Zvaka koja, ukoliko kazete nekom da je imate ili on to primeti, nestaje za tren oka. Odmah se stvara guzva oko nesrecnika, koji je vec video sta ga je zadesilo, pa je i odustao od toga da sacuva neku zvaku. Umesto toga smislja kako da sledeci put sakrije zvake od razularene mase.

skracenica za dabl ju (W) ili dablve (zavisi kako ga ko kaze). uglavnom najcesce se koristi prilikom davanja drugima neke web adrese.
Koriste je oni koji ne zele da slome jezik prilikom davanja iste, ili oni koji su toliko lenji da skracuju sve sto mogu.

Gledajuci reklame na nasim TV stanicama,covek prosto postane ljubomoran.Svi zive neki dobar zivot,porodica u vreme obroka uvek zajedno,deca zadovoljna i lepo vaspitana(nikada ne kukaju),uvek nasmejani na radnom mestu,kuce im blistaju od cistoce,i sve probleme resavaju za tren oka,i finansijske,i zdravstvene,i ljubavne....
Hocu i ja da zivim kao na reklami!

Poznata francuska teniserka. Da, da, teniserka, ne teniser!
Mada, u prvi tren, mozda zbog na manekenku Anu Ivanovic naviknut ocinji vid, pomislite da vam se to culo pohabalo, ali posle par trenutaka zdravo rezonujete da ona ipak nije on jer se nije pokvario vremeplov kroz koji su prosle ex-atleticarke Istocne Nemacke i zaigrale tenis.

Kad Wuk Karadzhitcsh prvo počne da od muke centrifugira u grobu zbog kvazi pravopisa internetskih klinaca (web kids), a autori i komentatori ne prestaju da vrte nove besmilice na tu temu i to takvom brzinom, da Wuku ne preostane ništa drugo, nago da se katapultira iz groba kako bi našao svoj mir bar u svemiru.

Razlaganje odlučenog i uvođenje u ponovni proces proizvodnje. Pretresanje i provlačenje kroz kritičko-racionalnu svest. Tren u kome shvataš zabludu ili upadaš u nju, dominantni osećaj je pobede i saznanja pravilnog i ispravnog ili privid i potpuna suprotnost. Za razliku od reciklaže materijalno opipljivih predmeta, ovde se u proces ulazi čim se uoči defekt misli. Bez posledica upotrebe. Ili sa posledicama u najavi.

Hleb za savremenog kupca sa razvijenim centrom za sviranje kurcu. To je manje-više onaj isti 'lebac od ranije, samo više nije popularno da se zove beli, polubeli i crni, već dobija neka bog-te-pita kakva egzotična imena, da ti se na tren učini da su ti upakovali napaljenog priplodnog bika u papirnu kesicu sa natpisom "Zrno zdravlja".

Pitanje koje je mnogi srpski tinejdzer/mladic doziveo, i to bez mnogo uvoda od strane nekog svog blizeg/daljeg rodjaka kad pomenutom tinejdzeru/mladicu roditelji napuste za tren zajednicko mesto boravka sa gostom.
Moze biti jako neugodno, i mnogi mladic/tinejdzer bi u tim trenucima radije bio negde gde mora da utovaruje teske gradjevinske materijale nego tu sa tim pitanjem u vazduhu.

Genijalna izjava na pitanje o zlostavljanju dece, ali zapravo vrlo korisna da zbuniš ljude koji te smaraju pitajući sve i svašta. Zastanu na tren, verovatno u sebi pomisle da si ludak, ali te se okanu, što je najbitnije. Provereno radi, jedini uslov je da budeš dovoljno otkačen kao i ja pa da isprobaš!

Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:

- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.

Verovali ili ne, zvanični srpski izraz za web browser. :((
Ja ne verujem, neka me neko brzo ispravi.
Izvor: http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B5%D0%B1_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%87

SUR "Mara" je kiosk sa pljeskavicama koji se nalazio na skveru izmadju Petrogradske i Milesevske ulice i bio je prepoznatljiv po vecitoj guzvi,odlicnim pljeskavicama,kao i veoma ljubaznim osobljem,koje je sa vecinom bila na "ti",zato st su bili stalne musterije.Od kada su otvorili kiosk 88' godine nije zabelezeno ni jedno trovanje,sto kao redovna musterija tvrdim da je istina,podvala,losi sanitarni uslovi.....Pre dve godine kiosk je sklonjen,zato sto se nekome u opstini Vracar digao kurac za dva parking mesta i dve godine smo bili bez "Mare".Srecom,"Mara" i dalje postoji i nalazi se u lokalu u Novopazarskoj ulici i dalje je ogroman red ljudi koji dolazi da se nahrani tin odlicnim pljeskavicama!

Omiljen lik međ' ubogim korisnicima interneta. Svestrni gospodin - igra fudbal, tenis, bavi se manekenstvom, politikom... Svi ga vole, a sudeći prema anketama (čak i uprkos tome što se uopšte ne pojavljuje na televiziji), popularniji je čak i od Novaka Đokovića.

U eri odumiranja pravopisa na internetu, izuzetno je popularno pisanje njegovog prezimena (Drugi) malim slovom, čak i među školovanim web moderatorima.

Najjednostavniji način da nametljivog i napornog prodavca odjeće, obuće ili veša, koji svaki tren protura glavu u kabinu kako bi vam rekao da je taj komad garderobe baš za vas, iako sve puca po šavovima ili plivate u tome, odjebete i mirne duše napustite prodavnicu ili tezgu.
Takodje se koristi i da se nakon polučasovnog okupiranja kabine opravdate pri napuštanju iste...

Veoma dobra stvar gde svih 2.5 milijardi korisnika interneta u svetu može da vidi koliko ste baš Vi pametni, duhoviti, elokventni, lepi, pa zbog toga i jako popularni na tom vašem
sajtu.
Naravno, pod uslovom da svi oni nađu baš Vaše ime među tih nekih 2.5 milijardi imena, na tom jednom od oko tričavih 7 milijardi web-sajtova na svetu.

Оно што их краси и прва асоцијација на њих је да су "редовно ажурирани". :)
Наравно то се сазна након кратрајне радости што нека фирма/удружење/установа уопште има свој сајт. Web 2.0 могућност не бих ни да коментаришем.

П.С. У доњем десном углу је датум дефиниције, и искрено се надам да ће она имати само својство сведока једног минулог времена. :)

Osoba kojoj pođe od ruke da napravi web sajt koji u proseku ima 40 zahteva u sekundi, oko 25 000 registrovanih članova, 190 000 unosa (u proseku svaki unos ima 20ak rečenica); i u mogućnosti je da sve funkcionalnosti "optimalno" izprogamira, tako da je otvorena mogućnost opterećenja servera te potražnja novca za novi server - od članova.

Osoba koja ovo kaže je potpuni profesionalac svoje igre i toliko je sigurna u sebe da novajlije koje su je izazvale na crtu može vezanih očiju pobediti.

Nije joj potrebno dodatno spremanje, zagrevanje, komplikovana taktika, niti bilo šta slično. Samo će navući na sebe svoje sportske krpice (a i ne mora) i za tren trena odvaliti ove noobove i poslati ih nazad u zabavište.

Lokalna soniteka gde se okuplja isključivo muško građanstvo da bi postiglo uzvišeni osećaj odvajanja od fizičkog tela i bola, a da bi na tren postalo Murinjo, Ferguson ili Limeni iz Ratkova.

Da napomenem: nijedna soniteka se ovako ne zove, ali je mnogi njeni posetitelji od milja ovako zovu, jer ipak u Hilandar ne idu žene, a u soniteku tu i tamo, al retko.

Izgovoreno-ostane obešeno, visi u vazduhu i kvari atmosferu.

Sagovornici zaćute za tren, bezuspešno grčevito prebiraju po mislima i nikako da vrate razgovor na prethodni kolosek. Još jednom se moždano napnu, slegnu ramenima i pređu na drugu temu.

Nova tema ide ko po loju, kad ono : bup!!!
Jednom sagovorniku se prethodna tema vratila u sećanje....naravno, zato što se opustio i prepustio.
Moždani grč ne traje dugo.