Zaustavi malo film. S kim ti misliš da pričaš? Na koga ti ja sličim? Razmisli malo što govoriš. Zadnje upozorenje prije neminovnih posljedica.
Ovo se obično odnosi na one osobe koje si previše dopuštaju, to jest, malo se zaborave, kako bi eufemistički kazali.
Nisu svjesni svoje situacije, a bogme
ni položaja u društvenoj hijerhariji.
- Daj čiko već po sata sastavljate tiket.
Sastavili ste lancun od 30 parova.
Zewa troslojni toilet papir je na akciji i 2 role su gratis.
Ajmo mičigen.
- Mali, čekaj malo.
Sklonit ću te s lice zemlje, ne odjebeš li u poskocima za 5 sekundi.
- Pa dobro, šta se ljutite odma?
- 4.
- Idem, idem.- Majo, di me od svih, prevariš s ovim ološom.
- Malo te odmaram, prijatelju, trebaju i rezerve dobit šansu u kupu.
- Čekaj malo, šaljivdžijo, da nađem lovačku pušku pa ćeš dobit šansu kod svetog Petra.
Kako prođe, pa misliš da si u guzicu ubacio nešto mnogo znanja što ti pruži potencijal da petkom i subotom sa svojim dupelizcima ili dobrim drugarima sereš o filozofskim pitanjima egzistencije ili nečemu trećem što si kampanjski pročitao.
Takođe, talas proseravanja se ugmiže u svaki segment života, pa pored ,,laprdanja'', odjednom se javlja interes za ozbiljniju muziku, filmove i menjanje života iz korena.
- Vidim ja da si mi se ti nešto gadno istripovala. Eto te ko ćale, samo ruske tragedije gledaš i na laptopu ti nađem konćerto di violino italijano sranje neko. Ajde sad ti lepo da dođeš na klistir i da odgledamo MUVU, čoveče. Ako ovako nastaviš polako će lice da ti propada ima da ličiš na onu spodobu od glumca, Defo onaj.
- E stvarno ne mogu, prošli put smo gledali IT, 'ajde što sam zakasnila na francuski nego sam traumatizovana za život.
- Francuski. Al' si pretencioznaa..
Obicno kad je neka festa, recimo rodjendan, ocekuje se da padne neki evric od kumova, prijatelja i tako dalje.
A onda se slavljenik toboze uvredi kolicinom novca koja mu se daruje.
Interesantna je reakcija jer je ona uvek ista bez obzira kolika je suma novca u pitanju, dal 20 evrica ili 1000.
Kum (slavljeniku) -Junacino da si mi ziv i zdrav, evo ti (vadi 50e) za cokoladu i za sok!... Ili pivo, sta vec pijes HEHEHEHE.
Cale -Kume nemoj bre, mnogo je! Marko, vrati kumu pare (krece rukom da uhvati kuma, nemoj kume jel si lud di tolki novac).
Slavljenik (zbunjen)- da bre kume.. sta ce mi 50e, previse ( ja sam racun'o 100 kume, bas si sisa isp'o).
Kum - Ma ajde ajde, i da izvedes onu tvoju malu na picu i koka kolu, nemoj kuma da brukas HEHEHEHE.
Cale - E kume stvarno sta da ti kazem, ajde upadaj!
Ašram. Verovatno druga najgadnija kombinacija slova na svetu posle celokupnog "Nemačkog Rečnika sa Gramatikom". Međutim, iako zvuči kao nešto što je moglo izaći iz kloake jedne steone krave, pomenuti pojam je zapravo stara indijska reč koja se otprilike znači “manastir tišine i duhovnog mira”, što je sasvim i logično obzirom na to da su kategorije “tišine” i “mira” poprilično zajebana stvar u hinduističkoj religiji. Ono što, pak, Šiva, Bramavutra i ostatak sakralne ekipe nije mogao da zamisli ni u najgorem bolivudskom filmu od 4 sata jebenog igranja i pevanja, jeste bilo to da će jednog dana u Indiju početi da dolaze i njima da se mole i ljudska bića koja su, ako ništa drugo, barem dva-tri puta TEŽA od lokalnog stanovništva, uz to isto toliko puta i gluplja. Ili ipak nisu? Pretpostavljam da odgovor na ovo pitanje postaje sasvim irelevantan ukoliko vam kažem da su ta bića - AMERIKANCI.
Elem, šta je to spojilo ove dve toliko različite kulture (tačnije, jednu KULTURU i jednu NEKULTURU; prim.prev.) verovatno niko nije u stanju baš do kraja da objasni, ali se pretpostavlja da je u tome najveću ulogu odigrao MOZAK tj. nepostojanje istog. Jer, kako drugačije opisati pojavu u kojoj veći dugi niz godina gomile i gomile gorepomenutih „izgovora za ljudska stvorenja” dolaze iz svojih jebenih Sjedinjenih Država u Indiju, duboko uvereni da će tu i SAMO TU shvatiti smisao sopstvenog postojanja, života i – usudiću se da kažem – onih navijačkih kapa sa ugrađenim rezervoarima za pivčugu sa strane (ovo poslednje, cenim, i ne zahteva neki smisao)?
Gojazni, zadrigli, para puni i naoružani onim, za njih, tako karakterističnim kretenoidnim osmehom (koji možda još samo raspali Englezi mogu da ugroze), oni su odlučili da preduzmu nešto posve radikalno u pogledu svojih ispraznih života, a može li šta biti radikalnije od odlaska u zemlju u kojoj skoro uopšte nema Jevreja? Uostalom, Meri i Džon su bili pre par godina i nalaze da je to bilo “soul-refreshing” iskustvo! I tako, puni pozitivne energije i nade u Spasenje sopstvenih duša - i uopšte ne posedujući reč “transfer” u svom rečniku, bajdvej - oni su se uputili u duhovnu avanturu svog života spremni da odbace sav do tada u sebi akumilirani stres, negativitet i kreatin iz McNuggets-a i prigrle sve što je novo i sadrži jebeni kari.
Inače, jedan dan u Ašramu košta 250 dolara. Jebiga. Ko je rekao da će duhovni put biti džabaka...
- E, pa, dragi roditelji, ovo je moja nova verenica, Alison!
- Namaste...
- Šta reče, bre?!
- Ćale, to znači „zdravo“ na indijskom, ne budi rudimentaran, molim te...
- Kako sad „na indijskom“, sine? Ti si meni i tvom ocu rekao da si je upozn'o tamo preko bare. A i „Alison“ mi zvuči nekako američki, šta znam...
- Da, kevo, Alison jeste Amerikanka ali je poslednja tri meseca bila u Indiji na spiritualnom pročišćenju pa je prihvatila njihove nači...
- Da tebi tata odmah nešto „pročisti“, sine. Nemô slučajno da se desi da mi OVA OVDE budućim unucima meće tačke na čelo i udara u gong 'mesto da ih vodi u crkvu. Mogu ja da budem još rudimentarniji, ščuo!?
Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.
I da se sada, dvadesetak godina kasnije, preslika tadašnji program BK Televizije, verovatno ne bi imalo tu mnogo toga da se menja.
To je momak koji vam sjebe čitavo veče. Čitava ekipica je pošla na žurku, da se smuvaju neke cure, da se popije, da se provede. I šta se dešava, uvek jednog od njih ubije emocija zbog toga što je puno popio, i čitavu noć kenja, kenja i kenja. I usere vam sve, vi pođete da priđete nekim curama, počneš razgovor sve fino, i nakačiti se pijana budala i počne da sere nešto, lupeta, i cure odu. Ti sedneš ubedačen da ubiješ jedno pivo, i spažiš majmuna pijanog kako uništava šanse i drugom ortaku, ali, tebi je to smešno, jer nisi ti u pitanju.I tako, više ni ne pokušavaš nešto da smuvaš , znaš da će pre ili kasnije da ti sjebe šanse, pa onako iz ugla , ti i ekipica kojoj je sjebao šanse ( izorgijao vas ) , posmatrate i smejete se. Kasnije to postane dosadno, ali, primetio vas je on opet, dolazi, i priča vam kako ste vi braća njegova jedina, najbolja, i kako su sve cure kurve i da vam ne trebaju ništa i da će čitav život biti tu za vas, i tu jednostavno pravi orgije sa vašim mozgovima. Ali on je tek počeo ! Šta to moje oči vide, nakačio se sekjuritiju, i njih zapitkuje ima li kakvih pički ,jel karaju oni šta il' samo stoje tu ko kipovi. Naravno, njih zabole kurac šta on priča, a muka im da ga izabucuju. Al boli i njega kurac što ga niko ne sluša, nit' on zna sluša li ga, njegov mozak je odavno na spavanju.Opet ste mu vi na meti ! Priča opet istu priču. Završio je. Onako se tretura, budala, i šta, samo mu jos fali di džeja da ubedači, pa da ode sve u kurac. Opet obiđe čitav krug u klubu, ispovraća se na par cura i onda opet, naravno, VI ! Mislim, ortaci ste, al jeeee... I , priča po deseti put, mortus onako kretenski, utrne vam mozak od priče, a i vi ste već pola pijani. Opet on povraća, opet se glupira, samo što ga sad svi guraju. Prolazi par sati, vi ste svesni da nema ništa od dobrog provoda, i kapirate da se u stvari najbolje proveo ovaj kreten, pa , barem da izuvečete neki prosek, ponapijate se i vi k'o mortusi i ponavljate njegove poteze. Ništa ne preostaje, izbacuju vas. Jebali ste majku svima, a Tadić, sada Toma, će vas zapamtiti , kunete se ! Eh da,opet je pravio orgije s vašim mozgovima. I da, opet će. A možda ste i vi nekom to radili, al jebiga, ne sećate se.
Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.
- Dakle, da vidimo, vaš račun je sto šezdeset osam hiljada petsto osamdeset dinara. Bez bakšiša.
- Kako bre srbine, tol`ko?
- Pa, ne znam kako da vam kažem, ali pre nego što ste pali pod sto, naručili ste i treću turu viskija za celu kafanu.
- Uh, majku mu. Ček da vidim, kol`ko imam... mmmmm, da, mislim da imamo problem. Primate li možda bubrege?
- Naravno, sad ću da pozovem hirurga. Kizo, imamo jednog duhovitog, vodi ga pozadi da mu izbiješ burege. Uzmi i par zuba za bakšiš.*
- Dakle, ovaj model sa punom opremom i ful kaskom bi vas sa akcijskim popustom koštao 36.800 evra. Može i na rate ili preko web kredita.
- Eh, malo sam kratak, a kredit već plaćam za stan, nego, primate li bubreg?
- Mi ne, ali ako odete u naše predstavništvo u Prištini, mogu da vam završe.
Da se ne lažemo, jedan od preduslova uspešne kafane je njeno ime. U svakom slučaju svrha postojanja svake je ista, tu ne možemo a da se ne složimo, ali prava zarada se stiče njenim imenom. Zato postoje neka pravila za različite tipove gostiju.
Prvo pravilo- Udari u emociju.
Ovo su kafane gde obitavaju gosti starijih doba, oko 40 i 50, ne retko i 60 godina, koji su život profućkali na jeftine žene, rakiju šećerušu i sliku voljene u novčaniku, koja nikad nije bila tu,ili je bila dok nije 77' godine otišao u armiju, i onda se udala za lokalnog limara kao Seka Sablić što je Burduša ostavila. Piju do kraja, celu mesečnu platu, uglavnom sami za stolom, ne znaju ni sami više zašto to rade, ali drugačije ne umeju. A da se ne lažemo, drugačije i neće. U ovom slučaju srce im dirati sa sledećim imenimima: Ciganski san, Ciganska noć, (zna se koju emotivnu jačinu stvara cigan u ovakvim ljudima), Izgubljena ljubav, itd...
Drugo pravilo- Tradicija
Ovakve kafane jednostavno ne smeju da menjaju imena, ili u najgorem slučaju da pretrpe sitne modifikacije u svom nazivu. Razlog je jednostavan. Ako je moj deda im'o neomalterisanu kuću jer je svaki dan pio špricere u "kafani kod Miće", tata umal' nije ostavio i mene i mamu kod Miće u kafani, kako ja sad da idem u kafanu "Točak" dole u selo, kad to nije to jednostavno? Uđem, sednem, kažem ciganu da svira pesmu "sam od sebe bežim" i vadim pare, on kaže, tu ti pesmu ne naplaćujem, to ti je dedina pesma. Pa ako mi ne krene suza na to, onda i ne treba viš' nikad u kafanu da uđem. Ili kod Miće, il' nikud.
Jedan, i više nego dovoljan razlog da Mića ostane Mića, i da ne pokupi one malograđanske opaske, tipa: kafana Venera, Prestiž, ili još gore gradova nekih što pola ne znam ni di je,a kamoli da sam bio tamo. Kazablanka, Monte Karlo, Lozana i dr.
Dok je Miće, i moj sin će znati di da pije, i neće se ni njemu ići u Točak u selo.
Treće pravilo- Voljena žena
U ovom slučaju gazda, mnogo manje razmišljavši o zaradi, a više o emocijama, otvara kafanu svojoj voljenoj, u zavisnosti od iste, može biti prežaljena ili neprežaljena, ali poenta je ista. Da je ceo dan njeno ime u glavi, pa nek ide život. I kad ostane sam u svojoj kafani, gledajući kroz oblak dima mutnim i suznim očima natpis Suzana, da se seti te 85-te godine, kad je na 4 meseca od kuće pobegao i spavao po najgorim rupama, da bi bio sa voljenom ženom.
Razna imena pogađaju različite ljude, ali to nije striktno pravilo. Jednostavno, neko je našao vezu između gazdine Suzane i njegove Jovanke, i odnos njihovih duša postaje bratski. Kad kaže Suzana, misli Jovanka, i to je to. Takođe pije do kraja kao i onaj u kafanama emotivnog imena, ne žali to malo crkavice koje ima, a gazda se teši da ipak čini dobro delo što mu ljudi troše i poslednji dinar u kafani, sećajući se neke izgubljene ljubavi koja mu je dušu ostavila da se kroz život probija sama.
Četvrto pravilo- Rodna grudo
Još jedan način skupljanja mušterija, moram priznati veoma pametan, jeste davanje imena kafanama po kraju iz kog ste došli, ne što ste hteli, već što ste morali. Takve kafane su uglavnom u Vojvodini, jer je ista bila glavno svratište onih koji su morali doći povodom poslednjeg rata, jebem ga ja. Uglavnom su to predeli tipa: Krajina, Grmeč, Kordun i ostali, ali postoje i kafane objedinjenih imena kao što su: Kafana Bosanac, Kafana Krajišnik i drugi. Glavna karta lokalnog gazde je da svaki gost, ulaskom u njegovu kafanu zamišlja rodnu grudu, i izvor iz kog je 35 godina svako jutro umivao glavu, s tim što će se ovde verovatno umivati do iznemoglosti "zidarskom pivom" ili crnim vinom iz "bukare", kako to krajišnici popularno vole, i zamišljati dan kad će opet prošetati pored reke Zrmanje, goli do pojasa. Može se reći da je u pitanju prihod na tuđoj nesreći.
Treba uzeti u obzir da lokalni starosedeoci neće primirisati u kafane ovakvih imena, koliko iz kurtoazije toliko i iz raloga da je klijentela ovakvih lokala uvek ista, muzika takođe, i sve to đuture jednom Vojvođaninu nikako ne može da se uklopi u moždanu srž.
To je bitna činjenica, i gazda mora dobro da zna na kom mestu otvara ovakvu kafanu. Najpogodnija mesta za nju su Veternik i Futog, od milošte prema Bosancima prozvani Fjutog i Vjeternik.
Poslednje pravilo, je to, da ime kafani daš po nekoj dnevnoj inspiraciji, pa ako si pošten i vredan, radićeš i imaćeš, ali takvi su u startu par korak iza onih što veoma dugo i stručno razmišljaju o nazivu.
Ta imena su sledeća, ali mogu biti jako širokog dijapazona. Kafana kutak, kafana Majčina( moram priznati veoma interesantan naziv ), kafana Biblioteka, kafana Stari Grad, Evropa kao i mnoge druge.
Samo je pitanje u kojoj kafani ćeš ti da budeš "na svome".
Al' svakako, živeli!
Nastale zbog potrebe, koja je opet proistekla iz uverenja da je znanje stranaca o nama veće nego što se čini i da ipak nismo toliko minorni kada je reč o globalnoj rock sceni, da se velika imena strane rock muzike dovedu u vezu sa našim narodom. Najčešće su neistinite, a neretko se graniče sa fantastikom.
Na pitanje novinara da li u svetu postoji još neko ko svira dobro kao i on, Jimi Hendrix je odgovorio: "Ima jedan gitarista, na Balkanu". Hendrix je, navodno, mislio na Radomira Mihajlovića Točka.
Na stranu to što Hendrix sebe nikad nije smatrao najbojim (Clapton, koji je slavu stekao pre njega, mu je bio jedan od uzora) - Hendrix je umro 1970, a grupa Smak je osnovana godinu dana kasnije. Osim ako Hendrix nije imao prilike da čuje Točka u nekom od njegovih ranijih bendova?Iron Maiden su 1985. svirali kao predgrupa za Bijelo Dugme. Bruce Dickinson je tom prilikom izjavio da je Tifa jedan od najboljih vokala koje je ikada čuo.
Iron Maiden su zaista nastupili na rock spektaklu Bijelog Dugmeta održanom na hipodromu 1981. godine, ali zvanično kao jedan od učesnika spektakla a ne predgrupa (iako su, jelte, svirali pre Dugmića). U to vreme ni Bruce ni Tifa nisu bili na čelu ova dva benda. A ako se pitate da li je možda Paul Di'Anno izjavio nešto takvo za Bebeka: godinama kasnije Dejan Cukić je u jednom intervjuu pitao Di'Anna da li se kojim čudom seća tog koncerta, na šta je ovaj odgovorio "Naravno, ozvučenje je bilo očajno i probudio sam se u Italiji".Axl Rose ima na ruci istetovirana "četiri S"! Na jednom koncertu koji je organizovan u cilju prikupljanja pomoći za decu Muslimana nastradalih u ratu u Bosni, Axl je izašao na scenu, otpevao pola pesme, a zatim rekao "A šta je sa srpskom decom?!" i bacio mikrofon. Ovakvu naklonost prema Srbima Axl oseća zato što mu je najbolji drug na koledžu bio Srbin.
Poznavaoci losanđeleske metal scene 80-ih znaju da je među njenim zvezdama bilo vrlo malo fakultetski obrazovanih ljudi. Axl nema istetoviran srpski grb - možda se nekom učinilo da je krst sa omota albuma Appetite for Destruction u stvari krst sa četiri ocila. Na kraju krajeva, zašto bi jednog od najvećih drkoša u istoriji rocka (uz svo poštovanje prema njegovom delu) bilo briga za bilo kakvu decu, žrtve bilo kakvog rata.Na kraju, nešto za šta nema potvrde (osim intervjua, koji nije čitao niko koga poznaje autor definicije) ali za šta postoje velike šanse da je istina: Na koncertu grupe Deep Purple u Beogradu 1975. kao predgrupa nastupila je grupa Smak, iako je trebalo da nastupi Ronnie James Dio sa svojim tadašnjim bendom Elf. Godinama kasnije, jedan naš novinara je pitao Dia da li mu je krivo što mu je Smak 1975. u Beogradu (!) "preoteo" mesto predgrupe Deep Purpleu, na šta je Dio odgovorio: "Who the fuck is Smak?"
Izraz koji opisuje situaciju u kojoj nakon prospavane noći sa ljepoticom, ujutro shvatiš da si zapravo punio gorgonzolom transformera ili dotjeranog gabora te poželiš nazad svoju spermu.
Pero: Konobar, daj dupli Ballantines.
Marko: Pero, di si ti zaglavia sinoć?
Mate: E stvarno, izmaglia si usred 6 runde, koliko se sjećam?
Pero: Ne pričaj mi ništa, spava sam s jebenim transformerom, trebat će mi misec dana da dođem sebi.
Pero: Konobar, daj još jedan dupli.
Marko i Mate: Tako gadno??
Pero: Ženska cijela dotjerana, tip top, ujutro otvorim oči na po koplja, strefila me kao Meduza. Ako mi je ikad u životu treba jedan kambek, onda je to danas. Bolje da sam u koprive svršio.
Rasprostranjeni sremski naziv za momke između 16 i 20 godina. Obično se koristi kada se mladić uključi u stvari koje rade matori Sremci, tipa klanje i štrojenje svinja. Verovatno je nastao lenjim izgovaranjem reči braća.
Matori Sremac: Oooo, pa vidi njega, di si ti baća? Jel si došo malo da prikoljemo krmka? Ako, ako, i treba da se učiš...
Baća: Pa eto, došo malo da pripomognem.
MS: Lepo, lepo, nego baća jel ima neka snajka? Ma ima sigurno, ako si na ćaleta onda ima deset. Da znaš kaki je on jebač bio, morali smo par puta da ga spasavamo iz ovih sela pored, jurili ga muževi sa vilama i kuburama. I onda je i tvoju kevu tako, al je ona zaglavila i jebi ga...
Baća: ?!
Mučna i surova igra veoma popularna u vozilima gradskog prevoza. Stekla je ogromnu popularnost i na ovim prostorima zahvaljujući nehumanim uslovima za boravak u prevozu, usled čega se javlja neopisiva potreba za ispoljavanjem svojih sadističkih potreba i zagorčavanja iovako kranje stresnog puta slučajnim saputnicima. Za revolverom, u srpskoj verziji za peršunom i cegerom, nalaze se heroji kamenog doba, moćni ratnici koji se bore protiv nevaspitanih mlađih generacija drogera, njhovo veličanstvo, babe! Naravno, u njih se ne ubrajaju urbane nalickane beogradske ženice od šezdeset i kusur godina, već stariji i ruralniji primerci. Ostali učesnici igre, tj. žrtve su svi putnici mlađi od četrdeset godina, a u nekim verzijama igre i ta granica se gubi. Igra počinje ulaskom našeg revolver-cegeraša koji započinje igru zavrtevši svoj svemogući pogled po autobusu. Onaj na kojem se zaustavi babin urokljivi pogled osuđen je na suroviju kaznu od one koja je primenjivana u originalnoj verziji igre - smrt u najgorim mukama usled gušenja u revolver-cegeraševom neodoljivom telesnom mirisu, a ukoliko je na podijumu za igru gužva, primenjuju se i metode prebijanja žrtve (koja sedi, normalno) cegerom, svežim povrćem sa pijace, nekom motkom ili jednostavno dupetom koje će sesti preko vas ukoliko odbijete da ustanete.
Lastuša socijala, 50°C, pun kurac ljudi i onih koji se baš i ne mogu tako nazvati.
Nekako uspevaš da se dočepaš mesta, sav srećan vršiš fotosintezu i bleneš kroz prozor, pomišljaš kako ti je ovo srećan dan, mrtav si umoran, a još i sediš, ej, u Lasti. Četvorotočkaš koji je neko iz zajebancije nazvao autobus zaustavlja se pred prepunom stanicom sa koje četvrtina kreće ka tvom već prepunom basu, među njima bar dva'es divljih baba. Moliš sve bogove za koje si čuo i usput izmišljaš još pedeset njih da te zaobiđu samo danas, a sutra ćeš ('oćeš, kurac) ustajati i mlađima od sebe. Ali, vraga! Točak se zauštavio upravo na tebi, konstantuješ dok ti prilazi odnosno trči ka tebi jedan primerak ove nikad-izumirajuće vrste. Praviš se lud, pričaš sa svojim prstima na nogama, ali ne vredi, ceger ti je već zgnječio svaku hrskavicu, a nos je sam sebi kosti polomio u pokušaju samoubistva. Game over.
Fraza koja se koristi za vrijeme jela, a izgovara je najveća izjelica za stolom.
Obično ostane koji komad na kraju, najčešće komad mesa jer za to se isplati borit; i ti da ne ispadneš krme koristiš eufemizam žrtvovanje kako bi prikrio svoju proždrljivost, a usto impliciraš da se ne baca hrana jer je tobože dosta gladnih u svijetu o kojima ti vodiš računa.
Mrki: Medo, kralj si roštilja.
Ubia sam se ko stoka.
Milano: Još se nalili s vinjakom.
Ostale su još 2 bržole.
Nema one nemani od pasa, a grijeh je bacit.
Šta misliš hoće li se naš mučenik žrtvovat?
Medo: A di neće, sta je pokraj mene cilo vrime dok sam gradelava i gleda ko gladna uš.
Je li tako, Frančesko?
Frančesko: A šta ću kad se moram žrtvovat.
Medo: Nisam ni sumnja.
Trpaš ga ti, a ne vadiš.
Cili fit; ja da toliko jedem zvali bi me Moby Dick, a ne Medo.
1. U grčkoj mitologiji poznata ratnica i nesavladiva trkačica.
Onaj tko pobijedi Atalantu u utrci, bi postao njen muž, ako bi osoba izgubila, bila bi ubijena.
Nakon dosta ubijenih prosaca, za njezinu ruku se izborio Hipomen koji je bio očaran njenom ljepotom, uz pomoć Afrodite u vidu 3 zlatne jabuke koje su omele Atalantu.
2. Označava ženu i pol, što izgledom, što manirima Monice Bellucci, za kojom je ludo pola grada, koja neumoljivo odbija potencijalne jebače te odbija postati javno dobro.
Miro: Daj konobar jednu bocu Chivasa, za početak.
Marko: Trebat će nam više od boce.
Pero i Josip: Šta ste pokisli? Di su ostali?
Miro: Ma oni produžili do Hema. Nama se provod pretvorio u sprovod.
Josip: Ma daj, šta je bilo? Pričaj...
Marko: Ako baš hoćeš da znaš, motali smo se 3 ure oko Atalante.
Miro: Bilo riba koliko oćeš, mi se išli dokazivati jer je ženska odbila po kluba. Na kraju samo dobili kurčinu.
Pero: Uu, moje saučešće.
Josip: Ko je jebe, neka ona čeka svoga Hipomena.
Opste je poznato da se nasi prevodioci i ne trude toliko oko prevoda filmova i serija kod nas, valjda im dosadi posle 10 min ili je u pitanju nesto drugo, nikada necemo saznati. Elem, evo nekoliko primera "tacnog" prevoda:
Serija Prison Brake, Majkl govori Sukreu:
"Drop the sheet Sucre" (aludirajuci na to da prebaci carsav preko resetki)
Nasi prevode:
"Prospi govna Sukre"
Serija Simpsonovi, homer na stadionu bejzbol utakmice dobacuje sudiji:
"Judge go home, you ruined the game" (Idi kuci sudija, unistio si utakmicu)
Nasi prevode:
"Sudija upisanko, mlaz mu krenuo tanko"
Film "Airplane (1980)" - pilot poziva u pomoc centralu govoreci u radio stanicu:
Mayday! Mayday! (disstres signal eng.)
Nasi prevode:
"Majski dan!" "Majski dan!"
Takodje: Glavni lik gleda sa aerodroma kako mu odlazi avion, a ortak mu kaze:
"Hurry you gonna miss that plane" (pozuri propustices taj avion)
Nasi prevode:
"Pozuri, nedostajace ti taj avion"
Serija Prison Brake - Majkl se sprema da izadje kroz rupu koju je napravio u celiji, da bi nacrtao djavola, a Sukre mu govori:
"Give 'em hell" (Priredi im pakao)
Nasi prevode:
"Najebi im se keve"
Scena u LOTR - Vojska u sumi napada Gimlija, Aragorna i Legolasa:
Aragorn: "Legolas, fire a warning shot past the bosun's ear."
Nasi prevode:
"Legolas, sibni jednu hajvanu kraj uveta!"
Ni nema ih mnogo. Uglavnom se sve odnose na seks ili alkohol ili oba pomešano. Tekstovi Turbo-Folk pesama govore o teškim socijalnim problemima kao što su: snalaženje na javnim mestima u alkoholisanom stanju ili kvantitet i kvalitet seksualnog odnosa. Najčešće prvu vrstu pesama pevaju pevači a drugu pevačice. Izdovjiću nekoliko izvođača i za svakog po jednu pesmu:
Kao prvo, obradiću Sanju Đorđević koja izvodi pesmu "Svetlo crveno". Tekst pesme ide ovako:
"Svetlo crveno u mojoj sobi je
To je svetlo zeleno da noćas imaš me
Mala kamera neka snimi sve
Sutra bićeš deo moje seks kolekcije"
Očigledno je da se u ovoj pesmi radi o seksu i to ne o bilo kakvom seksu već seksu uz atmosferu obojenu u crveno, što dodaje kvalitetu. Poruka refrena ove pesme je sledeća (bez šminke, bez metafora):
"Prazna mi je gajba, dođi da se jebemo, ja ću da te snimam dok me karaš pa ću sutra da se samozadovoljavam uz taj snimak".Sledeća pesma je "Anonimna" od čuvenog i iskusnog pevača Slobodana Vasića! E, ovde već imamo i prisustvo alkohola u krvi. Naravno, i seks je tu, opet, ne bilo kakav! Ovaj seks je anoniman i zaboravljen, jedino što je ostalo od njega jeste "Anđeo u krevetu". Tekst prve strofe ide ovako:
"Još uvek mamuran
Sve mi nejasno u glavi
Da l' je noć il' da l' je dan
Neka mi neko javi
Pored mene anđeo spava
Ne znam šta će tu
U mom krevetu"
Ovo nam govori o pesnikovoj pismenosti: "Da l' je noć il' da l' je dan". Kapiram ja da je to tako zbog "pesnikove slobode pisanja", ali stvarno zvuči bez veze. Nego, sama srž, poruka ove strofe je sledeća:
"Sinoć je bio dobar provod, našljokao sam se kao stoka. Sada se rastrojen budim i skapiram da pored mene leži dobra pička! Kako to da sam ja seljober odveo takvu ribu u krevet (verovatno je i ona bila narokana)? Nema veze, makar sam je overio!"I poslednja pesma, kao vrhunac ove definicije, za posmatranje je "Hotel Casino" izvedena od strane najveće domaće estradne umetnice Jelene Karleuše! Ona je previše vruća za metafore, stoga, ona ih ni ne koristi:
"Napravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće dete sreće
Sve će da mu ide
Svi će da mu zavideNapravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće milioner
Biće smrt za žene
Kao ti za mene"
Iz gore priloženih strofa vidimo da Karleuša veoma direktno i bez ustručavanja izjavljuje svojoj simpatiji da želi seks na licu mesta.Ono što povezuje ove tri pesme jeste SEKS! Zato, deco, imajte seks sa svime i svakime, sa kondomom ili bez - potpuno je svejedno, jer seks je smisao života!!!
Predani trgovac belim robljem koji najpre izvrši kontrolu kvaliteta robe iz istočne Evrope pre nego li je prepakuje za onu zapadnu. Mahmud.
- Gutn Abend, Profe, jese ćujemo?
- Gutn Abend, Mahmude, čujemo se, čujemo...
- E, ništa, ja samo da ti kažim di imam neke nove flaute za tvoi orkester, ako mi razumiš, pa bi ja to da šaljim gore...
- Može, može, flauta nikad dosta, moj Mahmude, hehe...Nego - 'de su učile da sviraju?
- Pa, klasika, šefe: Ukraina, Rusija, Moldavien...ma, super muzićarke, ja kati kažim, hihihi...
- Verujem ti, Mahmude, verujem, iako nikada nisi bio neki sluhista...Tja, proći će one i kod mene audiciju jednu, ipak sam ja dirigent, majkumu. Šalji.
"Odbrambeni mehanizam" nafuranih klinki koji se aktivira kada ih u klubu startuje neki lik. Ona je bomba i svesna je svoje jedinstvenosti, pa ne može da bude u društvu svakojakih tipova, zar ne? Igra i smeje se ne razmišljajući o požudnim pogledima koji je svlače jer oni jednostavno nisu njen nivo. Tako ona misli, a realnost je malo drugačija.
Po srpski rečeno, ona je samo još jedna pijana i drogirana kurva koja čeka da joj priđe neko ko ispunjava njene kriterijumime, pa da mu se baci prvo u naručje, a posle na kolena. Valjda se bolje oseća ako malo tvrdi pazar pre nego što da pičke.
- Ćao, hteo sam da...
- OVA CURA PLEŠE SAMA! Mada nisi loš... Kako se zoveš, decxko?
- Miloš. Hteo sam...
- No, no... Ovde je postavljam pitanja. Šta voziš?
- Audi A6.
- AU-DI A6?! Definitivno si privukao moju pažnju. Jebi me provozao? Hihihi...
- O, gospode... Je l' mogu...
- A da me častiš...
- OLADI VIŠE, JEBOTE BOG! Hteo sam da te pitam gde je ovde klonjara al' vidim da nema šanse da dođem do reči od tebe.
- ŠTA?! Samo zato si...
- Gotovo, upišaću se... KELNER! DAJ BRZO NEKU FLAŠU DA IMA ŠIROKO GRLO.
- Nesti ili Voda voda?
- HELOUUU...
Postupak koga prate simptomi koji su vrlo slični onima koji se javljaju pred prvi izlazak. Manifestuju se u vidu intenzivnog timarenja i čišćenja celog tela od višednevne zapuštenosti, neodlučnosti oko odabira odeće, ponaročito nervozom oko odabiranja odgovarajućeg donjeg rublja i čarapa koje neće aromatizovati prostoriju odmah nakon izuvanja.
-Moram da se izdepiliram, stani da očistim lice, da operem zube.... Jao, sejo, di su mi one moje pamučne roze gaćice? One što ljudski izgledaju? I onaj beli brus, je l' smo oprali to?
-Što ne obučeš neke od čipkanih, pamučne ionako nosiš za po kući.
-Ma, neću da ispadnem kurveštija, tamo, bre! I oslobodi mi kupatilo da operem kosu i da se uredim ljudski.
-Evo, odmah, nego, sa kim to izlaziš, nije mi jasno šta bi imao protiv čipkanih gaća?
-Ma, ne izlazim, nego idem kod lekara, izašao mi neki osip po celom telu, neću da se brukam tamo kad se skinem, bre.
Najustaljenija uvertira u srpske reklame, po kojima se nudi bezbroj predstavnika bele tehnike i kućnih pomagala koji će život učiniti lakšim, sigurnijim i efikasnijim. Vremena ćemo imati na pretek, ruke će nas manje boleti, osmeh neće silaziti s naših zadovoljnih faca, a isto tako naš novčanik ni u najmanju ruku neće osetiti kupovinu najnovijeg supersoničnog blendera za kokosov orah.
Posle uvodnog dela, a očekujući da je naš odgovor "da, naravno da me to muči, već godinama" , obično ide njihovo samopouzdano "mi imamo rešenje baš za Vas" . Naređajući šta sve može njihov usisivač na paru, koji čisti i teško dostupna mesta, sa ugrađenom navigacijom i štop svetlom, sledi cena koja će nas oboriti s nogu, i to sve u petnaest rata. Cena je obično nepravilno zaokružena i prepuna devetki koje u tom trenutku blješte ispred TV ekrana. Za samo 29.999.99 RSD, ovaj predivni usisivač može biti Vaš, ali to nije sve, ukoliko pozovete odmah, dobijate i čašu za vodu, ali ne bilo kakvu vodu, već destilovanu. Pozovite odmah. Te-le-šop.
-Deder mi stavi na jutarnji program, da gvirnem mal' šta s dešava.
-Evo, deda...
TV: Muče vas bolovi u kolenima ? Osećate bol pri svakom pokretu ? Telešop ima odličnu ponudu za Vas.
-Ma jebem ja vama majku. Od kad sam uz'o onaj Kosmodisk i one patike sa vazduhom k'o u cepelinu, šest meseci jedem travu, a krsta i dalje bolu.
TV: Nezadovoljnim korisnicima vraćamo novac...
-Vraćaš ti tatu tvog. Di su mi one pare od onog tiganja sa nerđajućom pločom, kad ikad sam ga vrn'o ? Daj deder Miško vrati dedi na Farmu, manje će mi dići pritisak već ovi.
