Након четворочасовног упознавања са дигитроном, син и даље малтретира толерантног оца:
Дете:"Тата, тата!"
Отац:"Реци, сине..."
Дете:"Шта ради ово дугме?" (показује на дугме xª)
Отац:"Сине, то ти је за степеновање..."
Дете:"Тата, шта је степеновање?"
Отац:"Учићеш то у школи, то значи да се број x множи сам са собом онолико пута колико износи а..."
Дете("подиже" шестоцифрени на осмоцифрени број):"Тата, тата!!! А шта значи ово "Е"?"
Отац:"То значи да је број превелики да би стао на екран или је већи од меморије предвиђене за то, дигитрон не може да га прикаже..."
Дете:"Ахаа... А што баш "Е"?"
Отац:"Е јеби га сад..."

-Džejk, dođi u sobu, majka i ja moramo da razgovaramo sa tobom.
(silazi niz stepenice, naravno da imaju dvospratnu kuću) - Šta se događa?
-Ovaj (matorci sede jedno pored drugog, hvataju se za ruke) nećemo uspeti da isfinansiramo tvojih 35 dana na Maldivima i Devičanskim ostrvima. Ali nemoj da brineš molim te ja sam s....
(Džejk uzima vaze i lomi ih na sve strane, pritom polomi i babinu urmu) - Ne mogu da verujem!!! Kakvi ste to roditelji!
-Sine, molim te! Znam da nas sad mrziš, ali evo, ja sam se zaposlio kao konsultant za marketing u oblasti menadžmenta ljudskih resursa, imam veću platu, nadoknadićemo ti to. Samo molim te nemoj tako da se ponašaš, slomićeš majci srce.

---------------

-Milena, dolaz' vamo!
-Šta je bilo ćale?
-Na ono jebeno more da nisi računala! Nemamo para, a i ti si cele godine jebavala sojke, ostalo ti tri ispita za septembar, ima da ih sve daš pa ćeš možda moći kod baba Stepojevke u Zaklopaču na deset dana, jasno?
-A daj ćale, nemoj da si takav, pa dogovorila sam se sa drugaricama!
-Boli me bre kurac, razumeš li da ne kenjam evre da ti dajem za te bahanalije?! Uberi pare sa drveta pička ti materina, ako hoćeš da ti dupe vidi puta!
-Želimire, mrzim te! MRZIM TE!
-Uf, da znaš što mi puca kurac. I da više nisi povisila ton, oklagijom ću te klepiti ima sve zubi da ti čanrljaju niz klozetsku šolju. Začepi tu splačinjaru i idi uči tu statistiku da i peti put ne padneš.

Tip i riba imaju vrhunski seks. Pre toga ju je priveo na gajbu putem laži i obmana da ce gledati film. Zatim joj je prodao besramnu pricu o emocijama i tako tim gej stvarima, pustio suzu, dao na uvid karton sa dijagnozom slomljenog srca, molio i na kraju dobio pizde.

Uzdisu kao silovatelji. Vole se jbt!

Lik joj prodaje foru iz kraja i prska je po faci. 20 sekundi ekstaze.

Odlazi u wc i brise karu. Vidi je u ogledalu i kapira kako se ljubav izgubila. Kapira da nije bas ni tako dobra riba kao sto je mislio do pre par minuta.

Boje su izgubile smisao.

Kapira da mora nekako da je eskivira, jer nema nameru da bleji sa njom još čuku vremena.

Ulazi u sobu, ona mu se raduje kao da joj dolazi nasmejan kroz sljivike i livade.

On: E, OOOVAAJ...SAD SAM SE SETIO..Moram malo ranije da legnem da spavam, pošto radim rano ujutro. Pa, ono...ako nije frka da..

Ona (inovativno): Da raspremim krevet?

On (u sebi: Da odjebes): Da te ispratim, pa te zovem ja sutra da se vidimo obavezno...

- Unuk: Deda, baba i ti ste mi poslednja šansa... Daj hiljadarku, 'leba ti, izvodim jednu curu u grad za pola sata, a nemam ni dinar...
- Deda: Jao, sine, nemamo sad, sačekaj da legne penzija, daćemo ti sledeće nedelje sigurno, odvojili smo već za tebe, ne brini...
- Unuk: Idi bre deda u k***c, tad ću uveliko ponovo visiti po igraonicama...

Svrbi, a ako počešeš, boli. I šta sad?

:((

Mile(priprema se za sut):E,Zile,drz' je!
Zile ne uspeva da je primi,pa ona odlazi niz ulicu.U tom trenutku se ni otkuda pojavljuje smotani Steva i lopta ga slucajno pogodi i tako biva onemogucena da se otkotrlja niz ulicu.
Zile:Stevo,da tebe nema,sad bi nam otisla lopta!

Kao danas ja na poslu npr.
Kucao nekakav atest, smorio se i izađem do radionice da vidim šta ekipa radi.
Kad ono gotovo sizifov posao, montira se jedna utičnica, koja tu i nije potrebna. Jedan majstor drži vaser vagu, drugi pridržava utičicu i obeležava rupe za bušenje, treći prilazi hiltovkom i buši, četvrti pali usisivač i istovremeno kupi prašinu, peti stoji iznad i podjebava "Tooo sad ga ućeraj", šesti, sedmi i osmi se cerekaju...
I onda izgovorim izraz...
...I potom vešto eskiviram niz letećih predmeta.

- Znači, odemo Zoki, Burgija i ja na Aleksandrovačko jezero da pecamo, u sred noći, da nas ne uvati Tasa, mamu mu jebem, jebale ga dozvole, zabacimo ti mi one naše skiptare i kad ono: Zoki uvati ribu od 200 kila!...Burgija je odma baci na roštilj, pa smo je celu pojeli taman dok svane...
- Jebote, znaš li bre ti šta su dvesta kila?
- (u sebi: e da ga jebem): Pa došle iz Morave...
- Koje Morave? Istočne? Morava je 5 kilometra odatle...
- E jebi ga sad, Žile, ne razumeš, mora da je bilo neko poribljavanje...
- Poribljavanje? Pre bi Mire i kompanija u gradskoj upravi pojeli tu ribu od 200 kila, a ne da njom poribljuju Aleksandrovačko i još da čekaju da ti i Burgija, sa sve Zokijem upecate...
- Kakav si ti to čovek...Rekao bi ti sad nešto, ali da se ne pravim pametan.

G - E, gde si?

R - Evo ništa.

----------------

T - Šta ima?

R - Tu sam.

----------------

V - Kako je?

R - Evo do grada nešto.

----------------

H - E, šta radiš?

R - Dobro sam, ti?

H - Kući.

А: Доктор Станимировићу, да видиш што је онај ћелави донео раџу да га убрзамо за скенер. Права едиповача.
Б: Значи мало ће да пецка, доцо? Може још један цуг ако будем добар, хе хе хе?

А: Па чек' како то?!
Б: Па гледај, сваки број помножен са нулом даје нулу, а подијељен са њом не даје, капираш?
А: Ахааа, да, сад знам.
Б: Ето видиш, није тешко.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
А: Како мислиш то да се ородимо?
Б: Па ја кажем да ти будем очух и зет у исто вријеме, капираш, онда смо род.
А: Ахааа, да, да, знам сад... Може, може, рођо.

Па што завари нову бициклу за бандеру комшија?!
-Три су ми украли овог лета комшо! ТРИ! Ај сад нек је украду мамицу им лоповску!

Stupanjem zakona o pušenju na snagu, više niko ne može da zapali cigaretu u kancelariji izvršavajući svoje radne zadatke, već mora da izađe napolje. Čim stanete na trotoar i zapalite cigaru, priključuje se neko kome je glupo da stoji sam na ulici i puši, nekad je to kolega ili koleginica a nekad slučajni prolaznik svejedno poznat ili nepoznat, pričate sa poznatim ljudima, upoznajete nepoznate prolaznike, sa kojima razgovor uvek počinje čuvenom rečenicom "Izvini, jel imaš upaljač" pali cigaru "jel ti ne smeta da stojim sa tobom malo mi je glupo da sama stojim na ulici...

Ne tako davno naručim kafu, zapalim cigaru, gledam u monitor i razmišljam kako ću dalje, otprilike na pola cigare setim se pravog rešenja pa sa cigarom u ustima nastavim da kucam tekst, pepeo pada po tastaturi, dunem, odleti na pod, kucam dalje, kad filter počne da gori bacam pikavac u pikslu i nastavljam da radim.
Sad naručim kafu, uzmem cigare i upaljač u jednu ruku, šolju sa kafom u drugu i izađem napolje. Dok prolazim hodnikom moje koleginice takođe pušači kreću zamnom. Pred vratima svi stojimo u krugu i pričamo prazne priče: šta je koja kuvala za ručak, kome je dete bolesno, komentarišemo turske serije... Niko i ne razmišlja o poslu, posle dve cigare na ovoj hladnoći vraćam se u kancelariju, gledam u monitor, prsti su mi se ukočili, čak i kad bi mogla da se setim šta ću da napišem, ne mogu da kucam. Po glavi mi se motaju koleginice, likovi iz serija, recept za ručak, nova haljina koleginice iz susedne kancelarije, gledam u monitor, u prste se vraća krv, napišem još jednu rečenicu, zvoni telefon, moja koleginica sa sprata:
- Naručila sam kafu, ponesi cigare, čekam te pred vratima....
Tako prođe radno vreme, posao nije završen ali nije bitno, završiću sutra, izlazim na vrata pogled pada na trotoar:
- bože koliko pikavaca, ovde je baš bilo veselo

- Jesi li kupio sve?
- Evo proveri, trebalo bi da je sve tu.
- A gde su lovorov list i majoran?
- Ufff, ajde otići ću ponovo do prodavnice.
- Svrati i do parfimerije, potrošila sam ovu noćnu kremu. I uzmi mi nekoliko brijača za noge.
- Važi.
- Eeee, čekaj, mogao bi i da odneseš mikrotalasnu na popravku.
- Pa kako ću?
- Idi autom.
- Ženo božija, auto je u kvaru već dve nedelje!
- Pa uzmi bicikl, ajde šta ti fali.
- Ajde, do mojega, nekako ću se snaći.
- I kupi dve lubenice kad već ponovo ideš u prodavnicu.
- E ženo, ajde još uzmi pa me jebi! I tako ja tebe više ne mogu.

-Kume, nema te u kraju, da nisi avanzovao?
-Nisam, dobio sam unapredženje. Ne ćistim više, sad sam jedrilićar. Visim na šipku ceo dan, priteram kontinjer i ona elektrija sve radi sama.