Izreka kojom objašnjavamo zašto smo prinuđeni da ugađamo osobi od koje nam zavisi nešto bitno.
Ljuba (daje koverat):”Doktore, ovo je za Vas...“
-------------------------------------------------
KasnijeLaki:"Batice, koliko si dao doktoru?"
Ljuba:"Brate, tri glave."
Laki:"Brate, široko!"
Ljuba:"Jebi ga brate, koga je moliti, nije ga ljutiti."
Evo jedna prava definicija slenga (ili idioma), dosuše malo starijeg:
Izraz "nije ni čuo" se koristi za opisivanje ručka koji se kuva, ali koji je u veoma ranoj fazi kuvanja, tako da nije ni blizu gotov. Međutim izraz se ne koristi za opis samog početka kuvanja, već kad je neko nestrpljiv da što prije jede, pa pita "jel gotov ručak" - e onda slijedi odgovor - "Šta gotov, nije ni čuo još!"
U bukvalnom smislu "ni čuo" znači da termička obrada ručka još nije ni počela kako valja, tj. hrana nije ni "čula" (tj. osjetila) efekte kuvanja.
Ulazim u kuhinju, umačem hljeb u pasulj koji se kuva i baba me uvati u ovom nedjelu, pa kaže: "Vid'ga! Šta umačeš, bolan, ta nije još ni čuo, 'esam ga maloprije metila nema po ure!"
Politički slogan u Srbiji za koju deceniju od strane dece od današnjih vladajućih političara.
Stepen neraskidivog vojničkog prijateljstva koje ni zub vremena ne raskinu. Braća po oružju spremna uvek jedan drugom da izađu u susret.
- Je li Milutine kako ti se sviđa sad kad si se osamostalio, teo si prestonicu...
- Ne smaraj ćale, idem od vrata do vrata svi me kaširaju, čak me i na stovarištu odbili, kažu prekvalifikovan....
- Pa nisi teo u selu domaćin da budeš, ete ti sad...
- Ma neki debeli gastrabajter Pera Zec rek'o da se na šljakerske poslove ne primaju ovi svileni sa fakultetom...Lepio pločice po Švedskoj i sad doš'o ovde da pametuje..
- Pera Zec?! Iz Žunja da nije?!
- Jes' iz neke selendre tamo kod Gruže.
- Pa bre to moj klasić, dok nije postao kurir zajedno smo koru leba jeli, pa bre u istu sošku puške smo držali, pa znaš ti gušteru šta to znači?
- Hm... Da ćeš da ga okreneš da me primi, i to u administraciju!?!
- Bi ja zelembać, al' ti reče da oćeš da se osamostališ...
- Zovi ćale ljubi te sin!
Stanje kada ti nije baš najbolje, katkad i užasno, depresivno, samoubilački, i može biti mnogo, mnogo bolje, ali sigurno neće biti - takođe znaš da bi moglo biti i neizmerno gore, ali fala bogu nije. I tako konstatuješ da, dobro je...kad nije bolje.
-E, gde si ti, šta ima, kako je?
-Eto, dobro je, kad nije bolje....
-Kako to?
-Ma, ostavila me devojka, izgubio sam posao, pao godinu, a još sam i polomio nogu prekjuče....
-Čoveče, pa kako je to dobro?
-Pa, makar još imam gde da živim, a imam i nekih pola kile salame u frižideru i dva hleba...
Šta drugo i pomisliti, kada dođete u situaciju da se nađete u blizini nekog groblja, pogotovo u istočnoj Srbiji, kada vidite sve te epohalne spomenike, različitih veličina i oblika. Neverovatno i nestvarno deluje to da se u jednom takvom okolišu nalaze takve građevine, koje deluju kao minijaturni gradovi.
Kičasta raskoš, postmortemski cirkus, parada šunda za sve one koji se tu zadese. Ako se za života morala imati kuća za dva sprata viša od komšijine, onda se, brajko moj, i na onijem svijetu mora imati veća večna kuća, sa sve mermernom mečkarom u originalnim dimenzijama.
Jedno od glupljih i ljigavijih pitanja koje vam uputi neko iz okoline, u zgradi ili na poslu, ali bez prave želje, ili zbog nesposobnosti da komunicira bez uvijanja. Postavljač pitanja ima potrebu da pokaže lepo vaspitanje, manire i ništa više- sve drugo bi da sakrije i stvori neku distancu tako da ne možete uvek da ga potkačite nekim kontrapitanjem na koje mora da daje duža neprijatna objašnjenja.
Logičan odgovor je:“Dobro smo, a kako su oni(sa trećeg sprata, iz druge kancelarije) ?“, ali može i „ Dobro smo, jesmo li mi bacali pikavce na naša kola, hoćemo li uskoro da dobijemo mesto šefa, je li to naša ćerka ostala trudna, je li kod nas noćas navraćala policija?“ itd....
Kaže se za domaćicu koja nijednom nije poranila. Nit' je zaposlena, nit' vodi brigu o kući.
- Reci mi, šta ti radi zaova?
- Ko, Sanja? Ma pusti, to se prenemaže, nema vremena da skuva ručak kol'ko se maje po komšiluku.
- Aha... Toj sat nije zazvonio..
- E baš tako.
- Pa da ti kažem, nije ona luda.
- Nije, nije, zato sve po mojim leđima.
Lak prolaz, bez ikakvih problema.
- I ide Suarez, prolazi pored trojice odbrambenih igrača k'o pored carinika i zabija i šesti gol nesrećnom Elčeu...
Naziv neke od ekipe na vecini turnira u malom fudbalu
-Halo,hteo bih da prijavim ekipu.
-Naziv ekipe?
-Jedva smo se skupili.
-Pa znam da ste se jedva skupili,ali kako se zove ekipa?
-Pa tako,jedva smo se skupili...
To je kad ocete da kazete da ste iz istog sela
Pročitate članak o posledicama preterane konzumacije alkohola. Prepoznate sebe u tome. Ukočite se od straha. Dakle to je to - odluka je pala! Od danas, nema više čitanja.
Kratkometražna desetominutna sedmična emisija vredna pomena, koju prate domaći Čačani da bi zdušnim odobravanjem prokomentarisali kritike njenog stvaraoca Aleksandra Radovića, a gastarbajteri da bi na mahove ugledali delove grada u kome su rođeni i da ih mine nostalgija. Karakteristična je po tome što ukazuje na probleme vezane za uređenje grada Čačka i apeluje da se oni reše, ali ne retko se snimaju i divni okolni predeli, i lepi trenuci koje kamera uspe da zabeleži; bivaju pohvaljeni uspešni Čačani. Počinje dobro poznatim rečima: „Gledan sa neba, naš grad izgleda izuzetno, urban, pun zelenila, čini se prelepo je živeti u njemu. Ali moramo da siđemo na zemlju. A tamo...“ Sve reportaže prožima umirujuća melodija pesme: „What A Wonderful World“.
Najinteresantnija i najkomičnija stvar vezana za ovu emisiju je glas njenog voditelja, hipnotičan i poetski, koji kao da od svake situacije snimljene na ulici pravi mini literarno remek-delo. U realnost eventualno neupoznate gledaoce vraćaju Čačani starosedeoci...
http://www.youtube.com/watch?v=DeHuooQ4AZY
Evo nas u centru grada... Svanjava. Nebo se okitilo ružičastim paperjastim oblačcima. Biće vetrovit dan... Još je rano i tek pokoji prolaznik mine pognute glave trenutno tihom glavnom ulicom. Žuri na posao. Jedan kudravi kucov zauzeo busiju ispred pekare. Drema i čeka. Kad se ta vrata otvore, zamirisaće sveže pečeni hleb, pa će možda i njemu dopasti koji komadić. Vidimo pripadnika Gradske čistoće, kako eto, ranom zorom vredno mete. Ovaj pošteni, radni čovek i pregalac održava naš grad čistim svakoga dana. I ništa mu ne pada teško... Trebalo bi svi na njega da se ugledamo, da počistimo ispred svojih dvorišta. Tako će lice našeg grada bivati sve lepše i sve umivenije iz dana u dan.
-Mama, dođi da vidiš, počela je emisija na TV Galaksiji!
-Ma čujem iz kuhinje, pusti tog čoveka, lupa! Snimo onog iz Gradske čistoće, kaže pregalac, vredni, divni čovek... To je jedna ljudeskara, jedan čičeganja i alkoholičar, juče sam se vraćala s pijaca i on počeo da me vuče, kaže, oćeš malo da se pojebemo, šta bi ti falilo... A on ga tu hvali!
Alter ego dece na Vukajliji...
-Kao dete smo voleli da kopamo nos, a to sada ne radimo (Znači da je autor dete i da se rastura od kopanja)
-Kao dete smo voleli da vičemo gotovo kad završimo naša putešestvija u kupatilu (šta da kažem...)
Ako ti to kaže ortak (nikako ne mešati sa ''pa, nije loše'', to znači očaj), onda nije loše, a ako ti to kaže ćale, onda znači da jebe keve. Jer od ćaleta nikad više nećeš izvući, po zakonu prirode to ne ide.
-Jao, mama! Još samo jedan ispit, pa u veterinare, a i ova moja mala je slatka, zar ne? I ćale i keva su joj doktori, taman da nas snabdevaju, he, he. Ne smeta nam da odemo u staru dedinu kuću, da ne propada, ni ja ni ona nismo za grad. Šta kažeš, a?
-Ma, divno sine, jako sam ponosna na tebe, moje lepo, pametno i vredno detence! Znala sam ja odmah da ćeš ti daleko da doguraš!
-A ti, stari, šta kažeš?
-Nije loše, sine. Nije loše. u sebi plače od ponosa
Ono za šta se mogu uzeti tri krpe kada ste muško
ili šest "krpica" ako ste žensko (pod uslovom da ne jedete,ne plaćate info-stan ili daleko bilo-kiriju).Pa od čega ljudi ovde žive ?
Još se niko i ne buni znači gori su od stoke jer čuo sam,krava ako ne želi više da bude mužena,ona prospe kofu s' mlekom.
PS: Čoveče,jel istina da smo gori od marve ?
Prilika da Bugarima vratimo za sva zla koja su nam učinili tokom svih ratova. Još samo da im pošaljemo stručnjake koji su sklapali "Juga " da pomognu prilikom gradnje i osveta je potpuna....
Recenica kojom cemo nasoj deci, za dvadesetak godina, nabijati na nos njihovo ponasanje.
Ja: Kad sam ja bila tvojih godina, mi smo bar imali profil na fejsu, druzili smo se tamo, komunicirali medjusobno, lajkovali statuse...Cak sam se u kupatilu slikala i kacila te slike na fejs...A pogledaj sebe, stalno lutas okolo u spejsmobilu (vozilo buducnosti) i non stop visis sa onim tvojim R23X5 (robot-prijatelj u buducnosti) na Jupiteru! Nadji prijatelje, izadji sa njima na pivo, tako smo mi to radili!
Moje dete: Daj kevo, kakvo pivo!? Smejace mi se ljudi, niko to vise ne radi, to je bilo pre sto godina kad si ti bila mlada, sad je drugo vreme...
Ja: More, koje drugo vreme?! Drzak si, znas? Zabranjeno ti je napustanje Zemlje narednih mesec dana!
Moje dete: Ali kevo...
Ja: Nema ali! Progovori jos rec i poslacu R23X5 da mu ugrade basic software!
( Dete besno odlazi, verovatno mi pokazujuci srednji prst iza ledja, dok ja mislim : "Dacu ja njemu pre sto godina...")
Duhovita opaska koju možete primeniti u trenutuku neke veoma tesne gužve u kojoj se nalazite, npr. u nekoj publici (na koncertu ili utakmici), autobusu, liftu...
Ovom rečenicom možete malo nasmejati ljude oko vas u tim trenucima nervoze, a za one tunjavije možete na rečenicu dodati i "posle snošaja", iako se to podrazumeva...
Doček košarkaša, posle pobede u Indijanapolisu 2002., gužva kao u 706-ici na zelenjaku u vreme špica... Prsata plavuša mi je silom prilika nabila poprsje direkt na oči...
JA PLAVUŠI: "Jbt, ala smo se prilepili k'o kerovi..."
LJUDI OKO NAS: "AHAHHAAHAA, k'o kerovi"
PLAVUŠA: - blago teleći pogled
JA PLAVUŠI: "... znaš ono, posle snošaja..."
PLAVUŠA: - i dalje blago teleći pogledNe zato što nije razumela, nego joj se nije svidelo što je poredim sa džukelom posle snošaja... Zato ovo nikad nikome nemojte direktno izgovoriti... :)
Uvod u spust koji će ti upravo prirediti osoba sa kojom razgovaraš. Znaš, nisi ti loš, biće nešto od tebe, počneš ti dobro posao, ali da nije mene ništa od toga. Ja sam mudonja i zajeban, ja sam naduvenko i da nije bilo mene, i dalje bi po ceo dan blejao u zid, jeo travu, nemao struju, igrao igrice na kompu bez monitora. Ja sam taj koji je mnogo lud i jebe, ja sam taj koji je ovde gazda i kralj, a ti možeš samo da ćutiš i spremiš se za blam koji ćeš pred svima da doživiš.
Ovo je potpuno trivijalan komentar, potpuno beskoristan jer ćete u očima drugih ispasti sisa, a u očima onog kome daješ odjeb, lik sa egom većim od planine. Al ko bre njih jebe, da nije bilo tebe ni njih ne bi bilo. Još kao klinca te hrane ovakvim glupostima roditelji, koji doduše jedini mogu da te smaraju sa da nije mene, kasnije brat, pa šef, pa žena, pa ljubavnica, pa druga ljubavnica, ali najbolje je da se završi na tome da te i sin sutra ne zajebava.
-Da nije mene, ovaj ručak danas ne bi bilo na mom stolu.
-Šta lupaš bre? Ja sam spremila ručak!
-Ženo, ne seri!
------Da nije bilo mene, ti ne bi vido sveta!
-Aj ćuti. Da nije bilo mene, još bi bila nevina.
------Da nije bilo mene, ti bi i dalje jebo onu grbavu Miru.
-Ako nastaviš da sereš, vratiću se na nju.
------Da nije bilo mene, još bi bio glup!
-Pa nisi me ti nikad ništa naučio.
-Zato ti i kažem.
