izgovora se posle fraze ili akcije koja može da implicira nešto gej. praktično, koristi se za ograđivanje, odnosno davanje do znanja ljudima oko sebe da niste gej.
pisanje sa zagradama je često, ali nije i pravilo.
zbog brze popularnosti i preterane upotrebe iz smora,smor u poslednje vreme se koristi i u skraćenom obliku "nh".
popularizacija termina se pripisuje Cam'ronu,Cam'ron i Juelz Santani,Juelz Santana, članovima njujorške rep grupe Dipset.
-Jel mogu da ti pušim u kolima? (no homo)
Mjesto gdje je krenula svaka nervozna osoba koju pitas đe će. Postoji i produžena verzija:"U prkno više guzice". Može se javiti i kao obični komentar tj. kao znak negodovanja.
- Đe će da studira posle srednje?
- U Bijograd.
- Oće, u prkno. Od čega će da živi?.......
- Đe ides na doček nove?
- U prkno više guzice.
Ako može seks bez emocija, mogu i emocije bez seksa. Ovo obično upotrebljavaju žene nakon seksa, kada muškarci žele samo da se okrenu na drugu stranu i zahrču iz petnih žila.
Fazon, ako si me jeb'o, sada mora i da me slušaš dok ja pričam o našoj povezanosti, o divnim i romantičnim trenucima koje provodimo zajedno, o tome kako ćemo živeti zajedno dok nas smrt ne rastavi, bla, bla, truć, truć. A znamo se tipa mesec dana.
: Hej, tiii, baš mi je bilo lepo.
: Mhm, da.
: Znaš, totalno odgovaramo jedno drugom. Nikada mi nije bilo lepše ni sa kim. Znam da izlazimo tek dve nedelje, ali mislim da sam se zaljubila, ono izistinski. Nije kao prošli put, sa Markom, on se popne na mene, bup, bup i kraj. Sa tobom osećam neku konekciju, ej, seks nam je trajao 11 minuta. Kao što Koeljo zapoveda. Hej? Slušaš li me.
: Hrk, ZzzzzZZZzzzZZz, hrk.
(udara ga jastukom po glavi)
: A, šta, gde? Evo, mazićemo se, dremnuo sam malo.
: Ništa me nisi slušao, a ja ti dušu otvorila. Da li je ono za tebe bio seks bez emocija?
: Ne, dušo, ouvaj, ne, naravno.
: E, pa, onda možeš da pričaš sa mnom o emocijama, ovaj put bez seksa.
Naći se u masi ljudi đe niko ne može doći do vazduha maltene.
○ Đe su Šomi i Srka?
○ A ko zna, verovatno se još gužvaju u busu.
○ Klasika...
Svršen glagolski oblik. Nešto što nije bacati foru.
Kako su nas učili da razlikujemo glagolske oblike po trajanju? Ako ima smisla da glagol stoji uz pola sata onda je nesvršeni, a ako zvuči nezgrapno i nelogično onda je svršeni. Hajmo!
Pola sata baciti foru. Ne baš. Osim ako nijesi stranac ili gastarbajter. Ali te onda glagolski oblici ne interesuju. - svršeni.
Pola sata bacati foru. Izbjegavaj!
Uspješno baciti foru je biti majstor u određivanju mjere. To je kuvarska vještina. Flambiranje. Tajni začin razgovora. Britkost britve brice. Britkost sjekire drvosječe. Ne cijepanje po čvoru drveta, no đe je najmekše, đe se vlakna dodiruju. Đe se odvajaju slojevi mesa šarana. Ne prstima đe se kose mrse, no đe im vjetar vlasi razdvaja.
Nekada je u korist razgovora a nekada u čast univerzumu.
-Meni je život mnogo dobra dá.
-Kako, boga ti? Šta je tvoje bolje od moga? Nije da mi je krivo...ja to informativno, radi razgovora.
-Uvijek krećem od đece.
-Pa i moja su isto...škole završila, dobila posao i kola da koriste koliko god oće.
-Pa đeca moje đece.
-Mašalah! Alah ih pozlatio. Biće i kod mene ubrzo.
-Pa moja žena, sam je Bog meni poslao i oni pločnici kuda sam trčao za njom su za moje noge bili istesani i gurali me da joj skute dovatim. E kad se sjetim njene haljine koja se izdizala svaki put kad bi skliznula iza ugla zgrade. Bog da joj dušu prosti. Odakle došla, tu i ot'šla.
-Sjećam je se, sjećam...da joj lako pane dženet i meleci.
-I moj posao i moja imovina. I sve što sam đeci ostavio. Đeci moje đece i njihovoj đeci. I svoj svojoj đeci po svijetu koju ni ne znam. Njihovim majkama. I njihovim babama.
-Eeee...
-I ja sám. Ljudi koji su me gledali su govorili da ličim na Patrika Svejzija. Da stojim kao bor među korovom. Prava leđa, široka ramena. Jaka prsa i snažne ruke. I moj mali prst je najbolji oblik malog prsta.
-Aaah...Ljuta!
-Dosta je. Koja ti je to po redu, rode?
-Samo kad nije zadnja.
-Đe ćeš, tek smo sjeli...aj još po jednu.
-Nemam ti kad, kume. No vidiš li ti ovaj mali prst koji pružim kad držim fildžan? E pa nije do fildžana. Ja to tako i kad pijem vodu i kad jedem viljuškom. I kad kucam po tastaturi. A znaš li šta je to? Inkarnacija moje ćune iz blagodati od prošlog života.
Pita se ako se želi znati kuda neko ide jer je nepristojno pitati đe ideš.
Ja:Đe ćeš akobogda kume?
Kum:Akobogda u prodavnicu.
Dabogda te rak izio do kosti!
Đa'oli o'tebe mlijeka pili, kakva si! (Kletva upućena ženskoj osobi)
Ovo sam čuo u Boki... Užas!
Lično,ujutru popijem kafu uz razgovor i viđenje preko cam sa devojkom koja mi je 78km udaljena.Pre posla.Dobra stvar.
Ono uživo je nezamenljivo!!!!!!!Pre posla...
U blaženo vreme SFRJ (DFJ, FNRJ, itd.) 1945-1990 jedna od popularnijih skraćenica bila je ZBRLj, tj. Zbor Radnih Ljudi. Reč je o nazovi instituciji socijalističkog samoupravljanja u vidu bespredmetnog sastančenja po fabrikama, školama, sportskim društvima i slično. Manifestacija se održavala u "službenim prostorijama" (krug fabrike, zbornica...) i redovno završavala tamanjenjem mezetluka i/ili popravljanjem tržišnih bilansa preduzeća za proizvodnju alkoholnih pića (npr. lešenjem "Rubinovog" vinjaka).
Prvobitno zamišljen koncept da radnici na ZBRLj-ovima "sami odlučuju o daljoj sudbini preduzeća, pravcima razvoja, truć, bla, truć...", u praksi nije zaživeo i brzo je zamenjen gore pomenutim aktivnostima.
Danas nam (meni svakako) ovakve skraćenice služe isključivo u svrhu zajebancije, te tako nastaju i sledeće "institucije":
ZBRLjiG - Zbor Radnih Ljudi i Građana
ZBRLjiGOVNO - Zbor Radnih Ljudi i Građana Opštinskog Veća Narodne Odbrane
Neprijatelj broj jedan brakova i ljubavi generalno, ponajviše u manjim sredinama. Pogotovo ako ti je đed lud ko konj, a da bez njega ni pr'nuti ne možeš, koji voli popit' i miješati se i đe mu je mjesto i đe nije. On pamti ljude još kad su živjeli u plemenima i kad se razmnožavao brat sa sestrom. Tako gledano normalno da smo svi rođaci dan ga jeb'o i da se mogu bezbjedno ženiti tek u Bugarskoj.
Štono veli naš narod đe đed gurne nos tu kurcu mjesta nema.
Šesn'es' mi je godina. Mlad, pun snage i volje za životom. Opijalo se u to vrijeme kod Smiljane u kafani do ranih jutarnjih sati. Kad zora zabijeli kretalo se kući. Ko je mog'o otić'.
Smilja je imala ćerku ko u svakoj priči o ženi, samohranoj majci koja drži kafanu. Rumenih obraza, kovrdžave grive i vitka stasa, prosto narodski rečeno - domaćica. Zavoljesmo se mi tu na brzinu i ja sam normalno preš'o da budem inventar kafane. Sav višak žita, masti i vune ostaj'o je tu, para nije smjelo faliti. Sad kad bolje razmislim i viška i glavnice ali to nije ono najgore. Došlo je vrijeme da Jasmina (Smiljina ćerka) dođe u moj dom i upozna se sa mojom familijom. Malobrojnom istina, pošto mi je otac poginuo na pruzi, a baba odavno umrla. Vatreno da se krsti.
Đed je sjedio ućevapljen pored šporeta sav zarumenio, od toplote il' od rakije ni sad nisam siguran... Majka kao da je znala da ne bude kući tad.
- Ovo je Jasmina, moja buduća žena.
- Mala čija s'ti?
- Smiljina!
- O JEB'O TE DRAGI BOG! Smilje Radomirove?
- Da...
- Đede ček' da i ja nešto kaž...
- Ne valja vam rabota đeco. Ne valja da mi Bog oprosti. Mojeg oca stric i od tvojeg prađeda otac su od dva brata đeca. Da nisi začela slučajno, bogalje da rađate?
- Nije đede čekaj da te pitam. Koje je to koljeno?
- Prvo! Što se mene tiče!Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato.
Svaki lift pod ovom kapom nebeskom, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Đe god je moja noga kročila, nema veze dal' je raspad baraka ili kraljevska rezidencija, svugdje ista nosivost piše, za toliko i toliko osoba ili toliko puta 75kg. Đe si vidio momka ispod stotinu kila?
- Ha, ha, viđi mu nosivost, za 4 osobe ili 300 kila. Koliko ono imamo ja i ti?
- Ja mnim da smo nas dvojica već prebačili 300 a ako nijesmo onda smo tu neđe. Daj da se bar izujemo da ne ginemo danas.
- Evo, piše MADE IN PRC, to ti je to, kod nas samo kineska roba prolazi.
Idiotske grupe tipa ''Pogledajte šokantnu golu sliku Megan Fox'' (jebem li ga sta je tu šokantno, gola prelepa žena) i još milion drugih variacija, koje nisu vredne pomena. Sad sve te grupe traže da se učlanite bla...bla...bla pozovete sve svoje prijatelje truć...truć...truć...i onda ćete da vidite famozni materijal od koga cete da plačete goli u položaju fetusa u uglu svoje sobe...
Sad jasno je da to sve nema veze s mozgom, i da je cilj da se prikupi sto više ''lajkova'' od ljudi koje ne mrzi da se jebavaju s tim da bi zadovoljili svoju radoznalost. Ono što meni nije jasno je:
Koju tačno frustraciju iz detinjstva pokušavaju da leče? Za osmi rođendan im nisu došli drugari iz odeljenja, iako su imali veliku tortu u obliku Leonarda, i uredno odštampane pozivnice? Pa će sad ako skupe 10 000 ''lajkova'' da konačno dobiju taj osećaj ispunjenosti, prihvatanja i društvenog odobravanja koji im je nedostajao?
uzeto iz engleskog! prevedeno na srpski bi bilo: BLA, BLA, TRUĆ! u malo slobodnijoj varijanti prevoda: NE SERI!:)
Najpoznatija operska pevačica u Srba. O, da. Imamo i jebenu Operu, ako niste znali. Elem, pomenuta ovu svoju laskavu titulu nikako nije zaslužila zbog svojih pevačkih kvaliteta ( koji su, u najmanju ruku, diskutabilne prirode ) ili zato što ima zgodnjikavo ime za jednu pevačicu ( reeealno ) već pre zato što je vezana za jedan nesvakidašnji incident – u svetu klasične muzike, barem - koji se dao odigrati pre izvesnog vremena. I sad da ne bih previše palamudio i okolišao, jednostavno ću reći da je g-đa Jovanović ubila čoveka i da je to bio svojevrstan vrhunac njene duvačke...pardon, DUGAČKE karijere.
„Ma hajde, Lignjoslave...Upotrebi M-A-Š-T...“
Živana Šaponja-Ilić: “Poštovani gledaoci, izvinite što prekidamo još jednu avanturu vašeg omiljenog crtanog junaka ali ovo je upravo pristiglo u našu redakciju: na večerašnjem koncertu naše istaknute operske umetnice, g-đe Jadranke Jovanović, koji je održan u prepunoj dvorani Skupštine grada, život je izgubilo jedno lice a još jedno je u kritičnom stanju. Naime, dok je pevala čuvenu ariju Karmen iz istoimene opere Žorža Bizea, jednom našem starijem sugrađaninu iznenada je pozlilo i on se srušio na patos. Ne sumnjajući da je to zbog oduševljenja njenim pevanjem, g-đa Jovanović je sa još većom inspiracijom nastavila pevati te jadnom čoveku nije bilo spasa. Doduše, u urgentnom centru se još bore za život supruge preminulog koja se nalazi u jako teškom stanju…”
Zajebala i Tomu i Šabana.
Mjesto đe mrtvi žive.
To je kada jedan autor napise definiciju na neku temu, i u roku od 3 minuta se pojavi jos 27 definicija na istu temu...
Vukajlija, odeljak DEFINICIJE...
na ekranu vidim gomilu definicija od cega je jedna dobro rangirana, npr. 'kasika'...
za 5 minuta uradim refresh, i odeljak DEFINICIJE izgleda otprilike ovako :
-Kasika
bla bla bla bla-Kasika
truc truc truc truc-Kasika
Bla truc bla truc-Kasika
....
Čam, čamotinja, čemer...
Stanje tela i uma kao u čamovom sanduku sa šest stopa zemlje iznad poklopca. Bedačina iz koje je uspela da se izvuče samo Uma Turman jednom, i to na moje oči
Najbolji prepev koji sam ikada pročitao (Youth hostel-Nirmberg)
original:
Dadoh dva dinara, prevarih se grdno, mislio sam srati a samo sam prd'no. Tin Ujević
Prepev:
I sit here broken harted, payed a penny only farted. Nepoznati autor
Šta radi peni u Nirmbergu nemam pojma ali tako je pisalo
