznosi 20$ nedeljno.

Onaj period od 20-30min. koji nastupa skoro svako jutro nakon zvonjave alarma u 6.45h. Mahinalno lupite sat i pomislite 'evo sad ću'. Krećete ka kupatilu, perete zube i tuširate se. Zatim se polako oblačite i pristavljate kafu. Dok palite prvu cigaretu, razmišljajuci o predstojecim obavezama, shvatate da se zapravo ne nalazite u kuhinji već na proplanku i da nije sumorno jutro već sunčano popodne. Pomislite:'Šta jbt?...' Budite se u panici, shvatate da ste još uvek u krevetu a na satu je 7.15h.

Jos jedan od americkih filmova iz osamdesetih sa tabacinom u prvom planu. Imamo glavnog lika, kome su roditeljji poginuli, a on je ucenik kod matorog Japanca, koji ga uci borilackim vestinama. Kad odraste ode u americke marince, i tamo bije sve redom. Negativci u filmu su naravno japanci, Korejanci, ili bilo kakvi azijati u jakuza stilu (obavezno imaju jarecu bradicu i nose naocare za sunce, odelo se menja za kimono u zavisnosti od scene). Obavezno napravljeno jedno 4-5 delova. Sve u svemu sranje, al dobro za jedno popodne.