Pojava kad neki bolid pojede govno i načisto sjebe svoj život, prijatelji i porodica ga nekako uspiju spasiti od totalnog kolapsa, a on se nakon toga osjeća kompetentnim da drži predavanja na univerzitetima.

Izraz koji sam čuo u Crnoj Gori, pretežno od starijih ljudi.
Naime, škrip označava mesto, najčešće dva kamena između kojih je rupa koja se koristi kao univerzalna kanta za smeće. U škrip se baca mrtvo tele, flaše, pocepana garderoba pa sve do hemijsko-bioloških supstanci za koje se još ni ne zna.

Najčešće korišćena fraza od strane pojedinih naših čobana kada odu negde u inostranstvo, pa bleje po kafićima desetkujući cigare, ispijajući jedan latte po pola dana i praveći se da su Italijani, (pošto misle da bi ih inače sve ribe kulirale, jer su iskompleksirani što su Srbi).

Pojava koja prouzrokuje nervni slom, kako ucesnicima u diskusiji, tako i slusaocima.

U nedostatku prosvetnih radnika, nekada su edukativnu funkciju obavljale upravo ovce i koze. Tako je tetkama i babama ostala navika da nas prosvetljuju pricama o ovcama i kozama, jer je svima tako ocigledno da smo mi prosvetari upropastili ovu danasnju omladinu, i da nas je neophodno zameniti starim, dobrim ovcama i kozama.

6. 9. 1822. godine, Negdje...
razgovaraju Sen Simon i Ogist Kont (dvojica osnivača sociologije)

SWEET_SEN says: đe si brate Ole? Šta mai?

OGGY says: evo sad došao iz pekare. Kako sam samo bijesan!!!

SWEET_SEN says: što lave? Šta bi? Da ti neko nije uvalio ljepila u kiflu?
OGGY says: ma jok bolan! Slušaj: dođem ja u pekaru, stanem u red ko čovjek kakav, čekam da dobijem svoj komad hljeba, nisam jeo već dva dana, poješće mi želudac sam sebe.. neće, pusti to, što me odvraćaš od teme?

SWEET_SEN says: šta sad na mene svaljuješ svoj želudac??!

OGGY: KO je spomenuo želudac? De da ti ispičam. Ne prekidaj me

SWEET_SEN says: dobro ajde. Čapri, nesto...

OGGY says: stojim tako, gledam one kroasane, skapah.. kad ti doletiše tri ili četiri srednjoškolca, uletiše preko reda i pokušiše zadnji kroasan. Hejjjj!!? Em nekultura, Em nekroasan. I znaš sta sam morao kupiti? Perec od tri dana. Sen brate, ljut sam. Ne mogu više. Ti si moj brat – pomozi mi...

SWEET_SEN says: šta treba buraz, samo reci. Tu sam za te...

OGGY says: danas sam zamrzio srednjoškolce.. gade mi se.. ne mogu ih smislit.. ja moram osvetu sprovesti... pomozi mi...

SWEET_SEN says: nije frka rođak, pomoći ću ti, samo reci sta ćemo...

OGGY says: želim nešto trajno.. nešto generacijsko.. nesto mučno, bolno, teško, mozgoparajuće, nešto naporno i žestoko, nesto sto ce proklinjati zbog patnje koju će im to nesto zadavati...

SWEET_SEN says: Heeej... Ajmo izmislit S.O.C.I.O.L.O.G.I.J.U................................

Čuvena rečenica iz serijala "Otpisani" usvojena i u drugim filmovima sa tematikom narodno-oslobodilačke borbe. Izgovarali su je mladi ilegalci, ljudi od čelika, kada bi ih pogodio neprijateljski metak. Bez obzira što su često umirali od tih rana, ili ostajali bogalji koji na nosilima pevaju ratničke pesme, junački su tvrdeli da ih je zrno samo okrznulo i da hrabro nastavljaju borbu protiv agresora.

Naime, kad pocne seoska slava, uglavnom Lacarak, Martinci, Kuzmin, i ostala Sremacka sela i zaseoci, desava se sledeca situacija. Posto u sremu podzemne vode pune podrume kao lude, svuda ispred kuca idu kanali za istu... a kanali, naravski, zarasli u travu, jer "kad nece komsija svoju,necu ni ja moju". Onda lolalni seoski deran, uzme svog najboljeg prijatelja u takvim situacijama, motku, kobru(letva sa dva eksera),parce sajle za slepanje traktora, i kao najuboitijeg prijatelja, dedin lovacki noz iz doba kralja jos, i to stavi u kanal, na mestu gde misli da je dovoljno pobegao iz guzve, a i da su samo najuporniji i dalje za petama, da su debeli i pijani davno odustali.

Izraz usko vezan za Crnu Goru, specifično za Podgoričane, kad nekog zoveš da idete u grad pitaš ga da "iskočite na kafu" jer Podgoričani ne izlaze iz kuće oni iskaču.

Kaže se za osobu koja puno pljuca dok priča.
Preporučljivo je imati kišobran uz dotičnog.

Opaska upućena ortaku koji te ostavlja čim malo zaglibiš. Odnosi se na kapetan koji je pobegao čim je brod počeo da tone.

Ratna bojišnica. Mjesto na kome su se borili i Kurta i Murta.
Po nekom kodeksu nju ne posjećuju imućniji i dobro stojeći članovi naše zajednice već obična žgadija.
Mjesto koje se smatra kao najzalužniji faktor u pravljenju ratne djece.

Fino.Ma šta fino dobro. Rekoh dobro? Ne, ne, ne. Odlično! Da, da stvarno je tako, bar izgleda, a izgled ne vara, rekli bi, ma ko će ga znati. A i šta se nas tiče. Nećemo valjda da turamo nos di mu nije mesto. No-no.
Začešljano, frizirano, našminkano spremno za velku pozornicu. Spremno za surovi život i našu proekciju nas samih drugima. Fino, lepo, dobro, iako ispod ili samo koji tren pre toga nije bilo tako, ali avaj šta se ne vidi nije se ni dogodilo. Ko će ga znati da se raščupana štrokava kosa do pre koji sekund vijorila po zraku ako je neposredno pre sud očiju silnih svezana u formalni društveno prihvatljiv rep. Ko će i pomisliti da ispod finog povugenog komše s teglama i ravnim kariranim kolirom čuči kojekakav psihopata. Naravno niko! Ono što se ne vidi to se i ne događa a ono što se događa to se najčešće ne vidi.
Veština većine i vrlina retkih koji je ne primenjuju. Društvena obmana zarad društva i duševna naslada zarad duše. Dosadna izrežirana predstava koja je samo farsa mnogo zanimljivije predstave, ali ona je nažalost, najčešće vidljiva samo glumcima i oni će se svojski potruditi da tako i ostane. Naša stvar, samo naša stvar, možda je zanimljiva, puna patnje, gorčine, bola, govana ali je naša, ne nije za vas, ne, nikako, vama smo sprremili nešto bolje, lepše, prihvatljivije i vama sličnije. Barem Vama kakve poznajemo.

Izraz za osobu koja ima određenu govornu manu ili nosi protezu, tako da šuška dok priča kao lišće na vetru.

Johan Štraus senior.

Nosi svijetlo braon kaput i šešir. Ima koštunjave ruke koje prekrivaju vene deblje od same ruke. Ako nije u potrazi za poslom, crnči 14 sati u nehumanim uslovima za rad. Prav stav oslikava mrvice ponosa koji je tu reda radi. Lice je podbulo i povučeno nadolje neprospavanim noćima u kojima nanovo proživljava svoj životni bluz. Svaka bora na njegovom licu je sporna granica velikih sila '20-ih i '30-ih godina, a svaki zadebljali kapilar prosuta krv jednog od njegovih davno zaboravljenih prijatelja.

Zajebancija na račun mesara, koji su poslednji put u klaonicama nešto normalno zaklali još prije rata. Klasični primjeri prevare, i to najgore vrste.

Kada treba da se iskaze prednost necega u odnosu na nesto drugo, koristi se ovaj u narodu uvrezeni izraz.

Rezignacija roditelja nesposobnošću vlastitog potomka. Nije za bolje, dobro mu je i tu gde smo ga smestili. Jebiga, nesposobno, al' mora da živi od nečeg.

Jedna varijanta kvazi osamostaljivanja. Koristi se na jugu. Znači da ste toliko napredovali u životu i toliko psihički i emotivno sazreli da više tata i mama ne moraju da vam brišu dupe. Imate circa trideset godina i red je skinete pelene. Bravo! Odličan potez! Sada ste se odelili- uzeli deo kuće u kome živite bez ikakvog roditeljskog nadzora- oni vam još samo plaćaju račune, spremaju klopu i tu i tamo počiste koje govno za vama. Skoro da nemaju nikakve obaveze. Ok, živite i dalje pod njihovim krovom, ali to je i vaša kuća, i vi ste u svom delu. Samo svom delu, zato se i kaže ''odeliti se''. Osim što ponekad provere ko vam je došao, prošao, otišao, ali to nije ništa.