Poznata francuska teniserka. Da, da, teniserka, ne teniser!
Mada, u prvi tren, mozda zbog na manekenku Anu Ivanovic naviknut ocinji vid, pomislite da vam se to culo pohabalo, ali posle par trenutaka zdravo rezonujete da ona ipak nije on jer se nije pokvario vremeplov kroz koji su prosle ex-atleticarke Istocne Nemacke i zaigrale tenis.

Најобимнији и најзахтевнији домаћи задатак који сте током школовања дали својим родитељима да вам ураде.
Ако не желе, увек можете платити некоме да то уради уместо њих (и вас), само прво проверите да то није неки од професора који су вам у комисији. :D
У случају да морате сами, ту је стара добра Wikipedia, и copy/paste техника.

Razlaganje odlučenog i uvođenje u ponovni proces proizvodnje. Pretresanje i provlačenje kroz kritičko-racionalnu svest. Tren u kome shvataš zabludu ili upadaš u nju, dominantni osećaj je pobede i saznanja pravilnog i ispravnog ili privid i potpuna suprotnost. Za razliku od reciklaže materijalno opipljivih predmeta, ovde se u proces ulazi čim se uoči defekt misli. Bez posledica upotrebe. Ili sa posledicama u najavi.

Hleb za savremenog kupca sa razvijenim centrom za sviranje kurcu. To je manje-više onaj isti 'lebac od ranije, samo više nije popularno da se zove beli, polubeli i crni, već dobija neka bog-te-pita kakva egzotična imena, da ti se na tren učini da su ti upakovali napaljenog priplodnog bika u papirnu kesicu sa natpisom "Zrno zdravlja".

Pitanje koje je mnogi srpski tinejdzer/mladic doziveo, i to bez mnogo uvoda od strane nekog svog blizeg/daljeg rodjaka kad pomenutom tinejdzeru/mladicu roditelji napuste za tren zajednicko mesto boravka sa gostom.
Moze biti jako neugodno, i mnogi mladic/tinejdzer bi u tim trenucima radije bio negde gde mora da utovaruje teske gradjevinske materijale nego tu sa tim pitanjem u vazduhu.

Odavno je poznato koliko Crnogorci jedni drugima lupaju ramena prilikom susreta u Beogradu, napećeno je to, ajd nemoš reć da su monasi, al svakako zov divljine uvijek u njima budi dozu raznježenosti pa čak i suza, kada nakon usisavanja stana na jutjubeu čuju pjesmu đe ih stara majka čeka da joj dođu iz daleka. Jebi ga, puno su oni koraka načinjeli da bi uglavili dupe u beogradsku administaciju, nije to lako al razumijem ih, treba mnogo snage i volje za čitav evolutivni proces kroz koji prolaze do cilja. Još dok je bila kolonizacija Vojvodine oni su zaprepašćeno gledali u velelepne švapske kuće koje su još tada imale kupatila, naravno oni su bili pametniji od švaba pa bi u kupatilu polomili elemente i od toga pravili kozar ili kokošar, a sijalicu bi gasili mokrom krpom. I tu nema priče, oni su u pravu i moš ti crć objašnjavajući al đe klica rod zametne rastresito tlo se pravi.

Genijalna izjava na pitanje o zlostavljanju dece, ali zapravo vrlo korisna da zbuniš ljude koji te smaraju pitajući sve i svašta. Zastanu na tren, verovatno u sebi pomisle da si ludak, ali te se okanu, što je najbitnije. Provereno radi, jedini uslov je da budeš dovoljno otkačen kao i ja pa da isprobaš!

Praćenje gledanosti neke televizije u Srbiji je pomno pracena od strane dr. mr. i ostalih visokokvalifikovanih stručnjaka, a niti jedna televizija ne žali para da plati svoje eksperte na ovom reonu.
Po svršetku mukotrpnih analiza svaka televizija dolazi do zaljučka da je baš ona najgledanija u proteklom periodu.

Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:

- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.

Nastaje za razliku od normalnih osoba koje rade, kod teških neradnika. Ostatak svijeta odmara nedeljnim danom od predhodnih pet radnih dana. A za razliku od njih, osobi koja planduje po čitavu sedmicu, i gleda samo đe će se provesti, napiti, najesti, nedjelja pada teško kao smrt.

Rečenica koja je u kombinaciji sa: 'Šta je bilo?' i 'Što me gledaš?' sastavljena od ukupno 8 termina, i uz 'kralju', 'đe si' i 'Milo' čini 90 odsto vokabulara prosečnog momka u Crnoj Gori, uzrasta od 12 do 22 god.
Predhodi uletanju jos desetorice đetića i isprebijanju slučajnog prolaznika koji je bacio 'preteći' pogled.

Najgori mogući način da vam neko čestita rođendan. Obično vam na ovaj način čestitaju potpuni neznanci pomoću COPY-PASTE (na kraju obično dobijete srce). Kad vam neka osoba na ovaj način čestita, znači da joj je do vas stalo kao do godišnje aplitude procenta vlažnosti u Gani.

Antiplagijatorista i veliki borac.Strah i trepet vicomana i onih sto pisu glupe fore.
Njeno glavno oruzje je recenica copy/paste kojom razara sve pred sobom i ne ostaje ziva dusa na komentarima kada to napise!
Kada to napise taj je primoran da brise tu definiciju.
Verujem da su svi zaljubljeni u nju zbog toga sto je tako opaka i ostra!

Prepio se, nacirk'o se k'o pravi, načinio seš to bi stari rekli. Pije na eks do dna do dna, jer tu na dnu zbog nje je on... Šalim se, ne pije zbog toga, a možda i pije aj mu ga znaj, NO NEBITNO! Bitno je da pije i to momački!

Kraj jedne ruke u remiju. Trenutak kada igrač složi svih deset karata a jedanaestom pobjedonosno zatvori špil i ostalim igračima stavi do znanja da je vrijeme da se vidi đe je ko, saberu poeni i upišu u tefter.

I nova ruka može da počne. Nova podjela, nova sreća.

Najjednostavniji način da nametljivog i napornog prodavca odjeće, obuće ili veša, koji svaki tren protura glavu u kabinu kako bi vam rekao da je taj komad garderobe baš za vas, iako sve puca po šavovima ili plivate u tome, odjebete i mirne duše napustite prodavnicu ili tezgu.
Takodje se koristi i da se nakon polučasovnog okupiranja kabine opravdate pri napuštanju iste...

Bizarna konfiguracija medijskih likova, koja se s kolena na koleno prenosi u prazničnim brojevima Blica, po copy/paste principu, u kojoj je treće mesto rezervisano za glodura mučenog dnevnika, a na prva dva mesta se iz godine u godinu rotiraju Tijanić i Mitrović. Onih nekoliko pravih novinara koji tu slučajno figuriraju stidi se tog plasmana, i odmahuje rukom kao kad im pripovedaš o dečijoj igri.

Kreativnost je kada uzmes jedno 10 dobrih fora, izmiksas ih, sklopis tako da se ne moze ni jedna prepoznati, i dobijes novu foru koja pije vode
ovo je veoma zajeban posao, cak bih rekao vrsta umetnosti, i selenijum je jedna od najboljih u njoj! zato ona ne voli kada neko to radi prosto (copy/paste) ona ocekuje malo kreativnosti

Da se ne ponavljamo kako je internet postao preko neophodan i da 90% informacija dobijamo zahvaljujići istom. Medjutim, crnogorske službe, ako se to tako može nazvati, jednostavno odbijaju da to prihvate ili nauče da ažuriraju svoje stranice.

Sveti Simo je bio običan svetac nižeg ranga, sve dok jednog dana nije mu došlo u glavu da ojde u najpoznatiji klub stare Podgorice ''Kafana kod Puca'' na Zabjelo.
Kad je otiša tamo prvu noć, na vrata neka gužva bila, on kao svetac odma da riješi stvar ulazi tamo i pita: "Što što je bilo ovome izbačivaču?!"
On ne smije ni da ga pogleda! Simo tu vadi, laku za sakrit, Crnu Udovicu, cuka 2-3 metka u vazduh i ulazi u klub a tamo svega i svačega... pije se, klepinja se na sve strane.

Oko 12 sati po ponoći, krenu neki narodnjaci i dođe Bog i Simeon ga pozove u separe i tu Simke postaje bogoprimač