Čovek jeste svaštojed, ali pojedini i u tome prednjače nad drugima.
Ima ih više vrsta.
Pomijar flegmatik. Njega boli uvo šta će strpati u usta, samo nek ne umre. U stanju je da živi na paušalnim obrocima od skorele paštete, majoneza i buđavog pekmeza mesecima, odnosno, dok se nekim spletom okolnosti ne pojavi bilo šta drugo u kući. I kad može da bira, ne ume. Nije mu nikakav problem da stavi sarmu i pire krompir u tanjir sa supom.
Opsesivno - kompulzivni pomijar. Ima jednu, dve ključne namirnice koje forsira uz sve živo, stavlja majonez u čorbu, kečap na banana split, cepa lubenicu sa hlebom, eurokrem sa ljutom paprikom i sl. Sve što nije predmet njegove fiksacije treba da ima samo zapreminu, ništa više.
Pomijar ala - jede sve što mu padne šaka i sve trpa u usta odjednom. Zalogaje ribljeg paprikaša natapa sokom od jagode. Opušteno će naseckati parizer i čajnu u pesto đenoveze, pride može i pokoja belolučena paprika, i ako ima od Uskrsa neko kuvano jaje. Kad ne jede, sisa kocku za supu ili cepa crni luk solo. On je od onih što umaču hleb u vodu od salate.
Pomijar gurman. Obožava sve. Ne zna šta bi radije pojeo pa uvek orgija kao na slavi. Sapira želudac špricerom ili koka-kolom ne bi li ga resetovao za nove pohode - jagnjetina sa burekom umesto hleba posle lignji u sečuan sosu, onda jedna sočna komplet lepinja, pa bi valjalo naseckati malo kulena i šunke a onda može jedna kaprićoza. Sve je lepo na svoj način.
Pomijar domaćin. Hrana ga veseli. Ponajviše svinjski nusproizvodi. Krvavice, kavurmice, džigernjače, švargle, škembići, loj, papci, uši, muda, crevca, sve što zaudara na mokraću, govna ili leš mu rasplamsava apetit i donosi radost. Za razliku od većine ljudi, njega demistifikacija ovih namirnica dodatno motiviše.
Piroćanski ad hoc pomijar. Prežderava se o tuđem trošku, za švedskim stolom, na svadbama i sahranama, jede izbezumljeno, kao da mu je poslednji put, ne pita šta je. Pokušava da stvori rezerve, što u vidu zaliha masti, što tako što će napuniti džepove predjelom, šniclama i pečenjem, za poneti. Boli ga duša ako nešto ostane i zavodi ga ideja da se ispovraća pa da krka opet.
Devojka koja je tu za sve nas,a drugo ime joj je karizma.
Neko na koga se trebamo ugledati.Smeh,sreca i radost,neko ko je uvek tu.Najbolji clan vukajlije.
Pitanje koje se obavezno postavlja posle beogradske hronike,dnevnika ili neke slicne emisije na televiziji u kojoj po hiljaditi put prikazuju neke jadne porodice sa desetoro ili vise dece,koje zive u bedi i koje nisu u mogucnosti da toj deci pruze ni ono najosnovnije.Iako su deca najveca radost na svetu,tako su i ogromna obaveza i neodgovorno je praviti ih ako nisi u stanju da im obezbedis uslove za zivot.Nekada je situacija bila drugacija,zato sto su ljudi obradjivali zemlju,pa i ako su bili siromasni,barem su mogli da se prehrane.....
Svako ko prati te socijalne price,mogao je da primeti da ti ljudi koji tako "stancuju" decu,nisu bas "najnormalniji".Da li je to zbog bede u kojoj zive,ili u bedi zive i mnoze se kao zecevi zato sto su "patriote",jos nije utvrdjeno,ali je jedno sigurno,a to je da im treba pomoci na svaki nacin.........a prvi bi bio da ih neko nauci da koriste kondome!
Australska genetičarka Jennifer Graves, koja se bavi istraživanjem muškog hromozoma, izjavila je kako hromozom Y izumire, te da bi jednog dana mogao potpuno nestati, a samim tim nestali bi i muškarci.
Pre 300 miliona godina hromozom Y imao je 1400 gena, dok ih danas ima samo45 - kaže ova naučnica. Ali postoji i utešna strana. Ako se i ostvari predviđanje, hromozom će nestati tek za pet miliona godina.
Pa muškarci nemo vas oma vaćari panika. Još duuugo, duuugo , će ovaj naš hromozomčić, na radost ženskinja, zajadno sa njihovom hromozomom X, učestvovati u napučavanju majčice Zemlje.
Izvor informacije: www.rtl.hr - televizija RTL TTX.
Jedan od retkih delova koji se odbacuje prilikom redovnog godishnjeg masakra svinja shirom Srbije
inache...predstavljalo je neizmernu radost deci..neshto kao alternativna igrachka...za mali fudbal
ili neki drugi "sport"
Učenici koji su umislili da njihovi drugovi iz školskih klupa postoje samo u školi.
Za vreme časova, malih odmora i velikih vlada opšta radost, poveravanje, čuvanje najdubljih tajni, beskrajno razumevanje, ali sve to prerasta u udaljenost sekund posle proglašenja početka raspusta.
Sekund posle proglašenja raspusta Matrix učenici postaju jedina bića koja postoje u celoj školi koja se polako prazni, a drugovi postaju virtualna varka, produkt mozga bez osećanja.
Poslednji dan u školi provode grleći drugove kao da se bliži apokalipsa, ponavljajući im koliko ih vole i koliko će im nedostajati, a do prvog školskog zvona par nedelja kasnije se ne sete ni da cimnu iste te drugove.
Raspust je jedan bag u sistemu koji zapravo ne postoji.
Poslednji dan škole. Hodnici se polako prazne.
Spuštam se niz stepenice nervozno otpetljavajući slušalice, ne osećam nikakvu promenu, a ni naznaku da je počeo raspust, sve je potpuno isto.
Tišinu prekida vrisak drugarice. Okrećem se i čujem reči:
-"Eee, kozo, nećeš ni da se pozdraviš...Pa nećemo se videti dve nedelje!!!"
Pravim facu u stilu *šta sere, pa viđamo odeljenje milion puta u toku raspusta...mora da ide negde*...
Začuđeno pitam: "Nisam znala da putuješ negde...'de ćeš?"
- "Ne putujem, brate, nego raspust je..."- kaže kao da se to potpuno podrazumeva.Gledam u njene oči koje su napravile tužan pogled pun lažne ljubavi, gledam u raširene ruke koje čekaju zagrljaj. Dok se grlimo osećam svo licemerje. Udaljavam se od nje sa podsmehom, stavljam slušalice i odlazim mirno, bez velikih pozdrava i ljubljakanja, znajući da ću se većine dobrih drugarica setiti da pozovem.
Otelotvorenje zla i pakosti u dečjem svetu, čovek koji nam je uvek sekao lopte nožem kada odu u njegovo dvorište, pod izgovorom da ćemo mu sjebati cveće. Imao je najbolje trešnje i kajsije u ulici, koje nije ni jeo, ali je obavezno kukao kod roditelja kada mu krademo voće, (a nismo lomili grane). Ispred njegove kuće se nikada nije igralo jer mu je smetala dečija buka, a i da mu ne bismo gazili travu.. Nije bio ni usamljen niti je imao kakav loš život. Imao je i ženu i decu koja su već bili odrasli ljudi, i pristojno je proživljavao svoje penzionerske dane. Jednostavno je bio nadrkani, strogi i kruti čovek koji ne voli decu, i koji nam je kvario svaku radost koju bi mogao.
Jednom smo mu nehotice razbili prozor loptom, i sećam se da sam dobio takve batine da nisam mogao da sednem, a neki nisu smeli da izlaze iz kuće nedelju dana - samo u školu i nazad. Zato mu je na zimu,jednom uveče, kuća dobila pečatiranje blatnjavim grudvama, a pošto nas nije video, niko nije najebao. A on je mogao da kreči tek kad je otoplilo..
To nije obična devojka.
To je devojka sa posebnim akcentovanjem te reči pri izgovoru od strane raznih tetaka u poznim godinama ili mlađih, ali udatih žena.
Pravi razlog tako vidno usiljenog izgovora reči devojka (nekada i sa blagim primesama gađenja) još nije tačno utvrđen. Ne zna se da li su ljubomorne na njene godine ili na njenu slobodu, ili na privilegije koje uz njih idu.
U svakom slučaju, svim silama se trude da omalovaže njenu pamet, znanje, mišljenje ili čak celokupno njeno postojanje na ovom svetu.
Ako im je to jedina radost, onda im ne treba uzeti za zlo.
- DEVOJKO, ti ništa ne znaš, ne radi se to tako! Pusti nas zene da uradimo to kako valja!
- U redu, tetke, manje posla za mene!
Fantastican odevni komad, koji apsolutno svako zensko bice podmladi, unese neku narocitu leprsavost i vragolastu radost.
Laganih materijala, carobnih boja i dezena.
Trebalo bi da je sve zene konzumiraju sto vise, narocito leti na velikim vrucinama, kad je i najprakticnija.
Ne mora cak ni biti preterano iznad kolena, da bi bila izazovna.
Oseca se sloboda tela i pokreta devojke koja je nosi, pa time i pobudjuje mastu koja nema veze sa hardcore dopicnjak varijantama, koju izazovu mini suknje.
Ova masta je emotivno romanticnog tipa. Njen centar reakcije kod muzjaka nije ispod pupka kao kod nidoklica, vec u predelu pupka, i siri se levo i desno i prema gore do rebara.
Mmmmmm...
Lepo stoji cak i pokojnom doajenu glume Tasku Nacicu u kultnom filmu:
Davitelj protiv davitelja
Najveća radost u predvečerju života jednog starca. Koliko god mučan, težak, neizvestan i napaćen život da je imao; koliko god da je sve postalo muka duhu i telu, smisao svega se vrati u jednom nevinom osmehu malog deteta, njegovom radosnom pokretu, u igri i u glasu. I kada misliš da se život gasi, pogledaš njega bezbrižnog, i shvatiš da se život nastavlja, i da je deo tebe zauvek u njemu. I ostaneš spokojan, i sutra opet dobije smisao; jer sve one bitke, dobijene i izgubljene, vrede jednog malog, nejakog deteta; i svaka neizvesnost izgubi na težini, i poželiš da živiš - pa makar još samo jedan dan.
Nisam siguran, ali biće da je ovo posledica marketinga, otudjenja, usamljenosti ili već nečeg četvrtog. Bilo kako bilo, sve je više automata koji govore, i postaju sve popularniji - frižideri sa sokovima i pivom, bankomati, semafori, pa čak i kase u super marketima..Obično je to prijatan glas, snimljen na traku, i nastoji da nam ulepša dan pažljivo odabranim rečima, koji nam na kraju kaže - hvala što ste koristili naše usluge, prijatan dan i dodjite nam opet. Polako ali sigurno, razgovor sa ljudima više neće biti potreba - i onako će sve funkcionisati na glas, kod ili otisak prsta..Na našu veliku radost...
Čovek se vraća sa posla u svoje toplo, porodično gnezdo. Na ulazu obaveštava zgradu da je stigao, zgrada spušta pokretnu kapiju, i čovek naredjuje kolima gde da se parkiraju. Govori liftu na koji će sprat, dolazi pred vrata od stana, izgovara sezame otvori se i ulazi unutra. Ljubi ženu, grli decu i sluša izveštaj kompjutera o stanju na berzi, kursu još uvek postojećeg dinara i vestima iz zemlje i sveta. Zamračuje svetlo u dnevnoj sobi kako bi odmorio oči, pljesne rukama i pušta omiljenu plej listu, i viče elektronsku kućnu domaćicu koja se zove Milica, i javlja se na dužnost u svakom delu stana. Pošto je i žena zaposlena, ne stiže da kuva, tako da Milica prenosi poruku o ručku po izboru mašini u restoranu u prizemlju. Stiže kineski paprikaš za četiri osobe malim, posebnim liftom, koji kaže izvolite i vraća se dole. Ručaju u miru i svi su srećni.
Tip ljudi s kojima nije preporučljivo kačiti se, mnogi su se tako izboli o njihove šiljke kojim su okićeni. Imaju svog boga kom se klanjaju, zovu ga Santana, porijeklom je iz Meksika i svira njihov drugi po redu omiljeni predmet kojem se nerijetko klanjaju - eklektičnu gitaru. Omiljena mjesta za izlazak su im groblja, a nerijetko u noćima punog mjeseca na njima izvode orgulje (kako ih donesu tamo to niko ne zna, pretpostavlja se da to rade uz pomoć nekog iz društva čiji otac ima kombi). Niko ih ne voli, pa ni oni sebe, zato ne drže do lične higijene i karte, a oni sami preziru komercijalizam, magnete, radost, Milku.
P.S.
Ne miješati ih sa kontejnerima, oboje su od istog materijala samo što ovi ljepše mirišu.
Zašto metalci nose probušenu odjeću?
- Da ne bi morali da zavrću rukave i nogavice kad oće da se ufiksaju no kroz rupu na odjeći i boc.
To je ona rakija koju je ćale sipao u plastičnu ambalažu od kisele vode, u nedostatku staklenih flaša. Jednom sam se tako i zajebao..
Vraćam se u četiri ujutro iz grada mrtav pijan, ulazim u dnevnu i obraduje me flaša knjaza na stolu - taman da malo dodjem sebi. Radost je trajala dok nisam potegao iz sve snage..
Vrsta salame koja se jela na služenju vojnog roka, dva nivoa kvaliteta ispod podriguše. Pri sečenju nožem počinje da trepće.
Vojska Srbije, cirka 2004.:
- Šta ima za doručak?
- Namiguša i čaj na rastvaranje iz vremena Milke Planinc.
- Sreća, sreća, radost...
On sedi.
Glave zabodene u kosmičke dubine šanka, zgrčenih ramena, sa obe ruke na svojoj čaši. Već je tu kada dođeš na kraju svog radnog vremena, ni barmen ne zna kada je tačno došao. Bitno je da je već tu i nadrkan. Toliko mu sve ide na kurac, da mu je već i svejedno. Kada te već po defaultu drka sve što jeste, kako išta da te izbaci iz takta? Stići do Temišvara preko Osloa, pronaći smiraj u senzorima utrnulim od stresa. Jason Statham, samo sa vešalicom u guzici. Aktovka, raskopčana dugmad na gušećoj uniformi kapitalizma, razuđena fotografija dece. Tvoje neiskustvo u nadrkanosti i eksiranje viskija bez hleda nakon neugodne svađe na poslu gotovo zasmejavaju njegov martini. Kada si upoznavač, ni alkohol te više ne radi, ali si previše sjeban da bi ga kategorički batalio - ne pušiš, jer čak i čibučenje zahteva izvesnu organizaciju i pozicioniranost trenutka u odnosu na pređašnje i dolazeće. Nakon tvoje treće prozivke šankera, on spontano dobacuje nešto toliko kul, da to više i ne zvuči kul. Štaviše, zvuči klingonski, značenje tumačiš situaciono. Pruža desnu ruku ispod leve nalakćene na šank. Prezime. Ime, prezime. Spoznaja obostranog umora od prezira, radost što da prezire ume još neko. Vodi te kući, jebe te tako da ti Tarabići đuskaju pred očima, nestaje u trenutku kada ti polako pada na um da bi bio čestit otac. Nije on želeo da te kara, to je neminovnost oplemenjena izuzetkom društvenih konvencija. On ima misiju, ti imaš seks i grad. Za tebe je takav susret u raskoraku sa svime što je prethodilo, dok za nadanje ostavlja premalo štofa. Za tebe je to presek, za njega stanje. Ti čekaš Gospodina Pravog, on ga plaća dva puta nedeljno da mu čisti gajbu.
Upoznata si.
Vertepi su ljudi namazani imalinom, nose šarene oklope pravljene obično od kartona, imaju mačeve, i nekada peške a nekada i na konjima, uoči božića idu po kućama i pevaju božićne pesme. Sa sobom nose staklenu crkvu u koju im domaćin ubaci novac. Čini ih šest ljudi, četiri viteza i dvojica deda, oni najavljuju rodjenje Isusa Hrista i veruje se da u kuću donose mir, zdravlje i radost. Po podu bace pregršt slame, jer se Isus rodio na slami, na koju posle roditelji stave slatkiše i poklone. Pošto se u svakoj kući u koju udju posluže kafom, kolačima i obavezno rakijom, na kraju se toliko razgalame i teturaju, da sam kao dete umirao od smeha kad god dolaze.
Naziv brenda koji će ti blok reklama učiniti daleko zanimljivijim.
DUREX - štiti, što je dobro.
DUREX - otvori za radost.
Mudre mame biraju DUREX!
DUREX - muškarci znaju zašto.
...
Ili se, jednostavo, ti i partner pojebete.
Način definisanja ili ti što slikovitiji opis situacija, događaja i stvari korišćenjem termina iz struke. Ovaj način izražavanja je vrlo popularan među akterima komunikacije, nekada toliko da i osobe drugih struka žele da saznaju nešto o drugoj. Dva tipa ponašanja, emocija dominiraju prilikom ovakvog načina izražavanja: velika radost (prilikom prvog definisanja) ili totalna hladnokrvnost (definicija poznata od ranije). Razlozi za pojavom ovakvog načina izražavanja su razni: želja da se impresionira neka bitna osoba, radi opisa nečeg (jer ne znate adekvatnu reč iz srpskog jezika), radi kurčenja prilikom muvanja ribe/tipa, zbog toga što ste dokoni i želite da ispadnete fazondžija po svaku cenu.
Primer 1.
Subota veče, poziv za grad...
Lik 1: Brate, 'ćemo večeras format C:?
Lik 2: Ne mogu brate večeras C2H5OH, komirao sam se sinoć...
(Likovima je definicija od ranije poznata, nema izražavanja emocija)Primer 2.
Odmeravanje ribe u izlasku...
Lik 1: Kontaš ti brate koliko je riba dobra, a kako odvratne zube ima???
Lik 2: Riba izgleda kao da je grickala zupčastu letvu kada je bila mala...
Lik 1: Hahaha, a da li si se setio zupčaste letve keve ti? Hahahaha
(Lik 1 veoma uzbuđen; Lik 2 baca hladnokrvni kul smešak)Primer 3.
Lik muva ribu... Melje kao navijen u prazno...
Ona: Dečko, mislim da si se zapucao u beskonačnoj for petlji... Evo ti jedan brejk.
(Dečko u neverici što zbog ispale, što zbog stručnosti izražavanja prilikom ispaljivanja; Ona: samopozdanje na zavidnom nivou)Primer 4:
Dva lika pričaju o vuji koju treba da odrade...
Lik 1: Buraz, ćemo da kupimo onaj USB?
Lik 2: Brate, znaš li koliko je sranje taj šiptarski USB, uvek imam fleševe teške...
(Situacija bez izražavanja emocija)
Zar treba TV da nam otvori vidike :
1. Bebe se rađaju jer donose neizmernu radost svojim roditeljima. One su slatke, imaju svoj krevetac, mame ih doje i presvlače (pre toga su ih rodile), ćalci su tu da prozuje oko porodilišta, pokupuju pelene i slikaju se.
2. Najveća gledanost je baš onog programa i baš one emisije koju pratite
3. Reklame su tu da nam skrenu pažnju na proizvode bez kojih nam nema života.
4. Domaće serije su još uvek sa nejasnim namerama, ali gledajte pa će vam se kaz'ti samo.
5. Sve teče, sve se menja. To je i na TV-u dokazano : menjamo žene, muževe i sl.
6. Sve se radi samo za ljubav. I obavezno pred kamerama i uz šarmantnog voditelja .
Za neke je to samo igra gde se lopta udara i udara,a za druge..
Fudbal nije samo igra,fudbal je i kada pricate sa drustvom,raspravljate koji je tim najbolji,fudbal je kada sa drustvom popunjavate tiket i mastate sta cete uraditi kada dobijete,fudbal je kada smekate radnicu u kladionici i obecavate prsten ako tiket prodje,fudbal je kada skacete od radosti jer je adriano dao gol glavom u 93cem minutu,fudbal je kada gledate tekmu i usput pricate o drugim vaznim stvarima,fudbal je kada se pre utakmice nalazite sa drustvom i krecete u jos jednu nezaboravnu avanturu,fudbal je kada do stadiona pevate pesme,fudbal je kada dodjete na tribinu i shvatite da ste deo necega,fudbal je radost kada vas tim da gol i kada ste deo velikog slavlja,fudbal je kada napustite stadion pevajuci,fudbal je ZIVOT.
