Zapušteni bunari, tuneli, kapelice, šupe uvek su inspirisali društvanca iz ulice ili osnovne škole da se okupe u svom štabu, pričaju priče o nekom misterioznom mestu i kuju planove za pohod na njega kao ekipa iz Skubi Dua.
A decu prolazi jeza na pomisao o tom mestu i neki ponos i radost kad pomisle šta će reći devojčice kad izađu odatle.
Uvek se u priči nađe neko kom se tamo nešto strašno desilo a ,,Leonardo" u ekipi je ,,već probao ali nije mogao da pomeri neka teška vrata ili je video kako neki sumnjivi ljudi ulaze pa se sklonio".
Na ta mesta se vremenom zaboravi ili se krš raščisti pa nestanu, a večitim dečacima ostane neka želja da siđe bar u jedno od njih do kraja života.
Veče.
Ekipica sedmogodišnjaka iz ulice se okupila na trotoaru ispred kuće jednog od njih i priča počinje.
Neša: E, ljudi, znate onu kapelicu kod škole...
Dare: Jao, ono što smrdi onako?!
Neša: E,da. E, pa, znaš kako idu one stepenice onako pa se nastavljaju dole...
Nidža: Znam, tamo gde su one flaše bačene.
Neša: Ispod ima još nivoa tih stepenica i tamo malo ispod kažu da su videli koske i lobanju.
Nidža: Da, a tu nisu gotove, znaš kako ima zemlja, e to se tako nakupilo, a kad se probije ima dalje, tu niko još nije ušo...
Neša: I tu dalje ide tunel koji izlazi na vrh Vinika, to je još iz vremena Turaka i tu ima unutra još jedan tunelić i u njemu stare mape neke od još tajnijih ulaza...
Dare: A znaš na poljančetu sa kamenčićima ispod onog kreveta što su Cigani ostavili, to su oni noću prekrili rupu koja teleportuje, pričao mi drugar on je isto to našo u jednom bunaru, a treća tačka je na...
Nidža: Na Suvoj planini.
Dare: Da, na Suvoj planini...možda tu piše gde je ulaz u četvrtu tačku...
Neša: Stanite sad! Moj... stric. E, pa, kad se on igrao na Viniku kad je bio mali on je našo jednu tu mapu pored nekih zatrpanih vrata ali onda nikad više nije otišo i ta vrata su skroz zatrpana.
Ja ću da uzmem od njega tu mapu, Ti, Nidžo, ponesi kanap I baterijsku lampu, ti, Dare, ti ćeš da uzmeš gas-masku i Bensendin ako nas ujede zmija i kad padne noć u četvrtak će da zovemo Janu da nam čuva stražu i da vidimo šta ima to dole...
Izraz koji se koristi da se odbije osoba koja vam nudi prevoz. Odbijanje je često uslovljeno lošim stanjem motornog vozila ili mentalnog stanja dotične osobe.
Petnaest stepeni ispod nule, sneg pada i vetar duva, pravo u lice našeg nesrećnog putnika, koji čeka poslednji bus do svog zabačenog sela. U daljini nekako uspeva da vidi farove nepoznatog vozila. Ispod svih slojeva odeće oseća kako mu se srce topi od miline. Napokon bus! Ali nakon desetak sekundi neizmerne srece, ispostavlja se da je to vozilo poluraspadnuta zastava 101 koja staje ispred njega. Vozač otvori vrata pozvavši ga da udje. Vođen mišlju "bolje išta nego ništa" naš smrznuti putnik zakorači unutra.
Tu ga dočeka užasan smrad, negde između crnog luka i mrtvih mačića. U pozadini se čuje tiha muzika koju ne prepozna odmah, ali se očito radi o nekom "Grandovom" pulenu. Na retrovizoru vise raspeće i slika maršala Tita, koji se jedva razaznaju od gustog dima vozačeve cigarete. "Da nisi ti Miletov mali, onaj metalika?", upita vozač nakon nekog vremena. Ne čekajući odgovor nastavi: "I ja volim da slusam metaliku, ali ne ovu novu već onu čistu metaliku". Reče to pojačavši radio do kraja... Nesrećni putnik samo pokunji glavu proklinjući trenutak kada je ušao u ovaj košmar.
Sledećeg dana po istom vremenu, isti vozač staje nasem istom putniku nudeći mu prevoz. Putnik mu samo odgovori: "Neka hvala, sačekaću bus". Neizmerna radost ispuni srce našeg usamljenog putnika dok gleda zastavu kako se lagano utapa u decembarske smetove.
Kažu da ljudska jedinka ne koristi pun potencijal svog mozga. Koliko ono beše koristimo? Dvadest? Tridest posto? Mnogo je to... Poenta, Krang je lenština.
Međutim, postoje trenutci kada se mozak ritne ili ako ništa bar protegne. Ti specijalni trenutci kada smo sa svemirom na ti produkt su varijabilnih uzročnika od emotivnog naboja generisanog latentnim pogledom na sise do činjenice da ste upravo spavali usisivač. Nastaje oduševljenje, svojevrsna fleška, radost je enormna i tu dolazi do paradoksa.
Dok misliš dvesta na sat i čuješ muziku na struju, tvoje telo se baguje, jer nije trenirano da podnese tu frekvenciju misli. Osećaš fotone koji prolaze kroz zavesu i poglede u tami. Obliva te dve kugle srama i jedna straćatele i da ne bi do kraja izvršio metamorfozu u šiptarski sladoled i završio kod nekog Zordana u Prištini, kosim hicem prekidaš "pospanost".
Sve je normalno. Sve je normalno. Malo previše normalno? I dok ljudska jedinka u ogledalu, sa procentom iskorišćenosti mozga oko par promila, navlači bokserice i sklanja u stranu svoj omiljeni kućni aparat... Nagao osvrt ka šoljici hladne kafe i rešenje za sve gore navedene probleme pretvoren u artikulisan glas sačinjen od esencije svih fizičkih i metafizičkih zakona:
- Što me tako gledaš?
Najbolji način za opis nekog mračnog, zajebanog i negostoljubivog mesta u samo pet reči. Takav jedan krajolik sveta, koji se nalazi najverovatnije Bogu iza tregera, je vukojebina vukojebine u svom najobskurnijem obličju.
Stariji brat Sodome i mentor Gomore. Bermudski trougao zdravog razuma i zona sumraka logike. To je mesto gde su smeh, zabava i radost rekli: "zbogom okrutni svete" i brže bolje popili po čitavu bočicu cijanida, za svaki slučaj.
U Teksasu je to najverovatnije rodno selo nekog lika koji ljude golica motornom testerom. U Japanu je to postojbina ljudi koji se bave prodajom korišćenog (i neopranog) ženskog donjeg rublja i koji u slobodno vreme po metroima dele besplatno sarinske osveživače vazduha.
Ko dijete imao sam, kao i svi u kraju, svesku u koju smo lijepili tekstove i slike naših idola. Muški su volili sportiste, ženske pjevače/ice ili glumce. Ja kao veliki esteta i poznavalac pravih vrijednosti volio sam, nikog drugog do Savu Miloševića. Na koricama sveske velikim štampanim slovima pisalo je SAVO MILOŠEVIć (isječeno iz Tempa). Kakva radost je bila kad bi u Žurnalu izašla Savina slika pa makar bila 2 sa 2 cm. Sakupio sam 3 velike sveske i napravio komplet. Tu su bile slike sa svim Savinim imidzima od čudesnog razdeljka do marame. To je bilo neko drugo vrijeme. Više djeci ne trebaju sveska, novine, selotejp, sad djeca imaju internet, dvd, hard disk. Imaju i neke druge idole (Mesi, Tera Patrik). Al Savo je Savo.
Najbolji test automobil za utvrđivanje IQ i emocionalne inteligencije vozača.
Zadatak je preći od tačke A do tačke B. Najbolji vozači samo uđu, prevezu se i ne kukaju-kasnije pričaju dobre viceve o jugiću. Plačipičke jedva da i zalupe vrata, (ako im to pođe za rukom iz prve) i odmah kukaju, neki bi da ga satru, a Jeremy Clarkson, engleska TV legend, potroši više sredstava na snimanje priloga o Yugu nego šta jadničak vredi - i još ga u finalu bombarduje, na radost nadmene, razmažene i hejterske publike.
Prilog o jugu govori dosta slikovito o njegovim nedostacima, ali još više i o nadmenim Englezima. Vrlo je verovatno da su i zbog Juga bombardovali Zastavu. Sila uvek lako gura probleme pod tepih i baca petarde na sve strane...a nije malo dete.
Yugo je Jugo(88 definicija), a nadmeni Englezi su…nadmeni Englezi.
http://www.youtube.com/watch?v=RHmas6JXVi8
To je ono što osetim kad dobijem (98% sam kupim) nešto o čemu sam maštao a roditelji to nisu mogli da mi priušte.
Sada kad sam već par godina punoletan,ne uskraćujem sebi radost i sreću jednog deteta kupujući nepotrebne stvari...(npr. igračke super heroja)
Kada me drugovi pitaju-šta će ti to?
Jednostavno odgovorim Dečija sreća!!!
Deo u Blic novinama koji se nalazi na poslednjim stranama i ima svruhu da nam malo namami osmeh nakon krša pročitanih loših vesti, crne hronike isvađa političara koje su za nas već svakodnevnica. Moj prezimenjak šef biroa za h-umor svakog nas dana oraspoloži karikaturom nekog političara. Ono što me posebno veseli je što u svakom nedeljeljnom broju tu mogu da se pročitaju neke od najboljih definicija sa Vukajlije.
Tankosava - Oj devojko pljosnata, jako si mi poznata
Žuljanje - Nekome duša žulja telo, a nekome telo dušu.
Račun - Radost davanja se plaća razočarenjemNeki od Miljenkovih grafita iz današnjeg broja
Onaj dan kada ti se pokvari frižider. Onaj dan kada ti crkne ringla, pa ne možeš da skuvaš kafu. Dan kada nema nijedne cigarete u radijusu kilometar od tebe. Dan kada pričepiš prst na vratima pokušavajući da isključiš bojler ne izlazeći iz kupatila. Dan kada tvoj omiljeni klub izgubi sa 6:0, pojavi se ona da ti unese radost u taj dan. Ali onda kaže 4 reči koje bole kao pendrek gospodina milicajca u 4 ujutru posle 3 bačene pegle: Čemu vodi ova veza? Tada nastaje konfuzija. Tada ima malo reči koje mogu da odgovore na ovako nešto, jer, opcija ima samo 2: Ženidba ili kraj veze. Tada shvatiš da ti je bolje bilo da si startovao onu sisatu iz zgrade pored nego ovu.
Teodora: Ne mogu više ovako. Čemu ova veza vodi? Ja više ne osećam isto.
Veljko: ...
Teodora: Kako ne razumeš šta sam sve žrtvovala za ovu vezu. Želim da znam šta ti hoćeš sa mnom?
Veljko: ...
Teodora: Molim te Velji moj, kaži nešto. Zašto ćutiš? Zar ne želiš da zajedno...
Veljko: SAJSI GA LOMA BIČ!!! JEBO ME KONJ KAD SAM DANAS USTAO IZ KREVETA!
Kad god bi golobradi mladići (bilo da je reč o pionirima, kadetima, omladincima nekog fudbalskog kluba) uočili, nekog igrača kojeg očigledno protivnička ekipa "švercuje", ovaj termin bi bio upotrbljen.
*švercovati u fudbalu, često znači da taj igrač svojom pojavom, konstitucijom a pre svega godinama ne može igrati za taj uzrast igrača.
-S` kim igramo?
-Ma sa Fk. Mladost-Radost.
-U majke ti, vidi onog rapalja koliki je.
-Ma ne švercuju ovog, ma jok.
-Ma opušteno, juče ga pustili iz vojske.
Najčešći aditiv iznenađenja u jeftinim salamama.
Za razliku od česnice, gde je radost pronaći dukat, pronalazač kosti u salami većinom nije baš srećan (ako je srećan - nije polomio zub)
Čovek kome nije bitno šta radi sve dok to druge čini srećnima. On nađe način da iz svega izvuče radost za one koji dođu s njim u susret, bilo da se vezuje za sekvoju i drži plakat na kome piše "Srbija pingvinima!" ili ide po afričkim sirotištima da obezbedi bolji život za malog Obafemija i Mpenzu. Čovek koga nije briga da li će on sam crći od gladi sve dok je mala Sum Kim otišla na spavanje pune tibe. Čovek koji najčešće takvim ponašanjem krije svoje loše strane, prodajući priču za javnost kako je plemenit i dobrodušan, sve dok se kamera/diktafon ne ugasi da može lepo da ode da prebije svoju ženu ili zapali tompus novčanicom od sto eura u čast sklopljenog posla vezanog za trgovinu ljudima.
Novac? Ma dajte, molim vas. Nema lepše plate od osmeha deteta kome ste pomogli. To je prava stvar. *briše nevidljivu suzu u uglu oka*
Krošnja jabuke, divlje. Ispod toga sto, dve šoljice, plave oči na drugoj strani stola. Smeh, radost. Srce koje s vremena na vreme zalupa malo brže, kao da pati od aritmije. Suton dočekan za tim stolom. Narandžasto nebo.
Dani ispunjerni smehom i srećom. Isprepleteni prsti u džepu kaputa. Kiša. Ona ima kapu, ti ne, ali ti ne smeta. Gledaš kako male kapljice klize niz njeno lice i čini ti se da je još lepše. Kao sitni biseri.
Nova Godina. Ljubite se u ponoć. Ovi oko vas ne postoje, neko vas vuče da vam čestita, a vi se ljubite. Dugo. Prespavan dan i dve kafe za dobro jutro. U 6 uveče. U novoj godini. Lep početak.
Udaljavanje, frka, prve svađe.
Bes. Ljutnja, teške reči.
Odjebi. Odjebi zauvek.
Sećanje.
Pa još i ne radi.
Otelotvorenje svakog sitnog zla i malih pakosti, koje mogu da se nadju u jednom čoveku. Ateista, veruje samo u sistem i ideju da on može biti savršen. Zato se trudi da ukalupi decu, načini ih krutim i ozbiljnim, usadjuje im crno - beli pogled na svet sa jasno odredjenim pravilima i poželjnim načinom ponašanja. Ubija u njima svaku radost, nalazi greške i slabosti, i tera ih da ispaštaju zbog njih, jer slabi neće i ne treba da opstanu. I on u tome uživa, jer kod kuće ga čeka njegova debela, dosadna žena da ga kažnjava za njegov loš izbor. Najobičniji primer čoveka koji nema snage da se suoči sa sobom i problemima, pa ventil nalazi na ljudima koji zavise od njegovog stanja i raspoloženja, a u ovom slučaju to su deca. Mislim da ponešto od njega živi u svakom učitelju, nastavniku i profesoru, koji je generacijama omražen od strane djaka i studenata.
Osoba koja u sekundi uspe da ti sjebe raspolozenje. Izaziva zelju za davljenjem, odsecanjem ekstremiteta i sutiranjem do iznemoglosti.
Ti *sreca sreca radost, skok skok, tra la la*: "Caooooooooooooooosssss!"
Drkos iz lokala: "Koji ti je kurac?! Na kakvim si lepkovima?"
!@#$%!???!>@@$(@&$^%*@..
Većina ovih reči čim se spomene nekom izazivaju problem. Na prvom mestu policija, dobro oni i da se drugačije zovu pravili bi probleme. Garancija, apstraktna reč koja je veoma učestala, ali retko se ko uverio šta ta reč znači. Peticija, mala reč gde velika grupa obično sjebe jednog. Tolerancija, ono što pederi stalno tvrde da nemaju a dobiše osam dana da šetaju ulicama. Kastracija, jedino se veterinar može radovati ovome. Liposukcija, možda na kratko vreme mužu donese lažnu radost, ali će brzo tuga zbog veličine računa nadvladati. Asocijacija, igra u slagalici gde vas oderu budale koje igraju sa deset profila pa naučili već sve. Menstruacija, zlo samo po sebi. Sve ove i mnoge druge reči samo vrše destrukciju naših života.
Pokvareni auto koji stoji danima, mesecima, godinama ispred zgrade ili negde u komšiluku i nije u upotrebi. Jednostavno se zove krš ili Mirov, Perov, Kizov... krš. Gazdi se ne ispalti da ga popravi, pa neka stoji.
Pošto ga ni cigani neće, vremenom lokalni mangupi shvataju da se vlasnik neće ljutiti ako oni provale auto i počnu da vrše razne neprimerene radnje: pušenje, drogiranje, opijanje, okupljane, vandalizmi, seks, mada i sportskih nadmetanja.
Vremenom vozilu nestaju jedna vrata, pa druga, pa razbijena šoferka i posle sve vuče nešto novo, ali gazda se ne oglašava. Kada postane doslovni krš tada se baš svi okupljaju, tu je glavno ludilo u kraju, jer je to centar geta.
Radost je ako se uspe pokrenuti ta amfibija, a tuga kada ga oteraju na smetlište cigani.
X: Momci hajmo na basket?
Y: Ma jok imamo neke obaveze, hajde posle da se vidimo da šibnemo neko pivo i začadimo spravu.
X: Hoću, hajde vidimo se večeras kod Stolovog krša, povešću ja neke gaborke pa da ih vatamo.
Y: Hajde važi kod krša oko dvanest.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Z: Šta radite tu, gluvarite? Hajde sa mnom.
H: Gde brate?
Z: Kod krša, igra se neki turnir u fudbalu. Ima pive ima svega, haj'mo.
H: Gde brate?
Prilično učestali model ponašanja u Srba. Ne razume se u ništa kompleksnije od cepanja drveta, ali slatko mu da pravi naučne i političke teorije. Pogotovo voli da pišne po ljudima koji se zaista bave naukom (poseban pik ima na medicinare, hemičare, istoričare, napredniji primerci mogu pikirati i na nuklearnu fiziku) ili politikom, a najveća mu je radost da svoje teorije nametne što većem auditorijumu (preokretanje teme sa raspitivanja za junačko zdravlje tokom slave na kemtrejls, svađa oko HAARP-a s polupijanim svatom koji se napio i u suštini ga boli kita i za Amere i za to čudo na H, ali kakva je svadba bez stakla u kojoj lobanji, rasprava o genocidu u Srebrenici u sklopu posmrtnog slova seljaku koji nije u svom životu napustio granice Šumadije, pojavljivanje na lokalnoj televiziji ili kod Marića, jer jebiga, i oni moraju da puštaju nešto i sl).
Milutin: Koji si bre sad pa ti?
Jovan: Veliki magister i profesor Solunske carske akademije, Jovan. Bejah došao da vam otkrijem antisrbske teorije što ih gura romejsko-franačka škola...
Milutin: Ček ček ček, otkud bre Grcima akademija i to u Solunu i još carska, i otkud na njoj latinske titule?
Jovan: Ahem, nebitno, vidim da niste informisani o prilikama u susednoj državi. Elem, kao što počeh, u početku beše Reč, a ta reč beše Srb, i ona rodi Nina Belova, srbskog vavilonskog cara...
Milutin: Aaa, prijatelju, pa tako mi kaži, ti si od onih što sve znaju, što su da ne kažem viđeni da gostuju u Ćirilici?
Jovan: Pa moglo bi se reći...
Milutin: U sve se mešaš takoreći, kao kakav majonez, m? Oj slugo moj Radojice!
Radojica: Izvolite, Uroše kralju?
Milutin: Ovoga ćeš, Radojice, baciti Džekiju, ali onda tri dana ne daj mu ništa sem pirinča jer će od ovoga mnoogo da mu se kenja, pa onda baci i sebe, kad si ovu budalu pustio. A i ja bih se bacio kad te zaposlih, no onaj moj sin se opet buni, jebem li mu vid očinji.
Jedina koja uvek dođe, tačno u minut. Nikad nije zajebala. Nikad nije izneverila. Lepo se unapred najavi, ti se obriješ, okupaš, spremiš, čekaš i ona dođe. U sekund, u tačno dogovoreno vreme.
S njom imaš velike planove. Velika nadanja. Ispratiš staru na vrata i od ove nove očekuješ nešto bolje, nešto što će ti promeniti život, nešto što će uneti radost u tvoje postojanje. Nadaš se da je Ona ta, ta s kojom će sve krenuti nabolje. Da s njom i u njoj nećeš biti sam, bez para, bez šanse, da će ta jebena sreća zakucati i na tvoja vrata. Da ćeš se sve češće smejati a manje plakati. Da će neke kockice da se naslože jedanput kako tebi odgovara. Da će se nešto desiti.
U ponoć kad stigne osećaš se zadovoljno i srećno. Pored toliko razočaranja u staroj, Nova je došla. Ej bre, stigla, održala reč. Ipak nekom nešto značiš, nekom je stalo da te ne povredi, da te ne ostavi kao kera da čekaš u nedogled. A desilo ti se masa puta. Neko obeća i slaže. Bez blama. A ti čekaš.
Neki od onih koji su oko tebe u ponoć shvataju koliko ti to znači, i koliko ti oni znače. Poljubi ih iskreno, zagrli ih onako od srca, čvrsto.
Neki od njih će biti tu i kad Nova Godina ne bude više nova, kad bude stara, kad pomisliš da si se uzalud nadao i da se ništa nije promenilo. Tada treba da znaš da se nešto ipak promenilo. Da su oni, ti ljudi još tu, da su i dalje tvoji prijatelji ali vaše prijateljstvo je još čvršće i duže.
Moj prvi kućni ljubimac na kineski način!
Sreća,radost,veselje kada se tamagoči pojavio na pijaci neke '95.-e....Pa nahrani ga,pa očisti ako se ukakio,pa gledaj ga dok raste....pa ga zapustiš,a on crkne...pa Jovo na novo....Šta sve ti Kinezi neće izmisliti!?
